Gay-Serbia.com | Diskusije

Kako definišete dugu vezu?
Koliko je potrebno da veza stekne status duge veze?
Kada duga veza postaje vanbračna zajednica? Da li je samo dovoljan zajednički život ili još neki elementi?

Da li ste u stanju da trenutnu vezu posmatrate kao konačnu i da ozbiljno pristupita planovima za budućnost i sl?

Eto, to bi bila neka pitanja koja me interesuju. Možete još pisati o dugim vezama - poimanje, doživljaj, iskustvo...

Naravno, ako postoji slična tema moderatori neka spoje.

Uh, duga tema! Ne bih znala definisat´dugu vezu nit´ faktore koji je chine takvom! Moja najduzha trajala 5 godina...

Originally posted by Galateja
Kako definišete dugu vezu?
Koliko je potrebno da veza stekne status duge veze?

Govoreci o "dugoj vezi" nekako se samo po sebi namece trajanje kao predmet razmisljanja, koliko nesto dugo/kratko traje, ne bi li se okarakterisalo kao duga/kratka veza. Medjutim, meni sada kroz glavu prolazi sasvim druga prica, odnosno nacin na koji sam ja svesno ili nesvesno, shvatam sada dok razmisljam, nazivala svoje veze dugim ili kratkim.. a da to uopste nije bio vremenski kriterijum. Recimo, veza od 4 godine sto mi je do sada neki maximum i svakako moze biti svrstana u tu kategoriju "dugih veza" je negde u mojoj glavi kraca u odnosu na jednu koja je trajala 7 meseci sve ukupno, uzevsi u obzir i jedan prekid izmedju. Nekako u prvi plan stavljam kvalitet i nacin povezanosti sa nekim nego li samo i puko vremensko trajanje.. jedan mesec sa tom devojkom iz veze od 7 meseci meni sada izgleda kao duzi od cele jedne godine sa ovom drugom, onaj osecaj kada nekome mozes da kazes "osecam da te poznajem celog zivota".. nezamenljivo, nikakvim godinama, decenijama pa cak i celim zivotom provedenim sa nekim a za koga ovako nesto ne mozes reci.

E sada, natrag na kriterijum trajanja, onakav kakvim nam je svima poznat, dugom vezom smatram nesto sto traje, recimo, minimum godinu dana.. neki onako artificijelno odredjeni period koji je meni neophodan da bih vezu nazvala dugom, but but but.. ono gore mi je svakako bitnije.

Originally posted by Galateja
Kada duga veza postaje vanbračna zajednica? Da li je samo dovoljan zajednički život ili još neki elementi?

Zajednicki zivot moze ali i ne mora, mislim da su bitnije reci i zaveti koje dve zrele osobe u vezi na koju gledaju kao nesto trajno i (hopefully) konacno medjusobno postavljaju kao temelj na kojima ce se dalje izgradjivati i kao nezavisne licnosti a i odnos izmedju u celini. Pri tom pod "zaveti" ne mislim na "dok nas smrt ne rastavi.." i slicne bajkovite eufemizme, vec one stvari koje su zaista realno postojece i bitne za zivot, deoba licne svojine, zajednicki planovi za sadasnjost, buducnost, produbljivanje odnosa i kvalitativno/kvantitativno povecanje energije koja se u vezu ulaze. Zajednicki zivot koji si pomenula jeste bitan faktor.. i nadasve lepa okolnost, ali ne mislim da je neophodan (bar ne od starta) ne bi li se krenulo sa izgradnjom necega sto zovemo 'vanbracna zajednica'. U odredjenom trenutku je naravno neophodno postici i to, e sada, nije svakome bas sve omoguceno onda kada se zeli, pricam iz iskustva.. nekada se mora biti uzasno strpljiv i izdrzljiv zarad viseg cilja, ali je i to valjda sastavni deo izgradnje takvog jednog odnosa i onda kada znas sta te nakon sveg tog strpljenja i upornosti ceka, nista nije tesko.

Originally posted by Galateja
Da li ste u stanju da trenutnu vezu posmatrate kao konačnu i da ozbiljno pristupita planovima za budućnost i sl?

Imam ja jos puno stvari u svojoj glavi da rascistim, sama sa sobom i nikako drugacije, pa onda tek mogu da razmisljam o planovima i buducnosti kada budem nacisto sa sobom, sta hocu gde hocu i sta ustvari i sa kim zelim. Vreme ce pokazati, mada traje vec godinama to kolebanje..

Originally posted by Galateja
Kako definišete dugu vezu?
Koliko je potrebno da veza stekne status duge veze?

Duga veza se definise po kriterijumu trajanja, da, to svakako. Sad, ako je duga, ne mora biti i kvalitetna, te se iz tog razloga, kao sto prethodnica rece, svima nama desava da nam neke, vremenski krace veze ostanu mnogo upecatljivije od veze u kojoj smo proveli godine. Ali, svakako, sto vise vremena si sa nekim u vezi to znaci da je ta veza duga
Sta je potrebo ... huh ... strpljenje, razumevanje, da se pronadju dve osobe i zaboga, naravno, dobar sex Bez sale, ovo poslednje mozda nije krucijalno, ali bez dobrog sexa nema ni ozbiljne veze!
Veze krace od pola godine ne bi trebalo nazivati vezama uopste dok veze krace od godinu dana ne bi trebalo nazivati dugim vezama.

Originally posted by Galateja
Kada duga veza postaje vanbračna zajednica? Da li je samo dovoljan zajednički život ili još neki elementi?

Ovo jeste dobro pitanje. Zajednicki zivot svakako. Misljenja sam (licno misljenje naravno) da svaka veza bar u mom slucaju, tezi ka zajednickom zivotu. Ako cu dejtovati celog zivota, mislim, what is the point? Takodje ako sam u dugoj vezi koja nema za cilj ili, bolje receno, ne ide ka zajednickom zivotu, opet, what's the point?

Originally posted by Galateja
Da li ste u stanju da trenutnu vezu posmatrate kao konačnu i da ozbiljno pristupita planovima za budućnost i sl?

Svaku svoju vezu u koju JA udjem smatram za konacnu i njega kao nekoga ko bi mogao da me gura u kolicima sutra kada zanemocam
Sve ostalo se svodi na sex i civilizovanu konverzaciju pre i posle istog.

Originally posted by Galateja
Kako definišete dugu vezu?

To sve zavisi od osobe do osobe. Ako ti je najduza veza trajala dve i po nedelje (sto se u mojoj knjizi i ne naziva vezom), onda je moja trenutna veza, ne duga veza, nego je citav jedan zivot, jer traje evo skoro tri godine.

A postoje i one duge veze koje traju i traju, a od njih na kraju ne ostane nista, i kada se osvrnes i pogledas objektivnije, vidis da je ta duga veza u stvari kraca od jedne epizode Will & Grace, i otprilike isto toliko znacajna za tvoj zivot.

Duzina veze sama po sebi ne znaci nista i ja stvarno nemam kriterijum za odredjivanje duge veze. Meni je bitniji kvalitet veze, nego njeno trajanje. Ako se i kvalitet i trajanje poklope - onda je to dobitna kombinacija.

Da li ste u stanju da trenutnu vezu posmatrate kao konačnu i da ozbiljno pristupita planovima za budućnost i sl?

Mogu sebe lako da zamislim pored ovog decka i za pet godina i za dvadeset pet godina. Da li to znaci da je to konacno i da je sve zavrseno?

Od te konacnosti, vaznije je to sto uzivam u svakom momentu koji provedem sa njim i to sto mi je u vezi sve lepse i lepse kako ona duze traje. Cini mi se da je to prava stvar.

Naravno da je odrednica za dugu vezu - vrijeme i naravno da njen kvalitet nužno ne ovisi o istom.

U takvoj sam vezi, a ista se može posmatrati i kao vanbračna zajednica, obzirom da živimo zajedno, dijelimo postojeću i stičemo novu imovinu, a i planovi za budućnost su nam ozbiljni.Možda i previše...

Originally posted by Galateja

Da li ste u stanju da trenutnu vezu posmatrate kao konačnu...?

Da, ukoliko pored emocija koje gajim prema njemu uključim i racio. Kolebao sam se samo jednom i to ne njegovom krivicom. Osoba njegovih kvaliteta se teško može sresti dva puta i toga sam svjestan. Ispunjava sve moje kriterije.

Moja najduza veza je trajala nesto malo vise od 8 meseci, tako da nisam bas najkompetentniji da diskutujem na ovu temu.

Originally posted by Galateja
Kako definišete dugu vezu?

1."Duga veza" bila bi ona koja traje duze od ocekivanog, je li... Samim tim, kako ne "ocekujem" bilo sta, duga veza ne postoji.

Originally posted by Galateja
Koliko je potrebno da veza stekne status duge veze?

2. Potrebno je da postane predmet razmisljanja u vremenskom kljucu. Ali ona, kako smo videli iz tacke jedan, - ne postoji.

Originally posted by Galateja
Kada duga veza postaje vanbračna zajednica? Da li je samo dovoljan zajednički život ili još neki elementi?

3. Tackom jedan oduzela sam sebi mogucnost da odgovorim na ovo pitanje.
Ali mislim da je za vanbracnu zajednicu presudan izvestan oblik dusevne lagodnosti. Nije u pitanju ni stalozenost ni neka mocvarna navika, vec sam lagodnost u odnosu na vezu kao takvu- korak po korak, ne resava se sve jednim danom/ jednom svadjom, jednim razgovorom (to je rezervisano za sad!, za sujetu! i za uopste jedan hleb preko pogace u trci/ maratonu sa vremenom).

Originally posted by Galateja
Da li ste u stanju da trenutnu vezu posmatrate kao konačnu i da ozbiljno pristupita planovima za budućnost i sl?

O ovome neki drugi put.

veoma fina tema.
jos malo pa puna godina monogamne veze.
super.

Originally posted by Galateja
Kako definišete dugu vezu?
Koliko je potrebno da veza stekne status duge veze?
Kada duga veza postaje vanbračna zajednica? Da li je samo dovoljan zajednički život ili još neki elementi?

Da li ste u stanju da trenutnu vezu posmatrate kao konačnu i da ozbiljno pristupita planovima za budućnost i sl?

Eto, to bi bila neka pitanja koja me interesuju. Možete još pisati o dugim vezama - poimanje, doživljaj, iskustvo...

Naravno, ako postoji slična tema moderatori neka spoje.

Pa mhm, u poredjenju s ostalim vezama koje sam imala ili pokusala da imam. Recimo sad sam u vezi oko 10 meseci, do sada nikad nisam bila sa nekim toliko dugo (nije da nisam probala, al se ispostavljalo kao nemoguce). medjutim onos to ej bitnije, do sada ni sa kim nisam bila tako ozbiljno.
(jerbo ti mozes biti s nekim i 100 godina onako, ako to nije ozbiljno, za mene se i ne racuna)

Ne mislim da je dovoljan samo zajednicki zivot da bi veza postala vanbracna zajednica, mislim da se to moze tako gledati kad se akumulira znatna kolicina zajednicke imovine, obaveza i slicno. Mislim ja zivim sa zenom i sve to, ali daleko da je to vanbracna zajednica u nekom klasicnom smislu.

Ne posmatram svoju vezu kao nesto konacno (ili nesto sto ima kraj, ako si na to mislila, a ne kraj trazenja odgovarajuce osobe), kao nesto sto ce se u odredjenom trenutku zavrsiti ili sta ja znam. Sada nam je dobro, i ja bih tako mogla zauvek, medjutim ako u jednom trenutku budemo nesrecne, onda cemo se valjda razici, radije nego da se mucimo. Ne mislim da je ona duzna da bude sa mnom ceo zivot po cenu sopstvene srece i obrnuto, medjutim volela bih da bude tako.

Dalje bolje da ne tupim, jer nisam nesto verzirana. Idem da skuvam zeni kafu i da pokusam da je probudim.

U svakom slucaju, i njoj je ovo najozbiljnija veza do sad, pa obe negde pravimo baby steps.
Ona je naravno ukljucena u sve moje planove za buducnost. Mislim, to je nekako normalno.

Ja sam pre mislila da zelim biti u monogamnoj dugoj vezi i da sam spremna da se posvetim samo jednoj osobi ...Bilo je divno voleti i biti voljen dok se posle skoro 2 godina nisam jedno jutro probudila i shvatila da ne zelim vise .Odjednom je sva ljubav nestala i ja sam raskinula i ne osvrcem se nazad .

јој, не смем ништа да пишем овде јер унапред знам да ћу бити погрешно схваћен....

u gej svetu, po mom skromnom i krajnje subjektivnom misljenju, duga veza je svaka ona koja prebaci 6 meseci.

da objasnim parametre

mnogo smo bre, nestabilni, a i sveprisutan je obicaj guranja njonje u tudju vezu na krajnje tesnoj sceni, sto iste cini jos podleznijim zemljotresevima. strejteri se ne guraju toliko jer ih je - mlogo. free love or laktanje , nema trece


pardon, ima...


askeza

Hvala vam na sadržajnim odgovorima.

Meni se ponekad čini da sam izopštena iz vremena i mesta u kome živim. Ne bih volela da budem pogrešno shvaćena, ali kada čitam vaše postove (tu mislim na određeni deo forumaša) o žurkama, izlascima i sl. ja se osetim izopšteno. Ne kažem da je to loše, ali život kakav ja vodim je takav da se orijentišem na neke sasvim druge stvari. Evo samo jedan banalni primer. U dodacima iz novina sa oduševljenjem gledam frižidere, veš mašine i sl. kućne aparate. Upoređujem cene. To pre nisam radila. Razmišljam šta bi bila dobra varijanta za kućenje. Sa devojkom dosta vremena provodim u razgovoru o budućnosti. Planovi, koraci i dela. U vezi smo nešto više od tri godine, a oko dve godine živimo zajedno. Sve delimo...
Izvan sam intriga. Ne idem u klubove ne zato što se nečeg/nekog bojim, već mi je to jednostavno dosadno. Više sam vučica samotnjačica i volim izlaske u restoran, posete kafićima u kojima nema gužve, šetnje... Za druženje mi odgovaraju ljudi koji takođe imaju taj neki ozbiljan pristup prema životu, emocijama i budućnosti; ljudi koji neće biti opterećeni 'ko, kad, gde i sa kim'. Van sam svih 'šema' i 'kombinacija'.
Jednostavno, ne volim površne kontakte. A ni ne umem.
Dakle, nikog ne osuđujem niti prozivam, ali sve te priče o kojima čitam na forumu o trocifrenim brojevima partnera, crnim sobama, kombinacijama, šemama, pojmovima 'bivši moga bivšeg', čine da se osetim kao da sam Alf, pala sa neke druge planete. :d

Ovaj post nije u direktnoj vezi sa temom, ali znam da je veza u kojoj sam doprinela da te moje osobine vučice samotnjačice dođu u prvi plan. Za mene nekako idu emocije, sigurnost, odgovornost, ljubav pa sve ostalo. I ne vidim u tome ništa loše. Ne slažem se sa tvrdnjama da gej ljubav ne postoji, kao i sa svođenjem homoseksualnosti na promiskuitet.

I onda se ja zapitam po čemu se naša veza razlikuje od nekog strejt braka osim što smo dve umesto dvoje?! Dakle, suština je ista. Naravno, ne ulazim u pitanje prava, papirologije i sličnih šamara države kojima smo izloženi (mi kao lgbt), to je već neka druga tema.

Mnogo sam gornji post 'ukonfuzila', ali ko razume shvatiće...

Duga veza.... uh, dugacko i za pisati, a sad nisam u stanju

Originally posted by Galateja

Mnogo sam gornji post 'ukonfuzila', ali ko razume shvatiće...

nisi... savrsen je!

Aha.

Originally posted by Galateja
U dodacima iz novina sa oduševljenjem gledam frižidere, veš mašine i sl. kućne aparate. Upoređujem cene. To pre nisam radila. Razmišljam šta bi bila dobra varijanta za kućenje.

ti dodaci stvarno sadrze dosta dobrih stvari. mada ne gledam vise belu tehniku, sad sam se bacila na forma ideale i mashtam

Originally posted by Galateja
Hvala vam na sadržajnim odgovorima.

Meni se ponekad čini da sam izopštena iz vremena i mesta u kome živim. Ne bih volela da budem pogrešno shvaćena, ali kada čitam vaše postove (tu mislim na određeni deo forumaša) o žurkama, izlascima i sl. ja se osetim izopšteno. Ne kažem da je to loše, ali život kakav ja vodim je takav da se orijentišem na neke sasvim druge stvari. Evo samo jedan banalni primer. U dodacima iz novina sa oduševljenjem gledam frižidere, veš mašine i sl. kućne aparate. Upoređujem cene. To pre nisam radila. Razmišljam šta bi bila dobra varijanta za kućenje. Sa devojkom dosta vremena provodim u razgovoru o budućnosti. Planovi, koraci i dela. U vezi smo nešto više od tri godine, a oko dve godine živimo zajedno. Sve delimo...
Izvan sam intriga. Ne idem u klubove ne zato što se nečeg/nekog bojim, već mi je to jednostavno dosadno. Više sam vučica samotnjačica i volim izlaske u restoran, posete kafićima u kojima nema gužve, šetnje... Za druženje mi odgovaraju ljudi koji takođe imaju taj neki ozbiljan pristup prema životu, emocijama i budućnosti; ljudi koji neće biti opterećeni 'ko, kad, gde i sa kim'. Van sam svih 'šema' i 'kombinacija'.
Jednostavno, ne volim površne kontakte. A ni ne umem.
Dakle, nikog ne osuđujem niti prozivam, ali sve te priče o kojima čitam na forumu o trocifrenim brojevima partnera, crnim sobama, kombinacijama, šemama, pojmovima 'bivši moga bivšeg', čine da se osetim kao da sam Alf, pala sa neke druge planete. :d

Ovaj post nije u direktnoj vezi sa temom, ali znam da je veza u kojoj sam doprinela da te moje osobine vučice samotnjačice dođu u prvi plan. Za mene nekako idu emocije, sigurnost, odgovornost, ljubav pa sve ostalo. I ne vidim u tome ništa loše. Ne slažem se sa tvrdnjama da gej ljubav ne postoji, kao i sa svođenjem homoseksualnosti na promiskuitet.

I onda se ja zapitam po čemu se naša veza razlikuje od nekog strejt braka osim što smo dve umesto dvoje?! Dakle, suština je ista. Naravno, ne ulazim u pitanje prava, papirologije i sličnih šamara države kojima smo izloženi (mi kao lgbt), to je već neka druga tema.

Kontam o cemu pricas, skroz, i ovde zveramo u frizidere i namestaj iz kataloga, pricamo o nabavci solja, teflonskog tiganja, rukavice za rernu, papirnih ubrusa, mlevenom mesu i slicnom, bivamo po 5-6 dana zajedno 24/7 i skroz nam je to dovoljno, neke stvari radimo same, ali vecinu zajedno. Mislim, ja radim isto ono sto i ti, s tim da ja to radim nekih 4 dana u nedelji a ostatak izlazim. Jer meni je potrebno i jedno i drugo. Imam potrebu da izadjem, izdjuskam se, procavrljam sa 200 ljudi, ako stignem, zezam se, ponekad flertujem, napijem se, izludim, i onda se povucem u neki moj svet koji je dostupan samo nekolicini veoma bliskih ljudi. Nekad izlazim svaki dan, ali to ne znaci da je to sve sto mi treba, uvek imam to nesto svoje gde se posle povucem. A sto se bavljenja tudjim zivotima tice, bavim se iskljucivo onda kada ljudi koji ih zive pozele da iste prodiskutuju sa mnom.

Originally posted by Khons

Originally posted by Galateja
U dodacima iz novina sa oduševljenjem gledam frižidere, veš mašine i sl. kućne aparate. Upoređujem cene. To pre nisam radila. Razmišljam šta bi bila dobra varijanta za kućenje.

ti dodaci stvarno sadrze dosta dobrih stvari. mada ne gledam vise belu tehniku, sad sam se bacila na forma ideale i mashtam

pogledaj konturu, lesninu i slicno, znatno su bolji. meni je nekako ta forma ideale najbezveznija od svega. doduse ja imam svog stolara koji ce mi uraditi sve po crtezu.

Originally posted by Paranoid Androgynoid

Govoreci o "dugoj vezi" nekako se samo po sebi namece trajanje kao predmet razmisljanja, koliko nesto dugo/kratko traje, ne bi li se okarakterisalo kao duga/kratka veza. Medjutim, meni sada kroz glavu prolazi sasvim druga prica, odnosno nacin na koji sam ja svesno ili nesvesno, shvatam sada dok razmisljam, nazivala svoje veze dugim ili kratkim.. a da to uopste nije bio vremenski kriterijum. Recimo, veza od 4 godine sto mi je do sada neki maximum i svakako moze biti svrstana u tu kategoriju "dugih veza" je negde u mojoj glavi kraca u odnosu na jednu koja je trajala 7 meseci sve ukupno, uzevsi u obzir i jedan prekid izmedju. Nekako u prvi plan stavljam kvalitet i nacin povezanosti sa nekim nego li samo i puko vremensko trajanje.

Ako nešto traje više godina a posle ne može da se ubroji u kvalitetniju vezu od one koja je trajala 6 meseci - onda to znači da je neko duboko bio u zabludi, zar ne? Ili nije bio u zabludi, ali nije imao snage da izađe iz veze...
Nekako pokušavam da u svojoj glavi postavim na mesto pojam "duge veze", i kako god okrenem, ja tu pre svega mogu primetiti vremensku odrednicu.
Ako pričamo o kvalitetu kao odrednici neke duge veze, onda po tome bi i jedan One-Night-Stand mogao da bude najduža veza, jer je neko imao osećaj da je ta noć bila najsadržajnija...

Npr. neko može i za jednominutni film da kaže da mu je bila prekretnica u životu. Takođe se nekom može desiti da 3 sata gleda Gospodar prstenova i uživa, želeće nastavak filma, nekome će i film od 70 minuta biti mučenje bez svrhe. Smatram da je tako i sa vezama.

Ništa ne mogu da posmatram kao konačno, jer život je nepredvidiv. I uvek se promeni to, što si mislio da se neće više menjati.
Budućnost planiram i realizujem sa devojkom zajedno.

Originally posted by Galateja
Kako definišete dugu vezu?
Koliko je potrebno da veza stekne status duge veze?
Kada duga veza postaje vanbračna zajednica? Da li je samo dovoljan zajednički život ili još neki elementi?

Da li ste u stanju da trenutnu vezu posmatrate kao konačnu i da ozbiljno pristupita planovima za budućnost i sl?

Eto, to bi bila neka pitanja koja me interesuju. Možete još pisati o dugim vezama - poimanje, doživljaj, iskustvo...

Naravno, ako postoji slična tema moderatori neka spoje.

Ne definisem je jer je ne jurim svom silom, samo se desi.

Dva dana ili dve godine, nebitno. Kada se dve osobe dovoljno upoznaju.

Postaje vanbracna zajednica kada se dve osobe tako dogovore or skontaju same sa sobom da je ta druga osoba ono sto su cekale.

U principu, svakoj svojoj vezi pristupam cela tako da svaka od njih jeste prava i konacna u datom trenutku. Kada volim, that is.

Drago mi je da sam shvaćena i što ima još ljudi koji pristupaju sa ozbiljnošću vezi, emocijama i odgovornošću.
Imala sam utisak da će na moje spominjanje merkanja frižidera da se oglasi jedino teta Daca.

P.S. - Volela bih da se na ovoj temi oglase ljudi koji su u baš dugim vezama kao npr. Zibro i još neki.
Da ne bude zabune, svaki odgovor je dobrodošao, zato pišite.

Originally posted by m..

Originally posted by Khons

Originally posted by Galateja
U dodacima iz novina sa oduševljenjem gledam frižidere, veš mašine i sl. kućne aparate. Upoređujem cene. To pre nisam radila. Razmišljam šta bi bila dobra varijanta za kućenje.

ti dodaci stvarno sadrze dosta dobrih stvari. mada ne gledam vise belu tehniku, sad sam se bacila na forma ideale i mashtam

pogledaj konturu, lesninu i slicno, znatno su bolji. meni je nekako ta forma ideale najbezveznija od svega. doduse ja imam svog stolara koji ce mi uraditi sve po crtezu.

upravo tako!

Originally posted by Galateja
Kako definišete dugu vezu?
Koliko je potrebno da veza stekne status duge veze?
Kada duga veza postaje vanbračna zajednica? Da li je samo dovoljan zajednički život ili još neki elementi?

Da li ste u stanju da trenutnu vezu posmatrate kao konačnu i da ozbiljno pristupita planovima za budućnost i sl?

Eto, to bi bila neka pitanja koja me interesuju. Možete još pisati o dugim vezama - poimanje, doživljaj, iskustvo...

Naravno, ako postoji slična tema moderatori neka spoje.

Ovde ima odgovora koji mi se mnogo dopadaju.

Uh, definicija... nekako ovako: kad ste dovoljno dugo sa nekim da postoji ona prijatna tišina između vas; kad možete da ga/je ignorišete dok je tu ako ste nervozni, a on/a nije ljut zbog toga; nešto kao: dovoljno dobro smo se upoznali da malo šta može da nas iznenadi.
E sad sam ja ukonfuzio ovo, nisam uzeo kafu
ovaj prvi pasus je trebao da odiše pozitivnošću, pa zamislite da je tako.

Vreme: rek'o bi, ne manje od 6 meseci, možda 8 ili 9... ali da se nađemo na 6, jer je to dovoljno čak i ako je long distance da se prelome neke stvari.

Pa nije samo zajednički život kao takav, nego to u smislu planiranja budućnosti zajedno, ti frižideri (btw, od veš mašina su najbolje Gorenje, bez obzira na to šta ljudi pričaju, nude 5 godina garancije a rade ko zmajevi (kupio ja početkom godine ), veš mašine.... odnosno menjanje pravca svog života tako da se preplete sa tom drugom osobom.

Zadnje pitanje: nisam, jer (više) nisam u dugoj vezi.

Baš mi ne radi mozak... nemojte sad ovo da shvatite kao neki argument protiv dugih veza, just observing.
Primetio sam i nekoliko ljudi u dugim vezama (i to baš dugim, po 6-7 godina) koje su skroz disfunkcionalne. Nema poverenja, samo mnogo frustracije iz koje niko ne može da izađe.

Ne znam što sam to spomenuo.

sa nekim je i jedan dan dug kao godina, tako da ne znam sta odgovorim. neke veze koje su trajale svega mesec-dva-tri su mi bile kvalitetnije nego one od godinu dana. u svakom slucaju, dobar odnos koji na kraju rezultira prijateljstvom je valjda znak da je neka veza uspesna (bila, ostala...)

Nikada se nisam trudio da razmišljam u takvim pojmovima. Ja sam već gotovo tri godine u vezi, i to bi po nekoj definiciji koju su dali drugi ljudi na ovoj temi trebalo da se računa u dugu vezu. A da li je konačna? Pa, meni sve govori da jeste, ali ni u tim kategorijama ne volim da razmišljam. Prosto se jako dobro osećam u vezi u kojoj sam, do sada se ni na momenat nisam pokajao što sam u njoj i nastavljam da uživam. Bez promišljanja o prohujalom vremenu ili vremenu koje je ispred nas.

Originally posted by Galateja
Hvala vam na sadržajnim odgovorima.

Meni se ponekad čini da sam izopštena iz vremena i mesta u kome živim. Ne bih volela da budem pogrešno shvaćena, ali kada čitam vaše postove (tu mislim na određeni deo forumaša) o žurkama, izlascima i sl. ja se osetim izopšteno. Ne kažem da je to loše, ali život kakav ja vodim je takav da se orijentišem na neke sasvim druge stvari. Evo samo jedan banalni primer. U dodacima iz novina sa oduševljenjem gledam frižidere, veš mašine i sl. kućne aparate. Upoređujem cene. To pre nisam radila. Razmišljam šta bi bila dobra varijanta za kućenje. Sa devojkom dosta vremena provodim u razgovoru o budućnosti. Planovi, koraci i dela. U vezi smo nešto više od tri godine, a oko dve godine živimo zajedno. Sve delimo...
Izvan sam intriga. Ne idem u klubove ne zato što se nečeg/nekog bojim, već mi je to jednostavno dosadno. Više sam vučica samotnjačica i volim izlaske u restoran, posete kafićima u kojima nema gužve, šetnje... Za druženje mi odgovaraju ljudi koji takođe imaju taj neki ozbiljan pristup prema životu, emocijama i budućnosti; ljudi koji neće biti opterećeni 'ko, kad, gde i sa kim'. Van sam svih 'šema' i 'kombinacija'.
Jednostavno, ne volim površne kontakte. A ni ne umem.
Dakle, nikog ne osuđujem niti prozivam, ali sve te priče o kojima čitam na forumu o trocifrenim brojevima partnera, crnim sobama, kombinacijama, šemama, pojmovima 'bivši moga bivšeg', čine da se osetim kao da sam Alf, pala sa neke druge planete. :d

Ovaj post nije u direktnoj vezi sa temom, ali znam da je veza u kojoj sam doprinela da te moje osobine vučice samotnjačice dođu u prvi plan. Za mene nekako idu emocije, sigurnost, odgovornost, ljubav pa sve ostalo. I ne vidim u tome ništa loše. Ne slažem se sa tvrdnjama da gej ljubav ne postoji, kao i sa svođenjem homoseksualnosti na promiskuitet.

I onda se ja zapitam po čemu se naša veza razlikuje od nekog strejt braka osim što smo dve umesto dvoje?! Dakle, suština je ista. Naravno, ne ulazim u pitanje prava, papirologije i sličnih šamara države kojima smo izloženi (mi kao lgbt), to je već neka druga tema.

MNOOOGO SLATKO

Bash sinoc sam rekla zeni kako smo nas dve malo CHUDNE jer nam je najlepshe da se zagrlimo, pijemo vino, ruckmo neshto slatko i buljimo u tv ili shetamo SAME i tako skoro celu godinu mahtamo o kuci koju cemo da narpavimo a ne kupimo gotovu a trenutno jurimo sto, koji ima istoriju da je izgreban i od drveta, da moze da se prefarba u narandzasto kao i polovni frizider
A opet, kada se razlepimo iz zagrljaja i od sofe pa izadjemo "u grad" i tada smo samotnjaci, jer pleshemo kao da ljudi oko nas ne postoje Necu sad da pisem o stanju nashe svesti i hormona kad vrlo primecujemo zene oko nas, to je vec za drugu temu.


Zajednichki zivot raste pod svim uslovima kao korov, jer ga hrani ljubav ne trebaju nam blagoslovi ni drzave a ni ljudi oko nas.