Gay-Serbia.com | Diskusije

Da li je nekad neko u vama, u ljubavnom zanosu, inspirisao kakvo umetnicko delo?
Ja sam nedavno zakoracio u jedan nestvarno ocaravajuci odnos gde smo jedan drugom muze, ja njemu za vizuelno, a on meni za verbalno izrazavanje. I sad razmisljam, iako to ne traje dugo, nadstvarni je dozivljaj da se trenuci koji slatko i nepovratno klize kao zrele tresnje niz grlo, pretvore u nesto protkano tragovima vecnosti…

pa sada koliko je umetnicko delo ne znam , al pisem poeziju, vise haiku, kada sam zaljubljena...mada to sam samo jednoj pisala do sada

Nisam umenticki tip, ali me ljubav inspirise, podstice me da radim na sebi i uvek postizem vise kada sam zaljubljena prosto mi daje tu neku pokretacku snagu.

Pisem i sviram....a odkad sam zaljubljen s mnogo vise inspiracije i ideja.

Nisam ni ja umetnički tip, ali verujem da ljubav moze da daje inspiraciju i gluposti

Aham, manje vise stalno, e sad da li bas umetnicki ili ne, ali inspirise manje vise svasta.
Devojku sam crtala, animirala u flashu kako vrti swing wing, sila joj futrolu za mobilni i tako svasta nesto...
Ili se prosto setim da joj kupim lizalicu ili nesto...

Kreativna m...

Pa ja sam umetnicki kreativan uglavnom u svojim mracnim fazama...kad sam zaljubljen inspiracija dolazi u vidu davanja drugima,cinjenja usluga,pomaganja...tad se vise nekako oplemenim.

ima i tu istine
ja sam do sada obicno bio kreativniji kada me neka muka nadje
a zna se da kada dva princa pobede zlo, poljube se i vencaju (dobro, vencanje nije obavezni deo moderne bajke ), da tu obicno prestaje prica, jer kao da se gubi potreba za njom...
ali sad prolazim kroz posebno iskustvo
inspirise sve na njemu, od mirisa, do pogleda i dodira

Posto se ja jako retko zaljubljujem to bi mi zivot bio prilicno neinspirativan Nekad dok sam bila mladja pisala sam kojekakve pesme i dnevnike kad bi se zaljubila ili umislila da sam zaljubljena. Ali vec dugo to ne radim. Ipak mi je inspirativan bol, ne mora da bude ljubavni, sve vrste bola... I to ne bas za umetnost, nego za druge aktivnosti. Mislim da nikad ne bih zavrsila fakultet bez bola koji pretvaram u motivaciju i energiju. Nadam se da ce da potraje jos neko vreme do kraja faxa... ne znam kako bih zadovoljna studirala, tj verovatno i ne bih ili bar mnogo sporije. I za sve ostalo mene bol pokrece, ne mogu da sedim i ocajavam nego sam ja odmah energicna, jos se nije dovrsilo nesto sto mi je bolno a ja vec imam planove i novu energiju koja me pokrece na nesto novo, pa novo, pa novo... Ili ako nema neceg aktuelnog moram da prizovem secanje na nesto bolno iz proslosti...

Sve sto sam ikada napisala, napisala sam iz ljubavi

Originally posted by Dina
Posto se ja jako retko zaljubljujem to bi mi zivot bio prilicno neinspirativan Nekad dok sam bila mladja pisala sam kojekakve pesme i dnevnike kad bi se zaljubila ili umislila da sam zaljubljena. Ali vec dugo to ne radim. Ipak mi je inspirativan bol, ne mora da bude ljubavni, sve vrste bola... I to ne bas za umetnost, nego za druge aktivnosti. Mislim da nikad ne bih zavrsila fakultet bez bola koji pretvaram u motivaciju i energiju. Nadam se da ce da potraje jos neko vreme do kraja faxa... ne znam kako bih zadovoljna studirala, tj verovatno i ne bih ili bar mnogo sporije. I za sve ostalo mene bol pokrece, ne mogu da sedim i ocajavam nego sam ja odmah energicna, jos se nije dovrsilo nesto sto mi je bolno a ja vec imam planove i novu energiju koja me pokrece na nesto novo, pa novo, pa novo... Ili ako nema neceg aktuelnog moram da prizovem secanje na nesto bolno iz proslosti...

Draga Dina, apsolutno razumem sve o cemu govoris, i ja sam nekada bio u istoj fazi. Bol moze biti izuzetan motiv, i uistinu, ja sam puno toga u zivotu ostvario zahvaljujuci njegovoj pokretackoj snazi;
bol donosi principe, karakter, daje jednu posebnu vrstu dostojanstva, no rekao bih da ne treba dozvoliti da postane i smisao zivljenja, jer onda svi uspesi i ostvarene ambicije ostaju u njegovoj senci i ne mozes im se istinski radovati- kao da nisu tvoji, nego neki tudji- te postajes Sizif uzdignutog cela sve dok ne okoncas svoje muke.

Bol je svakako, pored ljubavi, najbrzi put do katarzicnog preobrazaja coveka i do cudesne inspiracije, ah! I mogu reci da sam pre njega bio jedna blesava nemarna luda, a potom sam naucio da cenim ono sto zivot pruza daleko vise. A pruza mnogo, no bol coveka cesto okruzi arogancijom koja ga oslepi za mnoge lepe stvari.

Cini me se da su bol i ljubav kao dva trkaca koji se tokom zivota neprestano sustizu i zaostaju, imaju svoju dinamiku koja ispisuje nase dane, i svakako je bolje osetiti pakao bola i nebo ljubavi nego ziveti jednu ravnu liniju.
Otuda ja imam vise osecanja i razumevanja za ljude koji su sagoreli u svojim emocijama, u onoj heraklitovskoj vatri.

Izvinjavam se za filozofiranje od ranog jutra

Ja licno nisam umetnicki nastrojen tako da se takva potreba da ljubav prema toj osobi izrazim kroz umetnost kod mene ne javlja.

Ja svoju ljubav iskazujem na druge nacine...na vise njih
I naravno ne skidam osmeh sa lica ceo dan

pa ne stvaraju umetnici po ceo dan
vec samo u pauzama izmedju odredjenih aktivnosti

Pa nisam nesto kreativnija....ali imam vise motivacije za radjenje nekih drugih stvari.....jednostavno se probudim nasmejana i prva stvar koja mi padne na pamet je ona....posle sve ide lako.

Originally posted by mikka
pa ne stvaraju umetnici po ceo dan
vec samo u pauzama izmedju odredjenih aktivnosti

E pa onda niste pravi umetnik mladi gospodine

ja vala jok. kad sam zaljubljena samo bih bila s' tom personom i i i i i

al' kad patim - e tad sam skribomanka samo tako

Malo je nesrecan odabir reci... Ne bih se usudila da kazem da me neko -nagoni na stvaranje umetnosti-.
Prihvatam pojam inspiracije u smislu trenutaka kada se svet izoblici, kada mozes da trepnes zamisljeno 2 puta, i nabacis smesak zbog zadovoljstva sobom, vama, svetom.

elem, da odgovorim na temu

Da, naravno...

Deo teme zavrsio u Do you recycle. Za licne razgovore koristite u2u opciju.

Originally posted by anche
ja vala jok. kad sam zaljubljena samo bih bila s' tom personom i i i i i

al' kad patim - e tad sam skribomanka samo tako

ah, ja sam ti stalno skriboman
nekad mi se desi da mi i u busu nesto "pametno" padne na pamet, pa moram odmah da negde napisem, bio to neki papir, mobilni...

E, da, jel se racuna kuvanje? Mislim da nijedna od nas dve ne bi ulozila toliko truda u obrok koji bi kuvala samo sebi. Mada je lepse kad nesto kuvamo zajedno, iako tu meni uglavnom zapadne seckanje necega.

Dolazi mi onda kada mi se svet čini kao džinovski bazen, svež i proziran, a ja nisam siguran da li želim u njega da uđem. Imam veliki problem što sve primećujem.

ne bih znao da odredim je li ono najbolje sto sam naslikao iz perioda ljubavi ili patnje kojom se zavrsila ta ljubav

cesto znam sada, kad se sve to vzavrsilo da uzmem i procitam nesto sto sam pisao ili sagledavam nesto sto sam slikao i zapitam se jesam li ja normalan kada pozelim da kroz isto prodjem ponovo.

Ne, niti trebam da me partner inspirira. Od toga nemam nikakve koristi, ni ja ni on.

Ka partneru imam konkretne zahtjeve, za koje želim da budu ispunjeni.

Ni mene ne inspirise partner.
Inspiraciju nalazim svuda, pocevsi od same sebe...

Navodno je Šredinger do svoje famozne jednačine došao u ljubavnom zanosu

^ e, a cime se ti bavis/studiras?

pa i nije bas, mada ko zna mozda me u buducnosti inspirise