Gay-Serbia.com | Diskusije

Ok, hajde ovako .... Upoznate nekoga ko vam se dopada i polako pocinjete da gradite vezu. E sad, kazu da se kvalitetan odnos bazira na prihvatanju osobe (njegovih ili njenih vrilna i mana), bez pokusaja nametanja svojih vrednosti, navika ili pak pokusaja menjanja osobe sa kojom ste, a opet neminovno je da neke kompromise moramo napraviti i prilagoditi se jedno drugom.
Zanima me vase misljenje vezano za "tolerisanje" partnerovih zelja, potreba (u krajnjem slucaju i nedostataka) , i eventualnih promena koje ste u zivotu morali ili ste spremni da napravite zbog veze (da ne kazem ljubavi)?
Koliko drzite do svojih principa u jednom takvom odnosu i koliko se potiskuje vasa individualnost?
U kojoj meri se gasi JA kada dodjemo u fazu MI?

Originally posted by KgCS3
Ok, hajde ovako .... Upoznate nekoga ko vam se dopada i polako pocinjete da gradite vezu. E sad, kazu da se kvalitetan odnos bazira na prihvatanju osobe (njegovih ili njenih vrilna i mana), bez pokusaja nametanja svojih vrednosti, navika ili pak pokusaja menjanja osobe sa kojom ste,

Ko te to slaga

pa granica je onde gde je postavi i ta osoba prema tebi

Ne, nisam ja mislio da samo JA mora da se prilagodjava
Generalno me zanimaju granice do kojih si spreman da se "menjas" zarad MI.
Obostrana zrtva se podrazumeva ......

da ne bi imao problem ja sam vise uradio, ti manje nadjes neku sredinu ili tacku do koje obojica idete... koliko vredi i tvoj i njegov trud....nema tacne linije koju bi ti sad neko rekao..... i naravno ako taj drugi nije spreman da se menja na isti nacin i do istih granica onda je uzaludno sve:iskolacen:

Što se mene tiče, pri građenju veze sa nekim, jedino je moguća blaga prilagodba. Sve preko toga, za mene je neprihvatljivo,jer ne želim da izgubim svoj identitet.

Dugo sam mislio da je ljubav leptirovi u stomaku, hodanje ulicom a u nekom si svom svetu nesvestan da nesto moze a te lupi i sl. Ljubav je postovanje, briga, osecaj sigurnosti, oslonac, poverenje...
Covek se zaljubi mozda u prave, najcesce u pogresne, a ostace s onim s kojim se ni ne nada.

Mozda pusi ko Turcin, mozda ostavlja otvorenu hranu u frizu, mozda iskuvava sareni ves, mozda je previse mekan prema braci koji ga izrabljuju ali je moj i predstavlja sve ono sto od drugih nisam dobio!
Da, potrebno je nesto kompromisa, malo ljubavi i puno nedostajanja kad ste razdvojeni da to bude to!

Ja sam JA jedino kad sam s njim na MI ma koliko se ja odrekao nekih stvari!

Pa posto se kod mene za gradjenje bilo kakve veze podrazumeva odredjena kompatibilnost u vrednostima, pogledu na svet, zeljama od veze i jos gomila nekih drugih stvari, onda se posle ne ispostavi da moram da pravim neke ogromne kompromise.

Prosto ne bih usla u vezu od koje bi bilo ocekivano da potiskujem svoju indivisualnost. Ne kazem da nije bilo pokusaja, ali su se ubrzo neslavno zavrsavali. Dakle, o tome razmisljam pre nego sto udjem u vezu.

E sad, daleko od toga da se negde ne prilagodjavam, prilagodjavam se i potrebama i menjm neke navike i slicno, ali nista od toga nije ni nezgodno ni narocito bolno, to je prosto nesto uzgredno i svakodnevno i u krajnjem slucaju,ne smeta mi uopste.

Recimo da mi je najteze bilo da naucim da ne ispoljavam emocije na svakom koraku u javnosti i slicno, da se ne ljubim na sred trga (jer je meni to uvek bilo nekako opusteno), i to negde na pocetku, onda smo se srele negde na pola puta. Ona se znatno opustila glede tih stvari, a ja sam naucila da se kontrolisem u rizicnim situacijama. Recimo da smo se tu nekako najvise prilagodjavale, a ostalo je bilo jednostavnije.

U ovoj vezi ne gubim nista od svoje individualnosti i da bi nasa JA gradila MI, prosto nisu bila potrebna neka fundamentalna prilagodjavanja, vec vise neke korekcije navika i neke manje vise kozmeticke promene, uskladjivanje nekih ritmova.

Anyways, poenta je da unapred znas dokle si spreman da se menjas i pravis kompromise, i onda nadjes nekog ko od tebe nece traziti da pravis kompromise koje nisi u stanju da pravis. I obratno. I da to sve bude unapred utvrdjeno.

Originally posted by Sixto
Dugo sam mislio da je ljubav leptirovi u stomaku, hodanje ulicom a u nekom si svom svetu nesvestan da nesto moze a te lupi i sl. Ljubav je postovanje, briga, osecaj sigurnosti, oslonac, poverenje...
Covek se zaljubi mozda u prave, najcesce u pogresne, a ostace s onim s kojim se ni ne nada.

Mozda pusi ko Turcin, mozda ostavlja otvorenu hranu u frizu, mozda iskuvava sareni ves, mozda je previse mekan prema braci koji ga izrabljuju ali je moj i predstavlja sve ono sto od drugih nisam dobio!
Da, potrebno je nesto kompromisa, malo ljubavi i puno nedostajanja kad ste razdvojeni da to bude to!

Ja sam JA jedino kad sam s njim na MI ma koliko se ja odrekao nekih stvari!

Boze Sixtela, pa kud nestade sav onaj machoizam iz tebe na ovoj temi?
Romantichna neka dushica.

Cuj bolan romanticna! PATETICNA!

Zavisi kako s kim pricam. Nas dvojica kad pricamo castimo se s 'jebem ti mater' i 'vas manjine je trebalo pod led na vreme', a kad je vec neko drugi u pitanju onda taj neko ima ozbiljan problem.
Cuj stari, kaj da ti velim, ja san davno skonta' da bi se zaljubija triba nekaj vise od leptirica u stomaku!

Hocesh da kazesh da si odavno sazreo?

Ja uvek pokusavam maksimalno jasno i iskreno da skrenem paznju na svoje principe. Mnogo sitnica ocekujem iako to uglavnom ne iskazujem (bar ne na pocetku) a trudim se maksimalno da tolerisem koliko mogu.

Prastam, prastam.... al se samo povredjujem dzabe. Odlazem kraj.

Nisam, vec sam cinio detinjaste stvari i srozavao se vise nego ovi sto misle da se srozaju kad kao naprave kompromis na svoju stetu!

Originally posted by KgCS3
U kojoj meri se gasi JA kada dodjemo u fazu MI?

U toj "MI" fazi je "JA" potpuno ugasheno!

Ukoliko "MI" nekome prija - "JA" mu nije prijalo, i obratno.

"MI" bi mi podrazumevalo nepostojanje razlika ili neobratjanje paznje
na fakat postojetje razlike izmedju mene i osobe sa kojom sam u emotivno-seksualno-socijalnom odnosu.

"JA" sam i saAam i sa nekim .

Sve je stvar dogovora. Ako bash bash nemamo dodirne tachke, ne bi trebalo menjati partnera (u stvari, trebalo bi ga promeniti u smislu...nacju drugog. ), a ni sebe. Karakterne osobine cjesh teshko promeniti. Jedino navike...

pa sto bi se gasilo/Cak i ako je neko totalno drugaciji od mene..tolerisemo zelje jedno 2 og tacnije ispunjavamo..ne izgubis sebe u vezi..upotpunis sebe..barem ja to tako gledam..jedino ako je partner sebican pa zeli ja ja ja:nono:

Nisam bas tolerantna, ne pristajem lako na kompromise, niti se lako prilagodjavam tudjim potrebama, navikama i ostalom, ako odgovaramo jedna drugoj onakve kakve jesmo (naravno ne moramo biti slicne jedna drugoj pa da samo u tom slucaju, odgovaramo jedna drugoj bez potrebe za nekim velikim prilagodjavanjem i narusavanjem licnog integriteta, samo da su nase bar psiholoske osobine komplementarne) ok, ako ne, nikom nista, ali u svakom slucaju, zelim da ja ostanem JA, a ona ONA, i ne tezim uopste izgradnji tog MI.

MRZIM kada JA postane MI i MRZIM parove koji govore : MI cemo sutra, MI smo danas, MI nismo gladni, MI, MI, MI !


Inache, sto se tiche tolerisanja ne mogu se time bas pohvaliti, to mi nije jacha strana..
Nisam tolerantna i trpeljiva, sta cu, mukica? Pokusavam koliko god to mogu da svedem na razumnu meru, nekada mi uspeva, nekada ne, mada sam se dosta iskulirala po tom pitanju u odnosu na proslost.

Volim individualnost i zadrzavanje iste i kod mene i kod devojke sa kojom sam.. Kompromis mora da postoji, inache dzaba sve. Ali, kompromis sto se tiche nekih svakodnevnih stvari, a kada su neke druge stvari u pitanju kompromis je nezamisliv..

Smatram sebe prilicno tolerantnom osobom koja se ne trudi da menja druge, ali isto pravo zadrzavam za sebe. Ako postoje neke nesuglasice ja sam za komunikaciju zato sto smatram da je precutkivanje i bacanje stvari pod tepih smrt za jednu vezu. Posle "pregovora" usledjuju kompromisi, svako da koliko moze, zavisno od kapaciteta za kompromis. Kada mi nesto smeta, otvoreno to izlozim partneru, isto ocekujem i od njega.
Zakljucak: kod mene u vezi definitivno opstaje JA u odredjenoj meri i to smatram kao nesto najprirodnije i OK.

NOX

Originally posted by Sixto
Ja sam JA jedino kad sam s njim na MI ma koliko se ja odrekao nekih stvari!

Ovo je savrseno tacno! Mnogo puta sam sebe uhvatio kako kazem ovako nesto.
A i cini mi se da sam izgubio deo sebe kada je on otisao.

Originally posted by Nocturnal
Smatram sebe prilicno tolerantnom osobom koja se ne trudi da menja druge, ali isto pravo zadrzavam za sebe. Ako postoje neke nesuglasice ja sam za komunikaciju zato sto smatram da je precutkivanje i bacanje stvari pod tepih smrt za jednu vezu. Posle "pregovora" usledjuju kompromisi, svako da koliko moze, zavisno od kapaciteta za kompromis. Kada mi nesto smeta, otvoreno to izlozim partneru, isto ocekujem i od njega.

I ja se trudim da praktikujem ovako nesto!

Originally posted by Machkodlak

Originally posted by Nocturnal
Smatram sebe prilicno tolerantnom osobom koja se ne trudi da menja druge, ali isto pravo zadrzavam za sebe. Ako postoje neke nesuglasice ja sam za komunikaciju zato sto smatram da je precutkivanje i bacanje stvari pod tepih smrt za jednu vezu. Posle "pregovora" usledjuju kompromisi, svako da koliko moze, zavisno od kapaciteta za kompromis. Kada mi nesto smeta, otvoreno to izlozim partneru, isto ocekujem i od njega.

I ja se trudim da praktikujem ovako nesto!

Jashta.

Ja sam individualistkinja, to JA mi je do neba, ne u smisliu neke narcisoidnosti, nego u smislu da nisam mogla a nisam ni hrela da napravim neke kompromise... U stvari njih uvek ima ali ja nisam htela te koji znace odricanje od sebe, niti kontrolu, stalno polaganje racuna i sve tome slicno... Ja sam i od roditelja htela da bezim jos sa pet godina i da budem ptica pa da letim, letim a kad me je majka pitala sta ce oni bez mene rekla sam joj da rode sebi drugo. A tek kad sam odrasla... planirala sam da udjem u brak jednog dana ali sam to uvek odlagala, uzasavala me je pomisao da nema dalje i da ce sve biti isto do kraja zivota, kao da je na neki nacin vec dosao kraj... Tako da sam (najcesce) odusevljena sto nije bilo tako i sto imam slobodnu zajednicu tako da imam neko zajednistvo i lepe trenutke koje ono nosi a i slobodna sam. I mogu da se bavim onim stvarima koje volim i ne osecam da se nesto odricem i nije mi svaki dan isti nego mogu da cekam da mi se neke nove stvari dogadjaju.

Poliamorija i sve vrste slobodnih veza su idealne za osobe sa jakom individualnoscu, buntovnistvom i nespremnim na prilagodjavanja. Steta sto nema vise takvih zajednica jer onda bi i izbor bio veci... A valjda kad dodje veci stepen demokratije i tolerantnosti i poliamorija ce da se prosiri kao oblik zivota... Nadam se da samo crkvenjaci ne citaju ovo pa da ih opet uhvati panika oko ad zakona

eto, kao dina...

"Ja sam oduvek spavao s tvojim imenom na usnama
Ti si oduvek spavala s mojim imenom na usnama
I kuda krenem, tvoja ruka u mojoj ruci
I kada zelim nesto da kazem, ja kazem mi
Ljubav, ljubav"

Originally posted by istok
"Ja sam oduvek spavao s tvojim imenom na usnama
Ti si oduvek spavala s mojim imenom na usnama
I kuda krenem, tvoja ruka u mojoj ruci
I kada zelim nesto da kazem, ja kazem mi
Ljubav, ljubav"

EKV

Posto spadam u jedne od retkih osoba koje daju sebe u celini osobi koju volim, pristajem na svaki kompromis,volim tu osobu u celini, i mane i vrline.Nikada ,ali nikada se ne trudim da menjam nista kod nje. Naravno ukazeujem joj na greske koje mozda pravi ali zarad njenog dobra.Ne gubim svoje JA, ali definitivno svoje JA definisem posle izvesnog vremena (ukoliko se ustanovi da je to TO) u ono MI. JA cu uvek postojati,ali bez tog MI, ja vise nisam Ja nego samo ,jedno obicno ja!
kolje me ponos cesto, i to je moja mana,ali trudim se da izbegnem to i da MI ostanemo MI sa svim mojim JA!

Originally posted by KgCS3

Koliko drzite do svojih principa u jednom takvom odnosu i koliko se potiskuje vasa individualnost?
U kojoj meri se gasi JA kada dodjemo u fazu MI?

Prilicno sam tvrdoglava i drzim do svojih stavova i principa. ALI kad nekog volis nema mesta za inat,nema mesta za principe. Veza je ljubav + jako puno rada. To je moja parola. Zato sam radila puno na sebi,kad sam shvatila da mi je bitnija ljubav i sve sto ide uz nju,jer prava ljubav je jaca od ega. Lepo uzmes i izvazes - Ona ili Ja i Moji stavovi...

Onaj ko ne moze da predje preko svojih stavova i principa. Onaj ko ne moze da spusti kriterijume - nikad nece biti voljen na pravi nacin.



:kgcs3:

Originally posted by maka

Onaj ko ne moze da predje preko svojih stavova i principa. Onaj ko ne moze da spusti kriterijume - nikad nece biti voljen na pravi nacin.

...onaj ko spusta kriterijume, potpuno se prilagodjava i menja, a to radi da bi bio voljen, je u najmanju ruku patetican.....jer ako te neko voli, voli te bez obzira na stav i princip, ne zaslepljuje se i ne idealizuje te, vec je naprotiv posve svestan tvojih mana i vasih razlicitosti,ali te bez obzira na to i dalje voli....ne trazeci posebnog razloga za tu svoju ljubav.....

e mislim da je ovo istorijski trenutak, jedan jedini put da se slazem sa winter

na mojoj temi