Gay-Serbia.com | Diskusije

Meni uglavnom predvece dodje ta zelja za tisinom...moj prvi muz je imao tu savrsenu sposobnost da oseti kad me mrzi(ili iz bilo kog drugog razloga necu) da pricam.Lepo je kad imas nekog takvog

postoji osoba.. moj zivotni smisao.

Ćutim izjutra,sve do podneva,ne progovaram,ne odgovaram,lepo mi a još lepše kad i ostali ćute.

Svakodnevno imam te momente.

Meni su ljudi generalno zamorni i predvidljivi kao i njihove priče, tako da mi prijaju trenuci osame i "osluškivanje" tišine.

Od brbljivaca dobijam "osip" i istrijebio bih ih sa lica planeta.

Kada sa nekim mogu da ćutim to je najuzvišeniji momenat metakomunikacije. Rečito ćutanje je kao orgazam bez dodira. Kada ćutim to je znak da mi je mnogo lepo.

Da !
Volim da cutim.. iskreno, ne podnosim bas osobe koje mnogo pricaju.

cutim kad se probudim.. tada mi treba jedno dva sata da prvo ja lepo popijem kafu, istusiram se, popusim 2-3, pa tek onda kazem "dobro jutro"

Kako kada. Ali znam da u komunikaciji sa prijateljima vise volim da slusam nego da pricam. Imam pametne prijatelje pa svasta cujem zanimljivo.

A sama za sebe najlepse volim da cutim kad pricam sa knjigom.

kad se vratim iz skole...uzasno me iscrpe casovi u tom smislu i posle ne-re-a-gu-jem!

Ćutim kad sam nesigurna i kad je neko dosadan.

A i imam potrebu da budem sama bar sat-dva dnevno pa i onda, razume se, ćutim. To ljudi baš i ne kontaju pa 'oće da bude zajebano.

Hm, baš mnogo ćutim.

Imam potrebu da cutim posle skole, nekih sat vremena..I mozda isto toliko nakon treninga...
'Vako nemam potrebu da cutim, ali u skoli cesto nemam zelju da pricam nesto posebno, jer mi je okolina prilicno dosadna..

Najviše bih voleo kada bih sebi mogao da priuštim da živim sam u nekom velikom zamku i da ne moram nikoga da viđam, niti da slušam.
Kontakti sa ljudima su mi i ovako do sada u životu najčešće bili stvar nužde, a ne želje, momente svakodnevne socijalizacije sam izbegavao kad kog sam mogao, pogotovo one koji podrazumevaju konvencionalne, tradicionalne, predvidive forme ponašanja i tema za razgovor.
Mnogim ljudima bi pametnije bilo da više ćute, a retko kome pada na pamet da se vreme u društvu sa nekim može mnogo lepše iskoristiti zajedničkim slušanjem muzike, a ne besomučnim lupetanjem o tricama i kučinama. Još ako su glasovi koji se iz grla ispuštaju piskavi, nemelodični i ružni - propast je kompletna.

Ja u tim trenucima ispoljavam apsolutnu nemoc da iskontrolišem telo. Kao u nekom transu umem da ustanem, okrenem se i udaljim od izvora takve iritacije, a u slučaju da tu osobu ne poštujem ili preterano ne cenim njenu pamet-to uradim i bez ikakvog objašnjenja i minimuma kurtoazije.

Ume nekad da napravi neprijatnu situaciju onim mojim normalnima koji ostaju, pa se tako prepričavala epizoda "I samo je tako ustao - i otišao", a jednom ekstremnom prilik
sam i rekao pri tom "Ne mogu da slušam više te gluposti" (ovo ne mogu da se zakunem da li je bilo nekontrolisano ili možda i ne).

Pa da, a ja od kad sam video scenu iz serije '' Ulica lipa '' u kojoj Ibojka ( glumi je fenomenalna Radmila Živković ) slaže zgađene izraze lica dok u frizerskom salonu nevoljno sluša hvalisanje svojih komšinica, počeo sam da je imitiram u situacijama kad neko priča nešto što me ne zanima..

Ta scena je fenomenalna, sad sam pokušao da je nađem na youtube-u, ali su tamo postavljene samo kompletne epizode, a mrzi me sad da tražim epizodu u kojoj je ta scena. Znači, samo ćuti i krivi lice kao da je videla govno dok sluša razmetljive komšinice.

Kao u reklami za Bakin kolač?

U reklami za '' Bakin kolač '' ti je pokojna Radmila Savićević, a ovo je Radmila Živković.
Ne, nije kao u reklami za '' Bakin kolač '', tamo glumica izražava nepoverenje, pa i ljubomoru spram kolača, a ovde je reč o izražavanju otvorenog gađenja, dosade i besa facijalnom ekspresijom.

Potrebu za cutanjem mi povlaci potreba za razmisljanjem.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2362849#p2362849]Mars napisao:[/url]Kao u reklami za Bakin kolač?

Našao sam scenu na koju sam mislio gore :

Ne postoji momenat kada ja imam potrebu za ćutanjem ili tišinom u bilo čijem društvu. Kod mene ne postoji pogrešan trenutak za priču, postoje samo pogrešne teme. Nakupim se dovoljno mira i tišine kada sam sam sa sobom, budući da tada ne pričam naglas. Životni saputnik će mi biti osoba koja mi nikada neće reći "ćuti!", već će uživati u najraznovrsnijoj komunikaciji sa mnom.

Slažem se, to je divno.

Ali nisam naišao još uvek na osobu, a tek ne na partnera koji će u potpunosti razumeti moju potrebu za tišinom i ćutanjem.

Svi se nešto pravdaju da zato što sam ja ćutljiv, oni moraju biti suprotno. Ne umeju da uživaju u zajedničkoj tišini i posvećivanju čulnosti, a meni je to podjednako bitno kao i zanimljiv razgovor sa osobom.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2368947#p2368947]*deni* napisao: Našao sam scenu na koju sam mislio gore :

S puno ljudi popricas al malo s kim mozes s uzivanjem da cutis .




Blentavo savrsena...

Iz dana i dan sve vise imam potrebu da cutim.

bambola...

ont. retko, a i to retko kad se desi - ne dirati me...

cutanje i samoca nekada zaista umeju da prijaju

cutolog sam inace

vise volim da posmatram oko sebe nego da brbljam, progovorim kad mislim da imam sta pametno da kazem


da, naravno, lepo je kada imas sa nekim da cutis, retki su takvi

Svaki put me nekako, ne znam ni ja koju rec da upotrebim, kada vidim nick bambola.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2362807#p2362807]boo_radley napisao:[/url]Ćutim kad sam nesigurna i kad je neko dosadan.

A i imam potrebu da budem sama bar sat-dva dnevno pa i onda, razume se, ćutim. To ljudi baš i ne kontaju pa 'oće da bude zajebano.

Hm, baš mnogo ćutim.

Taj rad. Mnogo mi to treba. Zato sam povremeno pizdeo dok sam živeo u domu, a cimer sve vreme tu i nešto toroće...