Bootstrap Framework 3.3.6

Over a dozen reusable components built to provide iconography, dropdowns, input groups, navigation, alerts, and much more...

Ljubi, ljubi al glavu ne gubi

Moderatori: KorvinOdAmbera, Moderators

Korisnikov avatar
By IMPACT
#2816152
Јесте, у праву си, то је био најсрећнији дан у мом животу. Све је протекло у најбољем реду од почетка до краја. Били смо опуштени и задовољни, окружени људима који нас воле.

Желим теби као и свим осталим члановима форума један овако симболично јак и истовремено незабораван тренутак.
Korisnikov avatar
By IMPACT
#2820871
Пишем теби...

Лепи мој, предивни сну, пишем теби, роде мој најмилији, дао си ми крила, дао си ми подстрек, крећем ти у сусрет, горим...
Хоћу пре свега да оживим!
Да један наспрам другог седимо и да се гледамо право у очи, дуго, јако дуго, без зазора, стида и без стрепње...
Желим да зароним у тај бездан, твог небеско плавог ока, да протрчим кроз врели пламен жудње у зеници ти црној- румен, да се неопрљен провучем све до душе ти чисте и да у њој притајен, сну мој, ушушкан у топло, заувек заспим...
Да ти одбројавам трептаје срца, да ти моје очи, да ти оне, озелене и прелију мирисом среће пределе запуштених вртова наде, да те својим гласом, да те музиком речи, привучем себи до зоре саме те последње ноћи!
Да заједно напустимо старе, сасушене кошуљице у новоме руху, приложивши их одложене иза себе прошлости.
Да се винемо, један уз другог, тихо, неприметно, лагани, прозрачни, у љубав вечиту!
#2820876
Овај текст је самом собом инспирисала фотографија једног прелепог дечка који ме је зимус стартовао преко ''Гриндра'' у Београду. Његова је лепота додирнула нешто што ми се чинило дубоко успаваним у мојој души, ми смо се потом и упознали, он је инсистирао, 15 година млађи од мене...

Због целе ове ситуације, једини начин да некога упознаш је путем ових апликација. У Француској ми се нуди пет дејтова дневно али овде ми је то досадно, испразно, ледено јер је увек исто, увек се и искључиво ствар одвија онако како то оном другом одговара. Секс, голи секс, механички, без емоција, без подстицаја, дроге је у огромним количинама, сви су све сами Матрикси...

У Београду ми је било лепо!

Какви су ме фрајери јурили!
Један је због мене сео у кола и превалио 70 километара само да би био самном. И јебали смо се до даске, до коске и љубили и мазили, успут ми је у паузама испричао све о себи, било нам је чаробно.

Због једног другог сам у три ујутро сео у такси и одвезао се са Аутокоманде по мећави све у Сремчицу, водио ме је мој непогрешиви инстинкт према једном изузетном човеку и љубавнику.

Генерално, сви су према мени били коректни, искрени, поштени, страсни, занимљиви, забавни, пријатни, радознали, са једним сам дечком слушао музику цело вече и ноћ, прочитао му овај мој текст, на то је он мени приредио неколико одломака из своје поезије. И даље један другом шаљемо преко "What Up"-а разне текстове и песме.

Било је пуно дроге, пића, дивљег секса, невиђене страсти и помаме, снега, јурњаве таксијем у по ноћи са једног краја Београда на други, предивних реченица мени упућених које никад нећу заборавити, био сам алфа мужијак, невиђено напаљен, расположен, насмејан, духовит, себи прелеп, самом себи интересантан, самог сам себе изненадио својом виспреношћу, проницљивошћу и опрезом.

А и грешио сам, залетао се, заљубљивао без правих подстицаја, прецењивао, подцењивао, стизао касно у нечији немир, тугу, усамљеност, зачарани круг зависности, патњу, бол...

Доживео сам широку палету емоција, био аутентичан, свој, ни у чему нисам претеривао, слушао сам пажљиво, од Аутокоманде до Вука, по снегу, пратио сам покрете усана и дах што ко бели дим избија из мисли мога саговорника...

Један ме је дечко свакога дана стартовао од кад сам дошао у Београд, пуне три недеље, прелеп , 24 године...
На крају сам му се јавио и рекао да иако имам пет банки секс не плаћам. Он ми је одговорио да жели једно лепо познанство, и ја сам се постидео себе, договорили смо се , нашли, дошли до мене, једну, две, три ноћи за редом, хвала Богу да му се нисам одмах јавио, још увек бих, заљубљен до ушију, био у Београду, са њим...

И поред свега, ми смо остали људи, било ми је дивно, срце ми је пуно, био сам вољен, жељен, мажен, пажен. Стекао сам бар пет озбиљних познастава са којима сам и даље у контакту.
Korisnikov avatar
By IMPACT
#2820900
Већ практично годину дана како поново живим сам...

22. априла 2020 године, у неколико минута, попут цунамија, у доба првог карантина, живот који сам градио, све ове године, само са једним јединим човеком, у неповрат је, у тих пар фаталних минута уништен, одуван, запечаћен, изчежавши као да га никад није ни било.

Преживео сам, покренуо се, напустио Париз првим возом за Марсеј, нашао смештај, посао, преселио своје ствари, изнајмио коначно и стан, стекао пар познаника, био зимус у Београду, вратио се и ево ме, сада, на још једном почетку...

Ово је била најтежа, најбурнија година у мом животу, после свега претрпљеног и доживљеног више ме ништа не може уништити.

Ја сам исти, изашао сам јак али неокрњен, не упрљан, нисам разочаран, нисам киван, не сажаљевам себе, не желим ни да се мирим са животом нити да му се светим.

Постао сам сталожен, промишљен и реалан. Одувек сам био без икаквих илузија о било чему само што сада прихватам све оно што ми се приређује као нешто сасвим нормално и уопште не-неoчекивано.

Пуштам друге, који ме заиста овде не познају, да се понашају самном онако како они мисле да то треба да чине, и тек онда, кроз то посматрање, доносим закључке какав је њихов став и однос према људима генерално.

Ништа се из мене не види, ништа из мене не избија што би им олакшало или пак отежало тај приступ. Потпуно су слободни!

Водим се идејом да човечни и морални људи увек имају једно те исто уравнотежено понашање које није последица спољног утицаја већ унутрашњег, што би Кант рекао, моралног императива, тог фамозног огледала у коме се посматрамо, сталном и помном контролом исправности свога опхођења са другима, без зазора, страха или стида а које нам због обавезе доследности у томе, коју смо свесно и самовољно прихватили, због тиме створене одговорности према самом себи, не дозвољава да своје понашање мењамо, прилагођавајући га, околностима или важности коју другоме придајемо или не.
Korisnikov avatar
By IMPACT
#2820922
2.35

Прошао ми је овај празан, кишни суботњи дан у више наврата прекиданом сну, у касном буђењу, у једном цртежу и узимању мера за уређења моје кухиње, у лековима за смирење зубног отока, у самоћи и већ створеној усамљености.

Нема никога око мене. Потпуно сам сам...
Не радим, робне куће су у овом, трећем карантину, поново затворене.

Време које долази не слути ни на шта добро. Моја финансијска ситуација је катастрофална, живим већ годину дан у граду, у коме, заправо, не познајем још увек никога.
Оно мало до сада успостављених познастава наводи ме убудуће на велики опрез.

Проводим време сам, активан сам, сваког дана урадим бар нешто за себе, маштам, правим планове од којих затим многи убрзо падају у воду, добро се храним и чврстим сном спавам у сувише великом кревету за мене једног. Здрав сам.

Хладно ми је, стално ми је хладно, пролеће никако да олиста и огреје а у срцу ме језа хвата.
Да ли ћу овако чамети годинама сам?

Ништа више не очекујем од других, овде сам, јер је на мору и сунцу и самоћа и скроман живот лакше подношљив неголи да сам остао у париском сивилу.

Дошао сам на Југ да удахнем ваздух, поново пронађем мир, да се купам и сунчам до миле воље, да не будем гладан, да ми не буде хладно, да ми живот не буде скуп. У Паризу ме је соба од 13 квадрата коштала 640 еура кирије, овде је стан од 27 квадрата 325...

03.05
Korisnikov avatar
By IMPACT
#2820940
[youtube]https://youtu.be/29P12QOT4ME[/youtube]

Прошло ме је моје суморно расположење...

Био сам јуче, на плажи, сам, под облацима а беше ми пријатно, читао сам књигу, мљацкао неку фину чоколаду, фотографисао цвеће које обично не привлачи моју пажњу, али оно је сада тако бујно, сочно, стасито, лишћа продорно зелене боје, интересантно, његове јарке, крупне, живе мрље баш тим необичним контрастом, одскачу на сивилу камењара...

Вратио сам се аутобусом, вратио се кући, вратио се послу, чистио после радова које сам отпочео у уређењу моје кухиње, полако, мирно, промишљено, натенане, још сам нацртао неколико нових скица, дорадио првобитне идеје, допунио их, размишљао о до танчина одређеним детаљима, разматрао могућности како да их остварим и од чега, распремио кревет и заспао из цуга...

Јутрос сам се пробудио у шест, у последње време устајем рано, гладан сам, доручкујем обилато, кафа је ту и поново су ту и цигарете...
Вратиле су се у моје навике саме од себе, помажу мојим нервима да се скрасе. Имам све разлоге да пресвиснем од бола, да хистеришем, да полудим али не дам себи на себе.

Нешто потпуно ново је сазрело. Пресекао сам у себи!

Секс ради секса ми је дојадио. Шутнуо сам без објашњења све редовне љубавнике. Хоћу да сачекам оног јединственог, правог. Већ годину дана сам сам. Па шта ? Одувек сам и био сам ако боље размислим. Годину дана да нема никога да испуни моје мисли дуже од неколико дана, годину дана немам коме шта да пружим. Нико ме сво ово време није честито ни загрлио!

Све је сервирано на готово, ту сам да послужим потреби, да се послужим туђом, обучем и одем. И кад је фрајер био добар и кад је било лепо исфрустриран сам јер видим, јер знам да се ствар неће поновити а поготову кад са неким све крене наопако...

Сад знам шта су и "Рlans planants"...

То су оргије које то заправо и нису, са потпуно урађеним ликовима, заправо су у питању ноћне смене, више њих у мимоходу, уместо групњака где су сви ту у исто време, овде се заправо ради о партнерима који долазе и одлазе, један звони на врата док други већ пали, домаћин ће за то време поспремати свој већ савршено чист и уредан стан пет пута у току те ноћи, тушираће се бар још толико пута, од силне дроге је гладан и жедан, стално нешто припрема од јела, али то све мора да се кува или пече, ради му се, активан је, одлази у шетњу, одједном и ненајављено, не знаш ни куда је отишао ни када ће се вратити, дозе свега и свачега узима сваки сат, то се мери штоперицом, испробава се нови доњи веш, стално се прати ко се на "Grindr"-у укључује или искључује, позивају се нови интересенти, спава се у дремежу од по 15 минута свака два сата, ужурбано се хода по стану горе доле без икакве потребе, циља ни смисла, ту се пуштају у круг и најновији порно филмови зависно од профила партнера, какав је он, такав му је и фетиш...

Да си ти ту или неко други, то врло брзо постаје апсолутно небитно...

Доста ми је да изигравам бесплатног пастува. Доста ми је трилогије-пушење-лизање-набијање. Успут то кратко траје, са издрогиранима, после 15 минута више нема ни секса. Они су негде другде а опет су као ту. Једина позитивна ствар је у томе што су јако пријатни, насмејани и опуштени...

Доста ми је порно сценарија у мом сексуалном животу идентичних онима у правим порно филмовима. Тамо су фрајери јебозовнији и бар умеју довољно да ме напале да свршим.

Од овога нема ништа, не пристајем на шаблон, ништа то мени не доноси. Не приличи ми. Смешно је и отужно. Понашам се по друштвеном моделу који мојој личности не одговара, губим време, идем неком или ми неко долази, чекам да се деси чудо, понашам се по калупу који је зацртан и ван кога у ово време и у овим околностима, ништа друго не постоји.
  • 1
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
long long title how many chars? lets see 123 ok more? yes 60

We have created lots of YouTube videos just so you can achieve [...]

Another post test yes yes yes or no, maybe ni? :-/

The best flat phpBB theme around. Period. Fine craftmanship and [...]

Do you need a super MOD? Well here it is. chew on this

All you need is right here. Content tag, SEO, listing, Pizza and spaghetti [...]

Lasagna on me this time ok? I got plenty of cash

this should be fantastic. but what about links,images, bbcodes etc etc? [...]

Swap-in out addons, use only what you really need!