Gay-Serbia.com | Diskusije

Da bi covek opstao mora da ima poverenja kako u sebe, tako i u druge. Ipak, nije lako proceniti u koga se mozete pouzdati.

Prijateljstva, ljubavi.... Kakva su vasa iskustva i stavovi?
Da li je poverenje vestina koja se stice u ranom detinjstvu? Naivan covek? Prelazak preko 'izdaje' ili oprastanje?

joooj...ne znam sta, b'ti rekla...

mislim da da

Ja imam priliku koja se retko ukazuje u zivotu da
ocistim prijatelje oko sebe, to jest da mi ostanu
samo stvarno pravi prijatelji..

Obzirom da sam na sva zvona objavila, (outovala)
sve o sebi.. i to da sam na hormonalnoj terapiji
i da u maju sledece godine imam operaciju...

Nisu svi reagovali isto... za neke za koje sam mislila
da su mi prijatelji ispostavilo se suprotno, a pojavili
su se neki novi ...

A u sebe sam pocela od skora da imam poverenja
i pocela najzad da se borim za samu sebe,
da opstanem i prezivim..

Mislim da sam nepoverljiva osoba. Mozda je to od detinjstva kako kazes, jer nisam imala bas nekih velikih razocarenja u mom ljubavnom/prijateljskom zivotu. Ali jedine osobe u koje imam potpuno poverenje su: ja sama, roditelji, sestra i nadam se da ce tu biti jednog dana i dete, ukoliko ne bude neki namcor . Sto se svih drugih ljudi tice ne ocekujem previse, cak me cesce prijatno iznenade, nego neprijatno. Ali mislim da nema osobe kojoj cu ikad verovati kao sto verujem npr roditeljima - da im se mogu obratiti uvek, i u dobru i u zlu, i da ce uvek biti tu za mene. Sto se izdaja tice, lako prelazim preko nekih stvari, mozda upravo zato sto ne ocekujem mnogo od ljudi. Ali otprilike imam neku skalu preko cega prelazim i do koje granice, preko cega ne. Ukoliko je nesto iz ove druge grupe ili prve ukoliko je predjena granica moje tolerantnosti onda ne prelazim, mislim mogu da oprostim ali ne i da ostanem u vezi/prijateljstvu sa tom osobom.

i sad sam nepopustiva,bila sam ponekad razocarana,ponekad ljutim
imam prijateljicu u koga imam poverenja i takodje mojima i al medjutim prijateljstvo dobro ide- i to mi moramo da kazemo -nemoj si dozvoliti da lako gubis prijatelje /prijateljice

to sto nemam poverenja u nekog me ne zaustavlja u tome da toj osobi verujem do god mi ona ne dokaze suprotno...hm. konfzunzno, malo.
u svakom slucaju, za samo 2 osobe mogu da kazem da imam apsolutno poverenje u njih.
jedna je roditelj, a druga partner.
Sa ostalima su gradacija

i dokaz nema nikakvih dilema

Veoma lako poklanjam svoje poverenje, ali ako me neko izneveri niti oprastam niti zaboravljam. Preko nekih stvari se ne moze preci.

ne werujem swakome...to je zlatno prawilo...
a sto se tica prijatelja onih bas bas prawih,mislim da se takwi sticu od malena...i obicno takwa prijateljstwa najduze traju...mada ne mora da znaci...

Ne znam, moja iskustva nisu takva... mislim da je vrlo lako prepoznati ko je kakav ako ga posmatraš u recimo dva-tri navrata. Prvi put naravno svi nose masku (ispitivačku ili lažljivu, kako ko) ali čovek se vrlo brzo zaboravi kada te jednom prihvati za deo okoline i odmah znaš ko je kakav.
(moram da napomenem da redovno gledanje kvalitetnijih TV serija ume dosta da pomogne u prepoznavanju jer se glumci trude da odglume određeno ponašanje što vernije... i posle kad to vidiš uživo znaš da je to to)

Ne znam ni sam...nekad sam zaista naivan...nekad volim da misle da sam naivan...nekad ni sam nisam siguran sta je od toga tacno.

i pihtije idu sa godinama

kako odrastate i sazrevate pocinjete da uvidjate mnoge stvri, pa i to na koga se mozete osloniti i ko vas nece prodati.

iskustvo je cudo

Pre je Morgan verovao svima, pa prijateljima, pa samo odredjenim prijateljima...na kraju kako se vremenom sve vishe razocharavao u ljude prestao je da veruje i sebi....(ali i dalje veruje u sebe)

Do sada sam puno puta gubila poverenje u osobe za koje sam mogla da se zakunem.OD tada nikom ne verujem skroz,uvek sve saslusam da DEBELOM rezervom a vecina stvari mi na jedno uvo udje na drugo izadje...Licno mislim da me NIKO ne poznaje toliko da bi mogao/mogla da mi nekako naudi ili napakosti..Sto se tice veza pa posle nekog vremena,razgovora,prica vidis dal mozes ili ne da se oslonis na tu osobu i u kolikoj meri.NA svu srecu sadasnja devojcica me je 1000 puta savetovala,usmeravala i pomagala tako da svecano izjavljujem ONA JE JEDINA OSOBA U KOJU IMA 10000% POVERENJA (mada opet nikad se nezna)..

Originally posted by Myself
Da li je poverenje vestina koja se stice u ranom detinjstvu? Naivan covek? Prelazak preko 'izdaje' ili oprastanje?

Nije u pitanju vestina iz detinjstva vec ucimo kako i sta,kome verovati ili ne tokom celog zivota.Ma koliko puta rekli NIKAD VISe opet se zeznemo na istim stvarima...

Prelazak preko izdaje ili oprastanje? Hm zavisi kakva je IZDAJA i sta treba oprostiti...Oprastam ali NEZABORAVLJAM...

Pa, hm... toliko nepoverljiva da to ponekad prelazu u paranoju i u teorije zavere.

TRUST NO ONE :xfiles:

Originally posted by KissQueen
Pa, hm... toliko nepoverljiva da to ponekad prelazu u paranoju i u teorije zavere.

Ako to dozvolis....

Postoji mali broj ljudi kojima uvek verujem, cak i kada znam da ne treba.
Ostalima ne verujem nikada, cak i kada treba.

Ne mogu ja to nauciti, jednostavno osecam, ako treba i kada ne treba ja cu trebati.
Danas sam prsssotina

Originally posted by Snow_Crystal

Originally posted by Myself
Da li je poverenje vestina koja se stice u ranom detinjstvu? Naivan covek? Prelazak preko 'izdaje' ili oprastanje?

Nije u pitanju vestina iz detinjstva vec ucimo kako i sta,kome verovati ili ne tokom celog zivota.Ma koliko puta rekli NIKAD VISe opet se zeznemo na istim stvarima...

Prelazak preko izdaje ili oprastanje? Hm zavisi kakva je IZDAJA i sta treba oprostiti...Oprastam ali NEZABORAVLJAM...

Da. Mislim da jeste vestina. Citala sam o ovom i mislim da je stvarno tako. Ljudi koji poticu iz porodica gde su svi bili jako vezani i gde su svi imali bezgranicno poverenje jedni u druge, skloni su da ga osecaju prema svima. Ovo je naivan 'pristup' i pre ili kasnije se njihova ocekivanja osujete. Za razliku od njih, osobe koje odrastaju u porodicama u kojima se nije mnogo drzalo do doslednosti, nikada nece imati poverenja ni u sebe ni u druge.

Prelazenje preko necega nije isto sto i oprastanje. Mislim da je jako tesko oprostiti. Nisi oprostio ako ne zaboravljas i stalno ti je u potsvesti necija izdaja kao potsetnik o izigranom poverenju.

Isto tako, kada nas prijatelj izneveri, onda tu nema prijateljstva, vec je u pitanju parazitsko iskoriscavanje necijeg poverenja naustrb licnog komfora.

Ja bih rekla nesto ali mi stao mozak.....

Zaista mi trenutno nije bitno.

francuska sobarica

A sta znam.. U odnosima pocinjem sa plus bonus poenima, pa na gurku ko gde stigne. U principu M.N.O.G.O. vaznije mi je da imam poverenja u prijatelje und familiju, jer sa prijateljima delim sve one hejvi not-for-public stvari, a familija je safety point, tako da je tu bezuslovno poverenje neophodno. A sa devojkama se trudim da imam istu vrstu poverenja kao sa kompicima, dok je jebem-se-samo-sa-tobom i takve gluposti manje bitno. Mislim, nije kao da nesto znaci i nije kao da utice na ukupan odnos nesto big time.

Takodje, ne mislim da sam naivna, mozda vise realna, i trudim se da mi ocekivanja budu fino izbalansirana sa mogucnostima.

Tako nekako, jebao lud zbunjenog sta ja sve rekoh. Odoh kuci.

Originally posted by andjelat
Ja imam priliku koja se retko ukazuje u zivotu da
ocistim prijatelje oko sebe, to jest da mi ostanu
samo stvarno pravi prijatelji..

Pa ovo moze da se kaze za celu gay populaciju.

Inace nije tesko dati poverenje bilo kome ako si potpuno otvorena i samostalna i sebi dovoljna osoba, onda niko ne moze ni da te povredi previse.

Originally posted by Myself

Originally posted by Snow_Crystal

Originally posted by Myself
Da li je poverenje vestina koja se stice u ranom detinjstvu? Naivan covek? Prelazak preko 'izdaje' ili oprastanje?

Nije u pitanju vestina iz detinjstva vec ucimo kako i sta,kome verovati ili ne tokom celog zivota.Ma koliko puta rekli NIKAD VISe opet se zeznemo na istim stvarima...

Prelazak preko izdaje ili oprastanje? Hm zavisi kakva je IZDAJA i sta treba oprostiti...Oprastam ali NEZABORAVLJAM...

Da. Mislim da jeste vestina. Citala sam o ovom i mislim da je stvarno tako. Ljudi koji poticu iz porodica gde su svi bili jako vezani i gde su svi imali bezgranicno poverenje jedni u druge, skloni su da ga osecaju prema svima.

Ovo mi je idealizovanje zivota a znamo da nista nije idealno..Naravno da u porodici treba imati max poverenja ali to te nece zastititi od realnog sveta koji te/nas okruzuje..Kad tad moras SAM/SAMA da naucis tokom zivota kome treba verovati...

Originally posted by Snow_Crystal

Originally posted by Myself

Originally posted by Snow_Crystal

Originally posted by Myself
Da li je poverenje vestina koja se stice u ranom detinjstvu? Naivan covek? Prelazak preko 'izdaje' ili oprastanje?

Nije u pitanju vestina iz detinjstva vec ucimo kako i sta,kome verovati ili ne tokom celog zivota.Ma koliko puta rekli NIKAD VISe opet se zeznemo na istim stvarima...

Prelazak preko izdaje ili oprastanje? Hm zavisi kakva je IZDAJA i sta treba oprostiti...Oprastam ali NEZABORAVLJAM...

Da. Mislim da jeste vestina. Citala sam o ovom i mislim da je stvarno tako. Ljudi koji poticu iz porodica gde su svi bili jako vezani i gde su svi imali bezgranicno poverenje jedni u druge, skloni su da ga osecaju prema svima.

Ovo mi je idealizovanje zivota a znamo da nista nije idealno..Naravno da u porodici treba imati max poverenja ali to te nece zastititi od realnog sveta koji te/nas okruzuje..Kad tad moras SAM/SAMA da naucis tokom zivota kome treba verovati...

Nigde nisam u mom postu pisala o idealizovanju, niti da tokom zivota ne ucis kome treba verovati. Da ti pojasnim. Ljudi koji su odrastali na realnim stavovima svojih najblizih i ko je kroz zivot proverio te stavove, moze da zakljuci da nisu svi savrseni i dobronamerni i uz pomoc instikta, znanja i iskustva proceni u koga moze da se pouzda.

Verujem, verujem dok me ne razuvere!

Samo dvema verujem slepo! Ostali se vazda klackaju na vagi...

Originally posted by Myself
Da bi covek opstao mora da ima poverenja kako u sebe, tako i u druge. Ipak, nije lako proceniti u koga se mozete pouzdati.

Prijateljstva, ljubavi.... Kakva su vasa iskustva i stavovi?
Da li je poverenje vestina koja se stice u ranom detinjstvu? Naivan covek? Prelazak preko 'izdaje' ili oprastanje?

Pre bih rekao da su pozitivan stav prema ljudima, otvoren duh i srdačnost nešto što se usađuje, stiče ili ne, tokom detinjstva. Poverenje ne. Ono je jedna prilično intelektualna dimenzija, naročito kada u igri nisu jaki afektivni odnosi i više vezana za individualne procese učenja, za iskustvo. Stav prema ovome ti omogućava da sazriš kao ličnost, da odmeriš svoje odnose prema ljudima, da znaš dokle s njima možeš biti otvoren, da vežbaš strpljenje i različite oblike komunikacije.

I to je nešto što moramo naučiti sami i gde nam skoro niko ne može pomoći, ali su lekcije korisne. Poverenje je osobina koju najviše cenim u prijateljstvu pa se držim ljudi u koje imam poverenja. E, ali nikada ne možeš bez iskustva i posmatranja znati u koga možeš imati poverenja. Ne možeš nikoga pitati: "da li si ti osoba od poverenja?". Naravno možeš imati početni utisak u pogledu neke osobe, ali pravi zaključci dolaze kasnije. Možeš, recimo, jačati neko prijateljstvo i pokušati da gradiš poverenje.

Potrebna je optimalna mera između otvorenosti i zatvorenosti. Niti treba svakom sve reći niti to ima smisla, ali je pogrešno biti ekstremno zatvoren. I svakako, nekom moraš verovati.