Gay-Serbia.com | Diskusije

Inspiraciju mi je dala ...Sitnicava... svojim pitanjem na jednoj drugoj temi


Vecita tema ..
Koliko smo iskreni prema sebi i drugima, kada kazemo da volimo nekoga vise nego sebe i da li je ljubav prema sebi preduslov za svaku drugu?
Da li svi balansiramo sa tendencijom da se prvenstveno mi osecamo ok pa onda i eventualno okruzenje/okolina/decko/devojka/brat/sestra/dete (itd) ili je to talenat samo odredjenih ljudi?
Mogu li se ovakve stvari generalizovati ili je ljubav individualni osecaj?
I za kraj, moze li se uopste ljubav meriti na nacin da kazemo da nekoga volimo vise (ukljucujuci i sebe)?
(voleo bih neke primere kada sebe volite vise od drugih ili druge od sebe)


(znam 1000 pitanja , ali jbg diskutujte)

Ne.
Sebe moras voleti vise od drugoga

Nemoguće je biti iskren prema drugima ukoliko nismo iskreni prema sebi, zar ne? Sve dok sebe ne sagledamo u pravom svetlu, ne možemo videti druge onakvima kakvi jesu...
Može, ali i to je bezbroj puta potvrdjeno, kad iskreno volimo, kad je to to (prava ljubav), onda volimo tu osobu više nego sebe i spremni smo sve da učinimo za tu osobu...

Možemo reći da nekog volimo više nego sebe, ali to nije to. Mislim da je ljubav prema sebi preduslov za svaku drugu, i ja bih želela da onaj ko voli mene ipak sebe voli više iz prostog razloga što ti kad si dobar sebi, dobar si i drugima

Možda sad skrećem malo sa teme, ali ljudi pod ljubavlju svašta nešto podrazumevaju...i nekad se naježim kad čujem kakve se sve patologije objašnjavaju rečima : Ali to je zato što je/ga volim...

ali dženiiiiiiii, ja tebe voliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiim...i sve što činim, činim jer te volim, koliko još puta moram da kažem i dokažem

ihhhhh.....


a jaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
prokletoooooooooooo saaaaaaaaaaaaaaammmmmm
očajnoooooo saaaaaaaaaaaaaaaaaaammmmm
sasvim sam
sasvim sam
saaaaaaaaaaaaammmmmm

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=xfrFzzz3 ... re=related[/youtube]


voooooliiiiiiiiiiiiim teeeeeeeeeeeeeeeee, tako te ludoooooo volim....

Ja volim samo sebe, svog jedinog sebe...

Mislim da je moguce da se dete voli vise od sebe.

Takodje mislim da je moguce da se voli dete ili sestra, brat. Ja mislim da volim sestru vise od sebe. Bilo je vise situacija kad sam morala da odlucim o mojoj iskljucivoj dobrobiti ili nasoj zajednickoj s tim sto je moja tu donekle upitna. I ja sam se uvek odlucila za zajednicku i pri tom mi uopste nije zao, sestra mi je na prvom mestu. Vec sam na jednom drugom topicu rekla da mi je zanimljivo ako dobijem dete kako ce se to posebno mesto izmedju sestre, mene i deteta podeliti, ali valjda ima dovoljno ljubavi, ona bar nije ogranicena kolicinom

A voljenje partnera ili partnerke vise od sebe meni se cini kao prilicna glupost. To zato sto su to ipak prolazne kategorije kao i ostali prijatelji i poznanici. Mogu da se vole puno, ali onog trenutka kad zaboravimo na sebe u prilicnoj smo opasnosti. Ljudska priroda nije bas tako dobra i cim vidi da nesto nema granice tesko da nece preci preko mesta gde je granice trebalo da bude, tesko da ce i znati sta ima ako tu nema malo igre i izazova i stvarne svesti da osoba i ne mora da je tu, i da nece biti ako...

Originally posted by svejedno
Mislim da je moguce da se dete voli vise od sebe.

Da i ja mislim. Moj post se uglavnom odnosio na parntersku ljubav.

A što se tiče braće i sestara...ne znam.

Originally posted by KgCS3

Vecita tema ..
Koliko smo iskreni prema sebi i drugima, kada kazemo da volimo nekoga vise nego sebe i da li je ljubav prema sebi preduslov za svaku drugu?
Da li svi balansiramo sa tendencijom da se prvenstveno mi osecamo ok pa onda i eventualno okruzenje/okolina/decko/devojka/brat/sestra/dete (itd) ili je to talenat samo odredjenih ljudi?
Mogu li se ovakve stvari generalizovati ili je ljubav individualni osecaj?
I za kraj, moze li se uopste ljubav meriti na nacin da kazemo da nekoga volimo vise (ukljucujuci i sebe)?
(voleo bih neke primere kada sebe volite vise od drugih ili druge od sebe)


(znam 1000 pitanja , ali jbg diskutujte)

ljubav prema sebi JESTE jedini preduslov da volimo i druge.

oni koji kažu da više od sebe vole partnera, dete, brata, sestru... u sebi imaju crtu koja se mora zadovoljiti, a to je da čine sve za druge, jer se oni sami zbog toga osećaju bolje i lepše. dakle, i to rade zbog sebe i sopstvenog zadovoljstva.

jedino kada možda volim druge (sebi drage ljude) više nego sebe je kada vidim da su fizički ili verbalno ugroženi, pa imam potrebu da ih zaštitim, ali i tada to radim iz svog zadovoljstva, jer ja volim da se osećam zaštitnički.

Iris,
ne mora da bude tako. Moj otac je jednom tako zrtvovao sebe da bi spasio sestru. Bio je tesko povredjen dok je ona bila jedva povredjena a to je bio i njegov cilj. Kad sam ja pricala sa njim rekao je da bi isto ucinio i za mene i da se ni trenutak ne bi mislio da za nas dve da i zivot. Mislim da on nije imao nikakvo zadovoljstvo u povredjenosti a jos manje bi imao u smrti, samo nas u izvesnom smislu voli vise od sebe.

ovo je moje iskustvo što govorim. meni je u takvoj situaciji lakše da žrtvujem sebe nego voljenu osobu. a sama reč žrtvovati je vezana za ego, i niko me ne može ubediti da to nije sebično, jer je ego jedna veoma sebična živuljka.

uostalom, i Majka Tereza je sve što je uradila prvenstveno uradila zbog sopstvenog zadovoljstva. nju je činilo sretnom drugima da pomaže.

meni to 'zadovoljna sam' ne stoji u funkciji 'volim sebe'.

Moze. Ali mislim da to nije nimalo pozitivno.
Takva ljubav moze da postane opsesivna i destruktivna.
Ne bih volela da me neko stavlja na to prvo mesto, ispred sebe, niti zelim da to neko od mene ocekuje.

^what she says + moze, al' je to boles'

Originally posted by Wilhelmina
Moze. Ali mislim da to nije nimalo pozitivno.
Takva ljubav moze da postane opsesivna i destruktivna.
Ne bih volela da me neko stavlja na to prvo mesto, ispred sebe, niti zelim da to neko od mene ocekuje.

Potpuno se slazem sa tobom...

Samo labilne osobe mogu staviti bilo koga ispred sebe i gledati samo tudj interes i zadoljstvo.

Originally posted by IriS
ovo je moje iskustvo što govorim. meni je u takvoj situaciji lakše da žrtvujem sebe nego voljenu osobu. a sama reč žrtvovati je vezana za ego, i niko me ne može ubediti da to nije sebično, jer je ego jedna veoma sebična živuljka.

uostalom, i Majka Tereza je sve što je uradila prvenstveno uradila zbog sopstvenog zadovoljstva. nju je činilo sretnom drugima da pomaže.

To što kažeš je istina, mada tu nema ničeg lošeg jer je prosto jedino tako i moguće da volimo druge: preko emocija koje izazivaju u nama.

Ljudska empatija je čudo. Da nemamo empatiju, svi bismo radili šta nam se prohte bez imalo obzira ka drugima. Sposobnost da sebe zamišljamo i stavljamo u situacije drugih ljudi je jedini razlog zašto činimo dobra dela i zašto nam je stalo do drugih: Jer delom osećamo njihovu bol i sreću kao svoju

Čovek ceo svet doživljava kroz sebe, kroz ego. Pošto je ego sve što postoji, onda jedino preko ega možemo da volimo.

sto da neeee

Originally posted by shut
sto da neeee

...neka pukne k'o iz neba grom, ujeijeijeeeee...

Dete se može voleti više od sebe (ovo sad sve samo hipotetišem, je l'), ali mislim da i to može mali broj ljudi.

Što se partnerske ljubavi tiče, ne znam. Još uvek mi je stav po tom pitanju u tranziciji. Oglasiću se kad sazrim.

Originally posted by ...Sitnicava...

Originally posted by shut
sto da neeee

...neka pukne k'o iz neba grom, ujeijeijeeeee...

tooooooo:gotika:

Neki ljudi vole sebe, a ne vole druge ljude, neki ne vole sebe, ali vole druge ljude, neki malo vole sebe i malo vole druge ljude, neki jako vole sebe i jako vole druge ljude, neki ne vole ni sebe, ni druge ljude...
Ne postoji univerzalan zakon.
Moguće je ovo upitano u temi.

pa ako uspes da nekog volis koliko sebe -super. ako nekog volis vise od sebe - ili se proseravas ili ne volis sebe.

Originally posted by KgCS3
Inspiraciju mi je dala ...Sitnicava... svojim pitanjem na jednoj drugoj temi
I za kraj, moze li se uopste ljubav meriti na nacin da kazemo da nekoga volimo vise (ukljucujuci i sebe)?

Ljubav se ne može meriti. To je jedna od pojava koja se ne može kontrolisati.

moze

Pre bih rekao da covek sebe postuje iznad svih.
Neka prevelika ljubav u tom smeru mi je pomalo bolesna.

Dakle, ljubav svakako moze biti veca i treba biti veca prema drugima.

Moze, ako si izvan sebe.

Mogu da kazem da volim nekog, ali ne vise od sebe... sebe volim najvise...
Ali mogu ciniti stvari, koje mozda ne bi ni za sebe cinila, biti takva za nekog, a da inace ne bih takva bila zbog sebe... itd...
Mozda bih za nekog i zivot dala, da je neka cudna situacija, generalizujem... ali taj neko, bi zaista morao da ima vecu vrednost od mene, sto ne kazem da nije moguce...

Moze, onaj ko te je napravio ili koga si ti napravio.