Gay-Serbia.com | Diskusije

njega

on mi je omiljeni villain u filmovima.

trenera

Bivseg decka

Secanje, as in, bivsi?

Moja mica lepi Makica.


Pricali smo preksinoc, bas. I na ovom forumu je bio. Na trans delu, naravno.


Jedini "bivsi" muskog roda koga i dalje volim.

Skroz bez predumisljaja, ceznje, icega, sem samo-ciste ljubavi.

Ljudina, bre.

A nema ih mnogo.

Ljudina.

Treba ih cuvati.

muskarca koga vise nema? igora, mog prvog trenera, drugara - koji je sa 26 umro od leukemije, lik koji je bio tipicNI sportista, no alkohol, no cigarilos, no izlasci posle 12......i eto mi porocni skotine ostali posle njega...


br2 moj deda ujak hahha likcina, ako pocnem pisati o njemu necu znati stati...zadrzacu se na tome da je bio lik na kub i covek od 80 s kojim sam se uvek mogla ispricati kao sa naj drugom (rodjene dede nikad nisam upoznala, jedan je ubijen dok je moj tata bio mali, jeL njegov otac(pljunuta sam bas na njega- likom)...a drugi je umro 20god pre mog rodjenja...)

i to bi bilo to...

Od muskaraca kojih vise nema uopste na ovom svetu - najvise se setim strica. Posle mog oca bio je najvaznija figura, u mom detinjstvu narocito... mada i kasnije... Iako sam bila i na sahrani i na godisnjici smrti, nekad mi nije jasno da ga nema ili ga sanjam i cini mi se da cemo nekad opet razgovarati... u stvari ko zna mozda i hocemo, negde posle

A od bivsih koji su jos u zivotu mada ne i u mom pa setim se jednog koji mi je bio najveca ljubav i najvise je uticao na moj tadasnji zivot a posredno i na ovaj posle. Pricamo vrlo retko jer ja gledam i kad ga sretnem da to izbegnem, ali sam nekako sigurna da kada bismo pricali on bi razumeo mnoge stvari u mom zivotu bolje od mnogih ljudi koje cesto vidjam.

otkud sad ljudi kojih nema? jbg ispade da se zajebavam na ozbiljnu temu, a nista niej bilo definisano, otud i odgovor kakav jeste.

ja se od muskaraca kojih vise nema setim dede, on je jedini veoma drag koji je umro, pre pola mog zivota. a bio je jedan izuzetno topao i drag covek, obozavala sam ga skroz i nacisto i ucinio je moje detinjstvo divnim. jako sam ga volela.

a nigde ne pishe da autor teme misli na drage ljude kojih nema ...

Na onog mladića koji je otišao kod boga. I uvek me jesen podseti na njega, kada me dodirne list koji pada dok šetam grobljem i pevam uspavanku za mrtve i za nas koji ćemo im se pridružiti. A onda iznenada neka ptica mi uleti u oko, stane na mermernu ploču i počne da me gleda, kao da hoće nešto da mi kaže, ali oboje ostajemo nemi. U njenim očima se desi da vidim njega, samo na trenutak, pa pomislim da mu je lakše nego meni jer leti nad oblacima. Dok su stopala moja još okovana u žaru. A onda mi oči ovlaže i zabole, te se trudim se da ne pogledam u zemlju već ih zadržavam na nebu, jer se bojim da ću suzu pustiti. Ali nedajem mu više suze, jer sam shvatio da je moja tuga nastala ne zbog njegove smrti, već zato što ostadoh bez njega. Pa krenem kući opijen nekim prošlim vremenima, i ugledam ptice u jatima. I zamislim se, ako je svaka ptica osoba koju je neko voleo i izgubio, kako je ovo tužan svet.
Onda mi se desi da ugledam nečije oči, poštene i prijatne, pa mi srce zaigra kao da nije prerano spoznalo tugu, i utonem u samozaborav.
Zato volim da nestanem u očima drugih, da budem opijen sadašnošču dovoljno dugo, da zaboravim prošlost i uživam u toplom milovanju živih, a ne u ledenim šapatima mrtvih.

Moj zivot traje tek 22 godine u trenutku u kome pisem. Ima tu mesta za jos muskaraca...
Poslednjih dana cesto mislim o svom pokojnom dedi. Umro je kada sam imala 18 godina, i zao mi je sto smo imali razgovore koji su svojom lepotom i kvalitetom bili jedan lep nagovestaj...

Auuuu...dobra tema...razmisljam, ali nijedan muskarac u mom zivotu nije vredan pomena. Tuzno, ali istinito.
Svi koji mi nesto znace, zivi su, ali sve je to bledo da bih ih sad velicala.

Za jednim sam samo malo duže tugovao i plakao i to naglas danima, ali je i to prošlo.

Originally posted by V I V I S E C T
Na onog mladića koji je otišao kod boga. I uvek me jesen podseti na njega, kada me dodirne list koji pada dok šetam grobljem i pevam uspavanku za mrtve i za nas koji ćemo im se pridružiti. A onda iznenada neka ptica mi uleti u oko, stane na mermernu ploču i počne da me gleda, kao da hoće nešto da mi kaže, ali oboje ostajemo nemi. U njenim očima se desi da vidim njega, samo na trenutak, pa pomislim da mu je lakše nego meni jer leti nad oblacima. Dok su stopala moja još okovana u žaru. A onda mi oči ovlaže i zabole, te se trudim se da ne pogledam u zemlju već ih zadržavam na nebu, jer se bojim da ću suzu pustiti. Ali nedajem mu više suze, jer sam shvatio da je moja tuga nastala ne zbog njegove smrti, već zato što ostadoh bez njega. Pa krenem kući opijen nekim prošlim vremenima, i ugledam ptice u jatima. I zamislim se, ako je svaka ptica osoba koju je neko voleo i izgubio, kako je ovo tužan svet.
Onda mi se desi da ugledam nečije oči, poštene i prijatne, pa mi srce zaigra kao da nije prerano spoznalo tugu, i utonem u samozaborav.
Zato volim da nestanem u očima drugih, da budem opijen sadašnošču dovoljno dugo, da zaboravim prošlost i uživam u toplom milovanju živih, a ne u ledenim šapatima mrtvih.

Baš si lepo ovo napisao... Vidi se da je iz srca

Što se tiče tiče mene: Najviše se sećam svog dede koga sam oooooooooooooooooobožavao i koji je bio najbolji čovek na svetu

Uvek je bio dobar i prijatan i sve je razumeo i bio je strašno pametan i znao je sve poslove da radi i sada bi bio tako ponosan na mene da zna da završavam fakultet

-Onog koji je ostavio najjaci utisak na mene i koji je ostavio dobar "pecat" na moj zivot (sto na sto na nacin)
-Prvog (ali ne seksualno, vec emotivno)

jednog skota

Od bivsih ljubavi, momka koji je umro od raka, najveca ljubav.

Ovako, ne znam. razmislicu pa se javljam kasnije...

Originally posted by m..

njega

on mi je omiljeni villain u filmovima.

i meni apsolutno omiljeni

Originally posted by *deni*

Za jednim sam samo malo duže tugovao i plakao i to naglas danima, ali je i to prošlo.

u mom slucaju se i resilo na odlican nacin par godina kasnije

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=JKlvfx9ODM8&feature=fvst[/youtube]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=5pNlMgH2 ... re=related[/youtube]

''

Svog dede... Laf!!!

Ma nemam pojma. Kakvi muskarci te spopali.

Secam se jedne posete zvanicnika ambasade Gane i Nigerije dok sam bio u obdanistu...Njih se najvise secam...