Gay-Serbia.com | Diskusije

Slabost, depresija, lazna nada, besane noci, glavobolja, to su samo neki simptomi emotivne bolesti koju ljudi nazivaju ljubav.

Da ne zaboravimo halucinacije i iluzije koji ljubav vecito prate.

Nista me nije u stanju dici koliko me dizes ti.......a onda kada odes, kada te nevidim, neosetim dno pod nogama........propadam brzinom svetlosti, padam u trans.

I onda neko tvrdi kako je lepo voleti....a sta tu ima toliko lepo.........dali je ovaj bol koji para svaki deo moga bica lep?

I ako kazem da sve sto cinim, cinim da se izlecim od ljubavi niko mi nece verovati........i ako kazem da se pravim da mi je lepo i da sam sretna nadajuci se da cu se ubediti da je stvarno tako......niko mi nece verovati.

Nije ni bitno sto mi nece niko verovati vec sto mi ti neverujes....sto mislis da sam emocionalno mrtva......da samo zelim povaliti svakog.....a meni je tako sve jedno s'kim sam jer ja svaki put kada zatvorim oci zamislim tebe!

A tako zelim da nista neosecam, tako zelim da ove misli nestanu......ali nece pa nece.

Sto mi se vise vredi boriti protiv same sebe......kada je ovo bitka koju sam davno izgubila.......kada sve ide samo na gore.........dakle ljubav je fatalna bolest......bolest koja ce me sahranit......

A one vecite ljubavi one lepe ljubavi.........postoje samo u filmovima i bajkama.......to je verovatno i to sto nam ispire mozak i sto nas tera da trazimo svu tu lepotu......samo da bi se izgubili negde na putu i svatili da povratka nema.....

Proklinjem dan kada sam te upoznala.......kada sam te zavoljela..........jer taj jedan dan je uspeo da osudi moj celi zivot..............

Proklinjem dan kada sam te upoznala.......kada sam te zavoljela..........jer taj jedan dan je uspeo da osudi moj celi zivot..............

"Nema reci za svu moju tugu
sto se vise ne budis kraj mene
Sto umesto mojih
ljubis usne druge zene } 2x

Proklet da je ovaj zivot
samo bol i suze
I to malo srece s tobom
sudbina mi uze...."

ljubav moze da razboli ali ljubav nije bolest,al svaka ta osoba koja oseca u dubini duboka osecaja ,fatalna emotivna bolest je neuracunavati se ali ko postaje glad i nervozni
nemoze da ucine da umiri ili sahraniti nego ...

reeeekla siiii.... ceeekaaaj ceeekaaaj me, ceeekaaaj, jaa cu dooocii...

Sto mi se vise vredi boriti protiv same sebe......kada je ovo bitka koju sam davno izgubila.......kada sve ide samo na gore.........dakle ljubav je fatalna bolest......bolest koja ce me sahranit......

"Borim se, borim
borim sa sobom...
Bolna sam, duso
bolna za tobom....

Nisam znala kako
tvom srcu da pridjem...
A nisam ni mogla da te zaobidjem...

Sto sam te izgubilaaa...
Sada bih se ubilaaaaa...."

jel ume neko na ovom forumu da razlikuje ljubav od zaljubljenosti ?
dokle vise ovakvih tema, kuknjava, proklinjanja, osudjivanja ljubavi na smrt pre nego se i okusi njen ukus ?
dosta !

Slabost, depresija, lazna nada, besane noci, glavobolja, to su samo neki simptomi emotivne bolesti zvane NEZNANJE I SRAH, naljuci protivnici LJUBAVI.

zivela ljubav!
najdivnije osecanje koje covek moze osetiti prema drugom coveku.
LJUBAV je odluka da volis, da se boris i patis, da se penjes i padas, ides ka cilju, grlis ga i ponovo gubis u iluzijama i sopstvenom strahu, ljubav te vodi, ljubav te nosi i ne da ti odmora, ne da ti da stanes na putu ka sreci, ka harmoniji i blazenstvu, ne da ti da odustanes jer boli, jer je tesko i skoro nemoguce, ne dozvoljava da izgubis bitku za svoje pravo da budes ono sto jesi i sagledas ljude onakve kakvi jesu, i u svoj toj razlicitosti, zapravo unikatnosti, da ih volis bez ostatka.

VIVA LA

Originally posted by EYA

LJUBAV je odluka

bleep

wrong answer, next contestant

odluka je

jedna

Originally posted by EYA
jel ume neko na ovom forumu da razlikuje ljubav od zaljubljenosti ?

jok, eto neume osim tebe........koji ti imas bwe inferiority complex da sebi dajes za pravo da ocenujes to ko voli a ko je zaljubljen.....


a da naravno ljubav i zaljubljenost su dve divne stvari........sve dok nesto ne krene pogresno.......naravno ko zeli da razmislja o tom da ce se nesto lose desiti.....kada se nalazi na cloud #9.....ali to nemenja cinjenicu da je svaka veza puna problema i patnje.....no nije to ni bitno........

isto kao sto postoje mentalne bolesti.......koje samo po sebi ne ubijaju.....ali teraju ljude ka suicidal thoughts....alkoholu....drogi itd...............a isto tako mislim da tuga i samoca mogu da ubiju coveka.....

eto ajde uzmimo Shakespeare's Romeo + Juliet..........and even though it's just a play......to nemenja cinjenicu da bi mnogo nas isto postupilo u slicnoj situaciji......sto znaci da ljubav ume da sahrani...........

no dobro ona pesma kaze........"kako je ljubav cudno naivna prvo te mazi pa sakom udara"

''A jedini od muškog roda što me nikad nije izdao ... bio je bol !''

... a jedina zenskog roda koja nije je patnja

@ Neodoljiva

kad se meni to prvi put desilo (ima tome), nisam imala pojma sta me je strefilo. totalni pogub, sa slicnim simptomima koje si navela. i tako sam se cimala i cimala, dok nisam shvatila (a trebalo mi je moram priznati) ok huni, vidis kako si prsla, od tebe vise nema vajde ni za tebe, a kamo li za nekog drugog. i onda sam krenula da se oslobadjam svoje zavisnosti od drugog. taj osecaj da zavisim od nekoga, necijeg raspolozenja (tako ti je to kad das moc nekome) me je extra prestravila i ucinila inferiornom. e pa tako vise nece moci. me on 1. plejs. e onda kada mi se glava malo oladila i kada sam povukla distancu, mogla sam da vidim kako to jes bila ljubav s jedne strane, ali totalno nezdrava. tacnije, falila mi je ljubav prema samoj sebi. jer da sam je imala dovoljno skontala bih da u ovom slucaju nemam ni malo jos na startu. ali!!!!! hvala na tom mucnom i sveucilisnom iskustvu. mnogo sam naucila o sebi, naucila o drugima, o slepoj zaljubljenosti, o uzvisenoj ljubavi.
skontala sam da patnja nije put do ljubavi, nego hrana za ego. ako patis onda volis - a dal mozes da volis i da ne patis - onda ne volis dovoljno???
da, namerno rekoh ako patis onda volis, ne obrnuto, jer ako volim, onda bre volim i za to ne osudjujem ni sudbu kletu, ni tu osobu (trebalo mi je vremena da i to skontam i jos uvek kontam i ceo zivot cu verovatno da kontam). ne mora da bude uzvraceno (naravno da je extra kada jeste), ali je onda na meni izbor da li cu da volim nekog ko mi ljubav ne uzvraca onako kako JA TO ZELIM. hmmm, i kad sve to tako postavim, jbt skontam koliko je sve about love jedino vezano za mene i moj izbor (e i to kad sam skontala odmah me je rasteretilo, znaci niko nema kontrolu nada mnom, jeeeeeeeeeeeeeeeeeeee)

so, eto ja otvorih dusu za promenu, nisam filozofirala :zabrinuta zbog toga:

iskustvo je vredno, samo ako nesto izvuces/naucis za sebe iz toga (morala sam za kraj da mu dam po sofiji, xexe)

Lav is in the air

Okej, sada ti i EYA da mi/nam objasnite kako je to ljubav odluka?

volela bih da mogu to sve i da nacrtam, ali ne mogu.
samo sopstveno iskustvo i moc rasudjivanja moze doneti saznanja.
nesto nikad ne shvatimo. vecinu stvari shvatamo mnogo puta u zivotu na nove nacine. skoro nikad ne mozemo biti sigurni da smo konacno shvatili sve, i da nema jos nekih uglova iz kojih nismo sagledali (iskusili) zivot, pa tako i ljubav.
postoje neke stvari koje prosto spoznas, sa onim osecajem potpunog stapanja citavog bica sa tom idejom, kada osetis da su sve kockice slozene i kuda kod se okrenes oko sebe, vidis da se sve odvija po tom principu.
tada znas da znas

velike zivotne istine su zapravo veoma jednostavne i zato nam je tako tesko da ih spoznamo, nas um zeli da veruje da je sve to mnogo komplikovano jer bi mu tek otkrivanje i razumevanje komplikovanih stvari donelo zadovoljenje ega.

i pre svega, ljudi imaju problem sa prihvatanjem sopstvene odgovornosti za svoje uspehe u zivotu (i ljubavi, izmedju ostalog) jer bi im to u paketu donelo i prihvatanje odgovornosti za neuspehe, tj osecaj krivice, sto vecina od nas nije u stanju podneti, pa je lakse mistifikovati zivot (i ljubav) i ostaviti mogucnst da je sve to izvan naseg opsega razumevanja, a samim tim i upravljanja.

Lele zenooooooo...bash ga komplikujesh.

hmmmmmm



A po tebi definicija ljubavi je?

vec sam je dala na pocetku teme:

LJUBAV je odluka da volis, da se boris i patis, da se penjes i padas, ides ka cilju, grlis ga i ponovo gubis u iluzijama i sopstvenom strahu ...

i moram da dodam da je veoma vazno, kao sto je rekla skyen, da prvo naucimo kako da volimo sebe.
covek koji voli sebe ima svoju volju i ne zavisi od tudje ljubavi niti menja raspolozenja zavisno da li mu neko uzvraca ljubav ili ne.
zapravo, ne mozemo ni pomisliti da volimo druge pre nego zavolimo sebe... sve dotle cemo samo projektovati svoje zelje na druge ljude, a samim tim voleti ne njih, onakve kakvi jesu, vec iluziju koju smo sami stvorili, sto nas, naravno, dovodi do razocarenja, patnje i bola.

ako volimo sebe, ni nasa ljubav prema drugima nece zavisiti od toga da li je uzvracena. ljubav nista ne trazi, ona samo daje, pruza i uziva u stvorenoj sreci.
da, ljubav sama stvara! ne ceka druge da nesto urade po pitanju nase srece.

obicno kazemo da postoje razlicite vrste ljubavi..
medjutim, ljubav je uvek jedno te isto osecanje, ipunjavajuce i sveprozimajuce.
ono sto mi ocekujemo zauzvrat od osobe koju volimo odredjuje tzv vrstu ljubavi.
od dece ocekujemo poslusnost, uspeh u skoli, i zivotu - da bi bili ponosni na njih, od roditelja da nas podrzavaju/izdrzavaju, od kolega da saradjuju i doprinose, od partnera da nam udovoljava i da nas zadovoljava, itd
zapitajte se sta ocekujete od sebe

ok, uvek na kraju zavrsimo tako sto neko nekome objasnjava kako treba ili ne treba ili sta je mislio pod time sto je rekao ili nije mislio.

ja rekoh svoje vidjenje i kako stvari kod mene ferceraju. blagog pojma nemam dal je to dobro ili lose, niti sta je ispravno i sta nije. meni je vazno da je to tako kod mene i da za sada ne vidim potrebu da to menjam, jer se osecam free cak i kad volim (subjektivno vidjenje ne ulazim u to dal sam stvarnoooo free, pricam o osecaju). niti imam potrebu da nekom pricam: vidis ti treba da uradis to tako i tako. niti mogu da preuzimam odgovornost za drugog, niti sam toliko pametna da znam sta kome treba. jedva sam pametna i za sebe (vrlo diskutabilno).

"svako nadje ono sto mu treba, pa cak i kad to sebi ne zeli da prizna" - tako su mi pricali jos od malih nogu, a ja pocinjem da verujem u to.

Originally posted by unic0rn

Originally posted by EYA

LJUBAV je odluka

bleep

wrong answer, next contestant

odluka je

ja sasvim suprotno razmisljam; sex je nagon, a ljubav je odluka.
na isti nacin i zaljubljenost doziivljavam kao mehanizam u kom nas racio nema mnogo ucesca. zaljubljenost je bio-hemijski proces u organizmu koji nam sa jedne strane daje osecaj prijatnosti i zadovoljstva, ali sa druge puno nemira i patnje.
najverovatnije je zaljubljenost modifikovano stanje nekih nasih zivotinjskih nagona za razmnozavanjem.
na ovom nivou razvijenosti ljudske svesti, covek moze da upotrebi to stanje i preokrene situaciju sebi u korist tako sto ce period zaljubljenosti upotrebiti da nauci da voli posmatrajuci i anlizirajuci sebe i druge ljude u tom stanju promenjene svesti, jer zaljubljenost je samo mamac, uzorak ljubavi... kad jednom zagrizemo taj sladak zalogaj, trebalo bi da pozelimo da naucimo kako se prijatni efekti zaljubljivanja mogu produziti, a zatim uzivati u njima citav zivot, a da pri tome eliminisemo sve iluzije koje su jedini uzrok patnje - sto bi zapravo znacilo da smo naucili da volimo.

defintivno je ljubav nije bas zabranjeno od sex
je li tako eyo

Originally posted by EYA
LJUBAV je odluka da volis, da se boris i patis, da se penjes i padas, ides ka cilju, grlis ga i ponovo gubis u iluzijama i sopstvenom strahu ...

ja sasvim suprotno razmisljam; sex je nagon, a ljubav je odluka.
na isti nacin i zaljubljenost doziivljavam kao mehanizam u kom nas racio nema mnogo ucesca. zaljubljenost je bio-hemijski proces u organizmu koji nam sa jedne strane daje osecaj prijatnosti i zadovoljstva, ali sa druge puno nemira i patnje.
najverovatnije je zaljubljenost modifikovano stanje nekih nasih zivotinjskih nagona za razmnozavanjem.
na ovom nivou razvijenosti ljudske svesti, covek moze da upotrebi to stanje i preokrene situaciju sebi u korist tako sto ce period zaljubljenosti upotrebiti da nauci da voli posmatrajuci i anlizirajuci sebe i druge ljude u tom stanju promenjene svesti, jer zaljubljenost je samo mamac, uzorak ljubavi... kad jednom zagrizemo taj sladak zalogaj, trebalo bi da pozelimo da naucimo kako se prijatni efekti zaljubljivanja mogu produziti, a zatim uzivati u njima citav zivot, a da pri tome eliminisemo sve iluzije koje su jedini uzrok patnje - sto bi zapravo znacilo da smo naucili da volimo.

Pretpostavio sam da se radi o slichnoj definiciji, da...

E sad, moje razmisljanje je malchice drugachije zato [i zbog toga shto sam ofrlje prochitao pochetak ] me je malo shoknulo kad sam video veliko LJUBAV JE ODLUKA jer nisam mogao da zamislim kako kazem sebi 'e sad ces da volis tog i tog (ili tu i tu !? )

Smatrao sam ili smatram [jer nemam definitivno misljenje, a i kako bih imao] ljubav nekim produzetkom zaljubljenosti, hm, ali stalozenije, mirnije zaljubljenosti, kao kad idesh na rafting i imash onaj jebeno zajebano ujebani deo, virovi, kamenje, vodopadi i na kraju izadjesh na rechicu, crvkucu ptichice, mirno plovish i jedesh pashtetu (il to behu padobranci? ). Dakle preoblikovan taj biohemijski proves u neshto sasvim drugo, shto se takodje dogadja u nama a mrvicu pod nashom kontrolom ovog puta i tu bi negde doshao deo o odluci jer da, nisam tako razmisljao ali def. jeste odluka najvishe sa socioloshkog aspekta koja josh podupire onaj moj biohemijski proces. Jer mozda ako nema volje nece biti ni ljubavi posle zaljubljenosti.

i moram da dodam da je veoma vazno, kao sto je rekla skyen, da prvo naucimo kako da volimo sebe.
covek koji voli sebe ima svoju volju i ne zavisi od tudje ljubavi niti menja raspolozenja zavisno da li mu neko uzvraca ljubav ili ne.
zapravo, ne mozemo ni pomisliti da volimo druge pre nego zavolimo sebe... sve dotle cemo samo projektovati svoje zelje na druge ljude, a samim tim voleti ne njih, onakve kakvi jesu, vec iluziju koju smo sami stvorili, sto nas, naravno, dovodi do razocarenja, patnje i bola.

ako volimo sebe, ni nasa ljubav prema drugima nece zavisiti od toga da li je uzvracena. ljubav nista ne trazi, ona samo daje, pruza i uziva u stvorenoj sreci.
da, ljubav sama stvara! ne ceka druge da nesto urade po pitanju nase srece.

obicno kazemo da postoje razlicite vrste ljubavi..
medjutim, ljubav je uvek jedno te isto osecanje, ipunjavajuce i sveprozimajuce.
ono sto mi ocekujemo zauzvrat od osobe koju volimo odredjuje tzv vrstu ljubavi.
od dece ocekujemo poslusnost, uspeh u skoli, i zivotu - da bi bili ponosni na njih, od roditelja da nas podrzavaju/izdrzavaju, od kolega da saradjuju i doprinose, od partnera da nam udovoljava i da nas zadovoljava, itd
zapitajte se sta ocekujete od sebe

Skroz ima poentu, ali koliko ljudi to stvarno uspe, i koliko uspe da se zadrzi na sredini izmedju idealizacije partnera usled sopstvenih nedostataka i narcisoidnosti?
Prvi unishtavaju sebe kroz razne projekcije a drugi su sami sebi dovoljni [il shto bi ja reko: 'get a clone, man!'].
Nekako mi to deluje kao ideal koji se da steknuti vremenom ali ni tako brzo ni tako lako, niti verovatno svi mogu niti zele u krajnjoj liniji.. Shto ne znachi opet da svi oni nece doziveti ljubav, neku kvazi sigurno hoce...

ok, uvek na kraju zavrsimo tako sto neko nekome objasnjava kako treba ili ne treba ili sta je mislio pod time sto je rekao ili nije mislio.

Well meni je zanimljiva razmena razmishljanja i/ili drugachiji stavovi od mojih a ne da mi neko razjashnjava bilo shta, nisam taj tip osobe uopshte. Sem toga ako se nekome ne diskutuje niko ga ne tera (pokushacu da ne banujem nikoga:P, ali nishta ne obecavam, ipak je LJUBAV prema the one ringu suvishe jaka)

Originally posted by EYA
vec sam je dala na pocetku teme:

LJUBAV je odluka da volis, da se boris i patis, da se penjes i padas, ides ka cilju, grlis ga i ponovo gubis u iluzijama i sopstvenom strahu ...

i moram da dodam da je veoma vazno, kao sto je rekla skyen, da prvo naucimo kako da volimo sebe.
covek koji voli sebe ima svoju volju i ne zavisi od tudje ljubavi niti menja raspolozenja zavisno da li mu neko uzvraca ljubav ili ne.
zapravo, ne mozemo ni pomisliti da volimo druge pre nego zavolimo sebe... sve dotle cemo samo projektovati svoje zelje na druge ljude, a samim tim voleti ne njih, onakve kakvi jesu, vec iluziju koju smo sami stvorili, sto nas, naravno, dovodi do razocarenja, patnje i bola.

ako volimo sebe, ni nasa ljubav prema drugima nece zavisiti od toga da li je uzvracena. ljubav nista ne trazi, ona samo daje, pruza i uziva u stvorenoj sreci.
da, ljubav sama stvara! ne ceka druge da nesto urade po pitanju nase srece.

obicno kazemo da postoje razlicite vrste ljubavi..
medjutim, ljubav je uvek jedno te isto osecanje, ipunjavajuce i sveprozimajuce.
ono sto mi ocekujemo zauzvrat od osobe koju volimo odredjuje tzv vrstu ljubavi.
od dece ocekujemo poslusnost, uspeh u skoli, i zivotu - da bi bili ponosni na njih, od roditelja da nas podrzavaju/izdrzavaju, od kolega da saradjuju i doprinose, od partnera da nam udovoljava i da nas zadovoljava, itd
zapitajte se sta ocekujete od sebe

to je draga moja utopia..............to idealno zvuci.......al u stvarnosti nepostoji.......niti moze da postoji......

pokusavam da nadjem neki svoj post o predvidjanju kako ce svet izgledati u buducnosti, a vezano za trenutno aktuelnu temu besklasnog drustva. medjutim, taj post nikako da nadjem, al nalazim neke druge... ko zna zasto je trebalo da ih sad procitam

Nezanosite se glupostima...kao sto je bolesna ljubav tj posesivnost itd

dogovor cini sve da nam bude lepo:P

Ja sam se odavno pomirila da sam emotivno bolesna... jos kad je isla ona Zanina pesma:

"U ljubavi sam ja bolesna jako,
ona je u ljubavi zdrava..."

Tako nesto je islo... Ozdravljenje ne ocekujem

ja nekako kapiram tu "emotivnu bolest" kao pratioca svakog raskida veze u kojoj si se osecao "emotivno ispunjen" tako da ja to zovem patnja.