neka ga, neka stoji
Poslato: 24 Jan 2013, 12:51
Umro je covek koji mi je bio prijatelj.
Sticajem okolnosti mi je i predavao na faksu. Ali smo brzo stavili to na stranu: bio mi je prijatelj.
Jedan od njegovih poznanika ostavio je rip belesku na svom blogu i prilozio jedan dnevnicki zapis koji mu je M. dao.
Ne zelim da ulazim u to da li je taj postupak moralan ili ne, stvar je samo u tome da su ga mnogi njegovi poznanici, saradnici, i mnoge kolege, procitali, mozda prekasno...
Dragi dnevniče… (insert 6)
Pozni jul, 2012…
Možda…. možda ću upoznati nekog na aerodromu, kad krenemo natrag, i ispostaviće se da je to početak jednog dugog prijateljstva….. Možda cu večeras odgovoriti na poglede lokalnih kritskih muškaraca ili nemačkih profesora mehanike, biofizike, ekonomije. koji su ovamo zbrisali na dva dana od žene i dece, u čijim očima su minimalni, koliko i oni u očima nobelovaca iz svojih naučnih disciplina. Ne znam čemu to očijukanje sa sopstvenom seksualnošću, još uvek lažnom, na distanci od porodice koju su lično odabrali da stvore i urede na takozvani klasičan način…..Čemu to lutanje po Kritu u potrazi za telom koje, suprotno nihovom, nema veliki trbuh? Prosečni naučnici, loši ljudi i nikakvi profesori. Zašto bih ja za njih bio peder?! Zašto oni za sve ne bi konačno bili pederi, odnosno ono što jedino i jesu?! ……Možda ću u suterenu kluba dozvoliti glupavom sportisti, koji ovde boravi na pripremama za egejsko prvenstvo u jedriličarstvu i večeras je iskočio kroz prozor i pobegao iz karantina, da mi se napokon obrati…. Svima njima je zajedničko da su u žurbi. Neće primetiti da sam nevin, human, da sam umakao standardima lepote. Zapamtiće da su dobro dudlali, a onda će i to zaboraviti, jer će, već, naići druge prilike i susrešće druge ljude… Možda ću se otrovno zaljubiti dan pred polazak. I ta ljubav biće obostrana. Ali letnja. A možda ću prići onim neudatim, a korektnim devojkama koje mi se već javljaju u holu hotela, na plaži, na ulici ili terasi i koje su sigurne da mogu shvatiti svaku moju ludost, uverene da posle vreline njihove unutrašnjosti neću poželeti ništa drugačije na svetu….. O, možda… možda će se sve to dogoditi. A možda ću samo gledati filmove koje sam poneo ili čije torente lovim…
Sticajem okolnosti mi je i predavao na faksu. Ali smo brzo stavili to na stranu: bio mi je prijatelj.
Jedan od njegovih poznanika ostavio je rip belesku na svom blogu i prilozio jedan dnevnicki zapis koji mu je M. dao.
Ne zelim da ulazim u to da li je taj postupak moralan ili ne, stvar je samo u tome da su ga mnogi njegovi poznanici, saradnici, i mnoge kolege, procitali, mozda prekasno...
Dragi dnevniče… (insert 6)
Pozni jul, 2012…
Možda…. možda ću upoznati nekog na aerodromu, kad krenemo natrag, i ispostaviće se da je to početak jednog dugog prijateljstva….. Možda cu večeras odgovoriti na poglede lokalnih kritskih muškaraca ili nemačkih profesora mehanike, biofizike, ekonomije. koji su ovamo zbrisali na dva dana od žene i dece, u čijim očima su minimalni, koliko i oni u očima nobelovaca iz svojih naučnih disciplina. Ne znam čemu to očijukanje sa sopstvenom seksualnošću, još uvek lažnom, na distanci od porodice koju su lično odabrali da stvore i urede na takozvani klasičan način…..Čemu to lutanje po Kritu u potrazi za telom koje, suprotno nihovom, nema veliki trbuh? Prosečni naučnici, loši ljudi i nikakvi profesori. Zašto bih ja za njih bio peder?! Zašto oni za sve ne bi konačno bili pederi, odnosno ono što jedino i jesu?! ……Možda ću u suterenu kluba dozvoliti glupavom sportisti, koji ovde boravi na pripremama za egejsko prvenstvo u jedriličarstvu i večeras je iskočio kroz prozor i pobegao iz karantina, da mi se napokon obrati…. Svima njima je zajedničko da su u žurbi. Neće primetiti da sam nevin, human, da sam umakao standardima lepote. Zapamtiće da su dobro dudlali, a onda će i to zaboraviti, jer će, već, naići druge prilike i susrešće druge ljude… Možda ću se otrovno zaljubiti dan pred polazak. I ta ljubav biće obostrana. Ali letnja. A možda ću prići onim neudatim, a korektnim devojkama koje mi se već javljaju u holu hotela, na plaži, na ulici ili terasi i koje su sigurne da mogu shvatiti svaku moju ludost, uverene da posle vreline njihove unutrašnjosti neću poželeti ništa drugačije na svetu….. O, možda… možda će se sve to dogoditi. A možda ću samo gledati filmove koje sam poneo ili čije torente lovim…
