Gay-Serbia.com | Diskusije

Gledala sam pre neki dan film Gorki mesec Polanskoga gde je na jako dobar način prikazana erotska opsesija. Onda sam se setila Bunjuela i filma Taj mračni predmet želja (sa istom tematikom). Navedeni filmovi su me naveli da razmišljam o tome da li je opsesija bolest ili prirodno stanje nastalo usled nedostatka samokontrole. U čemu se, po vašem mišljenju, razlikuju zaljubljenost, ljubav i strast od opsednutosti. Da li ste ikada bili matirani opsesijom?

Svaki traktat je dobrodošao.

ljubav znaci voljeti nekog bezuslovno, i nikada ne imati snage da tu osobu povrijedis na bilo koji nacin.
opsesija znaci voljeti ono sto mislis da neko jeste, tako strasno i ludo da ti zadovoljenje tvoje opsesije postaje najbitnije.
moje misljenje.

iskustvo - bio sam predmet necije opsesije par puta, a i sam sam bio opsjednut.
Uhodio, zvao, plakao, molio...
uzas.

Originally posted by bananica
ljubav znaci voljeti nekog bezuslovno, i nikada ne imati snage da tu osobu povrijedis na bilo koji nacin.
opsesija znaci voljeti ono sto mislis da neko jeste, tako strasno i ludo da ti zadovoljenje tvoje opsesije postaje najbitnije.

Apsolutno se slazem!
Nikada nisam bila opsednuta nekom osobom,samo jednom sam mislila da jesam,ali sam shvatila da to ipak nije opsesija vec ljubav:love:

Opsesija predstavlja nametljivost misli u svesti,spopadnutost, obuzetost necim.
Postoji jasna svest o opsednutosti kao bolesnoj, neprirodnoj pojavi.
Osoba se bori protiv saletanja i opsednutosti njoj samoj besmislenih ideja
i po pravilu krije od drugih svoje teskoce.
Posto ne razume skrivene razloge nastanka opsesije, razvija neki odnos prema njoj u
vidu odbrambenih rituala, sto menja njeno ponasanje i daje sliku opsesivnih neuroza.

Love is the picture we create in our minds.

It, like epidemic, originates there, and spreads

onto our entire being.

If we realize it, then we are in love, important,

happy, fulfilled and satisfied.

Hmm ne smatram opsesiju bolescu, ali nije bas ni zdrava... All things in moderation kazu Englezi. Ja kada primetim da ce neka zaljubljenost ili bilo sta prerasti u opsesiju, iskontrolisem se i stanem. Sve je u samokontroli.

Ja sam jednom davno mislio da sam zaljubljen, a kad se to zavrsilo shvatio sam da je u pitanju bila samo moja luda masta. Bio sam skroz opsjednut tim momkom, izlazio tamo gdje i on, gledao sve njegove utakmice i sl.
Stvorio sam u svojoj glavi sliku idealnog muskarca, a da ga uopste nisam ni poznavao.Momak je inace bio hetero, pa kad sam mu prisao, tresnuo sam tako jako, da je moja opsesija brzo nestala.
Naravno sa godinama, covjek nesto i nauci.

Ja ne bih umela da budem zaljubljena drugacije nego sa elementima opsesije. Ne u smislu nekog pracenja, moljenja - daleko bilo, to bi mi bilo ispod casti. Vec u smislu obuzetosti, ja ne mogu da budem zaljubljena pa nesto kao malcice, pa posle nesto drugo, pa sve to nesto lepo i umereno. Umerenost je meni nepoznata rec u ljubavi. Kod mene je to obicno skroz prozimajuce, taj u koga sam zaljubljena mi je centar vasione, pa se sve ostale planete okrecu oko tog centra. Ta osoba je i duhovno i fizicki nesto skroz posebno. Volim da sa partnerom imam svoj svet koji ne lici ni na jedan drugi ili bar ja verujem da ne lici. Mada mi bivse ljubavi izgledaju nesvakidasnje i sada kad su prosle. Ali kao sto Mr Ja kaze - sve je u samokontroli. Kad vidim da sam preterala malo stanem i nisam imala neke probleme ni sa bivsim vezama, ni sa tolerancijom i sl.

Roman koji bi u podnaslovu mogao da ima 'Opsesija' su Selenićevi Prijatelji. Hadžislavković je opsednut Istrefom.

Obsesija je obichno fiksacija jedne ideje i/ili emocije. Nije zeljeno stanje svesti, obsesivan lik nije u stanju da kontrolishe svoje emocije.

Poznato mi je. Mislim da je u korenu opsesije zapravo sebicnost.Druga strana se nista ne pita.Sebican si jer ti je tesko da sebi priznas da si pogresio, ta osoba nije onakva kakvom si je zamisljao a ulagao si toliko vremena i energije da je promenis i kontrolises,sto je pogresno. Na to nemas pravo.Naravno emotivni sloj je mnogo deblji od razumskog koji je samo tanka korica. Ako pogledas bolje,volja i emocije su te koje najcesce biraju ciljeve,a razum samo nalazi nacine za njihovo postizanje.

Originally posted by bananica
ljubav znaci voljeti nekog bezuslovno, i nikada ne imati snage da tu osobu povrijedis na bilo koji nacin.
opsesija znaci voljeti ono sto mislis da neko jeste, tako strasno i ludo da ti zadovoljenje tvoje opsesije postaje najbitnije.
moje misljenje.

uze mi recenice sa tastature....

Opsesija - mucis sebe i druge ljude oko sebe koje na kraju obicno izgubis.
Jednom sam imala opsesiju prema jednoj devojci ali sam se na vreme otrgla,medjutim nazalost vise nismo cak ni drugarice...

Mene opsedaju svakojake misli, pa ih rasteram ko roj mushica. Nikad nije islo dalje od toga. A kontam da do sada niko nije bio opsednut samnom, a valjda bih primetila,mada - naletala sam na kojekave patologije, al uglavnom mi nije bash zagorcavalo zivot...

Originally posted by Dina
Ja ne bih umela da budem zaljubljena drugacije nego sa elementima opsesije. Ne u smislu nekog pracenja, moljenja - daleko bilo, to bi mi bilo ispod casti.

Kod mene je to obicno skroz prozimajuce, taj u koga sam zaljubljena mi je centar vasione, pa se sve ostale planete okrecu oko tog centra. Ta osoba je i duhovno i fizicki nesto skroz posebno.

bukvalno identichno .... pre neki dan sam upoznao devojku (posle 100 godina)
i ne mogu da prestanem da mislim o njoj, toliko mi je zavrtela um da je to bolesno ...

najgore shto sam zaboravio telefon da uzmem ... ... budaletina

Originally posted by bananica
ljubav znaci voljeti nekog bezuslovno, i nikada ne imati snage da tu osobu povrijedis na bilo koji nacin.
opsesija znaci voljeti ono sto mislis da neko jeste, tako strasno i ludo da ti zadovoljenje tvoje opsesije postaje najbitnije.
moje misljenje.

iskustvo - bio sam predmet necije opsesije par puta, a i sam sam bio opsjednut.
Uhodio, zvao, plakao, molio...
uzas.

Slozila bih se.. i desavalo mi se i jedno i drugo...

been there, done that, got a t-shirt.


Bila u obe uloge, nijedna mi se nije dopala.





ali opet...




Zar zaljubljivanje nije opsesivno samo po sebi? Dok ne predje u proganjanje, naravno. Treba praviti razliku.

Jao, nije, ne znam, ja se pretvorim u Sundjer Boba. U tezim slucajevima u Teletabija, onog zutog, sa svinjskim repicem na glavi. Budem opsednuta, bace mi magiju, tako nesto, al ne opsesiram.

Na sajtu B92 ima jedan interesantan tekst (verovatno inspirisan nedavnim (samo)ubistvom). Ako vas ne mrzi pročitajte ga i napišite šta mislite:OPSESIJA

Odmah sam se setila ove teme.

Originally posted by Seaman

Ja sam jednom davno mislio da sam zaljubljen, a kad se to zavrsilo shvatio sam da je u pitanju bila samo moja luda masta. Bio sam skroz opsjednut tim momkom, izlazio tamo gdje i on, gledao sve njegove utakmice i sl.
Stvorio sam u svojoj glavi sliku idealnog muskarca, a da ga uopste nisam ni poznavao.Momak je inace bio hetero, pa kad sam mu prisao, tresnuo sam tako jako, da je moja opsesija brzo nestala.
Naravno sa godinama, covjek nesto i nauci.

Desila mi se identična situacija, samo što je reč o devojci. Moja opsesija nije brzo prošla. Bilo je i više nego bolno i traumatično.

Ne volim da donosim neke konačne sudove, ali sam visokoprocentno sigurna da mi se opsesija više ne bi mogla desiti, bar ne u toj meri i obliku kao kad sam imala 19 godina. Zato volim što sam imala tu muku u iskustvu, jer boginje je bolje preležati u mlađim danima nego kad imaš više godina.

Opsedala nisam niti sam bila nekim opsednuta. Bilo je intenzivnih osećanja, naravno, ali njih pripisujem zdravoj zaljubljenosti.

Da li su me opsedali...

Recimo da mi je jedna persona pretila (i to ne nekim soft porukama, naprotiv) jer u datom momentu nisam želela da se vidim sa njom. Ne znam da sam bila njen predmet opsesije, ali je na vrlo čudan način manifestovala svoju naklonjenost.

Ne ja.

Plasi me to.

Opsesija tako bolesno izjeda. Videla sam kako deluje na ljude (nije bilo upuceno meni, ne daj boze...)

Originally posted by Hys.
Opsesija tako bolesno izjeda. Videla sam kako deluje na ljude (nije bilo upuceno meni, ne daj boze...)

Znaš kako deluje?

Kažu da znaju gde se nalaziš i da će doći da te ubiju.

I ti se probudiš sutra. ŽIV.

To mu onda dodje (osvrt na tvoju temu) mala-velika pobeda.

Kad bismo inače imali prlike da se sretnemo sa ovako nečim (tražio sam drugu pesmu...neko 200/h dance sranje iz '90...al ne mogu da nađem)

''

Originally posted by ...Sitnicava...

Znaš kako deluje?

Kažu da znaju gde se nalaziš i da će doći da te ubiju.

I ti se probudiš sutra. ŽIV.

To mu onda dodje (osvrt na tvoju temu) mala-velika pobeda.

"Dominantne opsesije nadživljuju smrt."

Gabriel Garcia Marquez "Cien anos de soledad"

been there done that

O, itekako poznato. Vec tri godine ne mogu da se otrgnem ideji sta bi bilo da smo porazgovarali. I tako se to vrti u krug, padaju mi na misli stvari koje bih reko, onda razmisljam dal' bih uopste imao hrabrosti za to.
Bljak.

Evo 1 poucne pricice a pro po opsesija:
PUSTITE ČAŠU

Profesor započe čas tako što uze u ruku čašu punu vode. Podiže je u vis tako da svi mogu da je vide i upita:

- Šta mislite koliko je teška ova čaša?

- 50 gr.100 gr. 125 gr. - nagađali su studenti.

- Istina je ustvari da ni ja ne znam. I dok je NE izmerimo ne možemo biti sigurni - rekao je profesor. Ali ja sam hteo da vas pitam nešto drugo. Šta će se desiti ako držim ovako podignutu čašu, recimo nekoliko minuta?

- Ništa! - odgovoriše studenti.

- Dobro. A šta će se desiti ako držim ovako podignutu čašu ceo sat? - ponovo zapita profesor.

- Počeće da vas boli ruka - brzo odgovori jedan student.

- Tačno. A sada, šta će se desiti ako je držim ovako ceo jedan dan?

- Ruka će od takvog napora početi jako da vas boli, a moguće je da će vam se ukočiti mišići, možda će vam se ruka čak i paralizovati. I vrlo je verovatno da ćete osetiti potrebu da hitno odete kod lekara.

- Vrlo dobro - nastavio je smireno profesor. - A dok se sve to dešava, šta mislite da li se je promenila težina čaše?

- Ne! - odgovoriše svi u glas.

- Pa šta je onda uzrok bolu u ruci i grčenju mišića?


Studenti se nađoše zbunjeni. Situacija je ličila na zagonetku i svi zdušno počeše da traže odgovor.
- Šta ja treba da uradim da bih se oslobodio bola i tereta u ovoj situaciji? - nastavi profesor.

- PUSTITE ČAŠU! - čuo se odjednom odgovor iz amfiteatra.

- Daaaa, to je to. To je odgovor. Pustite čašu! - poskočio je profesor. - To isto se dešava i sa vašim problemima u životu i sa vašim teškim mislima. Misliti

o njima nekoliko minuta je normalna stvar, i u tome nema ništa neispravno ili pogrešno. Ali ako ih zadržavate u vašem umu neko duže vreme osetićete BOL. A ako to

radite jako dugo, previše dugo - osetićete se paralizovano, tj. nećete biti u stanju da radite bilo šta drugo. Vrlo je važno je da razmišljate o određenim događajima ili

doživljajima u vašim životima i da izvodite zaključke iz njih, no još je važnije znati kako osloboditi um & nbsp; od tih problema na kraju svakog dana. Da ih "pustite

da padnu" pre nego što utonete u san. Tako ćete sebi uštediti veliki stres i napor i svako jutro ćete se buditi sveži, vedri i odmorni. Osećaćete se ispunjeni novom

snagom i lakoćom da prevazilazite sve životne izazove bez obzira u kakvoj se situaciji našli.

I zato: PUSTITE ČAŠU NA KRAJU SVAKOG DANA!

Originally posted by Dina

Ja ne bih umela da budem zaljubljena drugacije nego sa elementima opsesije. Ne u smislu nekog pracenja, moljenja - daleko bilo, to bi mi bilo ispod casti. Vec u smislu obuzetosti, ja ne mogu da budem zaljubljena pa nesto kao malcice, pa posle nesto drugo, pa sve to nesto lepo i umereno. Umerenost je meni nepoznata rec u ljubavi. Kod mene je to obicno skroz prozimajuce, taj u koga sam zaljubljena mi je centar vasione, pa se sve ostale planete okrecu oko tog centra. Ta osoba je i duhovno i fizicki nesto skroz posebno. Volim da sa partnerom imam svoj svet koji ne lici ni na jedan drugi ili bar ja verujem da ne lici. Mada mi bivse ljubavi izgledaju nesvakidasnje i sada kad su prosle. Ali kao sto Mr Ja kaze - sve je u samokontroli. Kad vidim da sam preterala malo stanem i nisam imala neke probleme ni sa bivsim vezama, ni sa tolerancijom i sl.

Originally posted by neny


PUSTITE ČAŠU

...

I zato: PUSTITE ČAŠU NA KRAJU SVAKOG DANA!

svidja mi se ovo, odlicno

Gadno je to kad ne mozes da kontrolises svoje misli a ni sebe

...........

Ali ako covek nadje neku zanimaciju u zivotu onda je sve lakse.