Gay-Serbia.com | Diskusije

Do koje granice popustate prijateljima?Sta im oprastate,a sta ne?Da li kada jednom pukne prijateljstvo,da li se moze obnoviti?Imaju li vasi prijatelji kod vas "kredit" i kako ga sticu?Mislim na ova prava prijateljstva koja dugo traju,gde ne postoje tajne,prijateljstva koja mogu biti za ceo zivot,osim ako...
Zelim da cujem vasa misljenja.
Unapred hvala

Ako su to prava prijateljstva za ceo zivot onda je logicno da tu osobu poznajemo odlicno. Samim tim znamo kakvi su i na sta su sve spremni. Mislim da te osobe imaju vecni kredit. Ako su vec za ceo zivot onda je red da zazmurimo na neke stvari.

Uveren sam da nista nije za ceo zivot, hteli mi to ili ne.
Sto se tice najboljih prijatelja, ocigledno da su najbolji s razlogom, i da zapravo i ne postoji potreba za bilo kakvim kreditom.

Ne bih se slozila da ne postoji potreba za kreditom.
Mene postupci mog prijatelja mnogo povredjuju u poslednje vreme.Velika doza besa u meni ne dozvoljava mi da spustim loptu i suocim se sa njim licem u lice,vec se sve svodi na svadju preko sms,chata i fb.On mene krivi,ja njega krivim i svako vece se zavrsi u svadji.Nikako da resimo problem.
Pa se sada pitam,vredi li kidati zivce ili smo se ipak u medjuvremenu promenili i jedno drugom postali daleki i nepoznati.

Mozda ste dosli u period zivota kada vam se putevi razdvajaju. To se desava.
Ali to nije pravo prijateljstvo...

Prilicno sam sigurna da to prijateljstvo jeste pravo i do sada mi se vise puta pruzio dokaz za takvo moje razmisljanje.
On je jednostavno doziveo jedan veliki stres i veliku promenu i ne ume da se izbori sa tim.Pun je gneva i nezadovoljstva i njegovi postupci otudjenja prosto su me oterali od njega.

Ako jedno drugo dozivljavate kao najboljeg prijatelja, onda biste morali biti zajedno, u problemu vise nego bez problema...

On bi morao da trazi od tebe savet/pomoc/utehu.
Ti bi morala njemu da pruzis podrsku.

Nemam sta vise da dodam na temu.

Ali kako da mu ugodim ako u isto vreme trazi paznju i samocu?Kako da mu pomognem ako sedi zatvoren u cetiri zida,a ustvari zeli ljude oko sebe ali ne moze to i da pokaze.

Ja i kada sam u takvoj depresiji (sto zapravo i jesam u poslednje 2 godine, ali bas extremno u poslednjih godinu dana), meni ce uvek prijati i olaksati muku prisustvo mog najboljeg prijatelja.

Ne moramo ni recenicu da progovorimo, prisustvo je bitno.

Dakle, ti si ta koja mora da ga iscupa iz crne rupe.
Nece on sigurno imati volje/zelje da se cima bilo gde da se gledate... ne zbog tebe, nego zbog sebe i svih ostalih.
Dakle, pravi mu drustvo u ta cetiri zida, za pocetak.

teško pitanje. i znam da ima razlika između ono što kažem da mi je granice i šta trpim preko granice što ne bi trebalo da trpim. ali granice su tu. prvi put da neko prođe preko njoj mislim da je možda bilo greško i možemo govoriti o tome. ali naravno zavisi. ako, recimo, imam devojku i moja drugarica bi spavala sa njom, drugarici ne bih oprostila, jer ne možeš da spavaš sa nekom sasvim slučajno. ili postoje još nekoliko stvari, koji meni bi neoprostivo.

Ako ne mogu više imati poverenje u tebi, više ni si mi prijatelj. ali to ne znači da ti ne oprostim. I dalje ću da se ponašem prijateljsko i pristojna prema tebi.


Ako jednom pukne prijateljstvo, ima kratak period u kojim se može obnoviti. Na primer, ako neko mi se ne javi, isključi me totalno iz svog života, bez objašnjenja, za nekoliko meseci, držiću mesto za nju u srcu, ali posle ne može da mi se vrati, čak i da to želi, jer ne bih imala poverenje da neće mi opet ostaviti. Ali možda ako se sretnemo posle deset godine možemo biti opet blizi na primer, sada sam u dobrom odnosom sa svojom prvom devojkom, mada živi oko 9000 km daleko od mene. nam je trebalo nekoliko godine ćutanja da se prebolimo ali su sada stvari kul između nas.


Svi mojih prijatelja ima kredit kod mene. Dobije se kredit lako, svako počne sa, recimo, 1000 (ne, držim račun u glavi, ko ima koliko bodove, to je nešto što osećam samo, kada pričam o bodiva ustvari u meni to izgleda kao da nešto me približi ili da ide dalje od mene). ali treba mnogo kredita da mi budeš najbolja prijateljica, i pažljiva sam. Poverenje (koliko puta sam već tipkala tu reč ovde ) je najvažna stvar kod mene, i to mnogo cenim. Ako neko laže, čak i da nije meni lagao, gubi kredita. Ako neko priča previše o drugim ljudima koji nisu tu (i ne kaže lepe stvari), taj neko gubi kredita, jer šta će reći o meni kada ja nisam tu? Da li se praviš kao da razumeš kada ne razumeš, praviš se da si najpametniji, umesto da ćutiš ponekad i naučiš?

dobiješ kredit kada vidim da si dobar prema meni i prema drugima. Da li si pristojan sa konobaricom? Dobiješ kredit. Da li si iskren? Dobiješ kredit. Da li imaš razumevanje/ da li se trudiš da razumeš stvari čak i da su drugačije? Da li priznaješ kada nešto razumeš?

U početku, dobiješ bodove ako imamo zajedničke stvari, jer tako ćemo imati o čemo da razgovaramo, ali to nije neophodno, i gubićeš mnogo bodove ako vidim da samo se praviš da te zanima stvari i da se razumeš u njima.

+ možda je ovo snobizam, ali ako vidim da bolje govorim tvoj maternji jezik nego ti, gubiš nekoliko bodove, ali samo ako si već izgubio mnogo kredit zbog važnijih stvari.

Originally posted by Dirrty
Ja i kada sam u takvoj depresiji (sto zapravo i jesam u poslednje 2 godine, ali bas extremno u poslednjih godinu dana), meni ce uvek prijati i olaksati muku prisustvo mog najboljeg prijatelja.

Ne moramo ni recenicu da progovorimo, prisustvo je bitno.

Dakle, ti si ta koja mora da ga iscupa iz crne rupe.
Nece on sigurno imati volje/zelje da se cima bilo gde da se gledate... ne zbog tebe, nego zbog sebe i svih ostalih.
Dakle, pravi mu drustvo u ta cetiri zida, za pocetak.

Originally posted by pthalo

Ako jednom pukne prijateljstvo, ima kratak period u kojim se može obnoviti. Na primer, ako neko mi se ne javi, isključi me totalno iz svog života, bez objašnjenja, za nekoliko meseci, držiću mesto za nju u srcu, ali posle ne može da mi se vrati, čak i da to želi, jer ne bih imala poverenje da neće mi opet ostaviti. Ali možda ako se sretnemo posle deset godine možemo biti opet blizi na primer, sada sam u dobrom odnosom sa svojom prvom devojkom, mada živi oko 9000 km daleko od mene. nam je trebalo nekoliko godine ćutanja da se prebolimo ali su sada stvari kul između nas.

Ovaj rad je i kod mene.

Prijatelji, oni pravi me nikada nisu iznevereli, niti ja njih.
Bilo je prijateljstava za koja sam verovao da će trajati duže, možda ceo vek...ali pukla su onda kada smo se oboje predali.


Inače, kada se već računa kredit onda je nešto trulo u tom prijateljstvu. A kada drvo jednom počne da truli u srži retko kada se obnovi.

Pa ume da bude preogroman, mada ga se slabo trosi. Ljudi koji me znaju vec 10 do 20 godina poprilicno dobro znaju gde su mi zuljevi, pa ne staju na njih. A i ja se poprilicno pobunim kad god mi nesto smeta. Kao sto neki od mojih prijatelja kukaju kako me slabo vidjaju.

Originally posted by Machkodlak
Mozda ste dosli u period zivota kada vam se putevi razdvajaju. To se desava.
Ali to nije pravo prijateljstvo...

Ne mora da znaci.
Mozda je to bilo pravo prijateljstvo za taj odredjeni period.
Medjutim, neka prijateljstva ostaju ista pa makar se ne videli godinama!
S druge strane, ima ljudi sa kojima, ako se ne cujes mesec dana, nema o cemu vise da pricete!

Pravi prijatelj je kao clan porodice, ljubav je bezuslovna, nema tu kredita.
I kad dodje do svadje ili nesporazuma opet je zu za tebe, jer ti je prosto previse blizak i predobro te poznaje da bi dosao kraj.

Niti je on meni stao na zulj,niti sam ja njemu stala na zulj.Jednostavno ne moze da se iscupa iz trenutnog bedaka i ne znam kako da mu pomognem.
Ne valja kada ga zovem i pitam da se vidimo,ne valja kada ga ostavim na miru da iskulira.
Tvrdoglav je i do sada sam mislila da uvek umem sa njim,da umem da se postavim,medjutim sada ni sam sebe ne moze da istrpi.
A ja trpim veliki pritisak od strane npr, moje keve koja me kritikuje kako sam ja kriva za sve i kako nema smisla da on i ja prekinemo prijateljstvo.
Problem je ustvari u cinjenici da se njegovi roditelji razvode i da on to jako tesko podnosi.E sad,on ima kao i ja,23 godine i vec 9 godina ne zivi sa roditeljima u mestu odakle je,nego samostalno u Beogradu.
Ja razumem da mu je tesko i da su oni svi u porodici prilicno vezani jedno za drugo,ali nije smak sveta i njegov zivot mora da ide dalje.
Meni je tata umro pre malo vise od tri godine,bilo mi je tesko,pretesko jer sam bila jako vezana za njega,ali svi u sebi nalazimo nacin kako patimo,neko u to ukljucuje okolinu,a neko ne.
On je vec mesecima besan na sve oko sebe,nervozan,uvek spreman za raspravu i svadju,sve tumaci kako njemu odgovara,svako mu je kriv za neke sitnice itd itd.
Zaista ne zelim da ga izgubim,ali ne znam vise kako da se postavim.

Svojim ponasanjem sticu "kredit" kod mene, ali isto ga tako i trose.
I obicno sam sve spreman da uradim, pomognem:adiktusha:

ali imam i losu stranu a to je kad mi nesto predje granicu i odlucim da ohladim odnose - nazad nema.

Prijateljstvo ne zahteva kredit, već toleranciju i razumevanje. Svako dobro poznaje prijatelja i najbolje zna kako će odreagovati u datom trenutku.
Pustili ste ga u svoj svet i on vas, što znači da su neke granice pomerene.
Ne mora da znači da razdaljina to može da promeni. Nikada nisam ljubomorno čuvao prijatelje kako ne bi otišli odavde ili ušli u neko društvo. Bio sam tu kao podrška, jer tu i jesmo zbog toga.
Onaj ko nije pravi prijatelj obično to vremenom pokaže.

Ma, ja imam tolerancije i razumevanja nekad i suviše.

Opraštam sve dok ne osetim ravnodušnost, a kada dođe do toga, dalje nema.

Već sam pisala šire o ovakvoj tematici.

Uglavnom, ponoviću, uvek se vodim onim "ako si ti đubre, ja neću biti".

I tako.

pthalo, odlichno napisano.

Dajem ljudima kredit

u poslu, prijateljstvu, ljubavi.

Ali, u poslednje vreme, nekako nemam vremena

za rachunanje svih kamatnih stopa, bonusa

i ostalih uslova kreditiranja.

Mislim, ne znam, po meni je to neprirodno i treba da se prekine.

Originally posted by antibiotic

Originally posted by Machkodlak
Mozda ste dosli u period zivota kada vam se putevi razdvajaju. To se desava.
Ali to nije pravo prijateljstvo...

Ne mora da znaci.
Mozda je to bilo pravo prijateljstvo za taj odredjeni period.
Medjutim, neka prijateljstva ostaju ista pa makar se ne videli godinama!
S druge strane, ima ljudi sa kojima, ako se ne cujes mesec dana, nema o cemu vise da pricete!

Pravi prijatelj je kao clan porodice, ljubav je bezuslovna, nema tu kredita.
I kad dodje do svadje ili nesporazuma opet je zu za tebe, jer ti je prosto previse blizak i predobro te poznaje da bi dosao kraj.

Zato su pravi prijatelji, i sticanje istih, neprocenjivo blago.

Okeeeeeej, promašila sam temu.

kad sam bio "mali" bio sam jako krut-principijelan. a onda sam shvatio da su ljudi ziva bica, a ne roboti pa sada nemam problem da prelazim preko nekih stvari koje mi se ucine losim. iskuliram. jednostavno za prekid prijateljstva je potreban ozbiljan prekrsaj covecnosti, sve ostale nesuglasice, nemarna ponasanja se daju iskulirati i nisu vredna gubitka prijatelja.

Originally posted by SabotagE
Ali kako da mu ugodim ako u isto vreme trazi paznju i samocu?Kako da mu pomognem ako sedi zatvoren u cetiri zida,a ustvari zeli ljude oko sebe ali ne moze to i da pokaze.

Tako sto ces da ga ostavis samog do trenutka kad on od tebe zatrazi da nesto ucinis. Ako do toga ne dodje, i ako se sam izbori sa svim - odlicno. Ako se ne izbori, nego to kakav je sad postane njegova svakodnevnica, opet je ok, i to je dokaz da on ne zeli tvoju pomoc, a ti ne treba da mu je nameces, samo da prihvatis da se on, eto tako, promenio, da vise nije isti.

Originally posted by ...Sitnicava...
Ma, ja imam tolerancije i razumevanja nekad i suviše.

Opraštam sve dok ne osetim ravnodušnost, a kada dođe do toga, dalje nema.

Već sam pisala šire o ovakvoj tematici.

Uglavnom, ponoviću, uvek se vodim onim "ako si ti đubre, ja neću biti".

I tako.

Originally posted by SabotagE
Do koje granice popustate prijateljima?Sta im oprastate,a sta ne?Da li kada jednom pukne prijateljstvo,da li se moze obnoviti?Imaju li vasi prijatelji kod vas "kredit" i kako ga sticu?Mislim na ova prava prijateljstva koja dugo traju,gde ne postoje tajne,prijateljstva koja mogu biti za ceo zivot,osim ako...
Zelim da cujem vasa misljenja.
Unapred hvala

-i preterano. nema ih mnogo, tako da nije problem.
-jebiga, sve. a opet daleko od toga da me vuku za nos. jednostavno, funkcioniramo. a i fer su i korektni, pa nije da mi je problem.
-ne može. mislim, lično ne znam za drugu opciju, odgovaram sa: uzdržana.
-da, imaju. uopšte, svi imaju. stiču ga strogo delima. a dovoljno je da me nasmeju, otprilike. 'fala bogu, pa to ne može svako. stiču i odnosom, stavovima. prekomplikovano. ne da mi se širiti.



kategorija prijateljstva je tako.. precenjena.
lako je k'o 2x2. da ili ne i kraj.

Originally posted by SabotagE
Ja razumem da mu je tesko i da su oni svi u porodici prilicno vezani jedno za drugo,ali nije smak sveta i njegov zivot mora da ide dalje.
Meni je tata umro pre malo vise od tri godine,bilo mi je tesko,pretesko jer sam bila jako vezana za njega,ali svi u sebi nalazimo nacin kako patimo,neko u to ukljucuje okolinu,a neko ne.

njemu treba strpljivost i razumevanje. pišeš "nije smak sveta i njegov zivot mora da ide dalje." Ko si ti da to odlučiš umesto njega? Možda i nije smak smeta, i život hoće ići dalje, ali treba vreme za to. Kad nešto loše se desi, i kad si u depresiji, ne možeš da kažeš sebi "pa nije smak sveta. dalje!" kako bi se osećala ako neko bi ti to rekao kada je tvoj tata umro? ja bih se osećala kao da me juriš, kao da tebi nervira što meni treba više vreme pre nego što mogu opet biti u redu, kao da samo možeš da mi budeš prijatelj kada sam srećna.

život će ići dalje, proći će sve ovo, ali tvoja je odluka da li možeš i da li želiš da strpljivo ostaneš kraj njega ili ne.

umesto "nije smak sveta" pokušaj sa "želela bih da te pomognem/utešim, ali ne znam kako da to uradim." "da li želiš da ti skuvam čaj?" "mogu da zamislim koliko to boli. tu sam, ako ti treba neko da te sluša, i ako ti se ne priča, tu sam da sednem u tišini sa tobom, da ne budeš sam."

kada se svađate na fejs, piši "ne svađa mi se sa tobom, jer ti si mi najdraži prijatelj." i pokušaj da shvatiš da on ne svađa sa tobom zato što te mrzi, samo je pod stresom.

To ne preporučujem za svaki slučaj, jer mnogo ljudi to ne zasljužuje, ali je on valjda skupljao dovoljno kredit do sada da bi to zaslužio, zar ne?

Originally posted by Hys.

Originally posted by antibiotic

Originally posted by Machkodlak
Mozda ste dosli u period zivota kada vam se putevi razdvajaju. To se desava.
Ali to nije pravo prijateljstvo...

Ne mora da znaci.
Mozda je to bilo pravo prijateljstvo za taj odredjeni period.
Medjutim, neka prijateljstva ostaju ista pa makar se ne videli godinama!
S druge strane, ima ljudi sa kojima, ako se ne cujes mesec dana, nema o cemu vise da pricete!

Pravi prijatelj je kao clan porodice, ljubav je bezuslovna, nema tu kredita.
I kad dodje do svadje ili nesporazuma opet je zu za tebe, jer ti je prosto previse blizak i predobro te poznaje da bi dosao kraj.

Zato su pravi prijatelji, i sticanje istih, neprocenjivo blago.

Originally posted by SabotagE
Prilicno sam sigurna da to prijateljstvo jeste pravo i do sada mi se vise puta pruzio dokaz za takvo moje razmisljanje.
On je jednostavno doziveo jedan veliki stres i veliku promenu i ne ume da se izbori sa tim.Pun je gneva i nezadovoljstva i njegovi postupci otudjenja prosto su me oterali od njega.

stadoh ovde jer prepoznajem isti problem koji ja imam trenutno sa mojim najboljim prijateljem, samo sto ja ne mogu sa njim preko chat-a i ostalih virtuelnih gluposti jer on nije upplatio net a i mnogo mi je lakshe da mu masu stvari kazhem u lice.
shto je najbolje[a mozhda i najgore] treci prijatelj je primetio iste stvari kao i ja te pokushavamo zajedno da mu objasnimo da mora da se suoci prvenstveno sam sa sobom-razmazili smo ga od najpametnijeg i najelokventnijeg postao je najsmeshniji i najgluplji lik kojeg ja poznajem.
dokle god direktno nastupash sa sve pozadinom ne govorim ti to zato shto te hejtam vec zato shto te volim to je ok, onog momenta kada pochnesh da napadash to prelazi u paranoju i bezhanje od svega samo ne od svog ega koji nastavlja da raste i raste i raste....

inace poslali smo ga u "psiholoshke krugove",pa kad skupi kintu moci ce i neko struchniji od nas da mu pomogne[je ni on sam ne zna koji ima problem, ali nas povredjuje...]...

moj savet direktno u 4 oka, jer ce u tvojim ochima videti sebe[ako ti je zaista pavi prijatelj],a onda ce ga biti sramota-ako je iole chovek....