Gay-Serbia.com | Diskusije

Po prirodi sam jako emotivan, i umem povremeno da budem osetljiv na sve i svasta. Ima osoba koje me dobro znaju i ponekad umeju da preteraju sa svojim ponasanjem misleci da to ne utice na mene. Nekada to i ne pokazem odmah, ali me sustigne vrlo brzo. U sustini znam koliko to zna da bude detinjasto i krivo mi je sto tako nekada reagujem, ali bojim se da je jace od mene. Jako umeju da me povrede neumesne sale iako ih uvek istrpim uz osmeh(ma kakve bile), ali me jos vise povrede pogrdni nadimci(neko na to gleda kao da su od milja, medjutim ja ih ne dozivljavam tako) upuceni od strane ljudi koji su mi bliski. Znam da je to nekome simpaticno, ali ja to stvarno ne volim. Nekada ispostujem osobu koja to radi jer ne zelim da delujem negativno. Kod nekih ljudi je pak koriscenje ovakvih nadimaka sredstvo za distanciranje. Isti pak misle da time sto koriste sto ruznije nadimke distanciraju osobu u tom smislu da ona ne pomisli da vam znaci mnogo... Razumem ja to kao samoodbranu, ali mislim da kada bi ljudi to izbegavali, mnogo bismo bolje funkcionisali kao celokupna populacija.

Jako sam emotivan, sve me dotiče, sve vidim, čujem, osetim, znači sve....

Samo što to niko ne primećuje i ne vidi. Čak misle da sam hladan, ladovina kako kažu...

Originally posted by FireGox
Jako sam emotivan, sve me dotiče, sve vidim, čujem, osetim, znači sve....

Samo što to niko ne primećuje i ne vidi. Čak misle da sam hladan, ladovina kako kažu...

Isto...

I onda kad se skenjam (posle par dana, zbog nečeg "nebitnog") svi se čude i komentarišu "ali ti nikad nisi tužna...".

Jesam, jesam... I tužna i preosetljiva... Samo to dobro prikrivam...

A ti što kenjaju i daju te nadimke... Uzvrati im istom merom. Prestaće onda.

Kad sam bila mala mene je užasno vređalo kad mi jedna guska iz odelenja kaže "jedi govna". Obavezno bi se potukle kad god ona to izgovori jer nisam imala šta da joj kažem na to... Onda jedan dan, kažem ja mami:
- Mama, ako mi Andrijana sutra kaže da jedem govna, kako da joj odgovorim? Mrzi me da se bijemo više.
- Aaaaa... Pa ti joj lepo reci "plakala bi ti mama" i prestaće.

Kažem ja to maloj punjenoj patkici sutradan u školi, kao odgovor na njeno jg. Samo je zinula... i bacila se u plač. Nijednom mi više nije rekla nešto slično...

a šta ti znači ono *B*I*T*C*H* u statusu?

I ja sam jako emotivna osoba...i delujem,izgledam kao QckaDroljaFuxa...i brizna.. itd.. ne zelim da nabrajam svoje vrline..
A za te ljude, ako je njima stalo uopste do tebe i vide da ti smeta takvo ponasanje, onmda to i nisu neki prijatelji...
Izaberi sam..

jA sam preosetljiv i to cak pocinje da me nervira

Originally posted by Adam*
jA sam preosetljiv i to cak pocinje da me nervira

Mene je to oduvek nerviralo.Sta cu jbg,ne mogu da se promenim:neznam:

Ma ne nervira me sto sam osetljiv. To moze da se koriguje. Jako mi prija sto posedujem emocije, sto volim da ih polazujem i da primam neciju ljubav. Mrzim flegmaticne osobe. Jaoj sto ne mogu da ih podnesem.


Volim da volim i da budem voljen!!!!

Originally posted by Jelena_Bliss

Originally posted by Adam*
jA sam preosetljiv i to cak pocinje da me nervira

Mene je to oduvek nerviralo.Sta cu jbg,ne mogu da se promenim:neznam:

NE mogu ni ja.....UZAS

Kao sto napisah i u drugoj temi, bolje nauci da se kontrolises i da prikrijes tu osobinu.
ljudi vrlo cesto zele i mogu to da iskoriste, nemoj da im dozvolis!

Emotivan dosta, mada cesto znam da iskuiram situaciju... Mozda sam razvio tu neku sposobnost.

jako sam emotivna, jako se brzo vezujem za ljude, itd... sve sto ne valja da bi se ostao "normalan"...
ali ne znam kako da smanjim osetljivost...
verovatno se zato u poslednje vreme sve vise i vise zatvaram u sebe...

Izuzetno sam emotivan mada sam od detinjstva naucio da to ne pokazujem.
Kako su prolazile godine i kad sam poceo da analiziram neke stvari desavalo se da mi se toliko toga skupi i da prsnem...
Nisam jedna od onih osoba koja ce da reaguje u trenutku...trpim i skupljam sve u sebe i onda dodje period kada sve moram da izbacim napolje i pokazem sta osecam.
Taj period traje jedno vreme i preosetljiv sam na sve.....
U sustini sam osoba koja nece da reaguje na neke teske stvari i bitne situacije koje me doticu....ali tada puknem na najmanju sitnicu i uglavnom stvari na koje reagujem su samo povod za moje ponasanje jer me muce neke bitnije stvari....
Cesto se desava da ni sam ne znam da objasnim zasto me neke stvari povrede i burno odreagujem na njih kada uopste one nisu sustina zbog cega u trenutku pokazem svoje emocije....

Originally posted by malecka
jako sam emotivna, jako se brzo vezujem za ljude, itd... sve sto ne valja da bi se ostao "normalan"...
ali ne znam kako da smanjim osetljivost...
verovatno se zato u poslednje vreme sve vise i vise zatvaram u sebe...

Totalno ISTO - kao da sam ja pisao!!!!

P.S. kukala nam majka........

Ja sam zaista emotivno jedno bice,iako mozda ne delujem tako...
Mada istina je da sam u poslednjih nekoliko meseci zaista ojacao psihicki jer mi se dosta toga izdogadjalo...sada sam mnogo mirniji,ne osvrcem se mnogo na glupe stvari , ne nerviram se toliko....
Ali umem da budem povredjen, nekada cu da tu ranu i da otkrijem ,ali samo onim ljudima koji su mi je naneli i ako mi ti ljudi nesto znace....
Ucio sam puno na greskama i puno se menjam....mislim da se to zove sazrevanje...

Originally posted by bilobilepo
Ma ne nervira me sto sam osetljiv. To moze da se koriguje. ...

Kako?

Ja nikako nisam uspela da korigujem preosetljivost, mada sam nastojala. Meni smeta, zato sto se uzbudjujem oko nekih stvari oko kojih ne bi trebalo. Kod drugih ljudi (jer se to verovatno oseti) izazivam neku preteranu neznost ili zelju da me stite a to mi onda takodje cesto smeta.

Emotivna sam,samo to ne pokazujem,a i kad me sustigne zuta minuta to se trudim da sama prebrodim to i nikog ne opteretim.Na neke stvari sam vremenom oguglala,na neke nisam i ko zna da li cu

Am, ovako. Ja jesam EMO. MNOGO EMO. I to mi se sviđa. Znam da uživam u takvim trenucima.

Dakle, što se tiče povređivanja od strane određenih osoba na taj način:

Ukoliko mi osoba ne znači mnogo i ukoliko je i ne poznajem dovoljno, tek ukoliko nemam ni trunku želje da je više upoznam (kao npr. pojedince iz škole), onda može da me proziva, da mi daje nadimke kakve god, jednostavno ću kulirati. Godine iskustva - nauči se i to.

Sada suprotno. Ako mi neka osoba znači, a tek ako sam zaljubljen, ako me na bilo koji pa i najmanji način povredi, to me toliko dotakne, da jednostavno budem u jako velikom bedaku i budem jako, jako osetljiv na sve i svašta neko duže vreme... A doživljavao sam do sad dosta takvih lomova...

So, if u love me, love me.

Uzasno sam osetljiva.......ja, bre osecam NIJANSE u svemu......

jesam osetljiva.
jbg, nauci covek i s tim da zivi.

uvek sta god radila odecanja su u igri... veoma sam osecajna i nije bas nesto cime se ponosim jer mnogi to mogu da iskoriste da bi me povredili

Originally posted by Zoe
Uzasno sam osetljiva.......ja, bre osecam NIJANSE u svemu......

I ja... uzasno naporno

Previse sam osetljiva. Ali previse! I to mi jako ide na onu stvar!
Kada bi mogle emocije da se 'izbrisu' ZAUVEK...tj. samo da ih 'ukljucim' kada ja to hocu, tj. kada imam razlog.
Inace ne znam da se kontrolisem, ne znam da iskuliram kada me nesto pogodi. A pogadjaju me i najsitnije stvari.

I ja sam jako emotivan ali na svu srecu sam odavno otkrio da mnogi to samo pokusaju da iskoriste u protiv napadu i zato se trudim da budem maximalno suzdrzan kad neko zeli da me isporovocira ili me jednostavno povredi nesvesno...opet, ma koliko se trudio da to zadrzim u sebi i da se pretvaram, kad ostanem sam, i kada tako o svemu razmisljam u mraku onda se najvise ubedacim ali opet tako se ispraznim i nastavljam dalje...
Samo par meni jako jako bliskih osoba znaju pravog mene a razlog velike distanci sa osobama u koje nemam puno poverenja je zaista niz dogadjaja iz proslosti koji su me naucili da iste greske ne ponavljam....

Ne pokazujem koliko sam emotivan i drago mi je zbog toga!!!
Pre sam otvarao dusu svima i poveravao se i to me je skupo kostalo!!!!
Sad,iako mi se po nekad to ne svidja,ne pokazujem emocije ni mojim najblizim!!!
I dan-danas me ljudi cesto povrede,ali nikad ne dobiju to zadovoljstvo da vide kako patim,a nadam se i da nikad nece!
Patim samo u sebi,a pred svima sam

Jako osetljiv i veoma je lako me povrediti i sto je najgore za sve ove godine nista nisam naucio...Mrzim kad kazu,pa takav si,ali sve mi se vise cini da su u pravu i da je neizbezno...Mada evo i sad pokusavam nekako da kontrolisem situaciju kada sam povredjen...

ispade da smo svi emotivni:)

ok...mozda jeste zaista tako...

Originally posted by Dina

Originally posted by Zoe
Uzasno sam osetljiva.......ja, bre osecam NIJANSE u svemu......

I ja... uzasno naporno

Jeste, ali ja sam naucila da volim sto sam takva, samo mi je ogroman problem to sto to trazim i u drugima a retko ili nikako, nalazim

ja sam pre bila mnogo osetljivija nego sto sam to danas. svasta je moglo da me povredi. danas je sve to znatno manje, retko me nesto bas povredi, tacnije redje mi se desava da dozvolim da me nsto pogodi. budu to tu i tamo neke sitnice, koje relativno brzo zaboravim. pa cak i jedna stavar koja me je bas razocarala, sada me vec prolazi (mnogo brze nego sto bi to bilo nekada i mnogo zdravije nego sto je to bilo nekada) a kako je doslo do toga.
pa postala sam svesnija sebe (koliko god ovo apstraktno zvucalo). radila sam na svom samopouzdanju i samopostovanju. a fakat, najvise odlepim na nefer situaciju, kada nemam kontrolu nad tom situacijom.

a onda jbg shvatis:

- da ne moraju svi da me vole i da me prihvataju
- da se ne ponasamo uvek fer i ljudski
- da cesto gresimo i da gresimo iz gluposti i neznanja, jednostavno ne razmisljamo u nekoj situaciji i to nam se svima desava
- da ne moze uvek da bude po mome i kako sam ja zamislila da mora da bude
- da je jednostavno svet takav kakav jeste i da koliko god ja bila besna zbog toga, depresivna zbog toga, stvari ce se odvijati svojim tokom, sa mnom ili bez mene

kada sam u nekoj krizi, ovo pomaze, ovo je realno i najblize stvarnosti, ostalo su samo moje zelje