Gay-Serbia.com | Diskusije

Nadam se da necu zvucati konfuzno posto ovo pisem pod uticajem trenutnog raspolozenja.

Dakle, moje pitanje je koliko osobe iz vase proslosti imaju uticaj danas na vas. Neko koga ste puno voleli. Neko koga cete uvek na neki nacin voleti jer ima (ili je bar imao) jako bitnu ulogu u vasem zivotu. Koliko ste slabi posle svega na te osobe? Sta radite kada osetite da pokusavaju da dopru do vas koristeci se starih vremena i uspomena a nalaze za to trenutak vas slabosti? Kako se postavljate prema njemu/njoj…?

Znaci, ne pricamo o nekom s kim ste bili dve nedelje, raskinuli pa taj neko zeli da opet budete zajedno. Radi se o osobi koja ce uvek biti na neki nacin uz vas i koga ne mozete potpuno da iskljucite iz zivota a opet znate da ta neka osoba nikad nece moci da bude tu uz vas kao sto je nekad mogla..

Vasa iskustva...?

p.s. Verovatno je postojala slicna tema ali nisam zeleo da izvlacim iz naftalina i citam stare postove tako da sam namerno otvorio novu.

Jao, dusu si mi dotakao....
Jao....

Ja obicno pravim rez sa prosloscu, ne ostavljam tako "izmedju" odnose...
Osobe mi ili znace ili ne tu je kraj price. Ako su mi nekada znacile a potom to vise nije bio slucaj prizivanje na stare dane nece pomoci.
Tu sam na zalost rigorozan.
Uvek u svojoj glavi sredim odnose sa osobama iz mog zivota, ne dozvoljavam emocijama suvise da lutaju.

Originally posted by Zonche
Uvek u svojoj glavi sredim odnose sa osobama iz mog zivota, ne dozvoljavam emocijama suvise da lutaju.

Tako i ja praktikujem

Prisutne su samo kao inspiracija...

Dakle, moje pitanje je koliko osobe iz vase proslosti imaju uticaj danas na vas.

moj poslednji prijatelj je umro jos krajem proslog veka

Pa teta daco davno smo mi ustanovili da smo srodne duse

Originally posted by Zonche
Pa teta daco davno smo mi ustanovili da smo srodne duse

kakva teta daca?
ja sam baka Zora

decko lepo postavi temu,a "babe "dodju pa se sprdaju...

onzopicHk:odgovoricu,nemam sad vremena...cim se vratim

nisam na vas zoro mislio

Originally posted by faijnfa
decko lepo postavi temu,a "babe "dodju pa se sprdaju...

kada neko nema meru...

Hvala svima koji su odgovorili lepo (i koji ce tek da odgovore). Nemam nista protiv zezanja na forumu ali ruzno je kad u ozbiljnu temu (da sam hteo da se zezam stavio bio u folder za to) neko pise namerno da bi cisto ostavio post ili sprdao se sa temom. Ali, nema veze...necu nista reci jer to dovoljno govori o tim osobama.

nemaju uticaj
mentalno sam jako dobro utreniran
te ne bih dozvolio da me neko zarad starih vremena postavlja na mesto kakvo njemu/njoj odgovara

ja nisam fluffy meda da se neko poigrava sa mnom

Hmmm......ja sam toliko ravnodusan vise kad su u pitanju te stvari....znaci ne mogu da opisem koju dozu ravnodusnosti imam prema tome.....

Osobu koju si iskreno volio svim srcem nikada ne možeš zaboraviti, a pošto je ne možeš u potpunosti zaboraviti - ona ima manje ili više značajnu ulogu u tvom životu (zavisno od toga kolko si zaista raščistio sa prošlošću)!

A kada ta osoba pokuša da iskoristi uspomene kako bi postigla određeni cilj, po mom mišljenju treba se postaviti odprilike na ovaj način:
"Da, bilo nam je super! Neću i ne mogu zaboraviti trenutke koje smo proveli zajedno, ali to je sada prošlosti! Život ide dalje!"

Znam da ovo nije tako lako uraditi, ali vraćanje na prošlost je rijetko kome donjelo išta dobro!

Nadam se da ćeš donjeti ispravnu odluku, ma kakva ona bila!!!

Originally posted by blenta
ja nisam fluffy meda da se neko poigrava sa mnom

awwwww jesi jesi

U jee....ispadoh ja ovde najveca budala na forumu koja ocigledno kad se veze za ljude tesko ume da izbalansira stvari i nadje sredinu u situacijama u kojima se nadjem zbog pojedinih osoba.

pa izgleda da sam ja jedina budala kod koje proslost ima veliki uticaj na sadasnjost. postoji jedna osoba iz proslosti koja cini bitan deo moje sadasnjosti... ne zelim da kazem da bi mi bilo bolje bez nje jer pokusala sam ali ne ide jednostavno je uvek tu. ponekad moze da me u najgorim trenutcima digne do zvezda ali takodje moze da me za sekund zivu zakopa. ponekad pomislim da sam ravnodusna i uvek ali uvek do sad jedno 10000000000000000001 put sam se zajebala... sad sam se iznervirala jbm ti temu

niste budale..
samo ste
still young!


to se uci...
treba vam iskustvo


et toq!

Originally posted by TotalControl
Osobu koju si iskreno volio svim srcem nikada ne možeš zaboraviti, a pošto je ne možeš u potpunosti zaboraviti - ona ima manje ili više značajnu ulogu u tvom životu (zavisno od toga kolko si zaista raščistio sa prošlošću)!

A kada ta osoba pokuša da iskoristi uspomene kako bi postigla određeni cilj, po mom mišljenju treba se postaviti odprilike na ovaj način:
"Da, bilo nam je super! Neću i ne mogu zaboraviti trenutke koje smo proveli zajedno, ali to je sada prošlosti! Život ide dalje!"

Znam da ovo nije tako lako uraditi, ali vraćanje na prošlost je rijetko kome donjelo išta dobro!

Nadam se da ćeš donjeti ispravnu odluku, ma kakva ona bila!!!

Na zalost ovde se ne radi o odluci...mislim, nema sta da se odlucuje samo neke moje greske se cesto ponavljaju jer se osobe iz proslosti na jako lak i proveren nacin poigravaju ponekad sa mnom a ja nisam ravnodusan prema njima u toj meri da ih zauvek izbacim iz zivota...

pa... To je pomalo tricky - uglavnom zavisi od okolnosti pod kojima je osoba prestala da bude to sto je bila. Meni je strasno tesko prevazici gubitke osoba koje mi znace, jer se u svakom odnosu (bilo da je u pitanju ljubav ili prijateljstvo) nesebicno dajem do poslednjeg grama snage.
Skoro sam postavio temu o drugarici koja me je otkacila bez pravog razloga. E, sad, kad bi pokusala da se vrati u moj zivot, tesko bi bilo odluciti se. Ona JESTE kreten, i tako se ponijela prema meni, ali ipak sam sa njom proveo gomilu predivnih momenata koje ne mogu i ne zelim da zaboravim.
Mada, uglavnom ne praktikujem da se vracam na staro. Mislim da to ne moze da funkcionise, ali ipak ne treba ipak biti iskljuciv - ljudi se mijenjaju, i ljudska psiha je suvise komplikovana da bi sve bilo crno-bijelo..
Ne znam da li sam bio skroz razumljiv, i imao ih jos mnogo toga da pisem na ovu temu, ali za sada - to je to:)

niko od nas nije ravnodushan
nismo bez emocija

nego ne treba zbog toga shto jesi emotivan
da dozvolish da te neko cima

samo je stvar u tome da je u jednom momentu volja postala jacha od emocije nishta vishe,al ni nishta manje

kod nekih nazhalost inat je postao jachi od emocije shto ne smatram dobrim

@ coko -

Pa bas zato sam i postavio temu. Suvise se vezemo za ljude i to posle iskoriste. Jednom kad im dopustis to da urade, one znaju da ce moci to opet...jbg. Stare navike nekad tesko umiru.

Originally posted by Renoir
niste budale..
samo ste
still young!


to se uci...
treba vam iskustvo


et toq!

A sta ako to nema veze sa vremenom?
Ne mora da ima veze sa iskustvom kada se radi o emocijama.
Pricamo ne samo o jednom dogadjaju vec o nizu dogadjaja koje imaju isti povod a to je jako vezivanje za ljude a to prati kroz ceo zivot...bar ja se bojim da ce mene, na zalost, pratiti...

i najbitnije(ovo je jako glupo reci)
ne napraviti presedan
nikad!!!

kad jednom popustish
onaj koji je to zloupotrebio znace da cesh opet
i iskoristice
kad god mu bude trebalo

there, i said it
aint proud of it

Originally posted by blenta
niko od nas nije ravnodushan
nismo bez emocija

1. nije tacno....ima nas puno...sto procentna ravnodusnost je nemoguca bukvalno ali velika ravnodusnost sa ogorcenjem koje je na granici da predje u mrznju a nikako da se to desi postoji

2. ovo stoji....svi imamo emocije....emotivni zivot ti gradis(naravno u jednoj dozi drugi ljudi i desavnja oko tebe) i emotivno sazrevas kroz njega

Eh...
to je onaj fazon - too little, too late
ali jbg.



Sve sto sad napisem je pod uticajem mog *ebenog raspolozenja za koje sam kriv samo ja i moja naivnost da se neki ljudi mogu nekad promeniti ako zaista to zele ali ne... tako da bolje da nista ne pisem...

mrznja je emocija
ono shto cheka da postane mrznja
je emocija + krajnja nemoc

Ako te iskorištavaju ljudi koje ti voliš, onda to može da znači smo jedno - Oni ne osjećaju isto prema tebi!

Zato se zapitaj:
"Da li su ti ljudi uopšte vrijedni toga da se ti nerviraš i tuguješ zbog njih???"

Originally posted by blenta
mrznja je emocija
ono shto cheka da postane mrznja
je emocija + krajnja nemoc

da jeste emocija....ali nesto sto ne moze da se ostvari kao emocija je upravo emotivna nezrelost....
ne govorim o "ne" dozvoljavanju pokazivanja mrznje vec o nemogucstvu ispoljavanja te emocije i pored osecaja da je to jedina emocija za koju si sposoban u stanju tvoje ravnodusnosti....ali ono....ravnodusnost jbg.