Gay-Serbia.com | Diskusije

Ako vam roditelj cesto govori (nekad i svojom odsutnoscu, to jest odbijenjem komunikacije sa vama, a nekad i razvijenim solilokvijima- dramskim monolozima) da (ukoliko dovoljno dobro parafraziram) mu je zao sto je ziv sada kada zna, i da zivi samo zbog vase mladje sestre (mladjeg brata...sve varijacije su dopustene, nekad i refleksija povodom toga da ne zna zasto je uopste ziv), kako vi reagujete?
Da li mozete da razumete i da li bi trebalo razumeti nesto poput ovoga?

Možda bi trebalo razumeti samo to da roditelj to zaista verovatno ne misli, iako tako nešto može da kaže.

(Nemam vremena da pišem esej sad, svratiću kasnije.)

Hvala.

Pretpostavimo da misli.

Grozno. Mislim da nema nacina da to covek ne dozivi jako emotivno, ali da bi trebalo probati ne doziveti to suvise licno. Jer to prosto naprosto nije tacno - niti roditelji zive zbog dece, niti homoseksualnost deteta moze biti opravdan razlog za izgubiti veru u zivot. Ja verujem da je to pre neka forma vrsenja pritiska na dete da se ponasa u skladu sa ocekivanim nego sto se oni stvarno tako osecaju. A to cesto moze da bude intenzivirano i pospeseno u fazi kada se dete odvaja od roditelja i ide ka potpunom osamostaljivanju.

Dakle, ziveti svoj zivot i cuvati sebe, a njih pustiti da se sami bore sa svojim demonima.

pretpostavimo da se roditelji ne mogu birati

Ja razumem nesto poput toga.
Do duse ja sam ceo svoj zivot proveo u drzavi gde je vise od dva miliona ljudi glasalo za Slobu.Posle deset takvih godina naucis da razumes razne stvari i postupke ljudi.

Ja sam veliki zagovornik psihijatrije - ljudi s problemima lepo treba da se obrate strucnjaku, a ne TVu, internetu ili cemu vec.

Ne znam da li je neko tako nesto probao?

pa i ne treba da živi zbog mene..


ja uglavnom to ne shvatam lično..inače bih odlepila do sad..

Originally posted by unic0rn

Ja sam veliki zagovornik psihijatrije - ljudi s problemima lepo treba da se obrate strucnjaku, a ne TVu, internetu ili cemu vec.

Ne znam da li je neko tako nesto probao?

i ja!!!

moja mama nije..pošto jelte ona nema problema, nego smo mi okolo problematični.

Ah, dobro staro nabacivanje krivice.
Vratiti istom merom ili ignorisati.

Problem je što nabacivanje krivice itekako može da vam pokvari dan, moja keva je carica u tome. Učinila bi da Dinkić oseti krivicu jer je lopov. Ali, dobra je stvar što me iskalila još dok sam bio klinja, pa sam postao imun.

Inače isto se koristi da bi se promenile akcije, a u najmanju ruku da se natera da dotična osoba manje uživa u nečemu....kao što je bežanje s časova, ili pušenje kurca.

ocigledno da si pametnija od njih tako da samo shvati da oni to ne mogu da shvate

tj. kad lupetaju iskljuchi ih...

ja bih takvog roditelja smatrala budalom, pa makar roditelj bio i moj.

Originally posted by Orlando the Lady


Da li mozete da razumete i da li bi trebalo razumeti nesto poput ovoga?

Jedino resenje u takvim situacijama je da ih posmatram kao pacijente i/ili kao izlapele i u skladu s tim da ih sazaljevam i eventualno im preporucim/potrazim pomoc. Ako bih nastavila da ih posmatram i dalje kao neku vrstu autoriteta koji moze da utice na mene i moju savest verovatno bih poludela.

Inace nemam takvo iskustvo.

Zadrtost. Ovo je Balkan,ni da zivim jos 5 zivota ovde,ne verujem da bi se promenilo.

Originally posted by mirth

Grozno. Mislim da nema nacina da to covek ne dozivi jako emotivno, ali da bi trebalo probati ne doziveti to suvise licno.

Ponekad nemaju pojma sta nam rade svojim recima/delima.

Ili naucis da te to ne pogadja ili se sklupcas u nekom budzaku i cvilis.
Kao i za sve u zivotu sanse su uvek 50%-50%. Ili ce biti ok ili nece.

Moras pronaci neku strategiju.

Dodje mi da placem na neke stvari.

ne. doslovno posalji roditelja u tri pm i reci mu da je los roditelj.

Ne zelim da razumem, i mislim da bi me to jako rastuzilo, zato sto pokazuje samo koliko je roditelj razocaran u zivot, tj koliko njegov zivot, kao NJEGOV nema smisla...
Povraca mi se od toga...

Originally posted by mirth

Grozno. Mislim da nema nacina da to covek ne dozivi jako emotivno, ali da bi trebalo probati ne doziveti to suvise licno. Jer to prosto naprosto nije tacno - niti roditelji zive zbog dece, niti homoseksualnost deteta moze biti opravdan razlog za izgubiti veru u zivot. Ja verujem da je to pre neka forma vrsenja pritiska na dete da se ponasa u skladu sa ocekivanim nego sto se oni stvarno tako osecaju. A to cesto moze da bude intenzivirano i pospeseno u fazi kada se dete odvaja od roditelja i ide ka potpunom osamostaljivanju.

Dakle, ziveti svoj zivot i cuvati sebe, a njih pustiti da se sami bore sa svojim demonima.

U nasoj sredini bi trebalo organizovati obaveznu skolu za roditelje u kojoj bi se oni ucili na sta imaju pravo a na sta ne, sta je njihov zivot a sta zivot druge osobe itd. Mislim da roditelj mozda ne misli lose, ali put do pakla je posut dobrim namerama, mozda samo govori, misli i cini kako je naucen. Naucen je da ima jedan zivot i put i da njegovo dete ima taj isti zivot i put, i to je sreca, ako sad to izgleda da nije tako njegov svet se rusi. Mozda bi ga trebalo ostaviti da se smiri pa onda razgovarati, dati mu neku literaturu ili tome slicno. A vremenom ce valjda i sam prihvatiti stanje stvari i uociti da nije doslo do smaka sveta...

Ja kontam da roditelji dožive veliko razočarenje. Ulažu energiju, resurse i na neki način ceo svoj život u nas, njihovu decu, da bi na kraju čuli da im se deca izdvajaju po nečemu što nije na dobrom glasu. Da su ono što je najviše napadano i najviše ocrnjeno. U našem društvu je ipak bolje čak biti i narkoman nego peder ili lezbejka.
Kada se suoče sa činjenicom, roditelji se preispituju, traže grešku u sebi pokušavajući da objasne sebi zbog čega to mi nismo po standardu, ne kontajući da ne postoji standard ili da je sve deo standarda u nekom odnosu... Vremenom bude bolje, tako barem mnogi kažu. Ja još nisam smogao snage da kažem mojima, a lomim se već dugo... i kroz šale imamo momente kada provlačimo gej tematiku i sl. ali kad god ja nekako krenem u tom pravcu oni me ućutkaju izjavama tipa "ajd nemoj se zezaš više" "uozbilji se, vreme ti je" "Daj nemoj da nas jediš" etc

imas kognitivnu disonancu izmedju posta i potpisa.

I bez tog saznanja dobijam "packe" tipa "Odreci cu te se kao taj i taj(tamo neko)" i teze neke reci....

Kakva su stoka roditelji, samo zato sto su nas stvorili u trenucima besumuchnog jebanja i dahtanja misle da imaju pravo na nas zivot!

Originally posted by Popeye

imas kognitivnu disonancu izmedju posta i potpisa.

pričaj mi o tome.. pred njima sam manji od makovog zrna

Realizuj se na nekoj drugoj strani, onda će ti lakše progledati kroz prste za stvari koje ne razumeju i s kojima ne mogu da se pomire.

Da ih promeniš ili utičeš na njih ide jako teško i obično je zaludan trud; najbolje uz pomoć treće osobe, u koju obe imate poverenja (u tračorodnoj Srbiji, možda najbolje neko iz uže porodice, npr. ta mlađa sestra).

Vreme mi je, posle gornjeg posta, jos malo da se raspisem. Imam nekih tridesetak planiranih stranica da predjem, pa cu to da obavim uskoro...

Originally posted by just_me

Originally posted by Popeye

imas kognitivnu disonancu izmedju posta i potpisa.

pričaj mi o tome.. pred njima sam manji od makovog zrna

E to ja ne kuzim, moram priznati. Zasto?

Ne znam.. valjda jer na njih gledam kao na najbitniji oslonac u svemu
Lako se posvađamo i sl. Ali oni su sve što mi je potrebno da guram napred. Imamo super prijateljski odnos i sl. Znam, kazaćeš da je to baš razlog zbog kojeg i treba da im kažem, ali ne bih da ih razočaram i povredim

Originally posted by AngraMaina
Realizuj se na nekoj drugoj strani, onda će ti lakše progledati kroz prste za stvari koje ne razumeju i s kojima ne mogu da se pomire.

To je problem. Ja sam njemu do sada pokazala i da mogu da idem godinu za godinom na faksu, i da mogu da zivim i sa veoma nereprezentativnom kolicinom novca na isti nacin kao i sa svim novcem ovoga sveta, i da uopste funkcionisem poprilicno pametno kada treba.
Sve se to, a pogotovo ovo prvo (jedva sam uspela da ga ubedim da je moje studiranje svakako vaznije meni nego njemu i da mu malo spustim loptu povodom mojih ispita... sad ga apsolutno, po njegovim recima, ne zanima sta cu da radim), razume se, ponistilo tom novom informacijom. Odjednom me covek gleda drugim ocima, kao da me prvi put vidi u zivotu. To je gotovo nestvarano i sa moje strane nemoguce opisati.

Originally posted by AngraMaina
Da ih promeniš ili utičeš na njih ide jako teško i obično je zaludan trud; najbolje uz pomoć treće osobe, u koju obe imate poverenja (u tračorodnoj Srbiji, možda najbolje neko iz uže porodice, npr. ta mlađa sestra).

Ali moja mama se potrudila. Nije, istina, karakter koji ce svoja osecanja pokazivati ne znam kako ocigledno, te smo izbegle situaciju ,,bolje da te nisam ni rodila", ali nije bilo niti malo sareno i veseljacki. Ali eto, opet kazem, zena sela, razgovarala, uredno sa knedlom u grlu, pa je shvatila da je pitanje obostrane, a dalje i porodicne dobrobiti da se obe dovedemo u red. A sa njom zivim i ona je na mene neuporedivo vise upucena.
Treca je osoba ispusila. U pitanju je moja tetka, koja mu je lepo stavila do znanja da je veoma vazno da se nas dvoje slozimo i prevazidjemo to zajedno...
E sad... proslo je svega nekoliko meseci i kapiram da covek i dalje prolazi kroz ko zna kakve faze, ali ovaj motiv smrti je stalno prisutan (ruku na srce, prva dva dana je govorio da mu preostaje samo da se obesi, pa to ipak nije ucinio).
A ja mislim da njega najvise boli to sto smo mi ISTI, isti po gotovo svemu. Od njega sam pokupila i velicinu stopala, i pogled, i hod, i temperament bas ovakav kakav jeste... ali i mimo toga, oboje volimo pecanje, Lorku, neprimereno zacinjenu hranu, oboje imamo neku vrstu gadljivosti prema ~krvi... i on je to veoma dobro zna.
A opet (mada bi to bilo jednako glupo) ne optuzuje sebe ni za sta vec insistira na tome da sam ja napravila svoj nekakav izbor koji ce unistiti celu porodicu i oterati meni drage ljude u grob (a on je taj koji je mojoj svojoj majci a mojoj baki, koja je tesko bolesna, rekao da sam lezbejka, i taj koji utice na odnose moje sestre i mene (jer ne dozvoljava da se cujemo).
Pored sebe ima svoju suprugu koja je psiholog, koja tvrdi da se ja mogu izleciti i nekoliko meseci posle autovanja poklanja mi ,,Pametne zene- pogresni izbori: kako pronaci ispravnog a izbeci pogresnog muskarca". Ona svojom diplomom i uopste karakterom obezbedjuje svojim idejama apsolutan legitimitet i neprikosnovenost. Toliko da niko ne moze da ga urazumi.

jebi mu mater. doslovno. tim rijecima.

otprilike ovako: "tata, jebem ti mater i sve svece na nebu i tvoju slavu i svetog savu ako nisi u stanju da shvatis da sam je lezbijka jer jesam, a nisam to izabrala, i nije mi jasno kakav je to roditelj koji svoje dijete ne podrzava, jebem ti sunce. kakav je to roditelj koji ce ici svojem djetetu zagorcavati zivot, koji nema postovanja za zivot vlastitog djeteta, jebemmu sve!" itd...

nakon sto smo ispucali nekoliko takvih svadja, izmedju mame i mene sve ispalo divno. seriously. ali se očito u jednom trenutku trebalo popičkarati na mrtvo ime pa da budu stvari jasnije. hodali smo po stanu i vristali, ko u nekakvoj juznoamerickoj sapunici.

i nije to lijepa situacija, ali meni se cinilo tada najvaznije da se izborim za vlastitu mamu, a to je ukljucivalo i da se s njom posvadjam na mrtvo ime...

Originally posted by Popeye

jebi mu mater. doslovno. tim rijecima.

otprilike ovako: "tata, jebem ti mater i sve svece na nebu i tvoju slavu i svetog savu ako nisi u stanju da shvatis da sam je lezbijka jer jesam, a nisam to izabrala, i nije mi jasno kakav je to roditelj koji svoje dijete ne podrzava, jebem ti sunce. kakav je to roditelj koji ce ici svojem djetetu zagorcavati zivot, koji nema postovanja za zivot vlastitog djeteta, jebemmu sve!" itd...

nakon sto smo ispucali nekoliko takvih svadja, izmedju mame i mene sve ispalo divno. seriously. ali se očito u jednom trenutku trebalo popičkarati na mrtvo ime pa da budu stvari jasnije. hodali smo po stanu i vristali, ko u nekakvoj juznoamerickoj sapunici.

i nije to lijepa situacija, ali meni se cinilo tada najvaznije da se izborim za vlastitu mamu, a to je ukljucivalo i da se s njom posvadjam na mrtvo ime...

Tvoja keva nije i njena. Uzmi to u obzir.

A emotivna ucena mi je malo