Gay-Serbia.com | Diskusije

Zakuvao sam penušavo svoju tugu. Pretočio sam je u muziku i odvrnuo slušalice. Spustio sam se u kupku svog bola i prepustio talasima žalosti. Melodija me je nosila suptilnim predelima neveselih sećanja. Moje rane su pustile gnoj. Oprao sam ih svojim suzama.

Probudio sam se svež i čio, spreman za vic.

(Premalo se odajemo meditaciji tuge. Što više izbegavamo tugu, to postajemo ranjiviji na njeno trnje. Umesto da uđe u nas i pokrene našu energiju, gutamo je i taložimo u organima. Tamo ona truli i počinje da nas razjeda. Najveća zabluda čovekova je da će rane zarasti. One su tu da iznova krvare i obnove naš zavet.)



preuzeto sa eniaroyah.com

Poceces i ovde da pises blog
or
what????

bas ovijeh dana sam razmisljala o tome koliko emocija potiskujemo... tuga je jedna od njih. divna je ta spoznaja do koje si dosao
tugu treba prigrliti, jednako kao i srecu. sve nas to cini ZIVIM!
treba je pustiti da dopre do svakog kutka naseg bica, a zatim je pustiti da ode u kosmos... oslobadjajuci tugu, oslobadjamo i nas.
potiskivanje, iako cesto trenutno uklanja osecaj tuge, zapravo pojacava njen razorni efekat, jer tako sabijena, duboko u nama, postaje explozivna i lako se pretvara u dugotrajnu potistenost ili bes, a kasnije u patnju (kojoj posle vise ni uzroka ne znamo)

Originally posted by Renoir
Poceces i ovde da pises blog
or
what????

nema potrebe za ironijom. procitaj odakle je preuzeto.

Ali onaj gnoj... Jednostavno mu nije mesto tu:bubbles:

tuga je samo jos jedna emocija u svom tom katalogu koji smo dobili i za zivota sakupili. nisam bio tuzan vec dosta vremena, nisam ni sada, ali me cudi gde je ta emocija zaturena, kako sam je potissnuo... negde, kada mi to najmanje bude bilo potebno ona ce se pojaviti jaca i golemija nego ikad pre, to bi moglo da me unisti, toga se bojim. mislim da sve treba osecati, i srecu i tugu, i sve ono sto ne zelimo da osecamo, to je nesto sto nas izdvaja i cini posebnim na ovom svetu, to nas razlikuje od kamenja. ne treba se plasiti ni negativnih emocija, eto npr, zavisti, vec i nju prepoznati, proziveti i ona ce sama nestati, jer je to emocija kratkog daha. mi samo treba da vezbamo koliko dugo emocija u nama zivi, da li ce se brzo ugasiti ili ce trajati. kazu da je svaki covek rodjen sa jednom bazicnom emocijom. ali, verujem da se to moze promeniti, samo treba vezbati, treba osecati.

Ja kad sam tuzna, gledam da udarim brigu na veselje.
Ne volim mnogo drama kvin varijante, zivot je prekratak za '' pranje tuge u kadi '', nego ti, dete, lepo u kadi operi svoje telo, namirisi se i pravac u letnju setnjicu, ljubav vreba iza svakog coska.

Originally posted by EYA
bas ovijeh dana sam razmisljala o tome koliko emocija potiskujemo... tuga je jedna od njih. divna je ta spoznaja do koje si dosao
tugu treba prigrliti, jednako kao i srecu. sve nas to cini ZIVIM!
treba je pustiti da dopre do svakog kutka naseg bica, a zatim je pustiti da ode u kosmos... oslobadjajuci tugu, oslobadjamo i nas.
potiskivanje, iako cesto trenutno uklanja osecaj tuge, zapravo pojacava njen razorni efekat, jer tako sabijena, duboko u nama, postaje explozivna i lako se pretvara u dugotrajnu potistenost ili bes, a kasnije u patnju (kojoj posle vise ni uzroka ne znamo)

Slazem se... Nekad sam cula neku izreku koja ide otprilike da u zivotu postoji vreme za sve - za srecu, za tugu, za ljubav... I uvek nastojim da sebe pustim u nekoj zivotnoj fazi, da je odzivim pa bila dobra ili losa... Mada ipak kod mene je mozda dobro sto bez obzira koliko sam tuzna posle nekog vremena "isplivam", prosto mi organizam i priroda ne trpe dugo stanje tuge... (ovo sam vec pisala na nekom topicu, pa se ponavljam, ali posto je topic bas o tome... ).

Er... bilo bi lepo da ste me potpisali, ako vec niste pitali (ili me obavestili) da cete me objaviti ovde...

poz
R.

Originally posted by tigerrenko
Er... bilo bi lepo da ste me potpisali, ako vec niste pitali (ili me obavestili) da cete me objaviti ovde...

poz
R.

kako nisi potpisan? naveo sam izvor gde sam nasao tekst...

Ma nije u pitanju ljutnja nego je civilizirano da se navede autor dela, eventualno izvor. Posebno zbog toga sto na doticnom sajtu pise ko je autor, nisi morao da nagadjas...

poz
R.

nisam video, naveo bih...

R.

ok, R.

Tuga je u meni previse cesto. Ne potiskujem je, nikako...

Originally posted by Zoe
Tuga je u meni previse cesto. Ne potiskujem je, nikako...

ja tebe nisam nikako zamisljao takvu...

Prozivljavam je kroz muziku....

Najveća zabluda čovekova je da će rane zarasti. One su tu da iznova krvare i obnove naš zavet.

I zavet treba da traje. A pečat joj je poezija.

Originally posted by ns.happy

Originally posted by Zoe
Tuga je u meni previse cesto. Ne potiskujem je, nikako...

ja tebe nisam nikako zamisljao takvu...

Verujem da nisi, mnogi mene zamisljaju dijametralno suprotno onome sto ja jesam

Jesi mozda Jarac u horoskopu ?


don't take me for seriuous

Nisam, jbg........

Ja jesam....

Što se tuge tiče, imam Janinu numeru, kao odgovor.

''

ostao bez teksta

Tugu treba odtugovati

Svako na svoj nacin.

klinička depresija ili ništa!

Dezurni negativac.