Gay-Serbia.com | Diskusije

Malo sam ovih dana razmisljao o mojim vezama, vezama u pokusaju i dosao sam do zakljucka da sam uglavnom bio sa muskarcima koji mi nisu pruzali ono sto zelim.Ili mozda ja njima? Svi moji bivsi imaju nesto zajednicko, a to sam ja.Ocigledno da sam ja magnet za pogresne.Kao da ima osjecaj da velika vecina ima stalnu potrebu za igricama.Kontam da se igramo od malih nogu.Medjutim zar moraju te igre da budu uvod za igre koje cemo igrati u nastavku zivota?
Da li uopste postoje iskrene veze ili moramo da se igramo da bi veza uspjela?

Sam si pomenuo kljucnu rec

ISKRENOST!

Treba biti iskren prema sebi
ili/i drugoj strani ma o cemu se radi...

..iskrenost, poverenje, razumevanje..

Ok, slazem se ISKRENOST na prvom mjestu.
Za sebe smatram da sam u vezama prilicno iskren i da stvarno nemam snage da igram igrice kako bih nekome bio zanimljiv i da se na taj nacin borim za opstanak veze.Koliko je iskrenost isplativa?
Zasto sam ja i dalje sam?

Znas sta... nije isplativa jer iskrenost moze da bude zloupotrebljena i okrenuta protiv tebe

niko te ne moze jace povrediti nego neko kome si verovao bezrezervno i prema kome si bio iskren 1000%

ali...
ja iako to znam... ne mogu drugacije
jer se osecam lose kada sam neiskren

Posto si peder, velika je pretpostavka da si se igrao sa lutkama i preskakao lastis, a kad si malo porastao bio pasivni posmatrac dosadnih sportskih aktivnosti u kojima nisi trazio poentu vec inspiraciju za drkanje, sto je takodje igra. Toga se igras, pretpostavljam, i danas. Pa sad, ako ti ljubavni odnos povezujes sa igrom, pod pretpostavkom da sam u pravu, onda tebi treba jedan roze dildo, a ne pogresan decko.

Kako god da okrenes, sve to moze biti mac sa dve ostrice - bio suvise iskren ili suvise igrao igrice i konstantno ostavljao neku dozu misterije.
Fora je naci neku zlatnu sredinu u kojoj mozes biti dovoljno iskren a opet zadrzati i neke delove u 'mraku' i kasnije, kako vreme ide, otkrivati ih u meri kojom ta veza ide.

E sad, ako to ne ide, ostaje ti samo da > < pa koliko traje - traje

Ja vec rekla na par drugih topica da je veza (ljubav) uvek pomalo igra To kod mene ne iskljucuje iskrenost, naprotiv pospesuje je. U igri je razlika izmedju prijateljstva i veze (opet kod mene, da se ne shvati da to mora da bude tako, mozda se neko ne igra sa partnerima a igra sa prijateljima ). E sad, meni je bar bio problem sto reci iskrenost i igra nisam shvatala na isti nacin kao partneri. Ja ne podnosim klasicne musko zenske igre, mene to ali uopste ne privlaci. A isto ne volim klasicnu iskrenost, nego onu surovu. Moj sadasnji partner razume sta ja podrazumevam pod igrom a sta pod iskrenoscu i koja je prava mera jednog i drugog...

Muskarci su svinje


ali mi volimo slaninicu

ko sto rece decko, mac sa dve ostrice.

svakako monotonija ubija vezu (naravno, ima i onih kojima bas to treba, monotonija, ne ubijanje veze), ali opet sa druge strane meni smeta kad je neko konstantno ovakav ili onakav. ne volim pretvaranje (pre bih to nazvala tako neko "iskrenost"). naravno da svi tezimo da se predstavimo vise u boljem nego u losijem svetlu (naravno da neces na pocetku veze da izbacis listu sa svim svojim manama i neslavnim proslostima), ali treba drzati ravnotezu jer pre ili kasnije ce se saznati kakav je neko zaista.

Ne vidim poentu u laganju i zamajavanju nekog (a sebe najmanje) u igrama bilo kakve vrste... Kod mene je prosto, shto u izlogu to i u radnji, ako hocesh kupi, ako necesh cao-zdravo...

Upoznavanje i sve to ako prodje zadovoljavajuce razmatra se veza i tad mi je najmanje do igranja. Ako primetim neko neobjashnjivo shevrdanje i uporno teranje maka na konac, gubim interesovanje, jer nemam nameru da bilo kome izigravam pokusnog kunica.

Ako se ispostavi da tip potvrdjuje stav svojim postupcima, odluchujem se na vezu, ali opet ume izuzetno da nervira ako mi neko uporno testira zhivce, mada smatram da opet imam neki zadovoljavajuci prag tolerancije po tom pitanju... Sa moje strane je iskrenost uvek zagarantovana, a pokushaji da se to okrene protiv mene su jalovi jer zaista ne postoji nishta chega bih se postideo, znam sebe dovoljno dobro i uvek sam bio dovoljno racionalan da ne napravim neko sranje i da ne nasedam na tudje spletke koje mi se mogu obiti o glavu.

Nikad mi nije padalo na pamet da izigravam nekakvog paune i da se kitim nechim shto nisam uchinio ne bih li zavredio nechiju pazhnju, jer smatram da i ovakav kakav jesam dovoljno vredim. Glumatanja i maco-kuco kombinacije bez trunke iskrenosti su mi ogavne i potpuno neprihvatljive.

Mislim da iskrene veze postoje, imao sam jednu takvu, i sad mi se chini da zapochinjem josh jednu nalik toj. Postoje ljudi koji drzhe do sebe i svoje reputacije i koji u gay svetu ne vide samo trzhishte mesa za konzumiranje u krevetu. I iskrenost ume da bude dovoljno dobra i zanimljiva ako si i sam takav i imash zdrav sistem vrednosti. Sa druge strane mislim da svi oni koji se sluzhe igrama i idi-mi-dodji-mi shemama da bi nekog drzhali zainteresovanim i uz sebe, zapravo ni nemaju mnogo da ponude drugima i verovatno zavrshavaju igrajuci se sami sa sobom, i shto je josh gore varaju (se) chak i tad...

moramo se igrati malo,zbog monotonije,ali odanost nekom,to je

ispred svega,i za mene jedna od najbitnijih stvari,ako ne i

najbitnija...i kod mene samo tako veza opstaje.

et morsko momche

Nisi ti magnet za pogreshne ljude, vec verovatno u tebi chuchi neki mali mazohista kome je stalo do uzbudjenja i pomeranja sopstvenog dupeta, te nesvesno i birash one koji ti to mogu priushtiti i nasuprot tvojoj tvrdnji, oni su magnet za tebe.
Apsolvirao sam svojevremeno ovu temu sa najboljom drugaricom, i ovo je zakljuchak do koga smo doshli.

Meni su te igrice totalni turn off, dozivljavam ih kao nesto sto proizilazi iz akutne nesigurnosti, nesposobnosti da se sagledaju sopstveni ciljevi i hendluju sopstvene emocije. Cim vidim da neko igra nesto, glumata i prenemaze se, zavlaci i mulja, ja se lepo povucem iz igre ili eventualno sotanem tu zbog sexa. Igranje mi je waste of time.
Uostalom, umem da igram bolje i uverljivije, kad mi se hoce.

Ne praktikujem te tzv. igrice, ne vidim poentu u tome.
Ne samo da je gubljenje vremena, vec je i prilicno zamarajuce.

Igrice, igrice, igrice.....

Nikada nisam znala da se "igram" ukoliko zaista zelim da budem sa nekim.

Jer, nekako mi se logikom nadovezuje - ukoliko bih zelela da budem sa nekim, ukoliko mi je stalo da budem bliska sa tom osobom, utoliko imam vecu zelju da i ona/on mene upozna, te cu u svakoj vrsti odnosa i nase interakcije biti maksimalno iskrena.

Jednostavno, to sam ja u ovom momentu i stalo mi je da ona/on to zna. Jer ne vidim smisao da, pogotovo ukoliko nameravamo da ostvarimo vezu, zivimo u lazi / iluziji / igri.

Naravno, ovde pod "lazi / iluziji / igri" ne mislim na "igrice" koje sluze da u jednu vezu ili bilo koji medjuljudski odnos unesu pozitivnu, podsticucu dinamiku i koje, tako, i ne mogu izazivati negativne emocije (ovde se nadovezujem na Dinin post), vec na one tipa "sad ti dam, sad ti ne dam, a sad pogodi sta mislim, a sad se pravim da me ne zanima" itd itd itd....


I sto rece KrAwItZa, jednostavno receno, mrzi me da trosim svoje vreme na tako nesto.

Igranje igara u vezi je, pored toga sto je naporno i nepotrebno, potpuno detinjasto. Veza je ozbiljna stvar, i tako joj treba pristupiti.

"Igrice" u vezi dovode do toga da postanes nesretna baba koja zapeva kako ne moze da nadje "pravog". Naznake toga se vec vide u tome sto si utripovao da si "magnet za pogresne" i da tvoji bivsi nisu bili "ono sto trazis". Ako i jesi magnet za pogresne, ne moras da se petljas sa svakim ko te pogleda, ako imas bar nekakve kriterijume, a zasto si bio u vezi sa pogresnim ljudima koji nisu ono sto tebe interesuje, je valjda jasno samo tebi.

Originally posted by Seaman

Da li uopste postoje iskrene veze?

Postoje. Itekako postoje.

men' u ovoj temi nekako ima previse estrogena vec

komplicirate ljudi. i to naveliko. budi iskren, reci sto mislis pa kud puklo da puklo.

Ajd da pokusam da budem sto kraci
Veza sa igricama i bez iskrenosti- nema 'leba
Veza samo sa iskrenoscu- tesko, u par navrata sam primeto da ljubav jednostavno izbledi ako nema neke igrice da je osvezava
Veza sa oba-prava stvar, ako se deca igraju igrica koje su zanimljive oboma:mazi: i ako im se obostrano dopadaju njihove igracke (nisam mislio na ni na sta bezobrazno), u suprotnom opet moze ljubav da izbledi. Naravno da ima slucajva kada samo jedno dete prestane da voli igracke ovog drugog pa da pocne da razmislja o nekom trecem detetu ili sta ja znam vec...
Evo ja malo slikovito ovo objasnio i sto sam krace mogao

hoho kako sam samo otopio pa sutnuo sve koji su se igrali sa mnom

pa neka se igraju sa nekim drugim

uvek sam iskren, dok doslovno ne osetim da me neko zeza

prava stvar, ako se deca igraju igrica koje su zanimljive oboma i ako im se obostrano dopadaju njihove igracke

ovo

Originally posted by vanillapuff
Naravno, ovde pod "lazi / iluziji / igri" ne mislim na "igrice" koje sluze da u jednu vezu ili bilo koji medjuljudski odnos unesu pozitivnu, podsticucu dinamiku i koje, tako, i ne mogu izazivati negativne emocije (ovde se nadovezujem na Dinin post), vec na one tipa "sad ti dam, sad ti ne dam, a sad pogodi sta mislim, a sad se pravim da me ne zanima" itd itd itd....

Da, ja sam mislila na tu prvu vrstu Slicno nesto sto je pisao i Mackodlak. I nije mi cudno ako veza bez igrica odumre, ja bih prva pobegla iz takve veze glavom bez obzira. Zivot je i ovako ozbiljan i ima puno problema i prepreka... Pa ako nakon posla, faxa, problema umesto da se nasmejem i zabavim moram samo da vodim ozbiljne razgovore pa makar i iskrene... bojim se da bi mi zivotna radost brzo nedostajala...

Originally posted by Vespertine
I iskrenost ume da bude dovoljno dobra i zanimljiva ako si i sam takav i imash zdrav sistem vrednosti. Sa druge strane mislim da svi oni koji se sluzhe igrama i idi-mi-dodji-mi shemama da bi nekog drzhali zainteresovanim i uz sebe, zapravo ni nemaju mnogo da ponude drugima i verovatno zavrshavaju igrajuci se sami sa sobom, i shto je josh gore varaju (se) chak i tad...

FANTASTIČNO! Bolje nikada ne bih sročila, a da ne zvučim uvredljivo.


Ne igram se. Ne umem. Kada volim - volim i dajem sebe. I to je to. Ukoliko je to nekome dosadno, onda taj neko treba da se zapita šta ustvari želi od sebe i od drugih u životu. A iskrene veze postoje... U jednoj sam takvoj. Jeste da je "tek" početak u pitanju, ali je dotična osoba bila iskrenija sa mnom nego neki za mnogo duži period. Zahvaljujući tome nemamo problema i možemo se posvetiti "samo" uživanju.

Iz nekog mog iskustva, sto je osoba bivala ispraznija i dosadnija, to se vise igrala tog povuci-potegni idiotizma. Imala sam tu jednu koja je uspela da popusi celu paklu pljuga na prvom dejtu od nervoze (pre toga me jurila dobri 10 meseci), pa pokusavala da se pravi nesto kool, mene je to silno zabavljalo na nekom drugom nivou, a posle mi se zgadilo, kad sam skontala da sa njom zapravo venem od dosade.

A ovo drugo pomenuto ne bih ni zvala igricama, nego prosto nekom dinamikom unutar odnosa.

@m...
Mozda je devojka jednostavno imala tremu, ako si joj se mnogo svidjala (a sigurno jesi, cim te je jurila deset meseci)! To ne znaci da posle nekog vremena kad se opusti i otvori ne bi pokazala kako ume da bude zanimljiva osoba vredna paznje...

Originally posted by Seaman

Da li uopste postoje iskrene veze ?

Ja verujem da postoji ona pravva...i s njom cu da se igram kolko god bude htela, kako god bude htela, al cemo na kraju da se (i dalje cemo se igrati, jer se nikad necemo uozbiljiti )

Cudno se nesto osecam veceras, razumecu ako niste razumeli sta sam htela da kazem...

Originally posted by Zaljubljena
Cudno se nesto osecam veceras, razumecu ako niste razumeli sta sam htela da kazem...

Ja sam se zaustavio na onoj izjavi da postoji prava....