Gay-Serbia.com | Diskusije

Ima te li kada, kako, zasto, dokle... strah od ljubavi ?

Hajde malo glasanja, malo postova...

Nemam nimalo straha od toga

ali mnogi imaju.

Ja kad se zaljubim ne mislim na posledice tj na mogucnost da cu mozda biti ostavljen i da cu patiti.Ko pocne vezu sa tim razmisljanjem bolje je i da ne pocinje nista.

Ljubav i kašalj, teško je zaustaviti, a još teže sakriti.

Ljubav se ne može spre?iti, ali se ?esto le?imo, kad se desi da zavolimo pogrešnu osobu.

Ljubav je nešto što svi posedujemo, manje ili više...
Od toga se ne može plašiti. Možemo se plašiti veze, ili ne?eg drugog. Ali same ljubavi, ne znam kako bi iko mogao da se plaši.

Opet moram da se slozim sa Aksom:) Desilo mi se para puta da sam se poplasila ali to je vise bilo ezivanja...ali prevazisla sam to:)

Ne bih rekao da imam strah od ljubavi.

No way!!!
Nema straha od ljubavi, to je sigurno!

Koja je razlika izmedju 3. i 4. opcije?

Imam malo, u pocetku, trudim se da iskuliram, ali dogodi mi se da se isprepadam ako stvari idu prebrzo... Generalno nemam.

Ljubav, Ah ljubav

Originally posted by Lunja
Koja je razlika izmedju 3. i 4. opcije?

u gradaciji ... 4. opcija je potpunije sigurna u to da nema straha, ni malo... a 3. je uverena da nema straha !

da se ne lazemo - imam i te kakao
mada, to je vise kao anxioznost, krece cim osetim da nemam kontrolu u rukama, a ko je jos pa ima kad se zaljubi.A tek vezivanje - bolje da ne komentarisem.
I onda uvek upadnem u stanje rastrzanosti,
e nekad stvarno previse komplikujem. al dobro, ucim se na greskama

ne....
samo neka mi neko kaze zbog chije babe zdravlje da se bojim ljubavi...

Uspanicim se cim primetim da partner pokazuje vise interesovanja nego li ja, ili pak zeli ozbiljnije da se veze.

ma kakav strah

imam strah od ljubavi, i kada partner pocne da mi planira 2 meseca u napred sta cemo raditi ja kazem ZBOGOM, bye,bye.....mozda samo nisam naisla na PRAVU osobu, ali eto, jos nikome nisam uzvratila ljubav...jebiga...plashim se vezivanja (shit happens), ali sve se vrti u krug, pa tako kada sam htela da je dam, ostala sam kratkih rukava....

dakle opcija No. 1.

Nemam strah od ljubavi, nemam strah od vezivanja, i od same "emocije za feeling", al iteTkako
imam od toga da me neko upozna, tj. od zblizavanja tj. od odbacivanja. Valjda to ide tim redosledom. I do cega smo dosli?
Da nismo vredni sami sebi ako nas neko drugi "nevrednuje". Gluposti. Ali kako ih izbeci.
Ne, ovo nije bilo pitanje.

NE! Ne plasim se ljubavi. Jer se ona svakako desi, bez da imam mogucnost, da uticem na svoje osecaje.
Nikada ne razmisljam o posledicama. Tek kad me neka "posledica" snadje, mozak krene da radi milion na sat. Naravno bezuspesno, jer nikoga ne mozemo terati da nas voli.
I ne mogu da skontam, da se ljudi plase ljubavi. Ako ne rizikujemo u zivotu, nikada necemo saznati, da li je vredelo ili ne. Dok strah pobedjuje sve ostalo, covek ne moze biti srecan. Gubi se u moru misli, da bi na kraju skontao, da je propustio nesto, sto vise nikada nece imati.




Toliko nam malo treba, da budemo srecni, a tako je nedostizno...

" Placem
boli me i sad
secanje na tebe
Ne mogu da ti oprostim
taj strah od ljubavi
Plasim se da svi
su kao ti..."

Prigodan stih, tek da presecemo diskusiju....

Originally posted by deni
" Placem
boli me i sad
secanje na tebe
Ne mogu da ti oprostim
taj strah od ljubavi
Plasim se da svi
su kao ti..."

Prigodan stih, tek da presecemo diskusiju....

A zasto presecamo ?
Da, stihovi su tako istiniti...

Val
A zasto presecamo ?

Pa, k`o u kafani - kad odlucimo da presecemo, recimo, vino zestinom, tako i u ovoj sladunjavoj temi - valja malo preseci, pa nastaviti dalje u zescem ritmu.

ne plasim se ljubavi, ljubav je divna!
a sve ono sto boli i pece i nije ljubav vec nas povredjeni ego...

Val
I ne mogu da skontam, da se ljudi plase ljubavi. Ako ne rizikujemo u zivotu, nikada necemo saznati, da li je vredelo ili ne.

"Ljubav je jedina igra u kojoj se gubi ako se ne igra"
Kler Otoms, Ali Mekbil.

SUO

Originally posted by Nocturnal

Val
I ne mogu da skontam, da se ljudi plase ljubavi. Ako ne rizikujemo u zivotu, nikada necemo saznati, da li je vredelo ili ne.

"Ljubav je jedina igra u kojoj se gubi ako se ne igra"
Kler Otoms, Ali Mekbil.

SUO

Pa upravo zbog toga ne kontam...

Ljubav je najlepse osecanje. Voleo sam, volim i volecu. Nema nista lepse od zagrljaja voljene osobe, od prvog jutarnjeg poljubca. Ja glasam za visnju (ljubav).

Ima medju nama zaista onih koji iz loseg iskustva,ili nekog urodjenog nepoverenja ne mogu da se prepuste NIKOME NIKADA.
Velika kletva-ne biti u stanju da potones do dna ali i nikada ne uspeti da dodirnes nebo
Ako je neko nekada imao ovaj problem i nekako uspeo da ga resi neka se javi

Ne vidim zasto bih se plasila tako lepog osecanja kao sto je ljubav... Ja taaaako volim svoje stanje zaljubljenosti, i volim kada jasno mogu da osetim da volim... Pretpostavljam da se ljudi plase ljubavi zbog onoga sto sledi posle ljubavi... Ali, Boze moj, i patnja je emocija, i iz nje moze da se izvuce jako lepa pouka.

Ljubavi se ne plasim vec uskracivanja iste. Najvise se bojim one jevrejske kletve 'dabogda imao pa nemao'.

Originally posted by GALATEJA
Najvise se bojim one jevrejske poslovice 'dabogda imao pa nemao'.

e to jevrejsko govno (pardon, nista lose prema jevrejima nego prema poslovici, da ne bude posle da sam politicki nekorektna) me prati kroz ceo zivot i svaki put ulece kad ne treba. obavezno, i bez izuzetka, ali nadam se da sam dovoljno jaka da svaki put izdrzim...do sada sam izlazila na kraj sa "gubljenjima ljubavi"...ali mislim da trenutno ne bih imala snage za jos jedan emotivni krah posle jednog skorog takvog dogadjaja. e a gde sam odgovorila na temu?

ok, kad bih se plasila ljubavi mislim da bih bila najisprazniji covek na svetu, a mozda i najnesrecniji, posto sam ovisnik o ljubavi jasno je da mi je to najpotrebnija stvar u zivotu pa je nekako nelogicno da se plasim onoga sto mi je preko potrebno....ako sam duze od mesec dana bez ljubavi - potpuno emotivno usahnem...

ja sam bez ljubavi i strahujem se neak se svidi jer sam trentuno zaljubljena ali desava se:(

Originally posted by Shoplifter
Nemam strah od ljubavi, nemam strah od vezivanja, i od same "emocije za feeling", al iteTkako
imam od toga da me neko upozna, tj. od zblizavanja tj. od odbacivanja. Valjda to ide tim redosledom. I do cega smo dosli?
Da nismo vredni sami sebi ako nas neko drugi "nevrednuje". Gluposti. Ali kako ih izbeci.
Ne, ovo nije bilo pitanje.

Hm, donekle se slazem s tobom. Do ovog dela oko vrednovanja.

Dakle, definitivno nemam strah ni od ljubavi ni od vezivanja, ali imam donekle taj strah od dubinskog "upoznavanja". Ali ne zbog eventualnog "nevrednovanja" od strane te osobe, nego sto imam tako neki trip da se rasipam okolo na taj nacin, da gubim sebe.
Kao oni tripovi da u svakom ogledalu u koje pogledas ostane deo tvog lica, tako nekako valjda.
Nemam pojma, valjda sam introvertna.

Evo vra?am se u ovu temu. Ljubav je davanje i primanje. Ako udjemo u neku vezu s tim jao necu dobiti onoliko koliko dajem, jao izgubicu ovo ili ono nema nista od veze. Ne treba da se plasimo ljubavi ali treba da se plasimo ukoliko nismo spremni uvek uciti voleti.

Ljudi idu precicama misleci da je precica put do srece. Nista nije jednostavno, ljubav trazi puno ulaganja.

Ali nekako sam uvek bar nacelno spreman da ucim jer je to uslov mog opstanka. Ako u nasim zivotima nema bar malo ljubavi mi smo mrtvi ljudi. Ponor praznine bi da nas proguta sa svih strana. Jedna neizmerna patnja kojoj ne znamo ime.

Jer je ljubav POTREBA, uslov zivota ljudskog bica. Zivotinje se samo pare i ne razmisljaju o tome.

Ili kao što kaže moja omiljena pesnikinja Vesna Parun:

''Kad ljubav umre u nama, tad nismo više ni stari ni mladi, tada smo goli i neobranjivi pred vremenom."