Majke mi bajka
Poslato: 03 Mar 2005, 00:53
Bio je jun 2004 god.Ustao sam spremio se i otisao na posao.Tog dana me ocekivalo puno obaveza na poslu.Moj posao je veoma dinamican, dnevno upoznam od 50-100 ljudi.
Medju svim tim ljudima koji su tog dana dosli, bio je i on.Visok, krupan sa prelijepim tamnim ocima i malim stomacicem (koji se mogao srediti trbusnjacima)Pozelio sam da je on taj.Za razliku od drugih on je bio tu poslovno.Morali smo narednih nekoliko dana da saradjujemo.
Obratio mi se na losem srpskom jeziku.(stranac koji je u nasoj zemlji zadnje dvije god.)
Bio sam krajnje ljubazan, trudeci se da na njega ostavim sto bolji utisak.Pokusavao sam da od njega ukradem poneki pogled, ali nista od toga.Medjutim nista od svega.Nasa saradnja se zavrsila i poslednjeg dana je prisao, pozdravio se sa mnom, zastao kod ulaznih vrata sa pogledom uperenim u mene i otisao.Bilo mi je zao, ali to je bila jedna od million situacija koje sam vec ranije dozivio.
Dva mjeseca kasnije tj tacnije 12 avgusta 2004. mi se desilo nesto nevjerovatno.Tu noc sam proveo kod kuce jer nisam bio raspolozen za izlazak.Prikacio sam se na net i surfovao po omiljenim sajtovima.Uskocio sam na sajt koji sam posjecivao cesto i na moje veliko odusevljenje ugledao sam njegovu sliku sa profilom.Nisam mogao da vjerujem.Vidio sam da je i on ON LINE pa sam mu odmah poslao poruku tipa "Cao, mi smo se upoznali prije dva mjeseca i volio bih da te opet vidim".Posto nisam znao mnogo o njemu tj nisam znao nista o njemu, nisam mu rekao gdje smo se upoznali.Bio sam oprezan.Cekao sam i cekao, ali odgovora nije bilo.Pomislio sam da se mozda uplasio.
Sjutradan posle posla sam provjerio posticu i na moje veliko iznenadjenje dobio sam odgovor od njega.Dao mi je broj mob tel uz poruku dam u se javim jer mu internet nije uvijek pristupacan.Odmah sam mu poslao poruku, ali nije bilo odgovora.Tek posle nekoliko sati mi je stigla poruka.Zapoceli smo dopisivanje.Nisam mu odmah htio reci gdje i kako smo se upoznali, ali sam ga navodio na pravi put.Rekao sam mu da mislim da ga fizicki nisam privukao jer nijednim gestom to nije pokazao.Posle dugog dopisivanja on me upitao da li sam bio jedini muskarac na tom random mjestu.Rekao sam mu da jesam, znajuci da ce odmah pogoditi o kome se radi, jer je imao previse informacija.Naravno i ja sam to zelio.Sledeca njegova poruka je bila "ZNAM! TO I TO MJESTO!HAHAHAHA!"Pitao sam ga "I?" a on je odgovorio sledece "PA KAKO MOZES DA KAZES DA NISAM GLEDAO U TEBE??NAJTEZE MI JE BILO KAD SAM ODLAZIO, STAJAO SAM KOD ULAZNIH VRATA MISLECI DA CES POCI ZA MNOM I DA CES NESTO PREDUZETI."
Bingo!
Nastavili smo dopisivanje.Odlucili smo da se vidimo.
15 avg. 2004 sam se spremio i krenuo autobusom na zakazani sastanak.Dogovor je bio da se sastanemo na neutralnom terenu, odnosno u gradu u kojem nismo zivjeli.Sastali smo se i posli na plazu gdje nas je cekao jos jedan par (njegovi prijatelji iz Bg).Dugo smo razgovarali, gledali se, smijali se, kupali se, dodirivali se nekim suvim travcicama, ali krijuci.Kako mi je to tada prijalo.Plaza je polako pocela da se prazni, njegovi prijatelji su otisli i ostali smo sami.Ja , on, more, zalzak sunca.Sta da vam kazem..Poljubili smo se.Nikada necu zaboraviti taj trenutak.Kao iz bajke.
Postajalo je hladno pa smo napustili plazu i autobusom krenuli prema njegovoj kuci.Kuca je bila nedovrsena, udaljena od grada i samo 20-tak m od mora.Tu noc sam prespavao kod njega.Grlili smo se, mazili, ljubili, sexa nije bilo. To je bilo ono pravo, ono sto mi je u tom trenutku trebalo.
Sjutradan smo se rastali, bez ikakvih obecanja i sl.Bili smo u kontaktu preko sms poruka.Dopisivali smo se po cijeli dan.Ja sam vjerovaro da je on onaj pravi i da ce od svega toga biti nesto.Medjutim 19 avg 2004 negdje oko 21 h mi je poslao poruku sledece sadrzine "Nisam siguran u sve ovo, bolje da prekinemo kontakt."Pozvao sam ga da mi kaze razloge zbog kojih misli da ne treba da pokusamo, ali tel je vec bio iskljucen.Bio sam ocajan.Odmah sam pozvao Hipatiju (koja je vec bila upucena u cijelu pricu)i ispricao joj sta se desilo.Rekla mi je da se borim za ljubav "BORI SE, BORI SE.."na brzinu sam se spremio, pozvao taxi i uputio se prema njemu.Posle nekih sat vremena voznje, stigao sam ispred njegove kuce.Nisam imao pojma sta cu ja na tom mjestu, sta da mu kazem, kako ce reagovati sto sam dosao tako kasno bez najave..Rekao sam taksisti da me saceka jer nisam bio siguran kako ce se stvari odvijati.
Bio je na terasi sa jos dva para (gay i str8) i onda sam ja stupio na scenu.
Bio je sokiran kad me ugledao.Pred svima sam mu rekao da sam dosao da razgovaramo i pitao ga da li da otkazem taxi ili da me i dalje ceka.Rekao mi je da otkazem taxi.Posli smo u njegovu sobu, sjeli na krevet.Jako me zagrlio.Ja sam poceo da placem.Trazio sam objasnjenje od njega, zasto nismo pokusali i sl.On me stegao jos jace i rekao mi je "NIKADA TE VISE NECU PUSTITI, OVO NIKAD NIKO NIJE UCINIO ZA MENE". Te rijeci NIKADA TE NECU PUSTITI su se duboko urezale u mene.Nikada necu zaboraviti tu noc.Mislio sam da je cijeli svijet moj.Poletio sam previsoko...
Onda je nastupio onaj period koji je svima vama poznat.Period kada mi je sve bilo ruzicasto, kada nisam mario za nista drugo osim za sebe i svoju srecu.Bio sam stvarno srecan.Mozda prvi put u zivotu.
Provodili smo puno vremena zajedno.Onoliko koliko sam mogao da nadjem s obzirom da sam ljeti pretrpan obavezama.Kolegama sa posla sam "servirao" pricu kako sam u ljubavi sa curom iz susjednog grada.Imali su veliko razumijevanje za mene i tolerisali su moje izostanke sa posla.Tada sam bio spreman na sve.Bio sam spreman da napustim ovaj grad, posao, prijatelje sa kojima sam proveo cijeli zivot...sve sve sve...Sa njim mi je svaki dan bio ispunjen.Radili smo najobicnije stvari ali sa njim su one imale neki smisao.Putovali smo, isli na plazu, kuvali zajedno, spremali kucu...citavt zivot smo isplanirali.Uzivao sam u svakom trenutku.Bio sam tuzan kada sam se vracao kuci.Dolazio je i on kod mene.Naravno za moju porodicu on mi je bio samo dobar prijatelj.
I tako dani su prolazili, uspomene su se redjale..Avgust je brzo proletio i prva polovina septembra.Tih dana je ocekivao drugaricu koju nije gledao zadnjih 10 godina..Boravila je kod njega nekoliko dana.Poslednja dva dana njenog izleta smo iskoristili za izlete po Cg i susjednoj nam drzavi.Tih dana sam primjetio da nije vise onako pazljiv prema meni kao sto je bio na pocetku.
Kada smo se u ponoc vratili sa izleta, pokrenuo sam razgovor sa njim jer sam znao da nesto nije u redu.Posle duzeg razgovora doslo se do onog sto nikako nisam zelio da cujem.Rekao mi je da me vise ne voli onako kako bih ja to zelio.Vjerovatno znate kako sam se osjecao u tom trenutku.Citav moj svijet se srusio, snovi su potonuli.Bio sam ocajan.Plakao sam kao malo dijete (ko kaze da muskarci ne placu )...Razne misli su mi prolazile kroz glavu, nesto nalik na pjesmu grupe HIM "Join me in death".Pokusavao sam da ga ubijedim da grijesi, da smo stvoreni jedan za drugog, ali nije islo.To su one rijeci koje vjerovatno svi izgovaramo kad se nadjemo u takvim situacijama, iako ni sami ne vjerujemo u njih.U takvim trenucima je sve uzalud.Kad se samo sjetim koliko sam bio jadan u tom trenutku....Jebi ga vjerovao sam u tu ljubav, vjerovao sam u ono "NIKADA TE NECU PUSTITI.."Stvarno sam ga volio.
Sjutradan me odvezao kuci.Izgledao sam uzasno, a i tako sam se osjecao.Dogovorili smo se da ostanemo prijatelji.Rekao je da ne zeli da me izgubi, a ni ja nisam zelio da on nestane iz mog zivota.
Danima posle toga sam isao kod njega, pokusavajuci da nesto promijenim, bacio sam ponos pod noge, dodirnuo samo dno....Uvijek sam razmisljao na taj nacina da se za ljubav treba boriti, da treba pokusati sve.I ja sam pokusao sve, vjerujete mi, sve, ali nije islo.Ta ljubav je vec bila mrtva.
Da bih nekako prezivio, da bih stao na noge, odlucio sam da pocetkom oktobra podjem za Beograd kod Hipatije.Prije nego sto sam otputovao za Bg otisao sam kod njega da se pozdravimo.Vise nije stajala moja slika pored njegovog kreveta, nije bilo moje cetkice za zube pored njegove.Vise nije bilo nicega sto bi podsjecalo na mene.To me skroz dotuklo.
Dan pred odlazak u Beograd on me pozvao i ponudio mi da budem neko vrijeme u njegovom stanu u Beogradu.I to mi je ulivalo nove nade.Bas sam bio veliki optimista, zar ne?
U Beogradu sam prvo vrijeme bio kod Hipatije, a onda sam presao u njegov stan.Pokusavao sam da prebolim, ali nije islo.Neplanirano i on je daosao u Beograd.
Dva tri dana prije nego je dosao i dan posle njegovog dolaska izdesavalo se puno stvari.Trebalo bi mi puno vremena da vam objasnim sve.Neke stvari ne razumijem ni danas.Posle tih dogadjaja nismo vise bili ni prijatelji.Presao sam kod Hipatije koja mi je bila velika podrska.Puno mi je pomogla.
Svemu je dosao kraj.
U Beogradu sam bio skoro cijeli oktobar.Posle Bg vratio sam se kuci.Sa njim sam se video jos dva puta posle toga, jer mi je vratio neke stvari koje su pripadale meni.Susreti su bili kratki.Posle toga ga vise nikad nisam video.
I dan danas su mi u glavi rijeci "NIKADA TE NECU PUSTITI.."Od njega su mi ostale neke slike na koje naletim s vremena na vrijeme kad preturam po fioci, cd sa nasom pjesmom....Taj period mi se cini tako dalekim sve dok na ulici ne naletim na nekog prolaznika koji koristi parefem koji je on koristio, dok ne cujem nasu pjesmu..Onda se sjetim svega.
On je bio jedini muskarac koji je zbog mene oprao zube pet puta u roku od sat vremena jer je znao da ne volim poljubac sa ukusom nikotina.Zvuci smijesno, ali je to stvar koju ja nikada necu zaboraviti.
Ja sam sada ok.Skoncetrisao sam se na neke druge stvari.Sredio sam se, dobro sam.Za njega sam cuo da ima novu ljubav.
Medju svim tim ljudima koji su tog dana dosli, bio je i on.Visok, krupan sa prelijepim tamnim ocima i malim stomacicem (koji se mogao srediti trbusnjacima)Pozelio sam da je on taj.Za razliku od drugih on je bio tu poslovno.Morali smo narednih nekoliko dana da saradjujemo.
Obratio mi se na losem srpskom jeziku.(stranac koji je u nasoj zemlji zadnje dvije god.)
Bio sam krajnje ljubazan, trudeci se da na njega ostavim sto bolji utisak.Pokusavao sam da od njega ukradem poneki pogled, ali nista od toga.Medjutim nista od svega.Nasa saradnja se zavrsila i poslednjeg dana je prisao, pozdravio se sa mnom, zastao kod ulaznih vrata sa pogledom uperenim u mene i otisao.Bilo mi je zao, ali to je bila jedna od million situacija koje sam vec ranije dozivio.
Dva mjeseca kasnije tj tacnije 12 avgusta 2004. mi se desilo nesto nevjerovatno.Tu noc sam proveo kod kuce jer nisam bio raspolozen za izlazak.Prikacio sam se na net i surfovao po omiljenim sajtovima.Uskocio sam na sajt koji sam posjecivao cesto i na moje veliko odusevljenje ugledao sam njegovu sliku sa profilom.Nisam mogao da vjerujem.Vidio sam da je i on ON LINE pa sam mu odmah poslao poruku tipa "Cao, mi smo se upoznali prije dva mjeseca i volio bih da te opet vidim".Posto nisam znao mnogo o njemu tj nisam znao nista o njemu, nisam mu rekao gdje smo se upoznali.Bio sam oprezan.Cekao sam i cekao, ali odgovora nije bilo.Pomislio sam da se mozda uplasio.
Sjutradan posle posla sam provjerio posticu i na moje veliko iznenadjenje dobio sam odgovor od njega.Dao mi je broj mob tel uz poruku dam u se javim jer mu internet nije uvijek pristupacan.Odmah sam mu poslao poruku, ali nije bilo odgovora.Tek posle nekoliko sati mi je stigla poruka.Zapoceli smo dopisivanje.Nisam mu odmah htio reci gdje i kako smo se upoznali, ali sam ga navodio na pravi put.Rekao sam mu da mislim da ga fizicki nisam privukao jer nijednim gestom to nije pokazao.Posle dugog dopisivanja on me upitao da li sam bio jedini muskarac na tom random mjestu.Rekao sam mu da jesam, znajuci da ce odmah pogoditi o kome se radi, jer je imao previse informacija.Naravno i ja sam to zelio.Sledeca njegova poruka je bila "ZNAM! TO I TO MJESTO!HAHAHAHA!"Pitao sam ga "I?" a on je odgovorio sledece "PA KAKO MOZES DA KAZES DA NISAM GLEDAO U TEBE??NAJTEZE MI JE BILO KAD SAM ODLAZIO, STAJAO SAM KOD ULAZNIH VRATA MISLECI DA CES POCI ZA MNOM I DA CES NESTO PREDUZETI."
Bingo!
Nastavili smo dopisivanje.Odlucili smo da se vidimo.
15 avg. 2004 sam se spremio i krenuo autobusom na zakazani sastanak.Dogovor je bio da se sastanemo na neutralnom terenu, odnosno u gradu u kojem nismo zivjeli.Sastali smo se i posli na plazu gdje nas je cekao jos jedan par (njegovi prijatelji iz Bg).Dugo smo razgovarali, gledali se, smijali se, kupali se, dodirivali se nekim suvim travcicama, ali krijuci.Kako mi je to tada prijalo.Plaza je polako pocela da se prazni, njegovi prijatelji su otisli i ostali smo sami.Ja , on, more, zalzak sunca.Sta da vam kazem..Poljubili smo se.Nikada necu zaboraviti taj trenutak.Kao iz bajke.
Postajalo je hladno pa smo napustili plazu i autobusom krenuli prema njegovoj kuci.Kuca je bila nedovrsena, udaljena od grada i samo 20-tak m od mora.Tu noc sam prespavao kod njega.Grlili smo se, mazili, ljubili, sexa nije bilo.
To je bilo ono pravo, ono sto mi je u tom trenutku trebalo.Sjutradan smo se rastali, bez ikakvih obecanja i sl.Bili smo u kontaktu preko sms poruka.Dopisivali smo se po cijeli dan.Ja sam vjerovaro da je on onaj pravi i da ce od svega toga biti nesto.Medjutim 19 avg 2004 negdje oko 21 h mi je poslao poruku sledece sadrzine "Nisam siguran u sve ovo, bolje da prekinemo kontakt."Pozvao sam ga da mi kaze razloge zbog kojih misli da ne treba da pokusamo, ali tel je vec bio iskljucen.Bio sam ocajan.Odmah sam pozvao Hipatiju (koja je vec bila upucena u cijelu pricu)i ispricao joj sta se desilo.Rekla mi je da se borim za ljubav "BORI SE, BORI SE.."na brzinu sam se spremio, pozvao taxi i uputio se prema njemu.Posle nekih sat vremena voznje, stigao sam ispred njegove kuce.Nisam imao pojma sta cu ja na tom mjestu, sta da mu kazem, kako ce reagovati sto sam dosao tako kasno bez najave..Rekao sam taksisti da me saceka jer nisam bio siguran kako ce se stvari odvijati.
Bio je na terasi sa jos dva para (gay i str8) i onda sam ja stupio na scenu.
Bio je sokiran kad me ugledao.Pred svima sam mu rekao da sam dosao da razgovaramo i pitao ga da li da otkazem taxi ili da me i dalje ceka.Rekao mi je da otkazem taxi.Posli smo u njegovu sobu, sjeli na krevet.Jako me zagrlio.Ja sam poceo da placem.Trazio sam objasnjenje od njega, zasto nismo pokusali i sl.On me stegao jos jace i rekao mi je "NIKADA TE VISE NECU PUSTITI, OVO NIKAD NIKO NIJE UCINIO ZA MENE". Te rijeci NIKADA TE NECU PUSTITI su se duboko urezale u mene.Nikada necu zaboraviti tu noc.Mislio sam da je cijeli svijet moj.Poletio sam previsoko...
Onda je nastupio onaj period koji je svima vama poznat.Period kada mi je sve bilo ruzicasto, kada nisam mario za nista drugo osim za sebe i svoju srecu.Bio sam stvarno srecan.Mozda prvi put u zivotu.
Provodili smo puno vremena zajedno.Onoliko koliko sam mogao da nadjem s obzirom da sam ljeti pretrpan obavezama.Kolegama sa posla sam "servirao" pricu kako sam u ljubavi sa curom iz susjednog grada.Imali su veliko razumijevanje za mene i tolerisali su moje izostanke sa posla.Tada sam bio spreman na sve.Bio sam spreman da napustim ovaj grad, posao, prijatelje sa kojima sam proveo cijeli zivot...sve sve sve...Sa njim mi je svaki dan bio ispunjen.Radili smo najobicnije stvari ali sa njim su one imale neki smisao.Putovali smo, isli na plazu, kuvali zajedno, spremali kucu...citavt zivot smo isplanirali.Uzivao sam u svakom trenutku.Bio sam tuzan kada sam se vracao kuci.Dolazio je i on kod mene.Naravno za moju porodicu on mi je bio samo dobar prijatelj.
I tako dani su prolazili, uspomene su se redjale..Avgust je brzo proletio i prva polovina septembra.Tih dana je ocekivao drugaricu koju nije gledao zadnjih 10 godina..Boravila je kod njega nekoliko dana.Poslednja dva dana njenog izleta smo iskoristili za izlete po Cg i susjednoj nam drzavi.Tih dana sam primjetio da nije vise onako pazljiv prema meni kao sto je bio na pocetku.
Kada smo se u ponoc vratili sa izleta, pokrenuo sam razgovor sa njim jer sam znao da nesto nije u redu.Posle duzeg razgovora doslo se do onog sto nikako nisam zelio da cujem.Rekao mi je da me vise ne voli onako kako bih ja to zelio.Vjerovatno znate kako sam se osjecao u tom trenutku.Citav moj svijet se srusio, snovi su potonuli.Bio sam ocajan.Plakao sam kao malo dijete (ko kaze da muskarci ne placu )...Razne misli su mi prolazile kroz glavu, nesto nalik na pjesmu grupe HIM "Join me in death".Pokusavao sam da ga ubijedim da grijesi, da smo stvoreni jedan za drugog, ali nije islo.To su one rijeci koje vjerovatno svi izgovaramo kad se nadjemo u takvim situacijama, iako ni sami ne vjerujemo u njih.U takvim trenucima je sve uzalud.Kad se samo sjetim koliko sam bio jadan u tom trenutku....Jebi ga vjerovao sam u tu ljubav, vjerovao sam u ono "NIKADA TE NECU PUSTITI.."Stvarno sam ga volio.
Sjutradan me odvezao kuci.Izgledao sam uzasno, a i tako sam se osjecao.Dogovorili smo se da ostanemo prijatelji.Rekao je da ne zeli da me izgubi, a ni ja nisam zelio da on nestane iz mog zivota.
Danima posle toga sam isao kod njega, pokusavajuci da nesto promijenim, bacio sam ponos pod noge, dodirnuo samo dno....Uvijek sam razmisljao na taj nacina da se za ljubav treba boriti, da treba pokusati sve.I ja sam pokusao sve, vjerujete mi, sve, ali nije islo.Ta ljubav je vec bila mrtva.
Da bih nekako prezivio, da bih stao na noge, odlucio sam da pocetkom oktobra podjem za Beograd kod Hipatije.Prije nego sto sam otputovao za Bg otisao sam kod njega da se pozdravimo.Vise nije stajala moja slika pored njegovog kreveta, nije bilo moje cetkice za zube pored njegove.Vise nije bilo nicega sto bi podsjecalo na mene.To me skroz dotuklo.
Dan pred odlazak u Beograd on me pozvao i ponudio mi da budem neko vrijeme u njegovom stanu u Beogradu.I to mi je ulivalo nove nade.Bas sam bio veliki optimista, zar ne?
U Beogradu sam prvo vrijeme bio kod Hipatije, a onda sam presao u njegov stan.Pokusavao sam da prebolim, ali nije islo.Neplanirano i on je daosao u Beograd.
Dva tri dana prije nego je dosao i dan posle njegovog dolaska izdesavalo se puno stvari.Trebalo bi mi puno vremena da vam objasnim sve.Neke stvari ne razumijem ni danas.Posle tih dogadjaja nismo vise bili ni prijatelji.Presao sam kod Hipatije koja mi je bila velika podrska.Puno mi je pomogla.
Svemu je dosao kraj.
U Beogradu sam bio skoro cijeli oktobar.Posle Bg vratio sam se kuci.Sa njim sam se video jos dva puta posle toga, jer mi je vratio neke stvari koje su pripadale meni.Susreti su bili kratki.Posle toga ga vise nikad nisam video.
I dan danas su mi u glavi rijeci "NIKADA TE NECU PUSTITI.."Od njega su mi ostale neke slike na koje naletim s vremena na vrijeme kad preturam po fioci, cd sa nasom pjesmom....Taj period mi se cini tako dalekim sve dok na ulici ne naletim na nekog prolaznika koji koristi parefem koji je on koristio, dok ne cujem nasu pjesmu..Onda se sjetim svega.
On je bio jedini muskarac koji je zbog mene oprao zube pet puta u roku od sat vremena jer je znao da ne volim poljubac sa ukusom nikotina.Zvuci smijesno, ali je to stvar koju ja nikada necu zaboraviti.
Ja sam sada ok.Skoncetrisao sam se na neke druge stvari.Sredio sam se, dobro sam.Za njega sam cuo da ima novu ljubav.
Zao mi je sto nije uspelo... 
) A kad ona dodje onda ce ti se verovatno sve ciniti drugacije nego sada i na neki nacin ce ti biti drago sto je sve to tako bilo.........
Cini mi se da se sopstvenoj sreci ne radujem toliko jer nekako tu uvek ima strepnje i straha (bar kod mene) a tebe/vas kad bih cula u to vreme, ma samo sam se radovala i uzivala u vasoj sreci, cinilo mi se da se ne moze dogoditi da nesto krene naopako.......
Nego cemo da slavimo 5, 10, 15....... god ljubavi 
