Gay-Serbia.com | Diskusije

da li dok ste zaljubljeni ili u vezi ili volite nekog ili, ili, ili...da ne nabrajam dalje imate nesto kao "pomocne tockice" na bajsu, iako znate da ga vozite, sigurniji ste sa njima jer manje boli kad padnete...

Nope. Ne mogu na dve strane...i jedna mi je nekad suvise.

ne govorim o "sedenju na dve stolice" vec o nekim sitnicama, precutanim recima, osecanjima...
npr ja sam pre, kada sam htela nesto vazno da kazem pisala u zagradama jer sam se plasila reakcije i osecanja osobe koja ce procitati poruku i to su bili moji "pomocni tockici"

Da, ja npr. kad nesto znacajno treba da kazem, ali ne znam kakv efekat ce da ima, stavim smajli pored recenice, da bih mogla, ako krene pogresnim tokom da kazem "salila sam se".
Tu "odstupnicu" uvek imam, ali neki to nazivaju paranojom, a mozda to i jeste to

ja sam totalno drugacije razumeo uvodni post od naknadnog objasnjenja, no nema veze...

anyway, samopouzdanje se vremenom gradi/rusi...

iako nemam problema u komunikaciji sa ljudima redovno mi se desava da kada komuniciram sa nekim ko mi se svidja ja se upetljam i ispadnem glup...

valjda sam ubo temu...

Originally posted by Delete
Da, ja npr. kad nesto znacajno treba da kazem, ali ne znam kakv efekat ce da ima, stavim smajli pored recenice, da bih mogla, ako krene pogresnim tokom da kazem "salila sam se".
Tu "odstupnicu" uvek imam, ali neki to nazivaju paranojom, a mozda to i jeste to

Ahaaaaaaaaaa, sad su mi jasnije mnoge stvari...




Mislim da nemam "točkiće"...

Isto ko delete...smajliji su cudo...
A inace, ne znam dal imam "pomocne tockice" posto nemam ni "biciklo" (ako me razumete.. )

Ne koristim pomocne tockice na bajsu jer volim da me boli kad padnem. Tako cu najbolje nauciti da vozim kako treba.


Ako mi neko zameri jer sam bila impulsivna i povredila ga, onda je u pravu i ja cu priznati gresku i pokusati da se promenim.

A ako ne razume ili olako shvati moje emocije, da, bolece me ali ne bih nikada mogla ni htela da ih krijem.

Posle bola dodje hladan period, pa opet sve isto, krug se ponavlja.



Nadam se da nisam promasila temu.

Ne,jer retko volim a kada volim hocu da dam sebe celog i da se potpuno upustim u vezu/odnos sa odgovornoscu i rizikom...jedino se tako osecam ispunjeno.

nemam tockice...i boli kad padnem...

Originally posted by Delete
Da, ja npr. kad nesto znacajno treba da kazem, ali ne znam kakv efekat ce da ima, stavim smajli pored recenice, da bih mogla, ako krene pogresnim tokom da kazem "salila sam se".
Tu "odstupnicu" uvek imam, ali neki to nazivaju paranojom, a mozda to i jeste to

same here

smileyi mi dodju kao neki pojas za spasavanje u slucaju da se moje reci pogresno protumace i ukoliko dodjem u situaciju da to naskodi mom egu, ne daj boze, zbog izrazavanja osecanja... u tim slucajevima uvek mogu, kao sto je delete vec rekla, da iskoristim izgovore kako sam se salila ili sta vec.

cenim da je to strah od padanja sa bajsa.

Hmmmmmmmm......
Super tema

Zamislila si me Swanimire....
Moja prva reakcija je bila da napisem da nemam.

Medjutim

Imam, i teKako. U pocetku veze. Taj pocetak mislim da bi bio, statisticki gledano moje veze nekih prva 2-3 meseca. Onaj period kada sam sva u oblacima, leptirici u stomaku, ne jedem ( ) i ta osoba mi je non-stop u glavi. Period kada na vrh usana su one teske reci (vlm t) a ja vrlo dobro znam da NIJE vreme za njih, da to nije volim te vec vlm t, da je to onaj rush...Cak i ako nisu te reci u pitanju, vec zelja da osobu vidim cesce, da je cesce zovem, ali se eto, suzdrzavam jer ne zelim da ispadnem too needy (eto kada je moj muz u pitanju, it did the trick, bas zato sto nisam "smarala" on je jadan pao u moju "zamku". A to su bili moji tockici, bila sam zaljubljena, i nisam zelela da vidi koliko mi znaci i da "pobegne" ) Evo recimo kada su reci vlm t u pitanju, namerno ovako "spelujem". Naime, kada je moja draga meni to prvi put rekla, ja sam rekla da mi je zao ali da ne mogu da kazem I love you jer su to za mene velike reci, i govorila sam I lurrrve you /to je inace kao neki slengish izraz za istu stvar/. Jednostavno nisam smela to da kazem, dok nisam osetila da mogu da kazem I love you bez straha od pada, bez straha da to stvarno znaci to, i onda, kada je stvarno znacilo bas to, tockici mi nisu bili potrebni, jer je ljubav pobedila strah od pada. Zelela sam to da kazem, pa makar crkla.

Sad se setih-muzu sam u pocetku govorila da mi je "Mnogo drag" kada sam ustvari zelela da mu kazem da ga volim. A nikako nisam to smela da mu kazem, jer sam se plasila da mi ne kaze nista na moju izjavu ljubavi.

Točkići crknu kad samopouzdanje oživi.

Aham pomocni tockici su mi to sto sam najgori butch...

auf....iskreno pojma nemam da li ih imam. uglavnom cekam, cekam, cekam... (zapravo umem da cekam monstruozno dugo), i onda jednostavno lupim, pa shta bude.

E, Swanheart, Swanheart... da ne kazem "moja Swanheart". :shock:
Nisam razmisljala o tome, pogotovu ne u tom metaforickom obliku sa tockicima.
Ali nacin na koji se osecam sada potpuno upucuje na to.

Ja sam bukvalista i meni ove metafore slabo pasu

meni je neko izgleda ukrao tochkice a usput probushio i gume...tako da ja vishe ne pedlam...

Originally posted by Paki
Točkići crknu kad samopouzdanje oživi.

Pa da, bas tako

Originally posted by hush
nemam tockice...i boli kad padnem...

Oh da...

Mozda su upravo ti tockici deo procesa, bas kao in real life. Prvo biciklic, pa onda veci sa pomocnim tockicima, a onda prosto dodje vreme kada ti tockici nisu potrebni. Mada, ima onih koji ni kada odrastu ne umeju voziti bicikl, strah ih je da ne ponove padove iz detinjstva a nekada ni ne kontaju da nije strahota ne znati niti pasti, nego je gre(h)ota ne pokusati. Mozda...





Kao sto rece Paki ‘pomocni tockici nestaju sa samopouzdanjem’,I slazem se u potpunosti. Koliko god se cinilo nekada jednostavnije sve uraditi nego biti direktan, toliko i odgovor koji dobijamo za uzvrat moze biti jednako nejasan, I isto tako uvijen u raznne papirice.
Uzivam u svim lepim emocijama, I prosto I dozivljavam ljubav a pogotovo zaljubljenost kao stanja koja primarno meni prijaju. Vrlo subjektivna stanja, a obzirom da su takva onda opet I zavisi od mene da li I kada ih zelim promeniti ili razvijati dalje. I ako ta neka druga osoba bude okidac koji moze da pokrene citav spektar emocija, ne smatram da je za bilo koje od tih stanja potrebno I necije fizicko prisustvo da bismo nastavili I proizveli kod sebe te fine emocije. Shodno tome, ‘pomocni tockici ‘ nisu ni potrebni, zato sto pad ni ne postoji, bar ja to tako dozivljavam. Sve su samo iskustva I nasi izbori tokom I nakon istih. Kao ono ‘ casa je puna do pola ili je polu prazna’.

Desavalo se da se zaljubim I uzivam u toj svojoj emociji, inspirise me, motivise, a recimo dodje do toga da ta neka druga osoba to nije razvila kod sebe, ili ima strah da to iskaze. Prosto prihvatim to tako kako jeste. Svako bira za sebe ono sto smatra da mu najvise odgovara, pa tako I to na koji nacin I da li ce verbalizovati emocije ili ih izkomunicirati na neki drugi nacin… Ne verujem da mozemo biti povredjeni osim ako sami ne izaberemo da se tako osecamo. Sve su izbori, a ponekada cak I pad moze da prija. Naravno kada ga svesno izaberemo.

Sto se tice pisanja u zagradama I smajlija, to mi je skroz ok u nekim pocetnim fazama, dok upoznajem nekoga I formiram sliku o toj osobi. I naravno uz onako neki slatko provocirajuci humor. Kasnije, vec verbalizujem svoju emociju ali dobro do tada se vec I poznajem prilicno sa tom osobom tako da joj je vec sigurno jasno da ne gradim odnose na ocekivanjima, kao I ostali moji stavovi….

Ja imam neku naglasenu potrebu za razumevanjem i iskrenoscu sa drugim ljudima a istovremeno svest da moje razumevanje cak i sa bliskim osobama najcesce ostaje na nekoj povrsini. Ispod toga drugi ljudi uglavnom ne dopiru... Ili ja ne umem da iskazem sebe ili su moja osecanja i razmisljanja toliko specificna da ih drugi ljudi ne shvataju (a mozda ne shvatam ni ja njih) ili nesto trece ili cetvrto. Izuzetak je moj partner. Nije bas da me i on razume u svakom trenutku ali uglavnom sve ono sto je drugim ljudima nerazumljivo, ne kapiraju ni sa mnogo reci, on shvati u trenu. Kao da razume neku frekvenciju na kojoj funkcionisem a koja drugim ljudima izmice (cak i ako se trudimo da ne bude tako). Ponekad mi se cini da je vazan trenutak u tome bio jedan koji bi mogao da potpadne pod te tockice. Nije to bio sam pocetak, vec smo bili stigli do neke tacke a onda je situacija oko mene i u meni postala krajnje komplikovana. Pokusavala sam da to iskazem partneru, pisala, pisala, pisala i sve sto napisem mi se cinilo pogresnim i nije iskazivalo bas moja osecanja, pa je onda postojala opasnost da on sve pogresno protumaci. I na kraju sam sve obrisala i poslala mu pesmu koja me je u tom trenutku "pogadjala". Moj partner tvrdi da ne voli poeziju i da je ne razume. Ali je njegov odgovor bio kao da sam ispisala sve one reci koje nisam. Jos par puta sam to uradila u tom periodu i dogodilo se isto. Ja sam ga pitala kako ne razume poeziju kad protumaci osnovno osecanje te pesme koje sam i ja osetila, a onda i svu pozadinu mojih izmesanih razmisljanja i osecanja zbog kojih sam bas tu pesmu odabrala. Ali on je odgovarao da je slucajno eto bas tu pesmu shvatio onako kao i ja. Mislim da je ta komunikacija preko pesama omogucila da moje razumevanje sa njim predje iz povrsnog u dublje

Originally posted by Zaljubljena
Isto ko delete...smajliji su cudo...
A inace, ne znam dal imam "pomocne tockice" posto nemam ni "biciklo" (ako me razumete.. )

Definitivno nemam pomoćne točkiće.
Ako mislim da će trenutno nešto povrijediti osobu ,sačekam povoljniji trenutak.

Imam ih i to cesto...mada ovaj put idem bez njih

nemam pomocne tockice u tom smislu kao sto je navela swan ili delete

ali


pomocni tockici su kod mene prisutni uslovno

na drugaciji nacin

u vidu osoba koje su u toku sa desavanjima u mom zivotu,
pa ako padnem sa bicikla jer necu pomocne tockice,
pritrcace da me podignu i ljube da manje boli.