Gay-Serbia.com | Diskusije

Izlaganje je nesto cega se svako boji. Fasada, bilo drustvena, bilo psiholoska, iako mozda stetna po samu licnost, omogucuje komfort. Bojite li se da zivite zivot bez iluzija? Who'a afraid of the big bad wolf?

Koliko su debele vase maske? I u kojoj meri ste se stopili sa njima?

Mislim da mi je najneudobnija maska ona koju moram da nosim tamo gde se ocekuje da budes poslovan (ili na poslu). Na drugim mestima mozda i nemam masku ili je toliko lagana da je nisam ni svesna. Ono sto me brine je to sto mi ta poslovna maska cesto spada.

E sad, ne znam jel mislis i na onu masku dok hodamo ulicom, u svakom slucaju tada cu se truditi da izgledam opasnije nego kada sedim kod kuce. Ne znam da li i to spada u masku.

Ja svoju nesigurnost sakrivam iza maske arogancije i lazne samouverenosti ali samo pred ljudima koje ne poznajem ili ih slabo poznajem.
Kada sam sa prijateljima ili sa deckom, familijom onda maske padaju i ja budem samo JA

Sve spada u masku. Naprosto, ona blazena opustenost misica i osmeh, stisak ruke (poslovni sastanak ili susret na ulici sa poznanicima). Biti u bedaku nije bas in? Nasmejane, premda ocajne domacice su u modi.

...

Ja sam vise puta videla masku na ljudskim licima (kod losijih glumaca). Vidi se najvise u ocima, u nekoj distanciranosti, cinilo mi se da sam videla bukvalno film ili cream, kao nevidljivu tanku glazuru preko lica. (ovo sve pricam metaforicno). Fejkiranost, artificijelizam i izvestacnost, kao i preterana artikulacija su joj osobine.

..

Kod dobrih glumaca, izvestacenost i artikulacija izostaju, maska je vrlo prirodna, nema se utisak da je osoba uopste nosi. Uspeva da se s njom stopi na nacin glumca. Svesno je nosi i uziva u njoj. Pritom posmatra tudje maske i ispotiha manipulise. Ono sto ih odaje je ipak pogled, dosad mi nikad nije promakao, samo sto sam ga ja pripisivala nesrecnom detinjstvu.
..

Maske pod dejstvom kokaina necemo sad analizirati. (mada, zasto i da ne?)

THE TRUTH AND THE ILLUSION: Where is the difference?

ps umetnici koji nose maske su teatralni

Krijem se iza svoje povrsnosti,vecite pozitivnosti,bezbriznosti i slike plitkog simpaticnog decaka....retko kad se otvaram i cak i prema najboljim prijateljima i porodici cesto imam ovakav stav.

Meni se dopada Hadrijanova izreka da maske postaju vremenom lica. Dosta sam razmisljao o tome i mislim da se slazem sa njim.

Ja se trudim da zivim zivom bez preteskih maski, a to ume da bude jako iscrpljujuce.

posto sam od ranog detinjstva naucila da krijem bitan deo mog identiteta,to mi je sad postala navika,pa krijem i ono sto ne moram. cesto cinjenicu da sam tuzna prikrivam nervozom ili besom,ne volim da bilo ko zna kad sam tuzna.

ja bih drugarici andzi ovom prilikom preporucila 'seksualne persone' kamil palje gde autorka lepo obradjuje vise tema kroz zanimljiv pregled svetske knjizevnosti.

inace, zbunih se na momenat pa moram da pitam: komfor je na srpskom komfor ili komfort?


@sunce
meni je pa naporno maskiranje

Pa nemoj da se maskiras onda . Salim se, valjda treba birati ljude kojima se pokazuje pravo lice.

Upoznavao sam ljude koji su na pocetku oprezni i sa strasnim maskama. Meni se cini da sam ja na pocetku jako otvoren, da verujem ljudima i da pokazujem sebe. Onda sve zavisi od interakcije.

Originally posted by anche
ja bih drugarici andzi ovom prilikom preporucila 'seksualne persone' kamil palje gde autorka lepo obradjuje vise tema kroz zanimljiv pregled svetske knjizevnosti.

inace, zbunih se na momenat pa moram da pitam: komfor je na srpskom komfor ili komfort?


@sunce
meni je pa naporno maskiranje

kao sto sam ja andza, tako je i komfor postao komfort.

ma ja ti to tako tepam bre andzo

Originally posted by anche
ma ja ti to tako tepam bre andzo

i ja komforu tepam KOMFORT

Evo, ja se upravo spremam da na sebe navuchem masku ljubaznog, predusretljivog i izvanredno usluznog prodavca, kao i priglupog kolege koji nece nishta da prigovori ( a u stvari ga mrzi da se aka sa bolidima i oterao bi kompletnu okolinu u 3 lepe...)

ja mislim da ne mozemo navuci masku koju vec nemamo u sebi tako da je pitanje koliko je ta maska onda zaista nesto nama strano i nenase

Originally posted by anche
ja mislim da ne mozemo navuci masku koju vec nemamo u sebi tako da je pitanje koliko je ta maska onda zaista nesto nama strano i nenase

Zamislimo lopova koji ulazi da opljacka banku bez maske. Bio bi ubrzo uhvacen. dakle, maske imaju pragmaticnu f-ju.

Maska nam na neki nacin obezbedjuje anonimnost i bezlicnost u odnosima sa vecinom ljudi koja nam je neophodna. Svako ima neki svoj klise koga se drzi i ne odstupa jer je tako jednostavnije. Iz te perspektive prima druge ljude u svoju masku ili ih ne prima, ako pozele nesto intimnije. cak i ako druga strana zeli nesto intimnije, to mora biti u skladu sa PERSONOM. Ovo se narocito odnosi na savremena prijateljstva.

Dakle, anonimnost/maskiranost/nasminkanost inhibira agresivne ili vec neke druge impulse (koje su za tu osobu tabu). Osobe koje nose psiholoske maske preuzimaju rolu koju implicira maska. Ne vole kad njihova prava, autenticna licnost ucestvuje previse u dogadjajima.

Evo npr zasto se mi zene (sem labristkinja) sminkamo kad izadjemo? da bismo izvukle sve pozeljne crte lica vani.

Nasmesena maska mi ne stoji dobro, nikad je nisam nosila.

Kao teenager sam se krila jedno vreme iza maske cinika, pa i u adolescenciji, a onda su se pocele desavati stvari koje sam spomenula jednim delom u Deksijevoj temi "Avoidance and isolation" i umesto da stavljam masku i navlacim klovnovsko odelo, ja sam pocela da izbegavam sve te socijalne kontakte koji bi od mene to zahtevali., tj. u kojima bih ja osecala potrebu da je stavljam.
Povukla sam se u svoj svet bez maski, u kome je ostalo mesta samo za najbliskija bica, koja ih takodje ne nose.

E, sad, ono sto sam odabrala da radim (a nije posao), zahteva jednu odredjenu fasadu koja mora da postoji zbog dobrobiti drugog a i sebe same-takva je priroda posla, ljudi dolaze sa najvecim problemom na svetu, vecina ih umire pred mojim ocima ovog casa, dok drugi cekaju svoj red, tako da ta maska ima svoju svrhu i mnogo se treniralo da bi je se znalo koristiti.........
Nju je najteze nositi, to nije maska koju sam ja odabrala.

Jedina maska koju nosim je ona da sam str8 pred nekim ljudima.

Stvarno ne umem da foliram osećanja. Ako mi nešto smeta/ne odgovara/etc to se prosto vidi. Ako sam srećna to se tkđ vidi. Ne umem da glumim pa to ti je...

Masku za str8 likove je meni najteze da nosim, a najradije bi ih..

Originally posted by Sunce
Meni se dopada Hadrijanova izreka da maske postaju vremenom lica. Dosta sam razmisljao o tome i mislim da se slazem sa njim.

Ja se trudim da zivim zivom bez preteskih maski, a to ume da bude jako iscrpljujuce.

slazem se

je s' da kazem, pa da me provalite

moja maska je moj super ego...
ono cemu tezim da jednog dana postanem, takvim se i svetu projektujem...

Offtopic sa ove teme nalazi se ovde

Dina, moderatorka Ljubavi i seksualnosti

Maska je nishta drugo nego metafora za ego.

Svi ga imamo, jer je neophodan u ovome svetu gde je chovek choveku vuk.

Originally posted by hlaefdige

Originally posted by Sunce
Meni se dopada Hadrijanova izreka da maske postaju vremenom lica. Dosta sam razmisljao o tome i mislim da se slazem sa njim.

Ja se trudim da zivim zivom bez preteskih maski, a to ume da bude jako iscrpljujuce.

slazem se

i ja

Originally posted by Zoe
umesto da stavljam masku i navlacim klovnovsko odelo, ja sam pocela da izbegavam sve te socijalne kontakte koji bi od mene to zahtevali., tj. u kojima bih ja osecala potrebu da je stavljam.
Povukla sam se u svoj svet bez maski, u kome je ostalo mesta samo za najbliskija bica, koja ih takodje ne nose.

Tome i ja tezim, vec sam pomenula, maska poslovne ljubaznosti mi je nesto sto mrzim da nosim.

Ako cemo posmatrati i one maske s kojima smo se saziveli i koje i ne primecujemo, onda bi se moglo reci da mi u skoro svakom trenutku nesto glumimo. Mozda preuvelicavamo osecanja da bismo skrenuli paznju na sebe, mozda ih krijemo, mozda se pravimo da nas zanima ono sto nam draga osoba prica samo da je ne povredimo itd.

Tesko je napraviti granicu izmedju takvih maski i licnosti. Covek se prilagodjava trenutku, zeleo on to ili ne.

Komunikacija sa mnogim ljudima zahteva stereotipne maske, što dovodi do brže i jasnije komunikacije, posao se odradi i onda možeš ponovo da se povučeš u svoj svet.

Moraš da glumiš stalno; najčešće moraš da glumiš da tačno znaš šta treba da radiš i da nisi pod stresom

Originally posted by Nanny Ogg

Originally posted by hlaefdige

Originally posted by Sunce
Meni se dopada Hadrijanova izreka da maske postaju vremenom lica. Dosta sam razmisljao o tome i mislim da se slazem sa njim.

Ja se trudim da zivim zivom bez preteskih maski, a to ume da bude jako iscrpljujuce.

slazem se

i ja

Evo, slozicu se i ja, ali...
U nadi da te maske jednom postaju deo lica, trudim se da ih izgradim najbolje moguce, kako bi, onda kada se stope sa licem, donele nesto bolje, pozitivnije, korisnije...
Naravno, postoje one koje nam odgovaraju i one koje nam odgovaraju. I mislim da treba eksperimentisati, presvlaciti se, igrati uloge...

Nemam ja tu nesto, imam neke odbrambene mehanizme, al ne bas i neku masku. Mada jesam malo experimentisala sa identitetom svojevremeno, vise u stilu da sam dopustila nekim ljudima da me procene na osnovu neke svoje predrasude ili nekih glasina, i da se nisam trudila da ih razuverim, pa se onda iz tog svasta izrodilo, ali je u principu ljudima dovoljno da popiju 3-4 pica sa mnom i budu otvoreni i skontaju koliko to nema veze s mozgom, a sto se ostalih tice, tim bolje, skinulo mi je razne budale s grbace.

Anyways nemam neku masku, to sam sto sam, srecna sam takva kakva sam, kad nisam onda aktivno radim na tome da nesto promenim, kome se to tako ne svidja moze lagano da odjebe, ne sljivim. Maska mi nije potrebna, manje vise sam samostalna, ne treba mi tudja pomoc, osim one koja dolazi od strane ljudi koji me vec dugo znaju, ne moram nikom da glumim nesto da bih dobila nesto, niti mi je ista takvo potrebno, i nemam potrebu da se svima svidim, jos manje da se pretvaram da sam nesto drugo da bih se nekom dopala. Na kraju krajeva napor je to velik. Mogu tu i tamo da se pravim strejt u veoma ogranicenim kolicinama, mogu da se na necijoj dosadnoj sedeljci pretvaram da se bolje provodim nego sto je realnan odraz mog raspolozenja, mogu da se obucem kudikamo uljudnije za poslovni sastanak i da gledam da ne laprdam previse, mogu tu i tamo nekog da zabavljam zato sto nemam pametnija posla, ali ne mogu da se to od mene stalno ocekuje, pizdim od toga da bilo ko od mene ocekuje nesto. Ako hocu da dam dacu, ako necu necu i tacka.

Umem u principu da budem rezervisama, jesam ja ekstrovertna, mogu da istresem dusu kad mi dodje, ali ljude ne pustam blizu tek tako. Prosto, desavalo mi se da mi se prikace kojekakvi ludaci i isisavaci zivotne energije i opsedaju me tako, i nemaju nameru da odu, pa sad pazim sta radim. Potrebno mi je da u zivotu budem okruzena ljudima koji me kapiraju i pred kojima mogu da budem i spontana i ranjiva i preterano vesela (ili bilo sta sto mi dodje), i naravno te ljude veoma pazljivo biram, uostalom imam isti set prijatelja vec vise od 10 godina. Druge ne pustam toliko blizu, jer niti sam za tako nesto motivisana, niti oni tu imaju sta da traze. Nego lagano vremenom.

Znaci nije to neka maska, nego ja prosto u nekim svojim povrsnim kontaktima budem negde spontana i sve to, ali budem i na odgovarajucoj distanci. Prosto ne delim sa svima neke svoje ideje, misljenja i ostalo, ne mogu, posle da mi se nakace ili da me smaraju ili da se ubedjujem s nekim oko necega, da me pogresno shvate, da se ljute ili loze ili hejtuju ili da bilo sta hoce od mene.. Ma pali.

U sustini me boli uvo sta neko za koga nisam direktno zainteresovana misli o meni, tako da nemam zasto da se foliram.

A volim da sa razlicitim ljudima komuniciram na razlicitim nivoima, sad problem je st neki pozele na neki nivo kojiim nije sudjen, pa se uvrede kad im ne dam.

Btw, sve to vazi sve dok se ne zaljubim, onda uoste nisam u stanju da drzim bilo kakvu distancu.