Gay-Serbia.com | Diskusije

ćao svima. ..
još od svoje pete godine svjesna sam da mi se svidjaju djevojke. znam da je sve to normalno i ostalo, ali problem mi je okolina. tata je skroz protiv toga i svakodnevno slušam kako ’ih sve treba pobiti’,da su bolesni i ostalo. to me psihički ubija. majka je malo blaža po tom pitanju, ali opet ne mogu da joj kažem. društvo isto tako. većina.znam da ni trebalo da se otkrijem sto prije, znam da bi mi sve bilo mnogo lakše, ali ne mogu .šta sad i kako?

Pa nista, probaj za pocetak da promenis homofobicno drustvo. To je, cini mi se, najlakse izvodljivo u okolnostima koje si navela. Forum, chat, nekakvi oglasi i upoznavanje sa lgbt ljudima ce ti bar malo olaksati zivot i psihicki te rasteretiti (:

koliko imaš godina? 22? gdje živiš? imaš li posao?
to su neke osnovne info potrebne za davanje bilo kakvog suvislog savjeta.

Mogla je za početak i da iščita par tema u potforumu, ljudi nisu uzalud pisali.

17 godina imam, učim u gimnaziji u niksicu. . Ne snalazim se bas najbolje na forumu, nemojte zamjeriti

slažem se sa svima koji su ti predložili da menjaš društvo...ako je već tako da nema šanse da te prihvate ako im kažeš tako nešto.Čisto da se ne maltretiraš bezveze da trpiš gluposti od njih ako saznaju...
A za roditelje...joj ne znam...Iskreno,ako ti je otac baš toliko nezgodan po tom pitanju možda bi bilo dobro da se za početak autuješ samo majci,onako,u poverenju(ako možeš da je ubediš da mu ništa ne kaže bilo bi super)

Slazem se sa ostalima da treba da menjas drustvo. Apsolutno se ne isplati druziti se sa homofobicnim ljudima, a u njih spadaju i ljudi koji ce se pred tobom praviti da su "ok sa tim", dok se ne uveris da zapravo nisu, kao sto se meni desilo sa jednom osobom. Ako ne mozes sa nekom osobom da budes iskrena i otvorena, nema poente da se trudis da se socijalizujes sa istom. Razumem da je tesko menjati drustvo kada si u srednjoj skoli, jer je to veoma zatvorena institucija na koju si prisiljena svakodnevno, ali pokusaj da nadjes ljude koji su otvorenijih shvatanja. Upoznavanje novih prijatelja je veoma spor proces koji se odvija spontano i zato nemoj sebe forsirati da se sprijateljis sa prvom osobom na koju naletis. Videces, kad zavrsis srednju skolu, koliko ce ti se zivot promeniti i koliko je zivot studenta drugaciji (narocito ako odes iz grada u kome zivis). Dobices slobodu koju realno nemas u srednjoj i mnogo novih opcija da sama odlucujes o svom zivotu kao i da biras drustvo u moru ljudi sa i van faksa koji su iz raznih mesta, a medju njima se uvek nadje neko poseban.

Hvala puno na savjetima i odgovorima .Nadam se da će se nešto promijeniti nakon srednje skole i da cu naci ljude kojima nije bitno moje seksualno opredeljenje. sto se otkrivanja tice, mislim da jos nijesam spremna na to, ali bih jako voljela da makar neko zna za mene

Sto se tice autovanja, svako autovanje je prica za sebe. Zavisi iskljucivo od osobe kojoj se autujes, ali ti savetujem da se prvo autujes prijateljima, a ne roditeljima. Prijatelji generalno mnogo lakse i objektivnije prihvataju to, dok su roditelji previse neobjektivni i subjektivni i zaista je svaki scenario moguc. Iz mog licnog iskustva, prijatelji su sjajno to prihvatili, svi osim jednog. Sa nekima je bilo potrebno malo vremena da se probije led, dok su drugi oduvek bili bas sirokih shvatanja. U sustini, to nista ne menja u odnosu, a ako menja, onda obicno menja na bolje. Pozitivne posledice su obostrane, jer sa jedne strane, tvoj prijatelj druzeci se sa gej osobom razbija neke predrasude koje *mozda* ima i na taj nacin postaje kompletnija osoba samim tim sto ti utices da on usvoji neke nove poglede na svet i zivotne stavove, a sa druge strane, ti se osecas bolje imajuci osobu koja te prihvata i podrzava takvu kakva si.

Roditelji sa druge strane su mnogo veca nepoznanica. Njihova reakcija i pogled na homoseksualnost zavisi od mnogo faktora kao sto su vreme i sredina u kojoj su odrasli, prijatelji koje su imali/imaju, vaspitanje, individualni stavovi, edukovanost ili temperament kao sto je u slucaju mojih roditelja. Ja sam nazalost imao stravicno iskustvo autovanja roditeljima koje je ravno nocnoj mori koja i dan danas traje. Detaljno sam objasnio citav istorijat naseg disfunkcionalnog odnosa nakon famoznog autovanja, tako da ako te zanima, mozes slobodno procitati u nekoj od tema koje su na ovom sajtu. Ne zelim da te prepadam, jer ima i roditelja koji bez problema prihvate i podrze svoje dete, ali ima i onih koji nisu tako puni razumevanja.

Neko se autuje sa 14 godina, neko sa 40, neko se nikada ne autuje. Smatram da je najbolje autovati se kada osetis da si spremna, a kada vreme dodje, znaces da je to to. Ja sam se prvi put autovao drugarici sa 16 godina, pa zatim i celom drustvu, a roditeljima sa 18, tako da smatram da sam relativno rano sve to obavio i iskreno mi je drago sto je tako.

uci i seli se za beograd (ili jos bolje u inostranstvo) kao i svaki drugi crnogorac s mozgom

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2659811#p2659811]dajana22 napisao:[/url]Nadam se da će se nešto promijeniti nakon srednje skole i da cu naci ljude kojima nije bitno moje seksualno opredeljenje.

nije to "nadanje" koliko je "trud". ako se ne potrudiš da oko sebe okupiš ljude koji će ti dati podršku, teško će to doći samo od sebe. jedan od načina da budeš u kontaktu sa ljudima koji ti mogu pomoći jeste da si, koliko-toliko, out.

kad kažem koliko-toliko, ne mislim na roditelje. to šta oni misle o svemu tome sad ne treba da te brine. svakako sudeći po tvojoj priči, nisu u pravu.

Ljudi, pa i roditelji, cesto pricaju takve stvari kao tvoj otac a onda kada shvate da se to njih tice, a ne tamo nekog drugog, onda veoma cesto promene misljenje, jer krv nije voda... A ako ne promene, onda je i dobro sto si se outovala, jer i inace nisu vredni tvoje paznje i treba da se okrenes drugima... Samo ne zuri sa outovanjem, nista ne treba na silu...