Gay-Serbia.com | Diskusije

Sedite pod zvezdanim nebom i prisecate se zajednickih lepih trenutaka. Nije bitno da li je trenutak bio juce ili pre 10 godina. Nije bitno ni kako se tacno opisuje osoba. To moze da bude prijatelj, bivsi, bivsa, sadasnji, sadasnja, forumas ili ne, imali ste seks ili niste nikada, ali u svakom slucaju neko ko vam je jako drag ili makar bio drag u nekom trenutku.

Sedite tako i prepricavate zivot i uzivate u zajednickom secanju.

Koliko imate toliko bliskih osoba da samo prepricavanje i podsecanje na proslost vas umiruje i popravlja raspolozenje?
(da ne kazem koliko imate osoba sa kojima vam se rasimentalisu osecanja )

Da li ste usamljeni, autisticni, iskljucivo okrenuti proslosti ili pak buducnosti? Koliko su uopste secanja vazna za vas u kontekstu komunikacije sa drugima i osecanjima prema njima?

Glasao za 10 i vise. U pitanju su samo prijatelji (bivsi i sadasnji). Mada, nekada mi bas i ne bude nesto narocito drago kad se setim nekoga iz proslosti. Nesto kao kad citate stare dnevnike, pa ume da vas bude i blam od nekih delova.

2-5

2-5. Dve osobe u stvari.

Mislim da ih ima 3...

imam samo jednu drugaricu kojoj se poveravam,svi ostali su me razocarali i otkacila sam ih sve komplet! Ufff sto mi se svidja ova smajlica sa oklagijom...

mislim da spadam u kategoriju autisti?nih, a glasao sam za prvu opciju: "o ?emu ti to". jer živim u sadašnjosti, a prepri?avanja prošlosti mogu samo da me uznemire, nikako umire i poprave raspoloženje...

Jednoj drugarici pricam sve,a sva pateticna secanja vezana za prijateljstvo i ljubav su negde duboko potisnuta.

Napisala sam za sadasnjost,a sto se tice proslosti-imam sjajan recept...Napisala sam svojevrsnu autobiografiju,ispala debela knjizurina a svim detaljima,od rodjenja do danas(ustvari do 2000g,stalno se resavam da tih pet godina dodam)sa sve fotkama iz detinjstva,mladosti,drugih vaznih licnosti u mom zivotu...Nikako ne bih mogla sama da se setim svega,ali sam srecom pisala dnevnike do otprilike 20god. tako da su mi oni pomogli za pocetak, a posle mi je pomagao muz da se prisetim svega...Uglavnom,ispade da bi moglo pravo u stampu,toliko ima svega i svacega,kriminala,smrti,najneverovatnijih situacija,seksa,droge i rokenrola!verujem da bi bila bestseler hehe.
E sad,kad hocu da se vratim u proslost-uzmem lepo tu knnjigu i zaronim,ali bukvalno,citajuci je toliko se vratim u to vreme,da mi je posle potrebno neko vreme da se priberem i vratim u normalu.
Tako i kad hocu nekom da ispricam za moju proslost-dam knjigu da lepo procita.Dosada je mozda troje ljudi steklo moje poverenje da im je dam( s tim sto sam jednu od njih otposlala dodjavola-jer je u ko zna kakvom ludilu ljubomore iskidala korice te biografije,i nepovratno mi unistila nesto oko cega sam se tako dugo trudila!).

hmmm bliskost... nedavno sam upoznala muskarca...ne ne decaka sa kojim sam odmah osetila bliskost....kao da sam ga citavog zivota znala. I kad pricam sa njim- ne postavljam sebi granice... probudio me je . Ali ... Mozda bih mogla da se zaljubim u njega- mozda vec jesam. Neznam...ali da budemo zajedno- nemoguce. Nikako. Idem odavde i ne zelim da stvaram nesto sto cu ja morati uskoro da prekinem. Mnogo mi je zao zbog toga.
Inace ne dozvoljavam sebi da osetim bliskost... jer budem povredjena. Samo dve devojke su mi pravi prijatelji i nasla sam mesto za njih u mom zivotu. I sa njima mogu da cutim i da im sve bude jasno.

jedna jedina osoba....

Ja bih mogla da zaokruzim sve odgovore odjednom, tj. zavisi od trenutka... Nekad sam sa celim svetom bliska a nekad nisam ni sa samom sobom... Ja sam shvatila pitanje malo drugacije (cini mi se) nego drugi ljudi, imam puno osoba sa kojima imam neku zajednicku proslost, pa cak i ako su samo poznanici. I dogodi nam se da se secamo te proslosti i to me oraspolozi... Ali ako si mislilo ne na pricanje o delu zivota vezanom za tu osobu nego o celom zivotu onda nema drugih osoba... celinu svog zivota znam samo ja i nameravam da tako uvek bude. U stvari ako se uracuna nesvesno, onda ni ja...

ne puno njih...

Desava se da smaram sam sebe svojom prosloscu....
Imam jednog ortaka koji eto zna dosta nekih mojih private stvari ali ono u principu ne pricam....

Pa eto, ima negde oko cetvoro ljudi sa kojima mi se takve stvari desavaju. Trudim se da ne razmisljam puno o proslosti. Lepe trnutke pamtim, ali kada je tuga u pitanju, potrebna mi je citva godina da zaboravim zbivanja iz prosle. Usamljen vrlo cesto jesam, autistican nisam. Recimo da zivim u proslosti isto koliko i u buducnostii. Kada bih stalno bio u proslosti bili bi jadni ljudi oko mene, a ja jos vise, jer nikada ne bih mogao da nastavim dalje. Padnem, pa se posle pet - sest meseci do godinu dana naglo opravim. Eto sada sam super posle petomesecne depresije.

Za prisecanje nekih lepih trenutaka
iz proslosti uopste ne moram da budem
bliska sa tom osobom. Potrebno je jedino
da imamo to nesto zajednicko iz proslosti;
i takvih ljudi je zaista dosta. Sa njima
mogu da se nadjem na kafi, da izadjemo,
zezamo se, ispricamo se- ali ta prica je
uvek vrlo povrsna, nema neke dubioze.
A bliskost... pa meni je to jedno od najlepsih
osecanja, kod mene cak jace od
zaljubljenosti. Bliskost shvatam kao
potpuno otvaranje nekome, pokazivanje
sebe, svih mojih strahova, sta je fasada,
sta su moji odbrambeni mehanizmi,
priznavanje kol'ki sam kreten u stvari...
Tako da logicno da sam bliska sa ne-velikim
brojem ljudi (2 drugarice, bivsi decko i drug).
Iako lako uspostavljam sve socijalne
kontakte, cini mi se da se nesvesno trudim
da sprecim razvoj bliskosti sa drugima;
drzim taj neki svoj mikrokosmos zatvorenim.
Preventiva, valjda.

tu je jedna drugarica sa zabavishta, jedna komshinica iz Becheja, i na kraju ali nikako manje vazni dva forumasha i sve ih ovoog puta bubim u nosice:jumphug:

Originally posted by Njuskalo
Sedite pod zvezdanim nebom i prisecate se zajednickih lepih trenutaka. Nije bitno da li je trenutak bio juce ili pre 10 godina. Nije bitno ni kako se tacno opisuje osoba. To moze da bude prijatelj, bivsi, bivsa, sadasnji, sadasnja, forumas ili ne, imali ste seks ili niste nikada, ali u svakom slucaju neko ko vam je jako drag ili makar bio drag u nekom trenutku.

Sedite tako i prepricavate zivot i uzivate u zajednickom secanju.

Koliko imate toliko bliskih osoba da samo prepricavanje i podsecanje na proslost vas umiruje i popravlja raspolozenje?
(da ne kazem koliko imate osoba sa kojima vam se rasimentalisu osecanja )

Glasao za 2-5. Po kineskoj poslovici pravi prijatelji se broje na prstima jedne ruke. Stoga.
Pa bliskost je za mene povezana sa trajanjem; blizak sam sa nekim s kim komuniciram u svakodnevnom životu, nešto što se potvrðuje u svakodnevnim situacijama. Mogu?a je i vrsta bliskosti na daljinu, npr. imam neke prijaytelje u Hrvatskoj i održavam s njima kontakt. Ali kontakt mora postojati.

Ne sporim da postoje i druge vrste bliskosti. Ima susreta i susreta. Ali sentimentalni izleti u prošlost za mene nisu isto što i bliskost.

Originally posted by Njuskalo
Da li ste usamljeni, autisticni, iskljucivo okrenuti proslosti ili pak buducnosti? Koliko su uopste secanja vazna za vas u kontekstu komunikacije sa drugima i osecanjima prema njima?

Samo?a je moj zavi?aj(Ni?e). Nisam autisti?an.
Pa se?anja mogu biti važna. Ja mogu da opraštam ali ne i da ispadnem dvaput budala. U izvesnim situacijama kada procenim može do?i do prekida komunikacije. A ko ima više pozitivnih iskustava nagonski izbegavam da izgubim dobrog prijatelja.
Preko negativnih ose?anja, pak, se može pre?i, ne gledati preozbiljno neki put na ono što nam drage osobe kažu ili u?ine.

Okrenut sam sadašnjosti.Medjutim to za mene ne zna?i uvek biti okrenut svakodnevnom hedonizmu i pop kulturi. Nego zadržati duševni mir u sadašnjenm trenutku. U tom smislu preterano vezivanje za priošlost ili suvišna optere?eniost budu?noš?u može da mi smeta.

2-5 u principu sam dosta komunikativan,volim ljude i taj broj osoba bi bio mnogo veci da mogu svima njima da kazem da sam peshkir.... jednostavno ne mogu da se zblizim sa nekim i da temu veza i ljubavi vecito zaobilazim...

a ovako....mala grupa ali odabrana....

Jako sam komunikativna i otvorena osoba, ali nemam potrebu da budem okruzena sa puno ljudi.
Uvek je ispadalo da imam jednu ili dve osobe sa kojima sam najbliskija, iako ni sa manje bliskima nemam preveliku zadrsku, nisam zatvorena, retko precutkujem ili lazem, zapravo se ponasam prilicno slicno kao i sa naj, najbliskijim bicem, samo su moja osecanja slabija ili jaca, i isto takva njihova manifestacija. Nista drugo.

Proslosti se retko prisecam, pola svog zivota sam i zaboravila (ili potisnula), a da ima neko za kim zalim iz proslosti, ima-moj najbolji prijatelj je otisao u Hilandar da se ne vrati. Ja se nadam da hoce

Imam more poznanika, drugara ili kako god........

Kada su izlasci u pitanju, volim da budem "slobodni strelac", ne vezujem se za najbliskije bice, vec za drustvo koje mi moze ponuditi najbolje raspolozenje pri izlasku, najbolju muziku, atmosferu uopste (muzika, pice, i sta sve ide........), mada se cesto deasva i da to bice bude sa mnom. Ne brkam ludu zabavu sa emocijama prema najbliskijem bicu. Imam par kruzoka kojima se akutno pridruzujem kada mi se "druzi" i izlazi, razliciti su na jednom nivou, i u zavisnosti od mog raspolozenja ih "odabirem'........

U svojoj sustini sam individualac, cesto mi ljudi mogu pre zasmetati nego sto ce me razonoditi, pa ih izbegavam kad god mogu.

1 ali bas vrednu:hekla:

2-5

2...drugaricu kojoj mogu reci sve, i devojku sa kojom mogu mnogo vise od toga... Dakle imam sve.

4-tri drugarice i jedan partner. 2 drugarice znam od 7 godine, a dve od 14-te

2 do 5= malo bogatstvo...svega.

Ne volim kada me stignu neke informacije koje bi trebalo da ostanu iskljucivo u proslom vremenu (ta i ta se porodila, taj i taj priveden, ... Zasto bi me takve stvari uopste doticale? I dalje ne razumem ljudsku potrebu da prenosi tako sta ljudima koji su igrom slucaja bili deo svega.).
Od proslosti sam izabrala najbolje od najboljeg- prijatelja i prijateljicu. A svaka retrospektiva sa njima ima smisla. I svaki pogled u ono sto ce biti.
Secanja su tu i secanja cuvam. Ali ih ne zivim.

1 ali vrednu

2-5

rekoh 2 - 5, but I am not so sure anymore
nekada sam bila znato otvorenija, a onda samo podigla zid, baš davno
ona je srušila barijeru i jeste mi zaista bliska.
i jedan prijatelj, ali na mnogo drugačiji način...više onako, ontološki previše smo slični
i bivši, ali opet na potpuno drugačijem nivou...

10 i vishe