Gay-Serbia.com | Diskusije

Mene je krivica uhvatila kad sam se prvi put stvarno zaljubila... Nije odmah, nego kako je veza odmicala pa kad vidim njegovo ponasanje prema meni onda su pocinjale da mi iskacu aveti iz proslosti, svi oni prema kojima sam se ja (ne)svesno ponasala lose. I neka je pravda (cinilo mi se) sto sam docekala da meni bude (na neki nacin) lose. Ali sam se ja ipak odlucila da se cujem sa nekim ljudima, neke sam slucajno srela, nekima sam se izvinila u mislima... Ono sto je bilo zanimljivo u tim susretima je da su ti ljudi odavno meni oprostili ako su me uopste i krivili... I shvatila sam da nisam bas bila tolika koliko sam mislila da jesam... A samim tim sam sebe `oslobodila` dalje obaveze trpljenja u tadasnjoj vezi... Vremenom sam ja dosla do zakljucka da zivot ne funkcionise po tim principima pravde-nepravde itd ali to je bilo razmisljanje iz tog vremena. I u svakom slucaju mislim da mi nije lose sto sam ponudila izvinjenja tim ljudima...

Inace, imam jednu prijateljicu koja je ceo zivot provela u okrivljavanju same sebe sto je lose postupala prema muskarcima. Ja sam joj govorila da su oni samostalne licnosti pa ih nije niko terao da budu u vezama sa njom. Sem toga, bila sam ubedjena da su se oni kasnije vrlo dobro snasli i to odavno ostavili za sobom. Ali je ona stalno zivela u viziji sebe kao vestice i gresnice i muskaraca kao njenih zrtvica. Da bi je skoro jedan skot ostavio na grozan nacin u groznom trenutku, sa bebicom (i njega je smatrala zrtvom)... I sad je ona zblanuta kako se NJOJ to desilo, a toliko je u soku samo zato sto je njeno celo vidjenje sebe i drugih bilo pogresno... To je extrem, ali svakako sam ja da se neko ko razmislja o proslosti, opravdano ili neopravdano na neki nacin suoci sa njom i cuje i drugu stranu... Tada se istinski sagledava situacija i odlazi...

Originally posted by sanjalica
Da li ste nekad svesno povredili nekog jer niste mogli drugacije da raskinete? Da li vas to muci i mnogo kasnije? Dodje li vam nekad da pozovete i izvinite se? I ima li to smisla ako su prosle godine?

Kada god sam raskidala uvijek sam gledala da se to desi na fer nacin (iako kako god da raskines, osobu sa kojom raskidas, ukoliko ne zeli raskid ce to zaboljeti). Ipak mislim da sam neke od njih i povrijedila. Nisam imala priliku tako cesto da raskidam do sada, srecom. Povrijedila sam nenamjerno, ali za svaki raskid sam imala dobre razloge i jednostavno kada nesto ne funkcionise ne poboljsava stvar ni bezpotrebno odugovlacenje.

Ako su prosle godine od povrijede i raskida, mislim da je bolje ne zvati osobu, jer ako je stvarno proslo toliko vrijeme, bolje je ostaviti tu osobu na miru, i ne podsjecati je na nesto sto je proslo. Ali ako je cilj poziva da ocistis neke racune sama sa sobom i ako ces se posle osjecati bolje, onda je mozda i dobro da nazoves.

Originally posted by sanjalica
Da li ste nekad svesno povredili nekog jer niste mogli drugacije da raskinete?

Da li vas to muci i mnogo kasnije?

Dodje li vam nekad da pozovete i izvinite se? I ima li to smisla ako su prosle godine?

jesam, surovo realno i potpuno svesno!

mu?ilo me je neko vreme, ali me više ne mu?i.

ne dodje mi da pozovem ni da se izvinim jer mislim da je bolje što sam ga ostavila, nego da sam ostala sa njim u vezi. mislim da je vremenom i on to skontao. a i uostalom, šta bi imao od mog izvinjenja, povredjen je pa povredjen, izvinila se ja ili ne...

Jesam, vise puta. Svesno i namerno! I nikada nisam zalila, niti osecala krivicu ili grizu savesti zbog toga. Sta cu, taka sam:)

Nemam sazaljenja ni prema kome! Sa mnom su raskidali veze svakojakog tipa, a da ih je bolelo dupe kako se ja osecam. Istom merom. Neces me??!! Necu ni ja tebe, bre!

Ako te boli, TVOJ PROBLEM, jer bio je nekad i moj, zar ne?

Da, bejah djubre, i izvinih se, iako mi je u startu sve bilo oprosteno (mada nikad nisam bila nacisto dal me pece osecaj krivice, ili me nervira sto mi je ona to tako lako oprostila, iako sam je bash povredila, valjda sam se zanela, ma grizla me je savest bash veoma).

@Angelina - pa sad ako sam ja djubre onda je to definitivno moj problem

ne, nisam nikad nikoga namerno povredila mada sam saznala da mnoge jesam nenamerno, nekako mi se cini da ponekad povredjujem ljude samim svojim postojanjem ali nisam sigurna da znam kako se protiv toga boriti jer stvarno ne uzivam u povredjivanju drugih i nije mi nista lakse ako su oni/e povredjeni koliko i ja - tudja bol ne moze ublaziti moju

Originally posted by sanjalica
Da li ste nekad svesno povredili nekog jer niste mogli drugacije da raskinete? Da li vas to muci i mnogo kasnije? Dodje li vam nekad da pozovete i izvinite se? I ima li to smisla ako su prosle godine?

Nikada nikoga nisam svesno povredio. Cesto bih voleo da mi zlatna ribica ispuni zelju, pa da mi podari moc da mogu da znam sta se po cijoj glavi vrzma, ne bih li znao kako sa kim treba postupati u zivotu.

Ako me muci osecaj da sam se o nekog ogresio, onda uzmem taj prokleti telefon i uputim izvinjenje, ma koliko vremena od raskida proslo.
Za iskreno i srcano izvinjenje nikada nije kasno....

Originally posted by sanjalica
Da li ste nekad svesno povredili nekog jer niste mogli drugacije da raskinete? Da li vas to muci i mnogo kasnije? Dodje li vam nekad da pozovete i izvinite se? I ima li to smisla ako su prosle godine?

naravno. jednom, bilo i neponovilo se. ne da sam se izvinjavala, nego su mi usta otpala ali nije upalilo. i ne samo da me muci nego ne mogu da spavam.a da li ima smisla, moracemo da pitamo mladu damu da se izjasni.ja kad ga zagovnam, zagovanm nepopravljivo. ja sam nasla nekog da ucim pameti. pa eto mi ga sad...

Bilo je situacija kad sam se bas poneo kao djubre...jednostavno u trenutku besa covek kaze mnoge stvari koje ni ne misli ili zazali zbog istih kasnije...mada nikad nije ostalo sve na tome.
Ili je druga strana ili ja posle nekog vremena "hladjenja" inicirala razgovor, i razisli se kao "ljudi"...

da... desilo se da nisam bas bila fer... nazvala sam je.. nakon skoro godinu dana... videle smo se...i oprosteno mi je..
ogroman teret sa srca mi je pao... ne zelim da se to ponovi opet..

mislim da nisam bio djubre....uvek sam se trudio da prema svakom budem ok i da ga istrpim i onda kada me uzasno nervira....e jbg mozda sam nekoga nesvesno povredio ali trebao je da mi to kaze i dobio bi izvinjenje....

Ne. Shta mislim to i kazem. Ne volim te, odlazim.