Gay-Serbia.com | Diskusije

E baš me zanima koji su vaši odgovori.

Da li vama odgovara vise zajednički život sa partnerom ili ste pristalica veze "svako kod svoje kuce" ?
I zašto?

Mislim koje su prednosti, mane šta već..



btw jel ovo spada u Ljubav i sexualnost ili ( modernatori ce već ispraviti )

Pa ako ti je kres partner onda odvojeno, ali ako je pak to ozbiljnija veza malko onda definitivno zajedno!
Smara bre to idem kuci, dolazim, spavam, nosim vec, cetkicu... umorih se ko niko moj!

U jednom trenutku se prevazidju sva ona vidjanja na sat dva tri , sve moguce i nemoguce kafe izlasci, druzenja, putovanja i sl ukoliko se u medjuvremenu osobe ne udalje po meni sledeci prirodan korak jeste zajednicki zivot, tj neka vrsta zajednickog zivota , u protivnom partnerski odnos jednostavno stagnira.

pa kad sam u takvoj, toj, monogamnoj, dugoj vezi...onda mi je ok da zivim sa nekim....radila to...trajalo tri godine...bilo bas super....

...idealno, da se imaju odvojene sobe....neka spavamo uvek u jednoj...ali da ima dve...

Svako kod svoje kuce.
Pogotovo posle poslednjeg neprijatnog iskustva sa pokusajem zajednickog zivota sa likom koga sam upoznao i zavoleo u vojsci.
Koja je to svinja od coveka, pa to nije normalno.
Razmisljanja i retorika evropska, a navike balkanske.

A i ja nikako da se opametim, pa sve i svakoga idealizujem , pa me stvarnost posle opauci kao maljem posred cela.

Originally posted by hlaefdige
pa kad sam u takvoj, toj, monogamnoj, dugoj vezi...onda mi je ok da zivim sa nekim....radila to...trajalo tri godine...bilo bas super....

...idealno, da se imaju odvojene sobe....neka spavamo uvek u jednoj...ali da ima dve...

Da. Nikako u garsonjeri ili jednosobnom stanu.
Il' idealno, il' nista.

ne seri, cico!

Da, da... I kvadratura je bitna. Iskustvo nas uci da teskobni stambeni uslovi pre ili kasnije izazovu nesporazume, ako ne na relaciji cimer - cimer, ono svakako na relaciji cimeri - gazdarica.
Secam se kako smo jedan decko i ja krajem 2000-te ziveli u jednoj sobici u stanu na uglu Bulevara oslobodjenja i Maksima Gorkog.
Sobica je bukvalno bila 2 sa 2, a u ostatku stana je krake sirila baba - gazdarica.
Cimer i ja smo se lepo slagali, bas smo se ono raskomotili, ali je u babi iz dana u dan rastao gnev, pa je krajem treceg meseca od naseg useljenja dozivela nervni slom i isterala nas napolje.
Strasno.

Zivot udvoje, ako je ozbiljna veza u pitanju i ljubav, ali ne odmah nego posle nekog vremena...

Bez 50 kvadrata zivot u dvoje ne mogu da zamislim, u svemu manjem bih ujedala...

Sto ste skrooomniiiiiiii! Mislim.... ne znam da l' da shvatim ozbiljno ili ....

Dok sam bila u Bg-u, zivela sam sa devojkom i u garsonjeri i u jednosobnom stanu i nista nam nije falilo!

Sada imam drugu devojku i bas bih volela da imam uslove koje sam imala tada.

Ne serem. Ozbiljno to mislim... ako bih ikad bio u vezi.

SKromna ili ne... Ceo zivot zivim u kuci, imam svoju sobu, svoj prostor i sada treba neko da me natera da zivim u garsonjeri dva sa dva.. Nema shanse, tu zivota ne bi bilo..

Mislis da smo neskromni sto zahtevamo bar 50 kvadrata? Ih, kao da trazimo vilu na Dedinju, saunu, djakuzi, a ne normalan prostor (cak i mali)...

ti si o tome bas mnogo razmisljao?

jedva cekam da zivimo zajedno!

Ako veza traje recimo 2-3 godine bez nekih prevelikih nesuglasica i prekida, onda sam pristalica pokusaja zajednickog zivota.

U suprotnom mislim da bi to bila katastrofa.

A neko ko pominje kvadraturu... pa, nije da nema istine u tome.

Kada neko dodje iz svoje kuce, gde je sa roditeljima, bracom, sestrama, neretko i babom i dedom ziveo u 50 kvadrata, onda mu je 50 kvadrata za dve osobe luksuz (pritome ne nipodaštavam nikoga). Ali koje je navikao da ima svoj prostor oduvek, teshko da ce se navici na kutiju shibica...

To je tacno.
Ja, iako sam u porodicnoj kuci imao svoju sobu, mogao sam da se naviknem i na zivot u kutiji sibica, ali nikako nisam mogao da se pomirim sa pravilima koja su mi se periodicno nametala.
Ako smo u skucenom stanu bez terase, ne znam zasto se pravio problem oko moje ideje da ispred zgrade odaberem dva slobodna drveta i izmedju njih razvucem shtrik za sushenje vesha ?
Jedan od poslednjih cimera mi je to zabranio i uklonio shtrik koji sam samoinicijativno razvukao ispred zgrade i uneo vesh koji sam rashirio da se sushi.
Kazao je da cemo vesh sushiti u stanu.
" Neces se ti meni druziti sa lokalnim babama " ( koje su takodje sirile i sushile vesh ispred zgrade ).
E tu smo poceli cimer i ja da se razmimoilazimo u stavovima, a vremenom se taj jaz produbljivao, pa smo uskoro zavrsili nase cimerisanje.

Zivim sa ocem i majkom u kuci i imam svoju sobu. Htela sam da kazem da, ako nekoga volis, nije bitno da li ste u garsonjeri, jednosobnom ili dvosobnom stanu.
Nesto moras da zrtvujes. Ne mogu da imam slobodu u svojoj kuci, svojoj sobi, koju sam imala u garsonjeri/jednosobnom stanu u Bg-u, o tome ja pricam.

U jednom trenutku smo imale sobu od 20 kvadrata, u stanu na Konjarniku( + gazde u drugoj sobi), u drugom trenutku smo zivele u stud. dom u sobicku sa jos jednom curom, zatim u garsonjeri, pa jednosobnom stanu...i nista nam nije falilo, samo da smo zajedno!

Oba, prema dogovoru. Mada ja vise volim da zivim zajedno, ali ipak je dobro imati neki prostor samo za sebe.
Mi zivele zajedno 5 meseci, nista mi nije falilo (osim kinte pred kraj meseca, al jbg).

Jesi li se ti to nama zaljubila pa postavljas ovakve teme?

Glasao za zajednicki zivot.

Originally posted by hlaefdige
pa kad sam u takvoj, toj, monogamnoj, dugoj vezi...onda mi je ok da zivim sa nekim....
...idealno, da se imaju odvojene sobe....neka spavamo uvek u jednoj...ali da ima dve...

Ako je ozbiljnija veza - zajebno

ako je ozbiljna i duza veza onda da

Originally posted by foolish
ako je ozbiljna i duza veza onda da

Da

Uvek za zajednički život! Naravno, ako se ispune odgovarajući preduslovi

Originally posted by LordOfSex
Jesi li se ti to nama zaljubila pa postavljas ovakve teme?

jok miko ja samo ovo 'nako usputno pitam.. ..

zajednicki zivot. sto da ne. nakon nekog upoznavanja i poznavanja osobe, naravno.

Originally posted by Darling
Zivim sa ocem i majkom u kuci i imam svoju sobu. Htela sam da kazem da, ako nekoga volis, nije bitno da li ste u garsonjeri, jednosobnom ili dvosobnom stanu.
Nesto moras da zrtvujes. Ne mogu da imam slobodu u svojoj kuci, svojoj sobi, koju sam imala u garsonjeri/jednosobnom stanu u Bg-u, o tome ja pricam.

U jednom trenutku smo imale sobu od 20 kvadrata, u stanu na Konjarniku( + gazde u drugoj sobi), u drugom trenutku smo zivele u stud. dom u sobicku sa jos jednom curom, zatim u garsonjeri, pa jednosobnom stanu...i nista nam nije falilo, samo da smo zajedno!

Sve je to ok sto ti pricash.. Ali, iako ja nekoga volim trebace mi prostor samo za mene, trebace mi mesto u stanu gde mogu da se sklonim, a toga u sobi od 20 kvadrata nema...

Zivim sa devojkom oko 1 i po god.
Sad kad pomislim, mucenje je bilo ranije. Gde spavati...bla bla.
Ne fali mi nista.

Mada se zapitam, da nije rano sve ovo.

koji ce mi moj, lakse odvojeno

Ne znam ni sam, sve zavisi od situacije do situacije i veze u kojoj si...

Zivim u garsonjeri sa drugaricom vec dugo i iz te perspektive procenjujem sta mi odgovara a sta ne, mada se naravno nikad ne zna zasigurno...Kad su veze u pitanju, definitivno sam vise za opciju "svako kod svoje kuce", mada i to zavisi i od osobe sa kojom sam, a i od uslova zivota...Volim da provedem dosta vremena sama, a narocito kad se probudim i neophodan mi je taj neki prostor, tj odvojene sobe...Mislim da se ne navikavam lako na kompromise i tudje navike... Uopste, taj osecaj da neko zna bas sve o meni i da provodimo suvise vremena zajedno mi stvara neki osecaj nervoze i panike...Plasim se da vremenom ne zamrzim osobu koja mi je najbliza...Ne znam kako to da objasnim