Gay-Serbia.com | Diskusije

Da li ste od onih koji su u stanju da razdvoje svoj emotivni zivot od poslovnog zivota: od obaveza, fakulteta i svega onog sto karijeru cini? Uspesni ljudi obicno nadju nacin kako da preseku nit koja spaja ta dva zivotna entiteta, dok neki... potonu.

Ja jos uvek za sebe ne mogu reci kada sam uspesnija. Da li je to kada sam u vezi ili kad sam solo - ne znam. Kada sam u vezi, nekako manje izlecem iz sina, lakse se mirim sa situacijom koja dolazi od prvog do narednog prvog u mesecu, ali opet - kao da revnosnije, poslusnije i odgovornije ispunjavam svoje obaveze. Nekako sam redovnija i pokornija (a TO ne volim!!!). Dok, kada sam solo, lakse stupam u rizike, ludja sam, pucam od ideja, cimam se na hiljadu strana, ali takodje i zabusavam. Nikako se pokopcati... ufffffffff

Sad tek kontam da moj odgovor i nema direktnu vezu sa postavljenom temom (bar onakvom kakvom sam je zamisljala)... rasplinjotina

jao meni je jako teshko da se uklopim
srecom zhena mi je razumna pa me prati u mojim ludim idejama
naravno to je mnogo cimanje i zhena mi pati:alikako:da ja sprechim sve to neam pojma
zato shto u neku ruku smatram sebe nedovrshenim workoholicom-pochnem al ne zavrshim....
i onda skachem sa tripa na trip shto je neverovatno pogubno za vezu koja je na pochetku...
ali ovako smatram da mi je potrebno josh organizacije i naravno gajba...

zato sada cemo obe da shljakamo i shljakamo da bi uzele gajbu i napravile sebi oazu mira:zen:

:zvezda:veoma do jaja:bubbles:

ja se sa te strane mogu iskreno pohvaliti da na moju produktivnost i nacin obavljanja posla NISTA *dobro, skoro nista* ne utice... surovi sam profesionalac, i ponosim se time.
Evo, recimo prije nekoliko dana, kad je N. moja cura posla nazad u Ukrajinu na cijelu zimu, ujutro sam mislio da cu da se raspadnem od tegobe. Ali u momentu kad sam uzeo mikrofon u ruke, sve je nestalo, smijesio sam se cijelog dana i odradio svoj posao kao i uvijek... Predvece me je doduse malo uzdrmala poruka kad mi je javila da je stigla kuci, ali sam to prevazisao..

Nije da se hvalim sad, ali jos od svojih pocetnickih dana, uvijek sam dobijao pohvale, jer sam od malena vaspitan da ne zabusavam, i da radim ako mislim da zaradim.

Do te mjere sam siguran u svoju sposobnost da posao odvojim od privatnog zivota da sam se usudio da to stavim i u svoj CV - ja NIKAD ne kasnim, NIKAD nisam nervozan ili neraspolozen na poslu, i NIKADA ne gubim kontrolu nad situacijom tokom rada.

eto, ovo sad ispade citav hvalospjev o meni, a stvarno mi nije bila namjera.

ali da malo ublazim situaciju - sa druge strane, ja imam velike probleme kada su u pitanju neki drugi odnosi. Recimo, zbog napornog dana na poslu cesto zaboravim na vazne datume, na sastanak sa prijateljem, ili se ponekad odreagujem kako ne treba prema nekim ljudima...
sto ce reci, nemam problem da razlucim emocije od posla, ali ponekad ne umijem posao od emocija...

huh...

Meni je nezavisno od emocija karijera uvek ok! Posao - moj posao - je meni moje drugo ja! Sa druge strane, kada sam emotivno stabilisan, sve mi to na poslu još lakše pada, i mogu da pomerim zvezde ako treba

ja sam razumni idiot i recimo relativno lako razdvajam emocije od karijere.

razdvajam koliko to profesionalizam traži od mene ali nije mi svejedno npr ako sam u svađi sa dragom.....tad sam sigurno opterećenija i manje motivirana za poso,mada se borim sa tim.

ja cu trenutno tu karijeru shvatati kao "studiranje", posto drugacija iskustva nisam imala.
buduci da zivim s devojkom, dosta mi je tesko da odvojim ljubav i fakultet, jer onoliko koliko njene nedace na poslu uticu na moje mentalno zdravlje, toliko i moji problemi na fakultetu uticu na njeno. trudim se da neutralisem ta osecanja, jer znam da u svakom momentu imam njenu bezrezervnu podrsku i pomoc u kakvom god obliku da je u mogucnosti da pruzi (sklanjanje kad sam nervozna zbog ispita, propitivanje, precutkivanje nekih problema dok mi ne prodje stresni period itd). jbg, te stvari dosta uticu, jer ne mogu biti ravnodusna kada mi ona posle napornog dana dodje izmrcvarena, istresirana, i smatram da takve stvari ni ne treba i ne sme da "krije" od mene da ne bi to uticalo na nasu vezu, jer to ne mozze da utice na samu vezu. eventualno ja popizdim zbog toga sto ju je neki kreten nervirao, ali to na nas odnos konkretno ne utice nimalo. i ista je stvar kada ja imam svojih problema. smatram to normalnim jer zaboga nikome ne cveta cvece 24/7 i ako sam u vezi ja delim i dobro i lose, bukvalno. i zelim da budem tu za nju kad god joj je to potrebno, pa i da se povucem ako do toga dodje. a opet, ne bih tolerisala ni da je nekom 24/7 lose, da mu se samo grozne stvari desavaju, e tek u tom slucaju bi to moglo lose da utice na samu vezu, jer ne mogu da shvatim kakva osoba neko moze da bude da dopusti sebi konstantnu nervozu.

Chek´, chek´... Zashto da razdvajamo karijeru i emocije?

Jedini momenat kada mogu i moram razdvojit´ ta dva jeste "nevolja na poslu". Probleme ne nosim kucji. Nit´ "kucjne" probleme nosim na posao. Inache...nish´ ne razdvajam. Samo uskladjujem.

Originally posted by Val
Chek´, chek´... Zashto da razdvajamo karijeru i emocije? Jedini momenat kada mogu i moram razdvojit´ ta dva jeste "nevolja na poslu". Probleme ne nosim kucji. Nit´ "kucjne" probleme nosim na posao. Inache...nish´ ne razdvajam. Samo uskladjujem.

To i je prava stvar..naći balans i ne mješati babe i žabe.

Meni je jako komplikovano to razdvajanje - ja sam ja i na poslu i u privatnom zivotu.

Naravno da je posao nesto sto cu uvek odraditi kako treba, ali ako sam prsla privatno, to ce biti nekako "sterilno", bez elana.

Originally posted by Val
Zashto da razdvajamo karijeru i emocije? Probleme ne nosim kucji. Nit´ "kucjne" probleme nosim na posao. Inache...nish´ne razdvajam. Samo uskladjujem.

Moguce da sam uspesnija kada sam solo, ali opet i kocim se negde....
Ne znam, trudim se da ne razmisljam o tome, tako da radim na sebi koliko mogu....

nikada ne teram emocije u cosak
bilo bi mi jos teze

ali nastojim da budem pozitivan

pa i drugim ljudima to obicno odgovara
i sve se fino uklopi

mislim da profesionalnost ne znaci biti bezlican i potpuno oslobodjen od emocija...

E jako dobra tema... Svidja mi se totalno... NIsam citala odgovore, tako da cu prvo da postujem...

Pre npr. hm..., pa recimo godinu i mozda malo vise, nisam umela da razdvojim emocije koje su mi u tom trenutku mogu reci krojile zivot od obaveza, a to je fax..
Najrazlicitije emocije, od toga da sam luuuuudo zaljubljena i letim od srece, do toga da sam tuzna i da su mi sve ladje potonule, do svadje sa devojkom, sve to mi je 100% kontrolisalo zivot, uticalo na njega, obaveze, izalske, ucenje...
Znala sam da ispalim drustvo zato sto sam se posvadjala sa devojkom i nije mi ni do cega, da ne ucim pred ispit uopste, iako mi je to npr. isit za uslov samo zato sto se u tom trenutku desavalo nesto nazovi hm.. bitnije na ljubavnoj strani...
Bila sam rob sopstvene nemogucnosti kontrolisanja svojih emocija i SVE sam podredjivala tome, ali, apsolutno SVE (od fakulteta do porodice preko drutstva) i SVI su trpeli to moje (ne)raspolozenje...
ALi, kako vreme prolazi, kroz razne situacije, ni malo sjajne, sam videla da zaista svojim emocijama mogu da rukovodim i da nisam vise u njihovoj milosti i nemilosti..
Sada znam da stavim na stranu nesto lose i negatino, pa i lepo i kazem sebi: Time se kasnije pozabavi, sada imas vaznije stvari i to uspeva..
Mada, mislim da to dolazi sa godinama, bar je kod mene doslo..
KOd nekih ljudi nikada ne dodje i uvek budu "robovi" svojih emocija..
Ipak, zrelost i neka spoznaja dolaze sa godinama. Zadovoljna sam sto sam bar u tom, meni pre mnooogo bitnog i vodeceg segmenta uspela da sredim sebe, bas sam zadovoljna time, bolje ovako funkcionisem, mnooogo i bitne stvari ne trpe, kao sto ne bi ni trebalo..
I da, definitivno sam uspesnija kada sam sama, kada me niko ne ometa, ali to naravno ne znaci da cu sada tipa lupam do sledeceg juna biti sama jer moram da dam 10 ispita, ne, nikako.. Ali, bolje funcionisem na tom planu bez nekoga pored sebe, jbg, nazalost je tako..

Originally posted by Swanheart
ja sam razumni idiot i recimo relativno lako razdvajam emocije od karijere.

Eto.. Mogu i tako sebe sada da definisem.. I ne smatram to manom, cak sta vise, prednoscu i to velikom.

Originally posted by Zwezdica
Originally posted by Swanheart
ja sam razumni idiot i recimo relativno lako razdvajam emocije od karijere.
Eto.. Mogu i tako sebe sada da definisem.. I ne smatram to manom, cak sta vise, prednoscu i to velikom.

pa nije bas ni mana, a nije ni prendnost.
nekad se propusti dosta toga zbog razuma, ali valjda nesto znaci i satisfakcija nastala uspehom na poslu ( u mom slucaju studiranju )

Nema ti ispravnog i pogrešnog...svako ima svoje prioritete i ako ih realizira,ispunjen je i sretan.

Originally posted by Swanheart
Originally posted by Zwezdica
Originally posted by Swanheart
ja sam razumni idiot i recimo relativno lako razdvajam emocije od karijere.
Eto.. Mogu i tako sebe sada da definisem.. I ne smatram to manom, cak sta vise, prednoscu i to velikom.

pa nije bas ni mana, a nije ni prendnost.
nekad se propusti dosta toga zbog razuma, ali valjda nesto znaci i satisfakcija nastala uspehom na poslu ( u mom slucaju studiranju )

Razum je sa razlogom tu.. A nekada se zbog nemanja gr razuma izgubi mnoooogo na drugoj strani, same studiranje..

Kada sve saberem i oduzmem, vise bih volela da sam u zivotu bila manje razumna jer iako sam emocije nekad zapostavljala, shvatila sam da mi je mnogo lepsa satisfakcija koju one donose nego ona koju donosi razum i posao tj. karijera.

Uspesnija sam kada sam solo. Bar je tako trenutno. Mozda ce se i to promeniti.

Najbolje bi bilo da se moze naci sredina izmedju razuma i vodjenja emocijama !

E to bi bilo ql jako, ali jbg...

Hmmmm.... Ja sam izraz ~ karijera ~ dugo vezivala samo za pevace, glumce, pisce, naucnike, zvezde opste prakse i eventualno politicare, ali posto vidim da sam gresila i da svi koji smo zaposleni imamo ~ karijeru ~ , reci cu sledece :

Bitne su mi i emocije i ~karijera~.
Jako mi je bitno da na poslu ( ~karijeri~ ) budem cenjena i poznata po samopregornosti, marljivosti i postenju. To se odrazava kako na platu, tako i na napredovanje na poslu ( ~ karijeri ~ ).
Ali, opet , bitno mi je i da mi taj posao ( ~ karijera ~ ) ne budu izgovor za bezanje od kuce. Jer, ima mnogo primera ljudi koji beze u posao ( ~ karijeru ~ ), jer imaju pust privatan zivot.
To, po meni, nije dobro.
Ipak je od velike vaznosti za dusevno zdravlje da posle posla ( ~ karijere ~ ) ipak imamo koga da nas doceka kod kuce.
Ja po tom pitanju nisam imala srece. Dok sam bila udata, muz mi nije dozvoljavao da radim i gradim karijeru, a nismo imali ni dece, pa da sam se barem njihovom odgoju posvetila.
Kad mi je muz umro, stekli su se uslovi da radim i gradim karijeru. Tokom vremena sam shvatila da mi veoma smeta sto me kod kuce, posle dnevne karijere, niko ne ceka. Nisam nasla zenu koju bih pozelela da me svakodnevno ceka kod kuce. Sve su to bile manje - vise prolazne veze i uvek je falilo ono nesto sto bi nas navelo na ideju da zivimo zajedno.
No, iako imam vec skoro 50 godina i neki bi rekli da su prosli svi rokovi da nadjem zenu svog zivota, ja ne mislim tako. Optimisticna sam zena, iako me nekad preplavi malodusje.
Ne moze covek sve da ima, a zeleo bi. Takav je covek - proklet, sve bi da ima, pa tako i ja.
Dakle, karijerom sam zadovoljna, kao i platom koju primam za tu karijeru, jos da se ispunim na polju emocija i Bog da me vidi !

Ambicija na prvom mestu. Sve emocije koje se u to uklope su odgovarajuce...

Originally posted by Khons
ja cu trenutno tu karijeru shvatati kao "studiranje", posto drugacija iskustva nisam imala.
buduci da zivim s devojkom, dosta mi je tesko da odvojim ljubav i fakultet, jer onoliko koliko njene nedace na poslu uticu na moje mentalno zdravlje, toliko i moji problemi na fakultetu uticu na njeno. trudim se da neutralisem ta osecanja, jer znam da u svakom momentu imam njenu bezrezervnu podrsku i pomoc u kakvom god obliku da je u mogucnosti da pruzi (sklanjanje kad sam nervozna zbog ispita, propitivanje, precutkivanje nekih problema dok mi ne prodje stresni period itd). jbg, te stvari dosta uticu, jer ne mogu biti ravnodusna kada mi ona posle napornog dana dodje izmrcvarena, istresirana, i smatram da takve stvari ni ne treba i ne sme da "krije" od mene da ne bi to uticalo na nasu vezu, jer to ne mozze da utice na samu vezu. eventualno ja popizdim zbog toga sto ju je neki kreten nervirao, ali to na nas odnos konkretno ne utice nimalo. i ista je stvar kada ja imam svojih problema. smatram to normalnim jer zaboga nikome ne cveta cvece 24/7 i ako sam u vezi ja delim i dobro i lose, bukvalno. i zelim da budem tu za nju kad god joj je to potrebno, pa i da se povucem ako do toga dodje. a opet, ne bih tolerisala ni da je nekom 24/7 lose, da mu se samo grozne stvari desavaju, e tek u tom slucaju bi to moglo lose da utice na samu vezu, jer ne mogu da shvatim kakva osoba neko moze da bude da dopusti sebi konstantnu nervozu.

Isti odgovor bi i ja napisala. Samo sto sam ja mnogo uspesnija kad imam nekog pored sebe, bar je to do sada tako bilo...

Upravo sam danas pričala sa devojkom o usklađivanju privatnog-poslovnog života i interesantna je koincidencija da je i ova tema upravo otvorena.

Emocije ne utiču na to kako pristupam poslu, jer sam orijentisana na rezultate i posvećena sam poslu. A i nevezano za posao, ne volim da mi emocije diktiraju smer u kom će se moj dan odvijati. Ne volim odlaganja.

S obzirom da je moj posao takav da se sve menja iz minuta u minut i gde su svi međusobno povezani, ako bih ja još dala svojim emocijama da utiču na isti, nikad ne bih završila ništa u roku, niti bih mogla da od drugih to tražim.

Gledam da devojku što manje opterećujem poslovnim pričama, ali opet da bude u sve upućena. Kako živimo zajedno, probleme i emocije ne moram da delim sa njom da bi ona primetila kada me nešto opterećuje, jer dobijam poziv u 22.00 ili ako ne dođem do 20.00 kući...

Kada nisam bila u vezi isto nisam puštala da emocije utiču na moj pristup fakultetu pa kasnije poslu...

Odgovorna sam i veoma ambiciozna, tako da ne dopustam da me bilo sta omete u ispunjavanju obaveza, bilo da je u pitanju skola/fakultet, bilo da je u pitanju posao.

Medjutim, potrebna mi je i emocionalna potpora da bih bila zadovoljna zivotom. Potrebno mi je da budem ostvarena na oba polja i da ih uskladim.

Primetila sam da sam produktivnija kada sam emotivno ispunjena, da imam vise elana i samim tim postizem bolje rezultate.

Originally posted by жњ
Da li ste od onih koji su u stanju da razdvoje svoj emotivni zivot od poslovnog zivota: od obaveza, fakulteta i svega onog sto karijeru cini? Uspesni ljudi obicno nadju nacin kako da preseku nit koja spaja ta dva zivotna entiteta, dok neki... potonu.

... Dok, kada sam solo, lakse stupam u rizike, ludja sam, pucam od ideja, cimam se na hiljadu strana, ali takodje i zabusavam. Nikako se pokopcati... ufffffffff

Sad tek kontam da moj odgovor i nema direktnu vezu sa postavljenom temom (bar onakvom kakvom sam je zamisljala)... rasplinjotina

jel to znaCi da si sloUbodna?

ono sto znam je da SAD niTi zelim, niti sam verovatno sposobNa da budem u veZi.

toliko.

tako je! sama i svoja!

mada kad razmislim bolje, ne podnosim da me neko maltretira i omalovazava zato sto mu kod kuce shkripi.

Gay-Serbia.com | Diskusije

Emocije vs. Karijera

Emocije vs. Karijera