Gay-Serbia.com | Diskusije

Da li vam je poznat fenomen tišine nakon autovanja. Gutate knedle, uz bojazan se poverite, a kao reakciju dobijete tišinu i samo tišinu. Da li vas boli ovakav način percepcije autovanja? Kako tumačite to ćutanje i da li je i to neka vrsta homofobije.

Ja od osobe očekujem da se ponaša u skladu sa svojim ja, tj. ako je neko zatvoreniji razumeću tu tišinu, ali ako stalno priča, priča i priča, bez obzira da li je reč o seksu analnom ili oralnom (strejt), o pesmama Vaska Pope, MMF-u ili Malom i Velikom medvedu, a onda homoseksualnost kroz šapat oslovi sa 'to tvoje' ili sličan debilizam, svakako da bivam zbunjena.

I sve se nastavlja kao da ništa bilo nije. Sve je ok, ali daj da ćutimo o homoseksualnosti. Šta li je u glavama tih ljudi?! Samo da napomenem, svaki pokušaj razgovora se svede na 'da, da, život je težak' s tim da opšta mesta nisu stil tih osoba.
Zašto tišina? Zašto ne usledi prihvatanje ili odbacivanje?

Jako mi je neprijatno kada se sa devojkom nađem u nekom strejt društvu (najčešće neke proslave) gde počne unakrsno ispitivanje prisutnih, ali gde smo mi isključene ili dobijemo pitanje u fazonu 'Kako ste vas dve?'.

Užasno me nervira ova pojava (što je najgore omasovila se) i interesuje me da li ste imali slična iskustva kao i kako ste se snašli u takvim situacijama.

P.S. - Ne govorim o prvoj reakciji, već o pristupu prema homoseksualnosti kod pojedinaca.

Kako mogu da pricaju o necemu sto im nikako ne ulazi u glavu?
ne postoji nikakav sve prihvatljiv model hoseksualca/ke iz blizine sa kojim se moze uporediti za primer i samim tim prihvatiti na neki nacin.
Ako zelis da pricas o tome, stisni zube i kreni prva. Ako si povucena osoba po prirodi onda je ta tisina znak da treba nekako da nastupis da bi ljudi stavili u prvi plan neke tvoje druge kvalitete, a ne seksualnu orijentaciju.

Pa sad... Sve je ok kada pričamo o drugim stvarima. A kada počnem razgovor o gej odnosima i sl. onda se oglušuju o svaki moj pokušaj da nešto kažem, bilo da hvalim lepotu neke devojke ili govorim o teškom položaju lgbt zajednice ili pričam o svojoj devojci u kontekstu devojke. To mi baš ide na živce. Nije da bih ja sad nekog davila, ali kad neko taj deo tvoje ličnosti ignoriše stvarno ume da zaboli.

Pa to je to, valjda je stvar u tome kako se postavljas kad zapocnes tu "nezgodnu" temu. Ja np. se trudim da okrenem na salu, ali da ne budem nametljiv ili iritantan, da ne napravim neku cudnu atmosferu u drustvu kad zaustim nesto na temu "gay" gde ce svima biti neprijatno, jer se ne snalaze na tom polju ili prosto nemaju neki dobar roll model kod nas koga bi se pridrzavali.
Ako kazem da je na nasoj estradi taj i taj gay onda je to los primer, jer i oni sami cute o tome ili osporavaju ili su blago receno katastrofa od modela ( ne zelim pobodu da me neko uporedi sa Deenom kako bi m bolje razumeo), a ovi stranci su ipak neki iz belog sveta i tu postoji zid "mi i oni".

Cini mi se da je kod nas SVE dozvoljeno samo ako se o tome cuti. Moze tako i predsednik drzave da bude gay. To je tipicno za zemlje bliskog istoka, njima jos uvek delom mentalno pripadamo, samo sto to ljudi ovde ne kapiraju i misle da razmisljaju kao pravoslavci, srbi... a ustvari - kao neki fundamentaslisti iz arapskih zemalja ciji su zapravo sledbenici, a ne protivnici kako im je zvanicno ubedjenje... ali ovo je vec za neku drugu temu.