S kim spavate veceras
Poslato: 12 Maj 2005, 04:32
Eto Ve?eras ?u spavati opet, sam. Malo sam pri?ao s jednim o zaista lepim de?akom ovde sa foruma, i pri?ali smo i pri?ali,,, a onda je pukla veza...pa sam morrao ve?erati...
Do sada sam se poljubio sa dvojicom muškaraca. Sa mojim u?iteljem. Kojeg sam želeo još i još i još i još, ljubiti ...ljubiti zauvek. Ne mogu to da objasnim. Ne znam to da objasnim. Nigde tako nešto nisam sreo da bih sebi objasnio. Ni u jednom filmu nisam nazreo ništa sli?no. Nije on mene hteo. Ne želi me. Ne želim ga ni ja sexualno mislim. Ne ose?am takvu privla?nost prema svom polu, ali volim da se družim sa muškarcima, volim da se dodirujem telima, volim da se ljubim. To sam otkrio. Da volim da ljubim muškarca.
Puno je ja?e. Snažnije. Mo?nije. Divlje. A opet može da bude tako nežno, zanosno, omamljuju?e. ?ini mi se da bih mogao neprestano samo to da radim.
Ležao sam sa njim. Zovem ga svojim "U?iteljem" iako on ne podnosi taj termin. Tako ?u ga zvati i za vas. Nije me ni dotakao. Sve sam ja uradio. Stalno sam mu šaputao - Zašto nisi devojka, zašto se ti nisi rodio kao devojka ili ja...
Muževan je. Isuviše. Pravi je muškarac i vrlo sam ponosan što me je prihvatio u svoju školu. Sve što mi pokazuje, jako je teško nau?iti. To su veštine drevnohg istoka. A ostale stvari, koje saznajem hodaju?i uz njega... možda mi bude dopušteno da govorim i o tome. Za sad, ovde sam da razumem sebe i pokušam da oslobodim svoju misao.
rekao sam da ?u napisati...on ?e možda pro?itati iako mi je rekao da ima ve? godina dana da nije pogledao ovaj sajt. napisa?u...
"Ležali smo zajedno. U tvom krevetu. Sve je divno mirisalo. Pomislio sam - izdrža?u. izdrža?u sigurno. ne?u te dota?i. pita?u te neke stvari, skreta?u temu...ne?e se desiti da me privu?eš na taj na?in iako ti se divim i nikada ne?u prestati da ti se divim... i rekao sam ti...Divim Ti se. Postigao si tako mnogo stvari, za tako malo vremena. Podu?io tako mnogo ljudi, raznim stvarima, izle?io ljude, prošao pola sveta, imaš prelepu ženu, imaš savršen dom u svoj ovoj situaciji celog ovog sveta...svi tvoji prijatelji su zaista dobri ljudi...i mislio sam se tako mislio...a ti nisi reagovao...uopšte se nisi ni pomakao s mesta...nisam osetio nikakvu energiju sem sopstvenog kucanja srca i užasne neodlu?nosti a onda sam odjednom promenio taktiku i sko?io sam naglo na tebe, snažno te zagrlio, po?eo sam da te udaram, da se smejem, da ska?em od radosti...ne znam šta me je uhvatilo, ...a onda si me naglo i jako stisnuo uz sebe i zagrlio.
Možda mi je samo to trebalo? Snažan zagrljaj.
Gledao sam tvoje smireno lice. Slušao indijsku muziku kako dopire iz sobe ispod i u jednom trenutku sam zaista hteo, zaista...hteo sam da ostvarim onaj ose?aj iz Ginzbergove pesme, da se vratim telu u kojem sam rodjen i poljubio sam te, a onda još jednom i još jednom i još jednom i ne znam da li sam od tada prestao da te ljubim, da se grizem s tvojim zubima, da se žva?em s tvojim usnama...kao da sam ljubio samog sebe.
Oprosti mi što ne mogu da zaboravim da mi to nedostaje i ove no?i, dok evo me ovde sam pokazujem svima da me nije strah i da me niko ne?e ni navesti da postanem gay niti da ih mrzim. Ne mrzim ih. Niti imam bilo šta protiv bilo ?ijeg izbora, osim kada je to upereno protiv dostojanstva i bilo ?ije slobode i individualnosti kao takve.
Da li sam postao gay time što mi nedostaje ?ovek koji me ni jednim ?inom nije naveo da uradim bilo šta što se kosi sa mojim željama? Koji mi je rekao da ?ak i ako budem tako nešto poželeo, da to treba da uradim sa vršnjacima, sa mladjim ljudima od njega. Da li sam gay zato što uživam da se ljubim sa jednim tako dubokoumnim i ultra obrazovanim, izrazito fleksibilnim i nestvarno snažnim muškarcem. . .
svejedno
ja ?u i ve?eras spavati sam.
priznajem da mi se ljubljenje sa muškarcima svidja više puno više nego sa ženama...
Mom
od njegovog
Do sada sam se poljubio sa dvojicom muškaraca. Sa mojim u?iteljem. Kojeg sam želeo još i još i još i još, ljubiti ...ljubiti zauvek. Ne mogu to da objasnim. Ne znam to da objasnim. Nigde tako nešto nisam sreo da bih sebi objasnio. Ni u jednom filmu nisam nazreo ništa sli?no. Nije on mene hteo. Ne želi me. Ne želim ga ni ja sexualno mislim. Ne ose?am takvu privla?nost prema svom polu, ali volim da se družim sa muškarcima, volim da se dodirujem telima, volim da se ljubim. To sam otkrio. Da volim da ljubim muškarca.
Puno je ja?e. Snažnije. Mo?nije. Divlje. A opet može da bude tako nežno, zanosno, omamljuju?e. ?ini mi se da bih mogao neprestano samo to da radim.
Ležao sam sa njim. Zovem ga svojim "U?iteljem" iako on ne podnosi taj termin. Tako ?u ga zvati i za vas. Nije me ni dotakao. Sve sam ja uradio. Stalno sam mu šaputao - Zašto nisi devojka, zašto se ti nisi rodio kao devojka ili ja...
Muževan je. Isuviše. Pravi je muškarac i vrlo sam ponosan što me je prihvatio u svoju školu. Sve što mi pokazuje, jako je teško nau?iti. To su veštine drevnohg istoka. A ostale stvari, koje saznajem hodaju?i uz njega... možda mi bude dopušteno da govorim i o tome. Za sad, ovde sam da razumem sebe i pokušam da oslobodim svoju misao.
rekao sam da ?u napisati...on ?e možda pro?itati iako mi je rekao da ima ve? godina dana da nije pogledao ovaj sajt. napisa?u...
"Ležali smo zajedno. U tvom krevetu. Sve je divno mirisalo. Pomislio sam - izdrža?u. izdrža?u sigurno. ne?u te dota?i. pita?u te neke stvari, skreta?u temu...ne?e se desiti da me privu?eš na taj na?in iako ti se divim i nikada ne?u prestati da ti se divim... i rekao sam ti...Divim Ti se. Postigao si tako mnogo stvari, za tako malo vremena. Podu?io tako mnogo ljudi, raznim stvarima, izle?io ljude, prošao pola sveta, imaš prelepu ženu, imaš savršen dom u svoj ovoj situaciji celog ovog sveta...svi tvoji prijatelji su zaista dobri ljudi...i mislio sam se tako mislio...a ti nisi reagovao...uopšte se nisi ni pomakao s mesta...nisam osetio nikakvu energiju sem sopstvenog kucanja srca i užasne neodlu?nosti a onda sam odjednom promenio taktiku i sko?io sam naglo na tebe, snažno te zagrlio, po?eo sam da te udaram, da se smejem, da ska?em od radosti...ne znam šta me je uhvatilo, ...a onda si me naglo i jako stisnuo uz sebe i zagrlio.
Možda mi je samo to trebalo? Snažan zagrljaj.
Gledao sam tvoje smireno lice. Slušao indijsku muziku kako dopire iz sobe ispod i u jednom trenutku sam zaista hteo, zaista...hteo sam da ostvarim onaj ose?aj iz Ginzbergove pesme, da se vratim telu u kojem sam rodjen i poljubio sam te, a onda još jednom i još jednom i još jednom i ne znam da li sam od tada prestao da te ljubim, da se grizem s tvojim zubima, da se žva?em s tvojim usnama...kao da sam ljubio samog sebe.
Oprosti mi što ne mogu da zaboravim da mi to nedostaje i ove no?i, dok evo me ovde sam pokazujem svima da me nije strah i da me niko ne?e ni navesti da postanem gay niti da ih mrzim. Ne mrzim ih. Niti imam bilo šta protiv bilo ?ijeg izbora, osim kada je to upereno protiv dostojanstva i bilo ?ije slobode i individualnosti kao takve.
Da li sam postao gay time što mi nedostaje ?ovek koji me ni jednim ?inom nije naveo da uradim bilo šta što se kosi sa mojim željama? Koji mi je rekao da ?ak i ako budem tako nešto poželeo, da to treba da uradim sa vršnjacima, sa mladjim ljudima od njega. Da li sam gay zato što uživam da se ljubim sa jednim tako dubokoumnim i ultra obrazovanim, izrazito fleksibilnim i nestvarno snažnim muškarcem. . .
svejedno
ja ?u i ve?eras spavati sam.
priznajem da mi se ljubljenje sa muškarcima svidja više puno više nego sa ženama...
Mom
od njegovog
znaci, konacno cu se naspavati kao covek 
+ 
) videti samog u krevetu.
