autohomofobija
Poslato: 08 Maj 2010, 15:11
ovaj, mislim da me drma, i tako.. 
im'o neko slicnih problema?
[size=-2]bez hejta, molim.[/size]
im'o neko slicnih problema?
[size=-2]bez hejta, molim.[/size]
Stranica 1 od 2
Poslato: 08 Maj 2010, 15:12
ju, pogresan folder.. jel moze neko da mi prebaci u odgovarajuci?
Poslato: 08 Maj 2010, 15:12
O da... ja sam jedno vreme bio žešći autohomofob 
A sada me samo pojedini pederi nerviraju 
A sada me samo pojedini pederi nerviraju Poslato: 08 Maj 2010, 15:15
Originally posted by simarrgL*A šta ti je konkretno problem, šta te nervira?
ovaj, mislim da me drma, i tako..
im'o neko slicnih problema?
[size=-2]bez hejta, molim.[/size]
Poslato: 08 Maj 2010, 15:24
ja ponekad imam autohomohate (ne znam da li ta rc postoji, ali jbg)
Poslato: 08 Maj 2010, 15:28
Originally posted by simarrgL*
ovaj, mislim da me drma, i tako..
im'o neko slicnih problema?
[size=-2]bez hejta, molim.[/size]
Imala u periodu puberteta pa sam se trudila da tu svoju "cudnu" stranu sakrijem i od sebe i od drugih. Vremenom je proslo, kada sam stekla vise samopouzdanja i iskustva i sad nemam tih problema.
Poslato: 08 Maj 2010, 15:30
Originally posted by J...
Originally posted by simarrgL*
ovaj, mislim da me drma, i tako..
im'o neko slicnih problema?
[size=-2]bez hejta, molim.[/size]
Imala u periodu puberteta pa sam se trudila da tu svoju "cudnu" stranu sakrijem i od sebe i od drugih. Vremenom je proslo, kada sam stekla vise samopouzdanja i iskustva i sad nemam tih problema.
Upravo tako ..
... sa autohomofobijom se najbolje izlazi na kraj,
upoznavanjem slicnih osoba, druzenjem, citanjem knjiga....
(naravno pravih)
Poslato: 08 Maj 2010, 16:30
God,I love myself more and more:tungi:
Poslato: 08 Maj 2010, 16:33
Osoba koja ne prihvata svoj sexualni identitet ce mrzeti svoje, da tako kazem, gay osobine, a one su protkane kroz mnogo drugih esencijalnih karakteristika od izgleda do nacina razmisljanja i pogleda na svet. Takva situacija ce da dovede do manjka samopouzdanja zbog nezadovoljstva sobom, neuroza prouzrokovanih potiskivanjem, depresije...
Lek je da probas da se okruzis ljudima koji te vole takvog/takvu kakav/kakva si i onda ces poceti i sam sebe mnogo vise da volis. Ako su ti problemi dublje ukorenjeni nije zgoreg da porazgovaras malo i sa dobrim psihologom.
Meni je mnogo pomoglo to sto sam se outovao roditeljima, bratu i drustvu. Vise nikome u mom okruzenju nije niti ruzno niti cudno bilo sta vezano za moj sexualni identitet, pa nije ni meni. Problem sa tim mogu da imaju samo neki ljudi u prolazu potpuno nebitni za moj zivot, pa me to ne dotice. Ne moras se ni outovati svima ukoliko mislis da ljudi nece shvatiti, ali nikako ne dozvoli da "budes gay" samo sebi i internet forumu i to pod nick-om. Imaj bar 2 prijatelja koji ce to razumeti na pravi nacin.
Sve najbolje...
Lek je da probas da se okruzis ljudima koji te vole takvog/takvu kakav/kakva si i onda ces poceti i sam sebe mnogo vise da volis. Ako su ti problemi dublje ukorenjeni nije zgoreg da porazgovaras malo i sa dobrim psihologom.
Meni je mnogo pomoglo to sto sam se outovao roditeljima, bratu i drustvu. Vise nikome u mom okruzenju nije niti ruzno niti cudno bilo sta vezano za moj sexualni identitet, pa nije ni meni. Problem sa tim mogu da imaju samo neki ljudi u prolazu potpuno nebitni za moj zivot, pa me to ne dotice. Ne moras se ni outovati svima ukoliko mislis da ljudi nece shvatiti, ali nikako ne dozvoli da "budes gay" samo sebi i internet forumu i to pod nick-om. Imaj bar 2 prijatelja koji ce to razumeti na pravi nacin.
Sve najbolje...
Poslato: 08 Maj 2010, 16:35
Originally posted by BellyButton
Ne moras se ni outovati svima ukoliko mislis da ljudi nece shvatiti, ali nikako ne dozvoli da "budes gay" samo sebi i internet forumu i to pod nick-om. Imaj bar 2 prijatelja koji ce to razumeti na pravi nacin.
Sve najbolje...
Kako je to tesko nekima usaditi u glavu:nope:
Poslato: 08 Maj 2010, 17:03
Pravi put ka savladavanju problema je pravovremeno prepoznavanje istog.
U konkretnom slucaju, potrebni su volja, vreme, odgovarajuce okruzenje i razumevanje bar jedne osobe iz okruzenja.
U konkretnom slucaju, potrebni su volja, vreme, odgovarajuce okruzenje i razumevanje bar jedne osobe iz okruzenja.
Poslato: 08 Maj 2010, 17:05
Originally posted by BellyButtonSlazem se...Jedino u drugom delu je kod mene bilo drugacije....
Osoba koja ne prihvata svoj sexualni identitet ce mrzeti svoje, da tako kazem, gay osobine, a one su protkane kroz mnogo drugih esencijalnih karakteristika od izgleda do nacina razmisljanja i pogleda na svet. Takva situacija ce da dovede do manjka samopouzdanja zbog nezadovoljstva sobom, neuroza prouzrokovanih potiskivanjem, depresije...
Lek je da probas da se okruzis ljudima koji te vole takvog/takvu kakav/kakva si i onda ces poceti i sam sebe mnogo vise da volis. Ako su ti problemi dublje ukorenjeni nije zgoreg da porazgovaras malo i sa dobrim psihologom.
Meni je mnogo pomoglo to sto sam se outovao roditeljima, bratu i drustvu. Vise nikome u mom okruzenju nije niti ruzno niti cudno bilo sta vezano za moj sexualni identitet, pa nije ni meni. Problem sa tim mogu da imaju samo neki ljudi u prolazu potpuno nebitni za moj zivot, pa me to ne dotice. Ne moras se ni outovati svima ukoliko mislis da ljudi nece shvatiti, ali nikako ne dozvoli da "budes gay" samo sebi i internet forumu i to pod nick-om. Imaj bar 2 prijatelja koji ce to razumeti na pravi nacin.
Sve najbolje...
....Mene su roditelji izbacili iz kuce kad su saznali....i to od osobe preko neta (ali to je druga tema), i tesko je to....Ali dobro, bitno je samo da nemam problem sa tim....
Kisss
Poslato: 08 Maj 2010, 17:06
^
A kakva je situacija sad?Nisi sa njima vise??
A kakva je situacija sad?Nisi sa njima vise??
Poslato: 08 Maj 2010, 17:14
Originally posted by TungiNikada to nece pokusati da prihvate ....Posle 9 godina smo pokusali ali ne vredi....Uvrede itd i dalje....
^
A kakva je situacija sad?Nisi sa njima vise??
Tesko je to.....
Poslato: 08 Maj 2010, 17:25
ne dopusti da te pobijedi.
Poslato: 08 Maj 2010, 20:40
Originally posted by LeDeNa_Zao mi kad cujem tako nesto:(
Originally posted by TungiNikada to nece pokusati da prihvate ....Posle 9 godina smo pokusali ali ne vredi....Uvrede itd i dalje....
^
A kakva je situacija sad?Nisi sa njima vise??
Tesko je to.....
Poslato: 08 Maj 2010, 21:00
Originally posted by Tungi
Originally posted by LeDeNa_Zao mi kad cujem tako nesto:(
Originally posted by TungiNikada to nece pokusati da prihvate ....Posle 9 godina smo pokusali ali ne vredi....Uvrede itd i dalje....
^
A kakva je situacija sad?Nisi sa njima vise??
Tesko je to.....
Poslato: 09 Maj 2010, 02:24
Originally posted by BellyButtonJuuuu!
Imaj bar 2 prijatelja koji ce to razumeti na pravi nacin.
Jel' se ovako računa? 
''
Poslato: 09 Maj 2010, 11:46
Kako se manifestuje ta autohomofobija? Ja nekako povezujem da ako su ljudi autohomofobicni onda toga nisu svesni, a opet ako si toga svesna, onda je to put i ka razresenju...
Ne secam se da sam ja ikad imala takve faze, nikad nesto nisam bila sklona da vidim nesto lose u ljubavi i seksu, niti da ljude osudjujem zbog seksualnosti, pa ni samu sebe. Ipak moj put ka samoj sebi je jako dug i imam neke cesto oprecne zelje, sem toga sebe dozivljavam jako drugacijom od drugih ljudi i tesko mi je da uspostavim skladne odnose sa njima. I kad uspostavim to je nesto skroz atipicno te se ne osecam nesto bliskije sa drugim ljudima opet, samo sa nekim pojedinim ljudima mada je to vec nesto. I imala sam vise puta stoga neka radikalna resenja mog zivota koja su bila u samoubistvu ili odlasku u manastir, ovo drugo bi bilo vezano izmedju ostalog i za negiranje seksualnosti. No eto prevladala sam to, i sad to mozda nema veze sa tvojim dilemama... hocu samo da kazem da put sa nalazenjem sebe moze biti jako dug, nadam se da nece bas biti toliko dug koliko moj... Ti si jako mlada i normalno je da imas neke dileme i trileme i da ces imati jos puno puta... ali razresavace se to, i kroz sve to ces pronaci i sebe i svoj put...
Ne secam se da sam ja ikad imala takve faze, nikad nesto nisam bila sklona da vidim nesto lose u ljubavi i seksu, niti da ljude osudjujem zbog seksualnosti, pa ni samu sebe. Ipak moj put ka samoj sebi je jako dug i imam neke cesto oprecne zelje, sem toga sebe dozivljavam jako drugacijom od drugih ljudi i tesko mi je da uspostavim skladne odnose sa njima. I kad uspostavim to je nesto skroz atipicno te se ne osecam nesto bliskije sa drugim ljudima opet, samo sa nekim pojedinim ljudima mada je to vec nesto. I imala sam vise puta stoga neka radikalna resenja mog zivota koja su bila u samoubistvu ili odlasku u manastir, ovo drugo bi bilo vezano izmedju ostalog i za negiranje seksualnosti. No eto prevladala sam to, i sad to mozda nema veze sa tvojim dilemama... hocu samo da kazem da put sa nalazenjem sebe moze biti jako dug, nadam se da nece bas biti toliko dug koliko moj... Ti si jako mlada i normalno je da imas neke dileme i trileme i da ces imati jos puno puta... ali razresavace se to, i kroz sve to ces pronaci i sebe i svoj put...
Poslato: 09 Maj 2010, 14:40
Originally posted by LeDeNa_
Originally posted by TungiNikada to nece pokusati da prihvate ....Posle 9 godina smo pokusali ali ne vredi....Uvrede itd i dalje....
^
A kakva je situacija sad?Nisi sa njima vise??
Tesko je to.....
ot: nemam takvih problema
Poslato: 09 Maj 2010, 14:49
Originally posted by simarrgL*
ovaj, mislim da me drma, i tako..
im'o neko slicnih problema?
[size=-2]bez hejta, molim.[/size]
nemam
Poslato: 13 Maj 2010, 00:43
Dešavalo mi se nekada ranije,postavljao sam sebi neka suluda pitanja,maltretirao se.
Može lako da se prevaziđe,sada sam ponosni gay
Može lako da se prevaziđe,sada sam ponosni gay
Poslato: 13 Maj 2010, 01:27
ne sećam se, mislim da nisam imao tih prob. sad nemam 
Poslato: 13 Maj 2010, 03:14
It's just a phase faza...
Bila pa prosla
Sad sam proud to be
Bila pa prosla
Sad sam proud to be
Poslato: 15 Maj 2010, 00:25
E, kod mene nije bila u pitanju homofobija, nego transfobija. U smislu da sam godinama pokušavala da razumem zašto sam takva, misleći da bih nekako mogla da se "izlečim", pa sam čitala gomilu psiholoških knjiga, kopala po internetu, išla kod psihijatra itd. I na kraju sam se nekako prihvatila: ok, muškog sam pola, što ne znači da sam "muško" (ko razume, shvatiće ), nekad pišem u muškom, nekad u ženskom rodu itd.
Inače, pre nego što sam došla na ovaj forum, bila sam mislila da sam sve razrešila, da razumem sebe sto posto, ali boravak na ovom forumu mi je pokazao da to ipak nije baš tako - forum mi je u velikoj meri proširio vidike. Hvala, Forume! To jest, hvala vam, forumaši i forumašice!
), nekad pišem u muškom, nekad u ženskom rodu itd. Inače, pre nego što sam došla na ovaj forum, bila sam mislila da sam sve razrešila, da razumem sebe sto posto, ali boravak na ovom forumu mi je pokazao da to ipak nije baš tako - forum mi je u velikoj meri proširio vidike. Hvala, Forume! To jest, hvala vam, forumaši i forumašice!
Poslato: 15 Maj 2010, 15:28
Originally posted by DinaA ja nešto razmišljam da postanem budista. Jer nekako gubim nadu da ću ikada imati dovoljno materijalnih sredstava (novca) da živim onakav lifestyle kakvim bih želeo da živim, gubim nadu da ću ikada moći da realizujem svoje želje. I onda se zapitam da li je sve to uopšte važno? Ili je zaista moguće živeti životom u kojem ću se, umesto toga da se ostatak života uzaludno trudim da ostvarim svoje želje, skoncentrisati na to da se oslobodim od želja, da ih više i nemam?
I imala sam vise puta stoga neka radikalna resenja mog zivota koja su bila u samoubistvu ili odlasku u manastir, ovo drugo bi bilo vezano izmedju ostalog i za negiranje seksualnosti.
Teško mi je da nađem neku meru, sredinu, kompromis...
Poslato: 15 Maj 2010, 17:12
@Mariška: Ja sam protiv ideje da se čovek može odreći svojih snova i želja. Smatram da je to velika greška u budizmu. Mislim da niko ne može da se "oslobodi" svojih želja, već samo da ih potisne, a to ne vodi ka rešenju A i može da dovede do depresije, nezadovoljstva itd itd... Tako da ti je moj savet da ne odustaješ od svojih želja i snova
A što se tiče teme, pa stvarno ne znam. Ne znam kako te to "drma autohomofobija"?
Jel nešto konkretno u pitanju ili...?
Ne znam da li sam imao tu fazu u životu... Mislim da autohomofobija nije strah od neprihvatanja sredine jer je to realna mogućnost. Naravno, postoje neke stvari koje me plaše a vezene su za moju seksualnu orijentaciju, ali mislim da to nije autohomofobija...
A i može da dovede do depresije, nezadovoljstva itd itd... Tako da ti je moj savet da ne odustaješ od svojih želja i snova A što se tiče teme, pa stvarno ne znam. Ne znam kako te to "drma autohomofobija"?
Jel nešto konkretno u pitanju ili...?Ne znam da li sam imao tu fazu u životu... Mislim da autohomofobija nije strah od neprihvatanja sredine jer je to realna mogućnost. Naravno, postoje neke stvari koje me plaše a vezene su za moju seksualnu orijentaciju, ali mislim da to nije autohomofobija...
Poslato: 15 Maj 2010, 17:53
Originally posted by MageTo je ono što i mene zbunjuje u budizmu...
@Mariška: Ja sam protiv ideje da se čovek može odreći svojih snova i želja. Smatram da je to velika greška u budizmu. Mislim da niko ne može da se "oslobodi" svojih želja, već samo da ih potisne, a to ne vodi ka rešenju
A i može da dovede do depresije, nezadovoljstva itd itd... Tako da ti je moj savet da ne odustaješ od svojih želja i snovaU depresiji sam i ovako, kad imam želje i snove, a uopšte ne vidim kako da dođem do dovoljno novaca da ih ostvarim. Tako da mi depresija ne gine ni u kom slučaju.
EDIT:
Nešto sam razmišljao. I mislim da si u pravu, da ne treba da odustajem od svojih želja i snova.
Mislim da od ove moje sadašnje depresije i nezadovoljstva ne bi trebalo da bežim u budizam, da ubeđujem sebe kako nije ni bitno što sam nezadovoljan, već da iskoristim moje nezadovoljstvo kao pogonsko gorivo, da tako kažem, koje će me poterati da smislim već neki način kako da ostvarim svoje želje i snove... Hvala, Mage!
A što se tiče teme, pa stvarno ne znam. Ne znam kako te to "drma autohomofobija"?Ne, autohomofobija (odnosno, u mom slučaju, autotransfobija) nije strah od neprihvatanja sredine. Nego ne prihvataš samog/u sebe, misliš da si bolestan/bolesna ili grešan/na itd. I da se to nekako može "izlečiti", da možeš postati heteroseksualan/na ako odeš na neku psihoterapiju, ili ako se ispovediš i pokaješ i slične gluposti.
Ne znam da li sam imao tu fazu u životu... Mislim da autohomofobija nije strah od neprihvatanja sredine jer je to realna mogućnost.
Poslato: 23 Maj 2010, 16:04
E pa onda nisam nikada bio autohomofobičan
@Mariška: Velika životna istina koju sam bezbroj puta naučio i ponovio je da svaka devijacija od sopstvene prirode izaziva bol, nezadovoljstvo i patnju. Moraš sebe prihvatiti u celom paketu, zajedno sa manama, vrlinama i naravno željama i snovima Želje i snovi su ono što nas tera napred kroz život i daje nam smisao i svrhu. Nemoj nikada da ih se odrekneš ili da ih potisneš, samo pažljivo slušaj sebe, obrati pažnju na usputne znakove i hrabro ka cilju! 
Uvek postoji način
@Mariška: Velika životna istina koju sam bezbroj puta naučio i ponovio je da svaka devijacija od sopstvene prirode izaziva bol, nezadovoljstvo i patnju. Moraš sebe prihvatiti u celom paketu, zajedno sa manama, vrlinama i naravno željama i snovima
Želje i snovi su ono što nas tera napred kroz život i daje nam smisao i svrhu. Nemoj nikada da ih se odrekneš ili da ih potisneš, samo pažljivo slušaj sebe, obrati pažnju na usputne znakove i hrabro ka cilju! Uvek postoji način
Poslato: 23 Maj 2010, 23:42
huh, red bi bio da se oglasim u sopstvenoj temi.
bolna tacka, pa nikako da sednem i napisem post.
komplikovano je
skoro pa dve godine sam aut samoj sebi, i tek skoro sam pocela da razvijam tu odbojnost. kontam da je to onako samo cekalo u meni (mislim da moj mozak jaaako voli da zagladjuje stvari). a i ima veze sa tim sto cale ne prihvata moju seksualnost.
najgore od svega je sto sam pocela da imam bolove u stomaku i mucninu.
zapravo, sve ovo je krenulo kad sam se pomirila sa bivsom devojkom, i posle mesec dana sam raskinula, zato sto mi je bilo lose. mislim, ne zbog nje, ne znam ni sama zasto..
da li je ovo uopste imalo smisla?
odoh da dzonjam
i da, nisam potpuno u closet-u znaju roditelji, 2 najbolja prijatelja, imam gej drugara i drugaricu..
hvala svima koji su odgovoili
bolna tacka, pa nikako da sednem i napisem post.
komplikovano je
skoro pa dve godine sam aut samoj sebi, i tek skoro sam pocela da razvijam tu odbojnost. kontam da je to onako samo cekalo u meni (mislim da moj mozak jaaako voli da zagladjuje stvari). a i ima veze sa tim sto cale ne prihvata moju seksualnost.
najgore od svega je sto sam pocela da imam bolove u stomaku i mucninu.
zapravo, sve ovo je krenulo kad sam se pomirila sa bivsom devojkom, i posle mesec dana sam raskinula, zato sto mi je bilo lose. mislim, ne zbog nje, ne znam ni sama zasto..
da li je ovo uopste imalo smisla?
odoh da dzonjam
i da, nisam potpuno u closet-u
znaju roditelji, 2 najbolja prijatelja, imam gej drugara i drugaricu.. hvala svima koji su odgovoili