Gay-Serbia.com | Diskusije

Inspiraciju za temu dala Aven.
Dakle, pricamo o razumevanju za nekakve homofobicne izlive prvenstveno prilikom outovanja mada i neke opste situacije dolaze u obzir.
Gde je vas limit?
Je li razumevanje proporcionalno interesu koji imate u tom odnosu?
Zavisi li od toga ko i u kojoj meri izbljuva neku glupost?
Gde je granica koja (mozda) razumevanje cini smislenim i opravdanim?
Stvar karaktera? Iskustva? Trenutnog raspolozenja? Dostojanstva? Neceg sestog?

Imam jako puno razumevanja, i dosta tolerancije dokle god je neko fer prema meni i iskren.
U ljubavi prelazim sve moguce granice tolerancije i razumevanja, tj podizem to na visi nivo.
Sto se tice homofobicnih izliva, tolerancije imam sve manje jer je jako bitno na koji nacin to osoba pita, ili izjavi.
Ako neko pita normalno, normalno ce mu biti objasnjeno ili iskomentarisano, ali ako je neko skot, za to nemam ni ic razumevanja, tolerancije takodje.
I kad osoba vise puta uradi nesto, i vrti to u krug, e ni za to nemam tolerancije niti razumevanja.
Ne volim kada mi se ponavljaju stvari, jezim se od toga.

pisao sam o tome na blogu

kako su u prebacivanju iz jednog cms-a u drugi sjebali neke tekstove, here it is

Zašto su hrvatski roditelji iznevjerili svoju LGBT djecu?

'Da si moje dijete, ubila bih te na mjestu.' Riječi su to sarajevske knjižničarke koje su prošli tjedan, između ostaloga, potaknule jedan od prvih prosvjeda protiv homofobije u susjednoj Bosni i Hercegovini. No, te riječi i takav stav nisu nikakav eksces, nikakva nevjerojatna rijetkost, nego otprilike pa standardna reakcija roditelja na Balkanu, uključujući i Hrvatsku, kada su suočeni sa činjenicom da im djeca nisu heteroseksualna. Na sreću, zasad ubijanja vlastite djece nije bilo, ali to je zapravo jedino čega nije bilo iz velikog repertoara svakovrsnog nasilja. Bilo je zato premlaćivanja, izbacivanja iz kuće, sustavne psihičke torture, najgoreg vrijeđanja i pljuvanja, zatvaranja u sobu, prisilnog odvođenja na 'liječenje', maltretiranja religijom kao spasom od homoseksualnosti, javnog odricanja i pljuvanja, šikaniranja i zapravo svega strašnog što vam na pamet može pasti. I sve to isključivo zbog toga što roditelj sazna, na koji god način, da mu dijete nije heteroseksualno.

LGBT osobe od svojih roditelja vrlo često čuju i stvari poput 'da si barem narkoman ili kriminalac', suočavaju se s tvrdokornom nespremnošću da se roditelji informiraju o homoseksualnosti, odbijanjem da se upoznaju partneri/ce, histerični ispadi i vriska u stilu 'čime sam ja to zaslužio/la' su u većini slučajeva neizbježni, kao i odbijanje da se o homoseksualnosti vlastitog djeteta uopće razgovara, jer ono o čemu se šuti i ne postoji. Nadalje, roditelji LGBT djece većinom odbijaju okolini reći taj podatak o svojoj djeci, a mnogi od njih smjerno šute kada se u širem društvu njihove potomke proglašava bolesnima, kada se poziva na njihovo istrebljivanje i ostali tradicionalni hrvatski repertoar kada je riječ o homoseksualnosti. U svemu tome se često i zanemaruju svi mogući uspjesi djeteta, njegov karakterni kvalitet i osobnost, jer sve kao da pada u vodu i biva izbrisano pred činjenicom da dijete nije heteroseksualno. Roditelji si uzimaju pravo, bez ikakve primisli da bi to možda moglo biti pogrešno, da budu razočarani u vlastito dijete samo zato jer je ono gej.

U takvim se situacijama prilično okrutno razotkriva velika laž o bezuvjetnoj roditeljskoj ljubavi, kakva bi navodno trebala biti i u koju se svi roditelji znaju prije ili kasnije zaklinjati. U hrvatskom kontekstu je to još strašnije, jer dijete dolazi roditeljima po podršku i razumijevanje u društvu koje nažalost nije dovoljno prosvijećeno kada je riječ o LGBT osobama, a u velikom broju slučajeva dobiva jednaku, i goru, osudu od onih čiji je zadatak da uvijek budu na tvojoj strani. Zanimljivo, kroz tolike ratne zločine i mirnodopska ubojstva, silovanja i privatizacijsku pljačku se niti jedan hrvatski roditelj nije odrekao svojeg djeteta – bez obzira koliko krvi bilo na njegovim rukama – dok mladi gejevi i lezbijke moraju redovito strahovati što će se dogoditi ako im mama i tata saznaju što su.

Naravno, postoje i neki, ipak malobrojni, roditelji koji će reagirati smireno i s podrškom, pa čak i ako isprva nisu sretni što im je dijete gej. Ali ne zavaravajmo se, to su još uvijek izuzeci koji potvrđuju pravilo o laži bezuvjetne roditeljske ljubavi, barem u kontekstu Hrvatske i homoseksualnosti djeteta. Uostalom, i cijelu borbu za ravnopravnost LGBT osoba roditelji su prepustili svojoj djeci, a pripomažu rijetki, tek usput i simbolično. Za razliku od mnogih drugih država, u kojima postoje organizacije roditelja i rodbine LGBT osoba koje su direktno uključene u aktivizam na svaki mogući način, u Hrvatskoj toga nema. Misle li roditelji da je dovoljno, primjerice, doći jednom godišnje na Povorku ponosa i da su time učinili sve što je u njihovoj moći da im dijete u hrvatskom društvu ne bude diskriminirano? Još veći je apsurd što i to čine tek rijetki izuzeci, dok većini roditelja ne pada na pamet da pomaknu prstom za ravnopravnost svoje gej djece, nego se postavljaju tako da je to što im jedva toleriraju homoseksualnost vrhunac roditeljske ljubavi. A to bi valjda ipak trebala biti podrška djetetu u ostvarivanju njegovih želja i potencijala, nikako prijezir i gušenje onoga što jest.

Objašnjenja i izgovora za takvu situaciju je pregršt: heteropatrijarhalno društvo, odrastanje u nekom drugačijem vremenu, staromodan svjetonazor, ispunjenost predrasudama i homofobijom. Svega toga su svjesna i djeca koja su gej, jer i sami su odrasli u ne toliko različitim okolnostima. No, ponekad je beskonačno razumijevanje najgora moguća opcija, nego bi se možda trebalo zapitati: 'Pa šta onda? Zar išta od toga opravdava odbacivanje vlastitog djeteta? Zar išta od toga opravdava prepuštenost LGBT osoba sebi samima u borbi za ravnopravnost? Zar hrvatske roditelje nije sramota zbog toga što su u biti ne toliko različiti od onih koji im djecu kamenuju na ulici? Kako je moguće da roditelj izabere homofobnu okolinu u odnosu na vlastito dijete?'

Hrvatska LGBT zajednica je, čini mi se, prilično snizila kriterije kada je riječ o našim roditeljima, pa se svi veselimo ako nas, eto, ne mrze jer smo gej. Kako je to rečeno u odličnom dokumentarnom filmu Dane Budisavljević 'Nije ti život pjesma Havaja' – 'podržala sam te tako što te nisam sprječavala'! E pa dragi roditelji, to nije ni približno dovoljno. Razumljivo je to naše pristajanje na najmanje moguće jer djetetu je neizmjerno teško nemati podršku roditelja, a s obzirom na jedinstvenu dinamiku takvog odnosa i hrvatski društveni kontekst, to je još teže LGBT osobama.

Zato ću u bezuvjetnu ljubav hrvatskih roditelja povjerovati kada na Povorkama ponosa bude više njih nego njihove LGBT djece, i kada se u javnosti konačno budu mogli vidjeti i čuti roditelji koji traže svakovrsnu ravnopravnost svoje djece, na koju su ponosni cijelim srcem i dušom. Kada pred Saborom za bračnu ravnopravnost budu prosvjedovali i potencijalni svekri i punice, a ne samo istospolni parovi. I tako dalje. Sve ispod toga je kompromis na koji smo, kao LGBT zajednica, itekako spremni ali u njemu ima ipak dosta truleži. A zato mi se i čini da gejevi i lezbijke imaju jednu malu prednost u roditeljstvu u odnosu na heteroseksualce –previše nas na nesreću zna kako je to imati loše roditelje i kako je to kad te roditelj, iz kojeg god razloga i s kojim god izgovorom, iznevjeri. Tu i takvu grešku nitko ne bi želio ponoviti.

meni je taj period oko auta i neposredno posle njega safe harbor zona
gde onaj kome se autuje stvarno moze da izlupeta stagod i stvarno mislim stagod
osim ako je namenski maliciozno i da dobije odgovor i no hard feelings

U ljubavi imam beskrajno puno razumevanja. Nekada samu sebe iznenadim koliko sam u stanju da pomerim granice. Medjutim, postoji limit I kad mu pridjem onda nema vise…emotivno se iscrpim, dodje do zamora materijala I to je to…
Za homofobicne izlive, mislim da vise nemam tolerancije uopste…

izbljuva? okay

nemam razumevanja u 98% slučajeva.

Nemam razumevanja.
Zato sam iskreno bio jako začuđen; pre sam imao problema sa kevom, ali se situacija zbilja promenila - valjda je imala vremena da razmisli o svemu kada sam napustio gnezdo i kada živim kao svoj čovek.
Sada, ne samo da voli i poštuje mog gospodina supruga, već je u potpunosti prihvatila moju vezu, koliko i (ako ne i više) heteroseksualnu vezu moje sestre. Nevezano za pitanje tolerancije, sam njen pogled na homoseksualnost se značajno promenio: više niti smatra da je to greh, niti smatra da je to bolest, poremećaj, devijacija, ili bilo šta slično - ukratko rečeno, shvatila je.
Zaista me je prihvatila i što se mene tiče dokazala svoju bezuslovnu ljubav, iako u ovoj sredini ni njoj nije lako kao ženi i majci homoseksualnog deteta. Konačno mogu da kažem da sam zadovoljan načinom na koji me tretira i na koji komuniciramo.
Da ne govorim o tome da ako bi se neko usudio da kaže nešto loše za mene, da bi bio pečen (doduše tako je bilo i pre)
Valjda je to bio neki put koji je morala sama da prođe bez mog razumevanja.

moje osobno iskustvo je slicno. naime, pokazao sam veliko nerazumijevanje za homofobiju svojih roditelja pa su se iste onda i oslobodili.
s druge strane, moji roditelji su dobri roditelji (a ne ni balkanska ni hipi stoka), tako da je to i bilo ocekivano.

S druge strane, svojim pređašnjim ponašanjem, kada sam odrastao, učinila mi je takođe uslugu: baš zbog toga sam još od malih nogu smeo da idem kroz život out and proud, jer mi je to u početku bila samo pobuna protiv roditelja, a sada važno moralno načelo.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2566125#p2566125]MDNA napisao:[/url]izbljuva? okay

nemam razumevanja u 98% slučajeva.

A ovih 2% je kad neki kurentni, diskretni, str8look baja ponudi sex uz opasku da nije za paradiranje i tako to?
Ozbiljno, ovih 2% zavisi od?

Defintivno sve manje i manje razumevanja. Mislim do kad ja treba da budem tolerantna, kad će to da mi se vrati. Ali defintivno mnogo više razumevanja imam za svoje roditelje i mogu da predjem preko (skoro) svega. Volim ih i znače mi mnogo bez obzira na sve. Ali mislim da bi mogli da se nose sa tim da sam gej posle odredjenog vremena. Ne trenutno ali za nekih par godina sigurno, ja sa svojih 16 godina nisam spremna da vodim takav razgovor sa njima.
Tolerantna sam više nego obično i prema ljudima koji stvarno žele da nauče nešto i pokušavaju da razumeju gej ljude.
Najmanje razumevanja imam za svoje vršnjake . Njihova homofobija potiče od njhovog neznanja i ograničenog uma.Ako oni ne žele da uče i da se obrazuju već odmah kreće vredjanje i maltretiranje svake vrste nek se vrate u kameno doba ja to da tolerišem neću. To je čisto iživljavanje i primitivizam.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2566113#p2566113]Kragi napisao:[/url]Inspiraciju za temu dala Aven.

Aw.

Ukratko, nemam, ili bolje reći ne želim više imati živaca, volje, energije i razumijevanja za beskonačno objašnjavanje. Ne želim se više ni pred kime stavljati u inferiornu poziciju uz obligaciju da opravdavam pravo na svoje postojanje i ravnopravnost. Posebno ne u vrijeme kad su svima dostupne informacije. Potrebno je pokazati samo malo dobre volje. Mučno mi je već od toga da LGBT osoba treba biti nadčovjek na svim poljima da bi ju neki uopće uzeli u razmatranje za ravnopravan razgovor.

Za svakog tko pokaže dobru volju da mu objasnim i razjasnim nešto s čime se do tada nije susreo - tu sam. Možemo provesti sate i sate u razgovoru.
Za sve ostale koji mi se postavljaju superiorno i uzimaju si za pravo zahtjevati da im se objašnjavam > debeli ignore. Ne vrijeđam jer mi i to mi oduzima energiju i živce i smatram da ni to nisu zaslužili. Ignoriram.

Eventualno kad primijetim da ima neke nade da im dođe iz dupeta u glavu, mogu postupiti kao u onoj situaciji kad netko bahato upadne u neku prostoriju bez kucanja i reći:
- A sad izađi van, pristojno pokucaj, reci 'Dobar dan' i što trebaš.

Zavisi od mnogih faktora, načina na koje je pitanje postavljeno, osobe koja postavlja pitanje... Sa nekim sa kim imam dublji emotivni odnos, tipa mama, bilo je teško izdići se iznad svega i razumno joj reći sve, što na kraju nisam ni uspeo. Kada homofobični 'prijatelji' izjave nešto relativno mirnim tonom, nastojim da se mirno suprostavim mišljenju, a ako su ekstremi produžim, jer nema svrhe ulaziti u diskusiju sa ortodoksnom stokom. Njih uopšte izbegavam. Tzv. 'ocajna majka', Ivas, je u meni izazvala bes svojim nerazumevanjem, ali i sažaljenje, jer znam da ni mojoj mami nije bilo prijatno kad je saznala, kao i dozu nečeg pozitivnog, jer je izgledala kao neko ko želi da sasluša drugu stranu, ali nisam siguran da je prihvatila da je njeno mišljenje možda pogrešno.

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2566113#p2566113]Kragi napisao:[/url]
Gde je vas limit?
Je li razumevanje proporcionalno interesu koji imate u tom odnosu?
Zavisi li od toga ko i u kojoj meri izbljuva neku glupost?
Gde je granica koja (mozda) razumevanje cini smislenim i opravdanim?
Stvar karaktera? Iskustva? Trenutnog raspolozenja? Dostojanstva? Neceg sestog?

1. limit je kad je osoba kreten po šesti put. jedno je kad se neko po prvi put upušta u takvu diskusiju sa nametnutim mišljenjem okoline, na koji god način se prvi put postavio, objasniću na lep način neke stvari, drugi put opet možeš da budeš kreten, možeš i treći, ali ako si konstantno kreten i pokušavaš da mi pobiješ argumente glupim izjavama tipa "to je bolest i to nije prirodno" itd. jednostavno ću prekinuti raspravu, jer to onda više ni nije diskutovanje nego pičkanje. tj. preći iz objašnjavanja u zajebavanje istog, ne vređanjem, nego na lep način iz njihovih komentara iznesem par antikomentara da sami za sebe pomisle "glup si".
da prećutim na uvrede neću, ali isto tako neću ni da skačem i da se cimam oko toga što je neko glup i/ili ograničen. mislim hoću da se cimam zato što sam prokleta, ali neću to da pokažem, jer često ih ignorisanje prcka više nego uvrede.
2. sopstven interes mi je nebitan u tim odnosima, neću da povlačim svoj stav po pitanju toga samo zato što mi neko znači. tu se već upliće neko moje shvatanje odnosa, bilo ljubavnih bilo prijateljskih - da se pruži poštovanje, poverenje i razumevanje sa obe strane. ako ćeš ti mene da otpišeš zbog toga, to više govori o tebi nego o meni. meni je dovoljno da budem načisto sa sobom. zato sam i sama heh
3. kao što sam rekla pod 1.
4. opet kao što sam rekla pod 1.
5 6 7 8 9. jao jako sam pametna sve sam rekla pod 1.

+ još bih dodala da imam više strpljenja kad se radi o "odbacivanju" drugih osoba nego mene. tipa to majka&ćerka. ne znam, jadno mi je nekako da samo izvređam nekog kad pomislim da će te uvrede da dovedu do goreg ponašanja od strane izvređane osobe prema onom ko je nedužan. kad se radi o meni lakše mi je, kažem šta imam pa ti radi šta hoćeš.
++ a i skontala sam da baš zato što retko ko ima strpljenja da odgovori na lep način, već da isto krene sa vređanjem, sve je više takvih osoba i ništa se ne menja, samo se vrti u krug. pa kao fazon čemu to? a i tu je opet onaj moj stav - ne radi ono što ne želiš da drugi rade tebi - i što bih se ja spuštala na njihov nivo kad sam iznad toga.

Pre par godina imao sam prepisku na fejsbuku sa jednom mojom sestrom,
Pocelo je tako sto je objavila link o dverima i napisala ispod komentar kako bi volela vise da joj je sin ubica nego peder.
Ja znam da ona tako ne misli ali iz nekog razloga napisala je to.Nadovezao sam se na njen komentar i tako smo u nedogled piskarali javno, citali to moji i njeni prijatelji.Tada sam joj rekao da sam ja gej i rasprava se zaustavila.Link nestao, dosao mi poziv, suze i izvini.Evo posle par godina ispada da mi je lakse sa njom pricati o gej temama nego sa tamo nekim ko nije imao ni jedan homofobican ispad.Cak znamo diskutovati o pravima gej ljudi, pita me stosta.
To me je naucilo da nikada ne pridjem sa nerazumevanjem prema izjavi homofobicnosti.Ljudi su generalno neinformisani, misle da se biti gej desava negde daleko od njih, ljudima koje oni licno ne poznaju.
Ja uglavnom za to krivim pojedince iz crkve sa njihovim neprimerenim izjavama i aktiviste koji u zastupanju cele populacije iznose svoj privatan zivot, kako emotivan tako i seksualan.
Ljudi koji ne poznaju ni jednu gej osobu iz svog okruzenja, imaju sliku da su to ljudi poput onih koje gledaju na tv-u a ti se ni meni ne dopadaju

Nemam ni najmanje razumevanja. Molim lepo.
Prosto, kad god bih jasno pokazao nekoj osobi da ću se nepokolebljivo držati svojih načela i stavova i da neću tolerisati njegovu/njenu nespremnost da pokuša da razume i najjednostavnije stvari, niti volju da pokuša da se informiše o najosnovnijim stvarima vezanim za homoseksualnost, to je dovodilo da bržeg napretka te osobe i do lakšeg prevazilaženja teškoća nakon autovanja, nego kad bih pokazivao strpljenje za takve ljude.

Aven napisao:
Ukratko, nemam, ili bolje reći ne želim više imati živaca, volje, energije i razumijevanja za beskonačno objašnjavanje. Ne želim se više ni pred kime stavljati u inferiornu poziciju uz obligaciju da opravdavam pravo na svoje postojanje i ravnopravnost. Posebno ne u vrijeme kad su svima dostupne informacije. Potrebno je pokazati samo malo dobre volje. Mučno mi je već od toga da LGBT osoba treba biti nadčovjek na svim poljima da bi ju neki uopće uzeli u razmatranje za ravnopravan razgovor.

Za svakog tko pokaže dobru volju da mu objasnim i razjasnim nešto s čime se do tada nije susreo - tu sam. Možemo provesti sate i sate u razgovoru.
Za sve ostale koji mi se postavljaju superiorno i uzimaju si za pravo zahtjevati da im se objašnjavam > debeli ignore. Ne vrijeđam jer mi i to mi oduzima energiju i živce i smatram da ni to nisu zaslužili. Ignoriram.

Eventualno kad primijetim da ima neke nade da im dođe iz dupeta u glavu, mogu postupiti kao u onoj situaciji kad netko bahato upadne u neku prostoriju bez kucanja i reći:
- A sad izađi van, pristojno pokucaj, reci 'Dobar dan' i što trebaš.

Odlično sročeno.

Vrlo malo razumevanja imam za osobe koje se u startu izbljuji toliko da je nemoguce dopreti ni na koji nacin i koje nemaju ni mrvicu zelje da razumeju.
Sto se tice roditelja - imam neki "vremenaki okvir", do kada mogu da "razumem" razna proseravanja, ali posle toga nikako ne mogu da skapiram svako zavlacenje, vredjanje, psihicku/fizicku torturu i sve sto ide uz to.
Nikada nemam razumevanja kada neko izjavi nesto tipa - "Povredio/la si me ovim, ujeo/la si me za srce, ne znam u cemu sam pogresio/la"..

Nikad nisam imala razumevanje, živce ni strpljenje.

Imam jednu sebičnu crtu kada je u pitanju moj život, čak vrlo sebičnu. Sitna nervoza koju sam ponekad osećala (setio me post o sestri koji sam našla) se isključivo odnosio na to - fak, sad ako se neko isere moram da se okrenem put vrata. Nema opravdavanja u tom smislu, ne, ne, ne.

Roditelje sam kao još kao maloletnica stavila pred svršen čin - to je tako a vi kako oćete.

Ne umem drugačije kada je to u pitanju, nikad nisam ni umela. Zato i mogu da živim kako živim.

Naravno, na uljudna pitanja ili interesovanje sam bila spremna da odgovorim i to je sve.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2566146#p2566146]Kragi napisao:[/url]

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2566125#p2566125]MDNA napisao:[/url]izbljuva? okay

nemam razumevanja u 98% slučajeva.

A ovih 2% je kad neki kurentni, diskretni, str8look baja ponudi sex uz opasku da nije za paradiranje i tako to?
Ozbiljno, ovih 2% zavisi od?

hihihi da da kako da ne

tih 2% su najbliži, članovi porodice koji pokazuju volju da razumeju pa onda ja uzvratim istom merom

Desilo mi se da sam na pitanje -kako ti zamišljaš da jedno dete odraste sa dva oca?- osobi, za koju znam da ima konflikt oko razvoda svojih roditelja, odgovorila sa: -Zar ti nisi odrastao sa dva oca? Malo sa biološkim, a malo više sa očuhom?-

Uvredio se i ućutao, bio je povređen. Bilo mi je žao, ali bih isto rekla ponovo.

Ne bi se baš reklo da uvek imam razumevanja, ali uglavnom da.

Što se tiče roditelja, slično kao Van Aken i Skrlet s tim što nisu pokazivali homofobiju, bar ne u značajnoj meri.

vrlo sam tolerantan kad se outujem. ima oko nedelju dana da se sredi/googla/razmisli. posle toga nema tolerancije

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2605199#p2605199]Galadriel napisao:[/url]Desilo mi se da sam na pitanje -kako ti zamišljaš da jedno dete odraste sa dva oca?- osobi, za koju znam da ima konflikt oko razvoda svojih roditelja, odgovorila sa: -Zar ti nisi odrastao sa dva oca? Malo sa biološkim, a malo više sa očuhom?-

Uvredio se i ućutao, bio je povređen. Bilo mi je žao, ali bih isto rekla ponovo.

meni se cini da je pronalazenje takve slabe tocke zapravo najbolji i najefikasniji nacin da se poentira. jest bolno al nauci se lekcija.

Što se tiče roditelja, slično kao Van Aken i Skrlet s tim što nisu pokazivali homofobiju, bar ne u značajnoj meri.

da bude jasno, homofobija mojih roditelja je u osnovi bezopasno burzujska. najbolji primjer toga je davnasnja prijetnja moje mame kako ce otici u hotel ako ja dovedem decka u stan i da ce biti u hotelu sve dok smo mi u stanu. ( )
druge pedere roditelji izbacuju iz kuce tako da je ovo doista kamilica.

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2605243#p2605243]Srklet napisao:[/url] je u osnovi bezopasno burzujska. najbolji primjer toga je davnasnja prijetnja moje mame kako ce otici u hotel ako ja dovedem decka u stan i da ce biti u hotelu sve dok smo mi u stanu. ( )

Koliko je ovo meni super fora...

Beše Srki pisao si da je mama doktorka 'tela u Švajcarsku na lečenje od homoseksualnosti da te šalje ili tako nešto ?

I would fake it for a trip to Switzerland!



Šalim se nije mi Švica ni na listi želja...

kako vreme prolazi, sve manje i manje sam tolerantna

verovatno sam isla onom logikom, 'ajde da shvatim tog i tog pa da pokusam da objasnim ali ako je neko zatucan u glavu, bez naznake da bi prosirio um i svest, onda mu pomoci nema

tolerancija mi je na nuli. nije mi jasno da u 21. veku neko i dalje moze da mi kaze: "a meni je jasno da se pederi trpaju u bulju, ali sta vi devojke radite?"
pa ne mogu, ne mogu

ni meni niko nije objasnjavao da postoje zaslicite kulture, tradicije, obicaji, veroispovesti, rase, pa nisam namcor i ne govorim "a kako mozes da se jebes sa palestincem / muslimanom / siptarom / crncem ............ ?"

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2605291#p2605291]Hys. napisao:[/url]Beše Srki pisao si da je mama doktorka 'tela u Švajcarsku na lečenje od homoseksualnosti da te šalje ili tako nešto ?

da da, na to sam zaboravio. koje buržujske pizdarije.

dakle, nekakav superfensi sanatorij u švicarskoj navodno ima koji "liječi" homoseksualnost. tamo bih mogao, ako se dobro sjećam, "pisati o svom iskustvu".

e sad, mene se baš i ne može poslati tamo gdje ne želim ići.

edit: sve ovo je ancient history. we're talking about 2001. or something...

Ja bih pristao na tu Švajcarsku, tek da se provozam, šta fali.