Moja lična priča - "autovanje"
Poslato: 03 Jun 2010, 18:34
Moja lična priča - "autovanje"
[size=-1]spy.org.rs :: četvrtak, 03 jun 2010[/size]
Kada sam prvi put primetio da samnom "nešto nije uredu" (odnosno da sam drugačiji od svojih vršnjaka jer me privlače drugi dečaci), gotovo od tog trenutka je počela moja borba sa samim sobom i sa osećanjem krivice, nerazumevanja, neshvatanja...jednom rečju - počeli su patnja i bol!
Takođe sam smišljao razne planove poput onog - "ma šta ima veze, oženiću se bilo kojom devojkom, imaću decu i u deci ću pronaći sreću i zadovoljstvo", pa onda "upisaću fakultet u drugom gradu (iako živim u Beogradu pa je bilo teško objasniti roditeljima zašto bih studirao u nekom manjem mestu), samo kako bih pobegao što dalje od svoje sredine". Tek kasnije shvatiš da u stvari sve vreme pokušavaš da pobegneš od samog sebe, a to nikada neće biti moguće.
Dugo sam bio "zaključan" u toj čauri beznađa, anksioznosti, depresije...Tek nedavno sam se odlučio da potražim pomoć psihologa, a sada shvatam da je to trebalo da uradim još sa 18 godina. No, bez obzira što sam tek sada odlučio da je vreme za strčnu pomoć, i ranije sam ipak uspevao da izgradim nekakve mehanizme odbrane od okruženja, roditelja, (ne)prijatelja i ostalih. To mi je uspevalo uz ogromne napore, uz odricanje od nekih stvari koje su sasvim uobičajene za vršnjake, ali uz pronalaženje zadovoljstva u nekim drugim stvarima, na primer to su bile studije (pronašao sam zadovoljstvo u studiranju i počeo sam tome da se sve više posvećujem).
Svojim roditeljima sam priznao da sam gej pre skoro 4 godine. Do toga je doveo splet okolnosti i raznih faktora koji su kopkali moje roditelje mesecima unazad.
Prvo, te godine kada sam se “autovao” našao sam svog prvog pravog dečka u životu. Počeo često da se viđam sa njim, spavam kod njega, izlazim sa njim u gej klubove i naravno ne dolazim po par dana za redom kući. To je mojim roditeljima odmah postal sumnjivo i ubrzo su počela razna pitanja i ispitivanja, poput:
- “Gde boraviš?”
- “Gde spavaš po nekoliko dana?” i slično.
S obzirom da u takvim okolnostima nisam bio spreman da im saopštim da sam gej, smišljao sam razne izgovore, a najbolji koji sam uspeo tada da smislim bio je da sam našao devojku, da boravim kod nje i izlazim sa njom.
Naravno, tu ispitivanjima mojih roditelja nije bio kraj, naprotiv. Ubrzo su želeli da je upoznaju, da dođe na porodični ručak i slično. Ja sam to u početku vešto izbegavao, ali onda se sa njihove strane sumnja pojačala pa su počeli i da me prate, prisluškuju moje razgovore, ispituju moju najbolju prijateljicu i slično.
I jednog dana dok sam se budio pored dečka u njegovom stanu, moji su me zvali na mobilni. Kako se nisam javljao, pozvali su i njegov broj mobilnog (za koga su mislili da je broj moje navodne devojke). Naravno, ni on se nije javljao. Međutim, u svoj toj panici i neiskustvu poptpuno smo zaboravili da on ima uključenu sekretaricu i da se na snimljenoj poruci jasno i glasno čuje NJEGOVO ime :-)
To je mojima bilo sasvim dovoljno. Ceo poziv je inače snimljen na sekretarici i odmah smo mogli da čujemo šta su međusobno pričali moj otac i majka (u šoku su i oni zaboravili da spuste slušalicu, pa se čula njihova konverzacija duga sat vremena).
U razgovoru se jasno čulo...
- otac: Znao sam. To je taj sa kim ti se viđa sin...
- majka: Čekaj, možda nije TO u pitanju...
- otac (posle duže pauze): To je taj...Ne kažu za džabe bolje ćerka kurva, nego sin peder...Ubiću se...
- majka: Zašto bi bilo koga ubio?
- otac: Bolje da ubijem sebe, nego njih dvojicu...
Pošto sam znao šta me čeka kada se vratim kući, priperemio sam se za taj „događaj“. Smilsio sam šta ću i kako reći i odmah sam znao da ako me budu pitali da li sam gej da ću odgovoriti "DA". Dosta mi je bilo svega.
Po povratku kući, moji su već bili u krevetu, tako da prilike za razgovor tada nije bilo. Sutradan je bila subota, pa su i otac i majka bili kod kuće. Čim sam se propudio video sam moje kako me čekaju za stolom da im se pridružim. Već sam imao pripreljene neke tekstove o „autovanju“ i homoseksualnosti, nadajući se da će ih to zanimati. Naravno, otac je podmetnuo majku da razgovara samnom. Uvek je bio „emotivni slabić“.
Majka me je pitala (misleći da ja ne znam da oni sve znaju) gde sam proveo noć i gde provodim noći. Odgovorio sam da sam bio sa društvom.
- „Kakvim društvom?“, pitala je.
- „Ima li među njima pedera?", odmah je usledilo drugo pitanje.
Odgovorio sam smireno da ima i da meni nije bitno ko je kakvog seksualnog opredeljenja, da se družim i sa Romima, Mađarima....Odmah je usledilo njeno sledeće pitanje
– „A da možda ti sine nisi peder?“...
Posle par sekundi ćutanja, odgovorio sam
- „Da, mislim da jesam“...
Kada je otac iz druge sobe to čuo, počeo je da se dere:
- „Šta jesi...kretenu jedan. Ponosiš se time....Hoćeš da dobiješ SIDU? Sigurno se i drogiraš...“.
Nakon toga pokušao sam da im pročitam sve brošure koje sam spremio. Prvo su pažljivo slušali, ne govoreći ništa...A onda je majka rekla da prekinem, da ne razume sve to i da odem u svoju sobu...Tada sam im rekao da sve znam, da sam čuo za pretnje oca. To ih je potpuno šokiralo, najviše mog oca...Ostao je bez reči.
Kako su dani prolazili, ja sam sve češće boravio kod svog tadašnjeg dečka. Nakon mesec-dva dana od moga "autovanja", otac mi je postavio novi ultimatum – ili ću prestati da se viđam sa njim ("Dok si pod mojim krovom, radićeš kako ti ja kažem") ili ću napustiti kuću. Nisam se dvoumio i odlučio sam (a nakon razgovora i sa psihološkinjom) da makar na par meseci napustim stan roditelja...Tada sam već mesec dana bio sa novim-sadašnjim dečkom, tako da sam prešao da živim kod njega.
Vreme je prolazilo, moja majka me je povremeno zvala. Nakon mesec i po dana boravka van kuće, otac me je po prvi put u životu pozvao da pita kako sam, da li mi nešto treba i da dođem kod njih na porodični ručak. Prihvatio sam poziv. Ručak je protekao bez priče o meni, mojoj seks.orijantaciji, dečku i sličnim temama. Shvatio sam da je još ranio za njih da pričamo o tome, ali sam bio srećan što me je otac pozvao da dođem i sledećeg vikenda.
I tako, vreme je prolazilo, ja sam povremeno odlazio kod njih...sve dok sami nisu odlučili da upoznaju i NJEGA. Pozvao sam ih da dođu u naš stan, da vide gde živim, sa kim živim i da se ne tripuju više...Bilo je to najčudnijih sat vremena u mom životu, ali i najotvorenijeg razgovora sa mojima. Mislim da je to bio prvi put da su saslušali moju stranu priče i da su bili zainteresovani za nju.
U kasnijim susretima, sve češće su počeli da postavljaju razna pitanja i da se interesuju kako izgleda naš zajednički život, da li neko zna za nas, šta planiram sa ostatkom porodice (tetkama, strinama, ujacima...) i slično. U sledećij fazi im je najbitnije bilo da niko do šire porodice i porodičnih prijatelja ne sazna za mene...Kako je vreme sve više odmicalo i kako naravno nikome nisam na sva zvona obelodanjivo da sam gej, tako su se i njihovi strahovi smanjivali.
Danas, po prvi put u životu, imam jedan zdrav odnos sa roditeljima. Pričamo skoro o svemu, redovno dolaze kod nas u posetu (i mi kod njih), povremeno odemo svi zajedno na plac i porodične ručkove....Ukratko, shvatili su da to što sam gej ne menja puno stvari i da se ne razlikujem od onog D.Z. koga su poznavali pre "autovanja".Danas se otac često šali na račun rodnih i polnih uloga...Nikada nisam ni u snu mogao da pretpostavim da će on, bivše vojno lice, postati tako otvoren i spreman za menjanje svojih čvrsto ukopanih stavova...
(D.Z.)
[size=-1]spy.org.rs :: četvrtak, 03 jun 2010[/size]
Kada sam prvi put primetio da samnom "nešto nije uredu" (odnosno da sam drugačiji od svojih vršnjaka jer me privlače drugi dečaci), gotovo od tog trenutka je počela moja borba sa samim sobom i sa osećanjem krivice, nerazumevanja, neshvatanja...jednom rečju - počeli su patnja i bol! Takođe sam smišljao razne planove poput onog - "ma šta ima veze, oženiću se bilo kojom devojkom, imaću decu i u deci ću pronaći sreću i zadovoljstvo", pa onda "upisaću fakultet u drugom gradu (iako živim u Beogradu pa je bilo teško objasniti roditeljima zašto bih studirao u nekom manjem mestu), samo kako bih pobegao što dalje od svoje sredine". Tek kasnije shvatiš da u stvari sve vreme pokušavaš da pobegneš od samog sebe, a to nikada neće biti moguće.
Dugo sam bio "zaključan" u toj čauri beznađa, anksioznosti, depresije...Tek nedavno sam se odlučio da potražim pomoć psihologa, a sada shvatam da je to trebalo da uradim još sa 18 godina. No, bez obzira što sam tek sada odlučio da je vreme za strčnu pomoć, i ranije sam ipak uspevao da izgradim nekakve mehanizme odbrane od okruženja, roditelja, (ne)prijatelja i ostalih. To mi je uspevalo uz ogromne napore, uz odricanje od nekih stvari koje su sasvim uobičajene za vršnjake, ali uz pronalaženje zadovoljstva u nekim drugim stvarima, na primer to su bile studije (pronašao sam zadovoljstvo u studiranju i počeo sam tome da se sve više posvećujem).
Svojim roditeljima sam priznao da sam gej pre skoro 4 godine. Do toga je doveo splet okolnosti i raznih faktora koji su kopkali moje roditelje mesecima unazad.
Prvo, te godine kada sam se “autovao” našao sam svog prvog pravog dečka u životu. Počeo često da se viđam sa njim, spavam kod njega, izlazim sa njim u gej klubove i naravno ne dolazim po par dana za redom kući. To je mojim roditeljima odmah postal sumnjivo i ubrzo su počela razna pitanja i ispitivanja, poput:
- “Gde boraviš?”
- “Gde spavaš po nekoliko dana?” i slično.
S obzirom da u takvim okolnostima nisam bio spreman da im saopštim da sam gej, smišljao sam razne izgovore, a najbolji koji sam uspeo tada da smislim bio je da sam našao devojku, da boravim kod nje i izlazim sa njom.
Naravno, tu ispitivanjima mojih roditelja nije bio kraj, naprotiv. Ubrzo su želeli da je upoznaju, da dođe na porodični ručak i slično. Ja sam to u početku vešto izbegavao, ali onda se sa njihove strane sumnja pojačala pa su počeli i da me prate, prisluškuju moje razgovore, ispituju moju najbolju prijateljicu i slično.
I jednog dana dok sam se budio pored dečka u njegovom stanu, moji su me zvali na mobilni. Kako se nisam javljao, pozvali su i njegov broj mobilnog (za koga su mislili da je broj moje navodne devojke). Naravno, ni on se nije javljao. Međutim, u svoj toj panici i neiskustvu poptpuno smo zaboravili da on ima uključenu sekretaricu i da se na snimljenoj poruci jasno i glasno čuje NJEGOVO ime :-)
To je mojima bilo sasvim dovoljno. Ceo poziv je inače snimljen na sekretarici i odmah smo mogli da čujemo šta su međusobno pričali moj otac i majka (u šoku su i oni zaboravili da spuste slušalicu, pa se čula njihova konverzacija duga sat vremena).
U razgovoru se jasno čulo...
- otac: Znao sam. To je taj sa kim ti se viđa sin...
- majka: Čekaj, možda nije TO u pitanju...
- otac (posle duže pauze): To je taj...Ne kažu za džabe bolje ćerka kurva, nego sin peder...Ubiću se...
- majka: Zašto bi bilo koga ubio?
- otac: Bolje da ubijem sebe, nego njih dvojicu...
Pošto sam znao šta me čeka kada se vratim kući, priperemio sam se za taj „događaj“. Smilsio sam šta ću i kako reći i odmah sam znao da ako me budu pitali da li sam gej da ću odgovoriti "DA". Dosta mi je bilo svega.
Po povratku kući, moji su već bili u krevetu, tako da prilike za razgovor tada nije bilo. Sutradan je bila subota, pa su i otac i majka bili kod kuće. Čim sam se propudio video sam moje kako me čekaju za stolom da im se pridružim. Već sam imao pripreljene neke tekstove o „autovanju“ i homoseksualnosti, nadajući se da će ih to zanimati. Naravno, otac je podmetnuo majku da razgovara samnom. Uvek je bio „emotivni slabić“.
Majka me je pitala (misleći da ja ne znam da oni sve znaju) gde sam proveo noć i gde provodim noći. Odgovorio sam da sam bio sa društvom.
- „Kakvim društvom?“, pitala je.
- „Ima li među njima pedera?", odmah je usledilo drugo pitanje.
Odgovorio sam smireno da ima i da meni nije bitno ko je kakvog seksualnog opredeljenja, da se družim i sa Romima, Mađarima....Odmah je usledilo njeno sledeće pitanje
– „A da možda ti sine nisi peder?“...
Posle par sekundi ćutanja, odgovorio sam
- „Da, mislim da jesam“...
Kada je otac iz druge sobe to čuo, počeo je da se dere:
- „Šta jesi...kretenu jedan. Ponosiš se time....Hoćeš da dobiješ SIDU? Sigurno se i drogiraš...“.
Nakon toga pokušao sam da im pročitam sve brošure koje sam spremio. Prvo su pažljivo slušali, ne govoreći ništa...A onda je majka rekla da prekinem, da ne razume sve to i da odem u svoju sobu...Tada sam im rekao da sve znam, da sam čuo za pretnje oca. To ih je potpuno šokiralo, najviše mog oca...Ostao je bez reči.
Kako su dani prolazili, ja sam sve češće boravio kod svog tadašnjeg dečka. Nakon mesec-dva dana od moga "autovanja", otac mi je postavio novi ultimatum – ili ću prestati da se viđam sa njim ("Dok si pod mojim krovom, radićeš kako ti ja kažem") ili ću napustiti kuću. Nisam se dvoumio i odlučio sam (a nakon razgovora i sa psihološkinjom) da makar na par meseci napustim stan roditelja...Tada sam već mesec dana bio sa novim-sadašnjim dečkom, tako da sam prešao da živim kod njega.
Vreme je prolazilo, moja majka me je povremeno zvala. Nakon mesec i po dana boravka van kuće, otac me je po prvi put u životu pozvao da pita kako sam, da li mi nešto treba i da dođem kod njih na porodični ručak. Prihvatio sam poziv. Ručak je protekao bez priče o meni, mojoj seks.orijantaciji, dečku i sličnim temama. Shvatio sam da je još ranio za njih da pričamo o tome, ali sam bio srećan što me je otac pozvao da dođem i sledećeg vikenda.
I tako, vreme je prolazilo, ja sam povremeno odlazio kod njih...sve dok sami nisu odlučili da upoznaju i NJEGA. Pozvao sam ih da dođu u naš stan, da vide gde živim, sa kim živim i da se ne tripuju više...Bilo je to najčudnijih sat vremena u mom životu, ali i najotvorenijeg razgovora sa mojima. Mislim da je to bio prvi put da su saslušali moju stranu priče i da su bili zainteresovani za nju.
U kasnijim susretima, sve češće su počeli da postavljaju razna pitanja i da se interesuju kako izgleda naš zajednički život, da li neko zna za nas, šta planiram sa ostatkom porodice (tetkama, strinama, ujacima...) i slično. U sledećij fazi im je najbitnije bilo da niko do šire porodice i porodičnih prijatelja ne sazna za mene...Kako je vreme sve više odmicalo i kako naravno nikome nisam na sva zvona obelodanjivo da sam gej, tako su se i njihovi strahovi smanjivali.
Danas, po prvi put u životu, imam jedan zdrav odnos sa roditeljima. Pričamo skoro o svemu, redovno dolaze kod nas u posetu (i mi kod njih), povremeno odemo svi zajedno na plac i porodične ručkove....Ukratko, shvatili su da to što sam gej ne menja puno stvari i da se ne razlikujem od onog D.Z. koga su poznavali pre "autovanja".Danas se otac često šali na račun rodnih i polnih uloga...Nikada nisam ni u snu mogao da pretpostavim da će on, bivše vojno lice, postati tako otvoren i spreman za menjanje svojih čvrsto ukopanih stavova...
(D.Z.)
Prelepa prica! Svaka cast! 
:klap:
)
