Gay-Serbia.com | Diskusije

Da li postoje stvari koje nikada niste oprostili, i preko kojih ne mozete preci?


Sto se mene tice, prevaren nikad nisam bio, ali sam imao svakakva iskustva
No, ipak, svima koji su me povredili sam oprostio
I to je takvo olaksanje
Narocito kada dodje neko nov

oprastam. do sada skoro sve.
mada, pre cu oprostiti ( i jesam ) nekome ko me prevario, govorim o vezi, nego kada me prijatelj izda. ovo prvo boli i prodje, al drugo ne

Oprastam sve i to olako... i sto je najgore, najcesce i zaboravljam... ali sam do sada hvala Bogu imao mnogo vise srece no pameti!

Da, da prastam, ali tesko zaboravljam!
Samo budi iskren i da ja vidim da si se iskreno pokajao i oprastam
I sto bi rekao Wh1t3 Tra$h i ja gresim pa bih isto tako voleo i meni da oproste

Neke stvari nisam oprostila, a necu ih ni zaboraviti. Mislim, ako predjem preko toga, onda sam slina bez imalo integriteta i samopostovanja. Ni sa pociniocima nisam opcila u principu po godinu dana, sada komuniciram, ali na veoma povrsnom nivou. Ljudima koji nisu u stanju da me ispostuju kao osobu nije ni mesto u mom zivotu.
Inace sam prastala sve i svasta. Umem da se durim neko vreme, al na kraju oprostim.

Granica tolerancije mi je visoka, oprastam svasta kad volim, ali postoje stvari preko kojih ne prelazim i to je princip. Jedna od njih je prevara (po mojoj definiciji prevare).

Originally posted by xx LooDa KrAwItZa xx
Granica tolerancije mi je visoka, oprastam svasta kad volim, ali postoje stvari preko kojih ne prelazim i to je princip. Jedna od njih je prevara (po mojoj definiciji prevare).

+Kao shto reche m.. ako neko mene nije mogao da isposhtuje kao osobu nije mu mesto u mom zhivotu i slobodno mozhe da shiri mudrost o tome negde drugde ali ja nisam vishe zainteresovan...

Par puta sam prashtao neshto shto u principu smatram neoprostivim i obilo mi se o glavu, i od tad sam reshio da ostanem dosledan sebi i da ukinem postojanje zhutih kartona i vratim se dobrim starim crvenim...

Ne prashtam prevaru, zabijanje nozha u ledja i glupost koja povlachi prevelike posledice, sve ostalo je moguce prodiskutovati i mozhda chak i reshiti nekim kompromisom...

retko se ljutim. Uopšte oprostim stvari, a eventualno ne mogu više da nekome opraštam. A vrlo polako se dešava. Previše krivim sebe kad me neko povredi i zbog toga tolerisam mnogo stvari koji ne bi trebalo da dopustim.

Originally posted by mikka



Sto se mene tice, prevaren nikad nisam bio

Otkud znas?


ont:

Umem da prashtam!

mogu da oprostim nekome ali tesko mogu da zaboravim.
i ako se desi da je u pitanju neka veca stvar... mogu da oprostim ali stvari vise nece biti iste...

ovo je meni jako interesantna tema, posto

ja ne kapiram kako drugi ljudi kapiraju neke stvari

npr. "ja prastam ali ne zaboravljam"
da li to znaci da vas podjednako boli to nedelo i samo ste olaksali osobi koja vas je povredila ili sta tacno?

posto mislim neke stvari se i ne mogu oprostiti moze samo da vas boli dupe ili da vam bude stalo

da li prastanje znaci "bas me briga za to sto si uradio" ili kao "da napravio si sranje ali nemoj da osecas krivicu???"

Originally posted by reveal
mogu da oprostim nekome ali tesko mogu da zaboravim.
i ako se desi da je u pitanju neka veca stvar... mogu da oprostim ali stvari vise nece biti iste...

a u cemu je poenta oprosta ako ne mozes da zaboravis i ako stvari vise nece biti iste?

A kako definishemo oprostaj?
kada znamo da smo nekome nesto oprostili?
Da li to ukljucuje zaborav, ili samo gubitak osecanja (da li je to bes, nervoza, razocaranost, ...) kada se setite toga sto bi trebalo biti predmet oprostaja?

Originally posted by unic0rn
A kako definishemo oprostaj?
kada znamo da smo nekome nesto oprostili?
Da li to ukljucuje zaborav, ili samo gubitak osecanja (da li je to bes, nervoza, razocaranost, ...) kada se setite toga sto bi trebalo biti predmet oprostaja?

Po meni samo gubitak osecanja... Nezaborav sluzi da ne dozvolis da se desi isto ili mozda da budes spreman ponovo na to... Sto ne znaci da bi sve trebalo da bude drugacije, nego ako si vec oprostio, da ostane isto (sa odredjenom dozom rezervisanosti ili sta ti ja znam cega vec )

mislim da je jako malo onih koji mogu skroz da zaboravi neku bol koju su iskusili zbog postupaka neke druge osobe... ipak je to neko lose iskustvo kroz koje prodjes...
a sto se tice toga da stvari vise nece biti iste... to sam pricala licno o sebi, kao nekome ko ne moze lako da prihvati promenu, pa se sve to desava postepeno...

Originally posted by reveal
mislim da je jako malo onih koji mogu skroz da zaboravi neku bol koju su iskusili zbog postupaka neke druge osobe... ipak je to neko lose iskustvo kroz koje prodjes...

jasno, onda si oprostila zato sto ne zelis 'konflikt', ali zapravo nista vise sa tom osobom, zar ne? cisto zbog onog 'zdravo zdravo'..sto se nadovezuje na ono 'vise nije isto'
ako sam vec oprostila, nastavljam kao da nista nije bilo. naravno, cesce se to desi ako volim tu osobu. no, ako joj se ponovi, moralo bi dosta vremena da prodje da me uveri da zaista misli ozbiljno (gubitak poverenja).

a sto se tice toga da stvari vise nece biti iste... to sam pricala licno o sebi, kao nekome ko ne moze lako da prihvati promenu, pa se sve to desava postepeno...

prvi put, ne mora biti postepenosti. meni se jednom desilo da sam podjednako bila kriva kao i druga osoba, s tim da sam ja zamolila za oprostaj, ali ona nije. i dobila sam oprostaj, ali to je bilo cisto proseravanje, tipa 'ja sam velika', posto je osoba nastavila po starom sa totalno promasenim ponasanjem. u neku ruku koliko mi je lako da oprostim kad mi je stalo, i teze je, jer kad mi je stalo, mogu zaista da budem povredjena. u mom slucaju 'nije isto' odnosi se na 'ne verujem ti vise kao pre'

Originally posted by pipinveliki
npr. "ja prastam ali ne zaboravljam"
da li to znaci da vas podjednako boli to nedelo i samo ste olaksali osobi koja vas je povredila ili sta tacno?

Predjem preko toga, ali ocekujem slicnu glupost u buducnosti, pa ako predje u naviku, cao dovidjenja,

zavisi šta je po sredi. ako sam u stanju da preko nečega pređem, ja to i učinim.
u suprotnom (ako se neko ponašanje ponavlja ili je zlonamerno ),svoje ponašenje prema toj individui
promenim, a komunikaciju ako drugačije nije moguće svedem na civilizacijski minimum. u principu nisam konfliktna niti sam zlopamtilo i uvek želim da pronađem način i saslušam drugu stranu...dokle god mi se čini da ima smisla.

Pa zavisi sta je u pitanju....drugima lakse mogu oprostiti neke stvari nego samom sebi.
Isto tako sto mi osoba vise znaci to vise stvari tolerishem nego kod ljudi koji mi nisu bitni ali uvek postoje stvari preko kojih ne mogu da predjem jer tako vec narushavam svoj integritet.

hmm... a kod mene je bas suprotno... onima koje volim, ne tolerisem greske...

Ljudski je prastati, pogotovo ako se taj 'gresnik' iskreno pokaje...

U suprotnom

Originally posted by Vespertine

Originally posted by xx LooDa KrAwItZa xx
Granica tolerancije mi je visoka, oprastam svasta kad volim, ali postoje stvari preko kojih ne prelazim i to je princip. Jedna od njih je prevara (po mojoj definiciji prevare).

+Kao shto reche m.. ako neko mene nije mogao da isposhtuje kao osobu nije mu mesto u mom zhivotu i slobodno mozhe da shiri mudrost o tome negde drugde ali ja nisam vishe zainteresovan...

Par puta sam prashtao neshto shto u principu smatram neoprostivim i obilo mi se o glavu, i od tad sam reshio da ostanem dosledan sebi i da ukinem postojanje zhutih kartona i vratim se dobrim starim crvenim...

Ne prashtam prevaru, zabijanje nozha u ledja i glupost koja povlachi prevelike posledice, sve ostalo je moguce prodiskutovati i mozhda chak i reshiti nekim kompromisom...

Potpisujem

po meni je bitno ono cemu vodi oprostaj. sta oprastam? nesto sto je nekome navika?
gresku mogu oprostiti. ljudi smo, gresimo. ali odredjene šablone ponašanja koje ne podnosim - preko toga ne prelazim, no way.

Oprastam pogotovo ako volim ali i to ima neku granicu i preko necega sigurno necu preci...

Mogu da oprostim ne i da zaboravim...

u vezi i van veze tesko oprastam , al uvek oprostim ....








p.s. al njemu necu nikad oprostiti.........

Originally posted by Tomek
Ljudski je prastati, pogotovo ako se taj 'gresnik' iskreno pokaje...

A sta ako je taj neko fantastican glumac? Kako procenjujes to "iskreno" pokajanje?

Ne postoji neki poseban recept za procenjivanje da li se neko iskreno pokajao.
Verujem ljudima. Ako kaze da nece vise, verujem u to. Ako prekrsi obecanje, lose mu se pise...
Ako je taj neko fantastican glumac - Skidam kapu, cestitam, uspeo si da me nasamaris, ali mi nikad vise ne mozemo imati nista zajednicko...

Originally posted by emo_haos_

gresku mogu oprostiti. ljudi smo, gresimo. ali odredjene šablone ponašanja koje ne podnosim - preko toga ne prelazim, no way.

Mogu da oprostim jer me zamara da nosim negativne emocije u sebi. Cesto se desi i da zaboravim ali onda sebe potsetim da to bas i nije pametno jer se u buduce moram cuvati losih osobina ili navika te osobe.

A kad je nesto bilo zaista ruzno, oprostila sam ali su se emocije promenile i vise nije bilo isto. Postala sam ravnodusna.