Gay-Serbia.com | Diskusije

vaš partner je u?inio ili rekao nešto što vam je (recimo) pogodilo sujetu ili vas prosto iznerviralo. reagujete tihim bojkotom ali dovoljno primetno da joj/mu stavite do znanja da ste revoltirani. šta biste voleli da vaš partner uradi? a šta on/a ina?e radi? šta vi radite u situacijama kada se uloge obrnu?

ideja da bude jasnije o ?emu pri?am: ja volim da mi se jasno stavi do znanja da osoba B zna da sam ljut, a najviše me zapali kad ta osoba prosto iskulira u fazonu: "pri?a?emo kad se o'ladiš. klik!"

Kad sam ljut, taj neko je to primio k znanju! Nekad se ponašam kao klinac, u fazonu ne?u-da-se-družim-s-tobom-i-da-pri?am-dok-ne-priznaš-da-nisi-u-pravu-i-izviniš-se-i-mogla-bi-se-tu-pojaviti-jedna-?okolada-i-ulizivanje-s-tvoje-strane

Ja ne valjam

Kad ve? razmislim, nikad i nisam bio BAŠ ljut. Nije ni bilo razloga, sa ljudima u ?ijem sam društvu. Hey, pa ovo mi se dopada

Sta god da uradi ne valja.
On ima jedan divan, suptilan nacin da me odljuti a da ja i ne vidim sta mi radi.

Korektnost i otvorenost u oba smera...

Sarmice, paketici i slichno me ne zabavljaju...
Nemam problem sa chitanjem izmedju redova ali ako gradimo neki blizak odnos paravan nam ne treba jer sluzhi za razdvajanje, ne spajanje.

kad se naljutim...
- reagujem veoma emotivno,
- kažem ve?inu stvari koje svakako ne mislim,
- ne treba smatrati da su to moji pravi stavovi,
- u stanju sam da se ponašam kao trinaestogodišnji tvrdoglavi klinac,
- treba me utešiti, shvatiti me i poljubiti....

iskuliram uz osmeh, ipak je moja sujeta prerasla pan granice univerzuma tako da spoljni faktori zaista ne mogu uticati na nju..
ako smatram da je dobro da odreagujem jer ce moj partner sazreti onda to i chinim, na ne bash suptilan nachin, od onih sam osoba koje tachno znaju kada treba stopirati, i ne preci poslednju granicu strpljenja, zivaca, energije te osobe...
kada sam bash bash BASH bambi ljut, nesvesno pochnem da plachem

Ja nikad ne bojkotujem tiho...ali nikad.A kad mene bojkotuju prvo se razbesnim,prasnem,pocnem da vredjam,pa ako ta osoba na koju sam besna cuti i kulira i dalje-tek onda pocinjem sa tiradom...

U svakom slucaju verovatno radim sve pogresno,tako da bolje i da ne pisem moja iskustva...

Kada mene bojkotuju ve?inom ?utim, tj. sve pre?utim, ono što sledi samo ja znam...
Pokušavam da ljude nateram da sami uvide svoje greške...

Sa partnerom kada me povredi moram da raš?istim stvari, jer u pitanju su ose?anja ina?e to nije to, pravi se jaz...

baš mi je drugarica skoro rekla da je plašim kada sam ljut, jer to radim strašno...
Ina?e onaj ko me stalno ljuti, po?nem da ga izbegavam...

Uvek stavim do znanja da sam ljuta i lepo nacrtam zbog ?ega. A onda želim da ?ujem izvini ili objašnjenje ili šta ve?, i da budem puštena da iskuliram. Ali ako me ne pusti da iskuliram ili se ne izvini na vreme... Uh. Onda se posvaðamo i padnu teške re?i, a ?itava situacija se okon?a pla?om (obostranim).

A ina?e, ne podnosim ljude koji te naljute (ili povrede ne?im) i vide da si ljut, pa te kuliraju ili pitaju jednom "šta ti je", a ti onako besno drekneš "NIŠTA!" (mislim, kao da ne zna...) i onda se doti?na osoba naljuti na tebe jer si ti ljut na nju, tj jer misli da je dovoljno to što te pita ili što stavi ruku na tebe i sastavi tupavu facu, a ti zaboga, ne ceniš njen trud da "ispravi" stvari.

E sad, ako ja nekoga naljutim... Volim da ?ujem zašto i ?ime, a ne da mi se ?uti. Mrzim kad se ?uti. Jbg, ne znam da ?itam misli.

Ja kad se naljutim, takav sam odvratni baksuz i govedo da me savrseno zabole kurac da li cu da povredim osobe A, B ili C... A ako ne skapiraju da sam ljut, sto je takoreci nemoguce u toj situaciji, ja im vrrrrrrrrlo jasno stavim do znanja da sam ljut i da ih samo cekam da mi se natrte...

Originally posted by bigirl
A ina?e, ne podnosim ljude koji te naljute (ili povrede ne?im) i vide da si ljut, pa te kuliraju ili pitaju jednom "šta ti je", a ti onako besno drekneš "NIŠTA!" (mislim, kao da ne zna...) i onda se doti?na osoba naljuti na tebe jer si ti ljut na nju, tj jer misli da je dovoljno to što te pita ili što stavi ruku na tebe i sastavi tupavu facu, a ti zaboga, ne ceniš njen trud da "ispravi" stvari.

Uf, ja kad se naljutim 'leti perje'! Devojka mi kaze da sam obicna prostacina.

Ali kada se moja devojka naljuti, covece, ona je 'slika bez tona'...cek', cek'... pa ja nemam ni sliku ni ton.

umem da budem strashna kad sam ljuta, mozda bas zato sto se retko ljutim.
volim otvorene odnose, razgovor, karte na sto... sve se da resiti!
ako to izostane i ja osetim zidove medju nama (koje nisam ja postavila), reagovacu, iako to ne zelim, sa dizanjem bar dvostrukih zidova u odnosu na one koje primecujem ili tripujem da postoje.
a tada sam grozna sama sebi, mogu samo zamisliti kako izgledam drugima...

posle se mucim da srusim prepreke medju nama, ali tvrdoglavo celjade pamti ko slon, moze mesecima da emituje negativnu energiju... jebeno sam komplikovana, sem ako odmah ne resimo nastali problem, pre nego proradi mehanizam odbrane.

Ja se teško naljutim, jednostavno to se jaaaako retko dešava...
Obi?no naljutim nekoga jer se ne ljutim, ja se smešim i oni se još više ljute... ne razumem

Ma opušteno

Da pamtim ko slon...pamtim..

Ja odmah kazem sta me zulja. Volim da cujem IZVINI, POGRIJESIO SAM I SL.
Ne volim kad se ljudi prave kao da se nista nije desilo i kao da je sve u redu.
Umijem i ja da kazem IZVINI kad zajebem stvar.

Najvise me nerviraju ljudi koji ne zele da razgovaraju. Mozda se i necemo sloziti oko svega, mozda to nista nece promeniti, ali razgovor je bitan, zakljucite vas odnos na pristojan nacin i gotovo, svako zna na cemu je. Ne bavim se telepatijom i "taktiku ignoracije" smatram bezobzirnoscu, gluposcu, medjutim, primetno je da vecina ljudi bas tako reaguje (mozda bas zato sto su vecina, no se ...), treba to ... SHVATITI (???)

Pa zavisi koja je osoba u pitanju ....Ako sam ljut na decka onda pretezno popricam o tom problemu (jer je verovatnoca da ce se nesto promeniti samo od sebe veoma mala)tako da uvek stavim do znanja da imam problem... >ALI< kad su u pitanju poznanici ili prijatelji pretezno igram surovu igru i cekam momenat da im saspem u lice na jedan perfidno pokvaren nacin tako da me zapamte(jer boze moj ja sam uvek u pravu )....ali najvise mrzim kad se neko naljuti na mene zbog toga sto mu nisam zapamtio ime ili se nisam rukovao ili nesto tako trivijalno...onda znam tako da budem besan da pretezno moja iskljucivost sahrani doticnu osobu....

Imala sam jednu koja kad nesto zasere povuce se i ceka da joj JA pridjem, tj. ceka da se ja odljutim ... umesto da se 'lomi' oko mene ...

o boze.. kakvih sve ljudi ima

A inace u svadji...jako sam tvrdoglava i samo slusam kako mi 'sere' i ono kao : "da da..ma tako je.." ... a, kada sam ja u pravu... zavisi od situacije, ili se derem kao manijak ili placem i nemam snage da objasnjavam ..

upravo sam nesto izbesnela na svoju dragu (jer ako mi nesto smeta to se NARAVNO odmah stavi na znanje) i cekam da vidim kako ce da reaguje
volela bih da i ona malo izbesni na mene jer sam bila prilicno gruba (iako sasvim opravdano) a onda da pobije sve moje argumente... eh

Kada sam ljut, to se definitivno oseti ... ne dešava se ?esto, ali kad se desi ... desi se svašta ... prošle godine sam imao dva takva ''pucanja filma'' ... od tada pokušavam da se obuzdam ...

meni je nedavno puko' film ali jako..............moj nacin je ignorisanje...ali do krajnjih granica(suza).........a onda cekam izvinjenje i posle toga jos dobro vreme se pravim da mi nista to izvinjenje ne znaci(Dupla Skorpija).
A ako je stvrno dobra mozda joj i oprostim!!!!!Ali retko!
Najvise me boli laz i nepravda i to nikakvo izinjenje ne resava!
Samo osveta....................

Mrzim kad na meni primene 'ignorisem te' tretman pa kad na kraju moooooolim da mi oproste (a to radim samo ako je osoba zaista vredna toga!)a onda kazu:"Ovo nije dovoljno..sad moras da nadoknadis...ovo necu lako zaboraviti...stvari nece biti nikad iste.."! Na kraju mi oproste! Kad se ja naljutim ocekujem da popricamo o problemu! Uglavnom sam tih, slusam ih kako se pravdaju ili mole da oprostim, u extremnim slucajevima opasno besnim!:kletva:

Zna?i, ovako je bilo... Obi?no se viðamo petkom. Ju?e kaže "ne može" jer mora da u?i, bliži se ispit. Ok, dobro. Mislim, razumem. Jeste da sam u prvom trenutku odreagovala bezveze, ali stvarno ok (izdešavalo mi se svašta novo, a nisam pri?ala uživo sa njom o tome... trebalo mi je to...). A danas može (ali pošto sam ja imala neki drugi plan, pa nešto pomerala kasno sam se javila, ve? je isplanirala da izaðe sa nekim drugim - što jeste ok, ali)... Kako to da danas ne mora da u?i, a ju?e je bila tolika frka da nismo mogle da se vidimo????

I sad... šta se dešava? Ja je pitam to, a ona odgovara "pasivno agresivno", zauzima stav, duri se, ljuti se i JEBENO ?UTI!!!! Ne odgovara na poruke! Mrzim to, MRZIM! Stvarno sam više puta, kada me neko tako kulira, ustala, spremila se i otišla da jebem mater. Mislim, koja je poenta tog ignorisanja? Šta, ja ?u zaboraviti ova pitanja koja mi se sad motaju po glavi? Presta?e da me interesuje ta misterija oko "ju?e ne mogu, a danas mogu". Bezveze. Jedna obi?na situacija koja se mogla rešiti samo glupim razgovorom i odgovorom na dva pitanja, se sad pretvorila u... U ŠTA? U svaðu? Svaða obuhvata dve osobe, a kada jedna ?uti... šta je onda to?

I zašto uopšte ?uti? Zašto neko uopšte ?uti kad doðe do konfliktne situacije? Kako može da ?uti??? Ne razumem... je l' misli da sebe tako stavlja u "iznad tebe sam" položaj? "Ne?u da se spuštam na tvoj nivo"? "Držim te na odstojanju"? Zašto? Zbog ?ega? Zbg...

Šta, sad ja ispadam debil jer sam postavila par pitanja? Sad sam verovatno JA ta koja bih svaðu i ne znam šta još... A mene samo interesuje kako je to ju?e bila tolika frka da nismo mogle da se vidimo, a danas nije frka...

Ima li neko ideju? Bilo šta... Stvarno sam sada postala jako iznervirana i suzdržavam se od daljih kuckanja poruka. (A verujte mi, to mi JAKO TEŠKO PADA... ignorisanje problema jednostavno nije moj na?in...)

p.s. U pitanju je drugarica...

Originally posted by bigirl
Uvek stavim do znanja da sam ljuta i lepo nacrtam zbog ?ega. A onda želim da ?ujem izvini ili objašnjenje ili šta ve?, i da budem puštena da iskuliram. Ali ako me ne pusti da iskuliram ili se ne izvini na vreme... Uh. Onda se posvaðamo i padnu teške re?i, a ?itava situacija se okon?a pla?om (obostranim).

A ina?e, ne podnosim ljude koji te naljute (ili povrede ne?im) i vide da si ljut, pa te kuliraju ili pitaju jednom "šta ti je", a ti onako besno drekneš "NIŠTA!" (mislim, kao da ne zna...) i onda se doti?na osoba naljuti na tebe jer si ti ljut na nju, tj jer misli da je dovoljno to što te pita ili što stavi ruku na tebe i sastavi tupavu facu, a ti zaboga, ne ceniš njen trud da "ispravi" stvari.

E sad, ako ja nekoga naljutim... Volim da ?ujem zašto i ?ime, a ne da mi se ?uti. Mrzim kad se ?uti. Jbg, ne znam da ?itam misli.

potpisujem.Sad me mrzi da kaucam,nadovezala bih se sa par rechenica ali uglavnom je to to

Ja ne umem da se naljutim, mogu da izdramim i to je sve A kada se zaista naljutim,sto mi se desilo par puta u zivotu, onda nista ne pomaze. Decko moj je susta suprotnost - stalno se zbog neceg drvi, i stalno mu nesto smeta. U takvim situacijama ne upustam se u besciljne rasprave, vec ga lepo zamolim da sedne pored mene i da kroz ljudski i civilizivan razgovor resimo sve probleme. Zbog toga smo valjda i zajedno vec dosta dugo... Ne tajimo nista, probleme resavamo u fazi nastanka, nikad se ne pretvaramo da ne vidimo 'velikog slona' koji stoji izmedju nas. To je najgora varijanta - ignorisati problem ili partnera koji je trenutno nezadovoljan ili isprovociran iz nekog razloga

Originally posted by ForeverYoung
kad se naljutim...
- reagujem veoma emotivno,
- kažem ve?inu stvari koje svakako ne mislim,
- ne treba smatrati da su to moji pravi stavovi,
- u stanju sam da se ponašam kao trinaestogodišnji tvrdoglavi klinac,
- treba me utešiti, shvatiti me i poljubiti....

hahaha, isto, ali1000%...

Treba nevidjeno mnogo da se ja naljutim, a kad se to desi, znaci da je stvarno nesto ozbiljno i tad sam
To me bas sokira i istog trena stavljam do znanja.
Prvo me povredi uzrok (to sto je osoba B uradila, rekla...), a onda moja glupost, kako i zasto sam dopustila sebi da do toga dodje, da se razocaram, da dopustim previse nekome itd. i tad me boli uvo za osobu B!
Posle me prodje, ali ne zaboravim, jedna mana vise za prihvatiti i skapirati...
Samo ne volim prazne svadje, pizdenja i urlanja...