Gay-Serbia.com | Diskusije

a da ne napominjem da vam je to jedini nacin da budete zajedno.... jer taj neko odlazi, da li bi krenuli s njim?

Jako teshko se odluchujem na radikalne promene u svom zivotu... Kod mene se stvari uvek deshavaju postepeno... ili nikako...
Morao bih biti loooodachki zaljubljen i potpuno pomucenog uma da bih takvo neshto uchinio...
Dakle, jedino u afektu...

da

da postujem i ja..... odrekla bi se svega, i otisla , sto ne znaci da bi zaboravila , vracala bi se obilazila drage ljude porodicu.... al otisla bi....

Da sam svoj chovek i da sam zavrisla fakultet DA, ali ne u neku zabit, vec iskljucivo u veci grad od Beograda.
Sada NE, suvise stvari sam zapocela i suvise stvari imam da zavrsim u ovom periodu zivota, pre svega mislim na fakultet za koji sam zrtvovala poslednje 3 god. zivota. Ne bih mogla to da napustim, nikako.. Toliko razuma imam, nazalost ili na srecu, ne znam..

Ne bih otisla ni da odlazi. Previse je stvari na kocki.

Ne.



..


Jbg, call me selfish.
..


Me...or the other person..

ne bih.
Ja sam moj zivot.
Ljudi oko mene i ono sto radim su moj zivot.
Ako bih otisao - sigurno bih jednog dana zazalio.

Nije to pitanje ni sebicnosti, Swejedno.. WIse je pitanje toga sta ostavljas za sobom.. Ako ne ostavljas nista ili ako mislis da ce ti tamo negde biti bolje why not, u suprotnom not!

Brawo za one koji vide samo ljubav i ljubav, bez razuma, ali drago mi je sto nisam od tih.. Malo razuma ne skodi ni u ljubavi.

Bdw, ako se te osobe zaista vole nacice nacin, ako to zele u suprotnom svako na svoju stranu.

bih.
ako imam obezbedjenu karijeru tj. diplomu u rukama i zavrseno sve sto se po tom pitanju zelim da zavrsim.

inace ne.
ne verujem u 'zivecemo srecno od ljubavi u kolibici kraj mora'.

Ovisno o okolnostima. Naravno da bih ozbiljno mislila o tome svakako, ali morala bih da izvagam.

Ne bih se otisnula sa ljubavnicom u beli svet jer ovde imam jos sigurno par godina obaveza.
Ne bi bila srecna da ne pozavrshavam te obaveze, pa mi dodje kao neminovno.

ja bih otisla (cesto to radim). mada nista jos nisam ostavila bas zauvek. sve me pre ili kasnije negde saceka. Volim promene i nisam rob navika

Ako nije neka zabit...

HAHAHA,REI

Samo da ima struju,komp i net pa moze i Obala Slonovace :-))

Ne.
Ne volim ultimatume, a to mu dodje kao ultimatum.

U jednom trenutku sam bila u toj situaciji. Devojka me je pitala da li sam spremna da krenem sa njom "sada i ovog trenutka" tamo odakle je ona. Mislila sam DA, a rekla NE, jer sam imala nepunih 17 godina i nije postojao nacin da to uradim legalno. Rekla sam joj da me ceka jos godinu dana, maksimumdve, da zavrsim srednju i da cu onda moci (znala sam jezik sredine u koju je trebalo da odem, tako da ne bi bilo vecih problema).Navodno je ostala da me ceka.
U medjuvremenu smo raskinule, tako da je ispalo dobro sto nisam otisla, mada, i sada, nekad kad se izbedacim, prodje mi kroz glavu: a sta bi bilo sa mnom i mojim zivotom da sam tada otisla tamo sa njom...
Inace, doticna je posle raskida otisla tamo,provela nekih godinu dana, manje jos i shvatila da joj je ipak bolje ovde i sad ovde zivi...

Originally posted by m..
Ovisno o okolnostima. Naravno da bih ozbiljno mislila o tome svakako, ali morala bih da izvagam.

Same here

Chek´ da stavim na vagu...

Diskutabilo je to ,šta je to sve....,da ne kompliciram,odrekla bih se za pravu ljubav:posla,grada,odlaska od prijatelja,rodbine,stim što je imam sina i sve dakle pada u vodu,za sad.......za njegovu ljubav nebih ga odvojila od ničega što njemu znači.

Za istinsku, pravu, zivotnu ljubav bih ucinila sve...

Zavisi od okolnosti.
Ni pod tackom razno ne bih pristala da budem izdrzavana, da budem domacica, u zemlji gde ne znam jezik ili nemam osnovna prava koja imam ovde (pri tom mislim na serijatske zemlje).
Opet, ako bi se radilo o odlasku negde gde obe/oje imamo sansu da radimo i zivimo normalno, mislim da bih mogla.

najverovatnije ne

Jesam par puta uchinio neshto u tom maniru i kasnije se iskreno pokajao zbog toga...

ja bih se otisnula i samaa, samo da bude posla i da ima od ceega da se zzivi, a isto to i sa njom

Zavisi sta dobijam a sta gubim. Ali verovatno tesko jer ne volim neizvesnost. Zato nikad nisam htela da se previse vezujem za nekog ako planira negde da ide.

Ne verujem.

Ne znam...niko mi ne garantuje da ako napustim sve i odem negde s dechkom kog volim da ce to biti happily ever after pricha....
Ne verujem da bih to uradio.

mislim da ne...sve ljubavi se zavrse ranije il kasnije, a ako pricamo o realnom problemu ovde, i tamo se mora preziveti, raditi , bla bla....
druga stvar je da imam love do plafona pa da se selim gde god hocu

Nemam pojma...jednom davno sam bila spremna (kao zapeta puska) sve da uradim,sad vise ne znam...