Gay-Serbia.com | Diskusije

Gledajuci po ko zna koji put film "Djav. advokat" sa Al Pacinom u glavnoj ulozi, uvek me je odusevljavao njegov jedan monolog:
"....sujeta je ipak moj najveci porok!........"
Necemo siroko o porocima ali evo da istaknemo SUJETU!
Da li ste i koliko sujetni, u svakodnevnici ili je ona kod vas vezana samo za lj u b a v?Sta vas tera da vas ista opsedne ma koliko mislili da imate samokontrolu?Ili mozda je niste nikada osetili,mada malo je takvih...........???

Sujeta WAS my middle name..

..a onda sazris i postanes sigurniji u sebe.

Sujeta pppfff,ne volim kada ljudi upotrebljavaju taj termin...
Mada ne znac?i da nema malo ljudi sa tom osobinom...

Valjda ne... Mada sam nekad na tankom ledu.

Bolna tema. Jako sam sujetna, ali samo u lj vezi, tj na kraju iste.
Mada, dobro je to... Jer znam da ?e sujeta pro?i, a kad proðe...onda me totalno boli k... za tu osobu.

jesam,toliko da cesto i meni smeta..

Mislim da smo svi manje ili vise sujetni. Trudim se da se kontrolisem ali ponekad proradi sujeta.

jesam

i ne podnosim sujetu ! ni kod sebe ni kod drugih

Originally posted by seaman
Mislim da smo svi manje ili vise sujetni. Trudim se da se kontrolisem ali ponekad proradi sujeta.

.. nemam šta da dodam ....

Originally posted by EYA
jesam

i ne podnosim sujetu ! ni kod sebe ni kod drugih

nisam sujetna

Jesam, na kub.

Sujetan sam do bola, ali sujetu uopshte nesmatram manom vec vrlinom.

Ja nisam sujetan, ja samo vredim vise, a ako to ne primecujes, onda je problem u tebi.

Originally posted by Morgan Le Faye
Sujetan sam do bola, ali sujetu uopshte nesmatram manom vec vrlinom.

Slazem se da gotovo kroz svakog od nas se provlaci doza sujete,veca ili manja,to nas i pravi razlicite....No, explicitno isticanje kao vrlinom, bih zeleo,ako ti nije tesko, da pojasnis...

Pa svi smo valjda u nekoj meri sujetni, ne ? To mu dodje normalna pojava i bilo bi zabrinjavajuce da nismo. E sad sto su neki vise, a neki manje, druga je prica.
Jesam.

NOX

Simpaticna mi je sujeta kod ljudi koji imaju pokrice za nju.
Oni koji su sujetni bez pokrica su mi smesni.

Moja sujeta se svodi na svega nekoliko segmenata u zivotu za koje smatram da imam pokrice.

Kako kad... Obicno s proleca i na kraju jeseni.... Ipak sam ja mlada tetka, naucicu da obuzdam tu osobinu...

Originally posted by littlejohn
Kako kad... Obicno s proleca i na kraju jeseni.... Ipak sam ja mlada tetka, naucicu da obuzdam tu osobinu...

opravdano sujetna ali samo petkom !!

Eliminacija sujete je bila jedan od zadataka mog samovaspitavanja. Danas, sa ponosom, mogu da tvrdim da sam uspela da je svedem na najmanju mogucu meru.

Originally posted by Hugo
Gledajuci po ko zna koji put film "Djav. advokat" sa Al Pacinom u glavnoj ulozi, uvek me je odusevljavao njegov jedan monolog:
"....sujeta je ipak moj najveci porok!........"

Veruj mi da mi je to jedna od omiljenih, shto znachi DAAAAAA SUJETA JE MOJA HRANA.

Narvno, sujetu dozivljavam koa neku vrstu pokretachke energije. Ona mi pomaze da idem dalje.

obicno se, sa gnevom i gorcinom, ustremljujemo na probleme koje nam stvaraju drugi i na nedace koje nam namece splet spoljasnjih okolnosti. lako zanemarujemo vlastiti udeo u mukama koje nas tiste. i time sebi ?inimo medvedju uslugu.

rado gundjamo protiv zle sudbine, rdjavih vremena, pokvarenih, glupih i nesposobnih ljudi... jos radije nesagledavamo vlastite nedostatke.

stav da su nam drugi krivi za sve, najstetniji je upravo po nas same. takav stav nas sprecava da uvidimo svoje greske i da ih ispravimo. umesto da se promenimo onoliko koliko je neophodno, nastavljamo da se ukopavamo sve dublje.

dobar deo sopstvenih nevolja sami sebi stvaramo. a kako smo ih sami stvorili mozemo ih sami i ispraviti. pokusajmo i uskoro cemo uvideti da je to daleko plodotvornije nego da se nerviramo i durimo zbog sila nad kojima nemamo nikakvu kontrolu.

prihvatimo vlastitu odgovornost, bice nam bolje. to ?e nas ojacati, ne oslabiti! bekstvo od odgovornosti je uvek znak slabosti.

suocimo se sa vlastitim greskama i promasajima... nije to tako strasno kao što se mnogima cini. prihvatimo, dakle, da smo ljudi, ne bogovi, a ljudsko bice je po prirodi ograniceno, nesavrseno, pogresivo. nema razloga da zbog toga sebe preziremo... niti da se toga bojimo.

bez neprijateljstva prema sebi, ali i bez tetosenja, potrazimo uzroke svojih nesnalazenja i svojih pogresaka.

uvidecemo da nas na krivi put najcesce zavode nasi strahovi, nasa uobrazenja, nasa tastina. najvise, najdalekoseznije i najpogubnije gresimo kada se iz petnih žila upinjemo da vlastitu tastinu sa?uvamo od neizbeznih, a bolnih povreda. poduhvat je neizvodiv jer tastina mora biti povredjena. najvece budalastine cinimo kada se trudimo da po svaku cenu odrzimo laznu sliku koju smo o sebi stvorili. poduhvat je uzaludan jer se ta slika neminovno raspada u sudaru sa stvarnoscu. zidamo li kule u vazduhu, ogresicemo se o sebe teze nego što se iko drugi moze ogresiti.

sujeta nas navodi na daleko opasnije zablude nego razum. sujeta je mrena koja ponmucuje vid. manje tastine zna?i bistriji pogled, jasnije sagledavanje, utemeljenije odluke.

sto cvrsce stojimo na zemlji, to se lakse nosimo sa zivotom.

izreka kaze da je svako kovac svoje srece. uzmimo je ozbiljno. tacno je da nasi zivoti umnogome zavise od sila koje su izvan nas ali nas odnos prema vlastitim zivotima zavisi iskljucivo od nas samih.

daleko lakse cemo resavati probleme koje nam drugi stvaraju kada pocnemo da uviðamo i raspetljavamo probleme koje stvaramo sami sebi.

Cesto i sam vrlo kratko odgovorim na odredjenu temu(uslovljeno vremenom),nekada zelim pa ne stignem,CESTO se znacajno zauzmem,no evo zahvaljujem sto je EYA ovako kvalitetno i edukativno odgovorila....Koraci kroz odbranu iste jesu teski i svako od nas u manjoj ili vecoj meri prolazi kroz nju ali sto je najvaznije su OSTVARLJIVI u zavisnosti koliko snagu odbrani damo......

Da, extremno. Ali retko reagujem burno ako neko pokusava da je povredi. Obicno pokusavaju nizi oblici zivota koje ne vredi ni zgaziti.

Svi smo sujetni, samo neko to bolje i dublje zakopa. Ali sto vise to potiskuje, to postaje izrazenije.

Originally posted by Hugo

Originally posted by Morgan Le Faye
Sujetan sam do bola, ali sujetu uopshte nesmatram manom vec vrlinom.

Slazem se da gotovo kroz svakog od nas se provlaci doza sujete,veca ili manja,to nas i pravi razlicite....No, explicitno isticanje kao vrlinom, bih zeleo,ako ti nije tesko, da pojasnis...

Sujeta me chini da se osecam bolje, zar to nije dovoljno.

Smo svi manje - vise sujetni.

Trudim se da se kontrolisem, mada ne polazi mi bas uvek za rukom...

A, i sta mi vredi da je kotrolisem kad mi je drugi kostantno hrane...

sta je to sujeta?