Stranica 1 od 1
pasivna eutanazija ljubavi
Poslato: 26 Okt 2005, 17:37
od tramp
Kada ljubav umire sve umire s njom. Valjda zato tako boli, jer deo nas samih truli polako ali sigurno i boli, boli nevidjeno... A opet postoji neki mali glasic ili je to nostalgija koja nas potseca na neka lepa vremena kada je ljubav bila mlada, kada je tek bila mali nezni pupoljak koji se gurao medju velike, odrasle cvetove i trazio svoje mesto pod suncem. I onda u trenucima preciscenog ocaja setite se svake propustene sekunde, svake pogresne recenice i pitate se da li se to truljenje moglo spreciti. I trazite lek za trenutno stanje i teturate u mraku u potrazi za necim sto ce ublaziti bol ako je vec nece unistiti.
Ono sto nas drzi uz takvu ljubav je valjda nada, nada da nam se ta bol samo cini, nada da ce biti bolje, da je ovo samo trenutna prepreka, nada da ce se oni trenutci mira i spokoja ponoviti ... ali pitanje je moze li se spokoj sretne ljubavi vratiti kad se jednom izgubi ili je bolje stisnuti prekidac, iskljuciti struju i zavrsiti sa patnjom ...
Poslato: 26 Okt 2005, 17:42
od Simor
Nekada je bolje stisnuti zube i stisnuti prekidac. Bolno jeste, ali.... Nekada pozelim da sam makar na trenutak psihopata, bez emotivnog dela svoja licnosti....
Poslato: 26 Okt 2005, 19:28
od unic0rn
iskljucis struju i javis elektrodistribuciji da neces platiti rachun za loshu uslugu te se nakachish komshiji na brojilo dok ne nadjesh vec bolju firmu, uvek ima bolje, ne treba biti rob navika, sete i idealizacije...
najteze je odvojiti se od tih lepih trenutaka ali kada to uspe shvatis da je stvarno gotovo, da je tako trebalo da bude, i nosis lepe uspomene..
Poslato: 26 Okt 2005, 21:41
od Val
Originally posted by Simor
Nekada je bolje stisnuti zube i stisnuti prekidac.
Naravno!
Pre nego sebi dozvolimo da nam neko ovo radi...
, bolje da batalimo i krenemo dalje.
'ebes cimanje i za*ebancije. Bol srecom prolazi, a ostaju nam nova iskustva...nova saznanja i iz svake emotivne veze izlazimo pametniji i jaci.
Poslato: 26 Okt 2005, 22:15
od unic0rn
Pravo je vreme za Christinu:
'Cause if it wasn't for all that you tried to do
I wouldn't know just how capable I am to pull through
So I wanna say thank you
'Cause it makes me that much stronger
Makes me work a little bit harder
It makes me that much wiser
So thanks for making me a fighter
Made me learn a little bit faster
Made my skin a little bit thicker
Makes me that much smarter
So thanks for making me a fighter
Poslato: 27 Okt 2005, 00:26
od tramp
najbolje kupiti
i nema stresa ni razmisljanja samo
Poslato: 27 Okt 2005, 09:28
od Myself
Daj meni neko da objasni kako se iskljucuje jebeni prekidac?!
Poslato: 27 Okt 2005, 09:45
od Val
Nema tu sta da se objasnjava. Kad se bure prepuni, prekidac automatski reaguje.
Poslato: 27 Okt 2005, 15:38
od Skyen
A sada malo Brit pop
So little time
Try to understand that I'm
Trying to make a move just to stay in the game
I try to stay awake and remember my name
But everybody's changing
And I don't feel the same
Poslato: 27 Okt 2005, 17:43
od tramp
@ Val - mislim da je to verovatno najgenijalniji odgovor na moje pitanje - dokaz da je odgovor u jednostavnosti
@skyen - koja je to pesma?
Poslato: 28 Okt 2005, 00:25
od Val
Ne znam koliko je genijalan, ali je "najzdraviji" po nas same. Pre nego sebi dopustim da me neko laze i zeza, ja odoh...Bolelo, ne bolelo...
Kao sto rekoh...kad njeno ponasanje dodirne taj prekidac, nema vise povratka.
Poslato: 28 Okt 2005, 00:30
od tramp
samo sto je nekima prekidac vise a nekim nize
Poslato: 28 Okt 2005, 00:44
od Val
E vidis, moji prekidacu su vazda visoko. I zaista ih je tesko dodirnuti. Ali, ta koja ipak uspe, u mom zivotu vise ne ostane ni kao crna mrlja.
Poslato: 28 Okt 2005, 00:50
od tramp
slozila bih se sa tobom ali mi se nesto cini da je kod mene prekidac uspeo da pregori a struja jos radi
Poslato: 28 Okt 2005, 00:50
od colorado
Originally posted by tramp
Kada ljubav umire sve umire s njom. Valjda zato tako boli, jer deo nas samih truli polako ali sigurno i boli, boli nevidjeno... A opet postoji neki mali glasic ili je to nostalgija koja nas potseca na neka lepa vremena kada je ljubav bila mlada, kada je tek bila mali nezni pupoljak koji se gurao medju velike, odrasle cvetove i trazio svoje mesto pod suncem. I onda u trenucima preciscenog ocaja setite se svake propustene sekunde, svake pogresne recenice i pitate se da li se to truljenje moglo spreciti. I trazite lek za trenutno stanje i teturate u mraku u potrazi za necim sto ce ublaziti bol ako je vec nece unistiti.
Ono sto nas drzi uz takvu ljubav je valjda nada, nada da nam se ta bol samo cini, nada da ce biti bolje, da je ovo samo trenutna prepreka, nada da ce se oni trenutci mira i spokoja ponoviti ... ali pitanje je moze li se spokoj sretne ljubavi vratiti kad se jednom izgubi ili je bolje stisnuti prekidac, iskljuciti struju i zavrsiti sa patnjom ...
hoces da se napijemo veceras??
kupi vodku (najjeftiniju), i ja cu sa koncerta pravo kuci, pa cemo da pijemo i da se sminkamo i slikamo. cmoook!!
Poslato: 28 Okt 2005, 00:54
od tramp
hocem - prvo cem u Curves da malo
pa cu kuci - taman dok ti stignes sa mjuzike
Poslato: 28 Okt 2005, 14:19
od argentum_inf
iskljuci struju-definitivno najbolje..
Poslato: 29 Okt 2005, 02:29
od waterlily
Ja sam oduvek znala sta je, u takvim trenucima, najbolje za mene. Kratki rez, naravno. Svi smo mi svesni kada je nesto ubijeno i mrtvo. Ja bar znam da ja jesam.
Medjutim, taj kratki rez nikada nisam uspela da izvedem. Nikada nisam mogla da tu osobu, za koju sam nekada mislila da ce biti kraj mene dok nas ima, potpuno iskljucim iz svog zivota, vec sam mrcvarila i pokusavala da ozivim jadnu, umrlu ljubav sve dok se i meni samoj ne bi sve to smucilo. Ne znam zasto to radim... Predpostavljam samo zato da bih bila potpuno sigurna da, kada se u buducnosti osvrnem i pogledam iz daljine na sve to, znam da sam uradila sve sto je bilo do mene da se spasi ono sto sam smatrala vrednim, a ako osoba sa kojom sam bila toga nije bila svesna, pusticu je da sama nosi krst ljuboubistva.
Poslato: 29 Okt 2005, 02:50
od Val
Originally posted by tramp
slozila bih se sa tobom ali mi se nesto cini da je kod mene prekidac uspeo da pregori a struja jos radi
E jbg. Kod mene sa prekidacem nestaje i struja. Mislim, iskoci osigurac.
Poslato: 13 Okt 2010, 14:49
od Hys.
Originally posted by waterlily
Ne znam zasto to radim... Predpostavljam samo zato da bih bila potpuno sigurna da, kada se u buducnosti osvrnem i pogledam iz daljine na sve to, znam da sam uradila sve sto je bilo do mene da se spasi ono sto sam smatrala vrednim, a ako osoba sa kojom sam bila toga nije bila svesna, pusticu je da sama nosi krst ljuboubistva.
E, sa ovim se bas poistovecujem...
Poslato: 14 Okt 2010, 03:24
od Tungi
I previse se dajem i razotkrivam.Posle se kajem.Uglavnom.Mostly.Tesko menjam stare navike.Popustljivost,tolerantnost..Idem do granica samopovredjivanja i guranja sebe u krug krivice,i kad znam da nisam kriv.Slep.Zbog toga se kajem,kao i zbog mnogo drugih stvari koje sebi dopustam,ne kriveci drugu stranu za krajnji ishod.Ne mogu da krivim,ako ne ide po mojim merilima,ako nemamo dovoljno razumevanja jedan za drugog,ne mogu ni da zivim u senci neprekidnog ponavljanja jednih te istih gresaka,mada jesam sklon tome,ali postoji granica.I onda presedne sve..I zavrsi se sve.I nemam osecaj da l' je dobro ili lose.Neutralno,utrnulo stanje.Bolno,al' zaceljujuce.
Poslato: 16 Okt 2010, 21:32
od Galateja
Originally posted by tramp
Kada ljubav umire sve umire s njom. Valjda zato tako boli, jer deo nas samih truli polako ali sigurno i boli, boli nevidjeno... A opet postoji neki mali glasic ili je to nostalgija koja nas potseca na neka lepa vremena kada je ljubav bila mlada, kada je tek bila mali nezni pupoljak koji se gurao medju velike, odrasle cvetove i trazio svoje mesto pod suncem. I onda u trenucima preciscenog ocaja setite se svake propustene sekunde, svake pogresne recenice i pitate se da li se to truljenje moglo spreciti. I trazite lek za trenutno stanje i teturate u mraku u potrazi za necim sto ce ublaziti bol ako je vec nece unistiti.
Ono sto nas drzi uz takvu ljubav je valjda nada, nada da nam se ta bol samo cini, nada da ce biti bolje, da je ovo samo trenutna prepreka, nada da ce se oni trenutci mira i spokoja ponoviti ... ali pitanje je moze li se spokoj sretne ljubavi vratiti kad se jednom izgubi ili je bolje stisnuti prekidac, iskljuciti struju i zavrsiti sa patnjom ...
Divan opis migriranja jednog odnosa u sledu gusenica-leptir-herbarijum. Herbarijum ne treba dirati, jer je iluzoran svaki pokušaj da se leptir oživi.
Poslato: 17 Okt 2010, 01:41
od Dear Lucy
sva ta poredjenja ljubavnog odnosa sa gusenicama i leptirima me redovno podsecaju na Silence of the lambs, a ta prica nije lepa
ne znam na sta se odnosi ovo iskljucivanje struje . Ako je u pitanju izlazak iz veze, to biva neminovno na kraju, a kad ce doci taj kraj, zavisi od nas kao licnosti - neki veruju u obnavljanje ( zivot-je-kratak-da-se-takva-ljubav-dvaput-desi-s.ranje ), a nekima se sa gasenjem ljubavi ponovo aktivira razum.
Poslato: 28 Okt 2010, 13:07
od Last_minutes
Originally posted by Tungi
I previse se dajem i razotkrivam.Posle se kajem.Uglavnom.Mostly.Tesko menjam stare navike.Popustljivost,tolerantnost..Idem do granica samopovredjivanja i guranja sebe u krug krivice,i kad znam da nisam kriv.Slep.Zbog toga se kajem,kao i zbog mnogo drugih stvari koje sebi dopustam,ne kriveci drugu stranu za krajnji ishod.Ne mogu da krivim,ako ne ide po mojim merilima,ako nemamo dovoljno razumevanja jedan za drugog,ne mogu ni da zivim u senci neprekidnog ponavljanja jednih te istih gresaka,mada jesam sklon tome,ali postoji granica.I onda presedne sve..I zavrsi se sve.I nemam osecaj da l' je dobro ili lose.Neutralno,utrnulo stanje.Bolno,al' zaceljujuce.
Takodje
Poslato: 28 Okt 2010, 13:12
od Mars
Nedostaju mi stari forumaši.
Super su novi, ali mi nedostaju i stari...
Poslato: 29 Okt 2010, 12:02
od Speculum Columbae
Imao sam jednu drugaricu koja je bila strašno snažna ličnost.
Ali je smatrala da duguje nešto svom momku, ocu, majci i ostala je sa tim čovekom koga nikada nije volela (nikada nije shvatila zašto je sa njime i ušla u vezu).
Zavarava se da će ga zavoleti, čeka već skoro godinu dana da ga zavoli, ali joj je sve teže.
Kada je htela da raskine sa njime, on je završio u bolnici i ona mu se vratila, iz krivice.
Sada se ona pravi luda, a on još luđi.
Najgore od svega, čini mi se da je on voli, ali to je tako neprirodan odnos postao, da više ništa ne znam (a ona još manje). Znam da je muči krivica i još mnogo toga, ali najgore je što potiskuje i što se zavarava.
Meni samo nedostaju stari forumaši. Teme su bile koherentnije, intrigantnije, ljudi su želeli da raspravljaju i nije bilo toliko sujete, nesigurnosti i nekulture.
Poslato: 29 Okt 2010, 12:17
od Kragi
Što reče Tungi, onda presedne sve. i tu je kraj
Poslato: 29 Okt 2010, 13:25
od maka
Originally posted by Galateja
Herbarijum ne treba dirati, jer je iluzoran svaki pokušaj da se leptir oživi.
Volim ovu zenu!