Gay-Serbia.com | Diskusije

Imam 18 godina,i rekao sam joj,bila je zgranuta, i sela je...pricali smo o mnogim stvarima....i onda je ona rekla na kraju:"Kad nadjes posao i budes zivo sam,neka te boli kurac za druge!"
ali sutra dan je plakala...i onda sam joj ispricao za decka i kako nam je lepo i pored toga sto se krijem i plasimo da nas ne uhvate....valjda ce da shvati,hoce 100% vremenom....ja moram da idem kod psihologa,molia me je,valjda da bi me preobratili,sto nije moguc,ali bar ce da mi podignu samopouzdanje....plasi se da cale ne sazna jer bi me on izbacio ili prebio pa izbacio....Da li sam ja lud? ne znam da li ima ovakva neka tema, nemam zivaca da trazim,treba mi podrska, i savet za dalje...a ko bolje od vas da mi pomogne... i da sad se u njenom prsustvu osecam grozno,kao da se sebi gadim,ne zato sto sam gay,vec sto ona zna...da li sam pogresio?
I ljutila se kad sam joj rekao meni je ovako lepo i da mogu je nebih se menjao...
dajte neki komentar,savet,bilo sta.....

Skoro svatko od nas je prije ili kasnije prošao kroz to, što ti prolaziš sada. Nemoj se osečati krivim što si joj rekao, jednom si to morao učiniti. Svaka čast da si to uradio sa 18 godina, mislim da nas večina to odugovlači na kasnije. Šta da te savetujem? Možda, da što više razgovaraš sa njom (jer je i za nju to bio šok), da lakše shvati.

Sa 18 god se outovati je super!
Sto pre to bolje...sto vise odugovlacis, bice ti teze...

Sada samo prikazi kevi da takvih ljudi ima svuda ....da su to ljudi koji se ni po cemu ne razlikuju od nje ili bilo kog komsije i tome slicno....
Moras da radis na tome da ona prihvati saznanje da biti GAY je , eto, samo jedna razlika kao
kada neko ima plave, a neko crne oci...
To jest
biti gay je sasvim normalno!

Sve najbolje!


et toq!

svaka ti castt...zaistaaa...ja jos uvek za to nemam hrabrosti...i ti sam znas da si ono sto si i da nemas cega da se stidis kao sto si uostalom i rekao...tvoja mama, kao vecina roditelja je imala ocekivanja od tebe kao njenog sina, da se ozenis, imas decu itd i to je u njenim ocima palo u vodu i takva reakcija je relativno normalna...svaki dobar roditelj voli svoje dete i prihvata ga onakvo kakvo jeste po mom misljenju pre ili kasnije, samo sto je trenutno verovatno razocarana i tuzna, jer tu kao sto rekoh ima hiljadu razloga...od onog sta ce biti kad saznaju drugi pa i cale do toga da i ona sama zna da nije lako biti gay ili lezbejka u bilo kakvoj sredini a pogotovo u jednoj tako uskovidoj kao sto je srbija...rekao si sta si imao, sad pokushaj da pregrmis tu celu stmosferu...bice tesko ali to si i sam znao, zar ne?a ako bi tvoj otac zaista postupio tako da te izbaci na ulicu, svog sina zbog onoga sto si i zbog necega za sta za tebe nije postojao izbor, izvini na mojoj otovrenosti ali je to los roditelj i tek onda smatram da nemas razloga da se stidis i gadis sebe pa cak i kad mislis da za to postoje razlozi...svakaaaa cast:D

Svaka cast

Zaista hrabro

Ne treba ni slucajno da se osecas krivim. Ako budes pricao sa mamom sigurno ce vremenom biti bolje ako je iole razumna zena. Ovde ima puno ljudi i svakako mnogo koji ti mogu pruziti savet, dosta njih je poslo kroz slicnu situaciju. Jako je bitno da ne gubis zivce zbog problema i sve ce biti ok.

Dobrodosao

Originally posted by svichky
svaka ti castt...zaistaaa...ja jos uvek za to nemam hrabrosti...i ti sam znas da si ono sto si i da nemas cega da se stidis kao sto si uostalom i rekao...tvoja mama, kao vecina roditelja je imala ocekivanja od tebe kao njenog sina, da se ozenis, imas decu itd i to je u njenim ocima palo u vodu i takva reakcija je relativno normalna...svaki dobar roditelj voli svoje dete i prihvata ga onakvo kakvo jeste po mom misljenju pre ili kasnije, samo sto je trenutno verovatno razocarana i tuzna, jer tu kao sto rekoh ima hiljadu razloga...od onog sta ce biti kad saznaju drugi pa i cale do toga da i ona sama zna da nije lako biti gay ili lezbejka u bilo kakvoj sredini a pogotovo u jednoj tako uskovidoj kao sto je srbija...rekao si sta si imao, sad pokushaj da pregrmis tu celu stmosferu...bice tesko ali to si i sam znao, zar ne?a ako bi tvoj otac zaista postupio tako da te izbaci na ulicu, svog sina zbog onoga sto si i zbog necega za sta za tebe nije postojao izbor, izvini na mojoj otovrenosti ali je to los roditelj i tek onda smatram da nemas razloga da se stidis i gadis sebe pa cak i kad mislis da za to postoje razlozi...svakaaaa cast:D

Wow...ovo je nesto sto sam upravo planirao da napisem ali si me pretekao

Ja sam svojima sve otkrio sa 17 godina, i koliko god mi onda bilo teško, posle određenog vremena sve je došlo na svoje. Ne znam kako je tebi bilo, ali ja se nisam baš sjajno proveo. Mislim da su se stvari slegle tek posle godinu dana. Opet, sad mi je značajno lakše. Znam na čemu sam sa sobom, roditeljima i svojom okolinom. Nemam ništa značajnije da krijem. Savetujem ti da budeš tolerantniji prema majci, i daj joj vremena da sve shvati kako treba. Imaj u vidu da se ona dok je živa neće do kraja pomiriti sa time, ali će naučiti da prihvati to da te ne bi povredila. Ipak, na kraju krajeva, ona prva zna da su ti otac i ona najbolji prijatelji i da bi te poslednji napustili, stoga znaju da računaš na njihovu podršku. Budi staložen i pusti da stvari idu svojim tokom. Ni na čemu ne insistiraj previše, biće kontraproduktivno. To ti je najiskreniji savet.

Chestitke, i od mene!


Jedan savet, ako cesh vec ici kod psihloga, bilo bi lepo da i nju povedesh sa sobom, ili da ona sama ode, njoj je sada podrshka potrebna kao i tebi i mozhda bi joj razgovor sa psihologom pomogao da uvidi neke stvari i ne vidi samo negativno u nastaloj situaciji...

wtg malisha

Slazem se sa REI-om, povedi i mamu kod psihologa...

Cestitam i ja

Nisi pogresio, treba reci svakome kome verujes i ko ti znaci u zivotu i za koga smatras da ce to dobro prihvatiti.

Mnogo se rasteretis...
Makar se to meni dogodilo...

I imas sa nekim da popricas o svemu otovreno, mislim izvan pederluka i svega

dobro povedi racuna kod koga cete da idete, jedan moj drugar je nekim slucajem zavrsio kod nekakvog homofobicnog psihologa (da li treba da vas podsecam kako zavrse oni koji kazu da su gay u institutu za transfuziju krvi?) koji je predlagao da, u krajnjoj liniji posalju u manastir. bilo je to stvarno strasno iskustvo. ja ti savetujem, ovde na forumu je devojka pod nickom Atlona, ona je psiholog, skroz je gay friendly, mozda da se za sada njoj obratis za pomoc, da ti da neke adrese, brojeve telefona...
naravno, dobrodosao na forum

A ovaj, zasto bi isao kod psihologa uopste?!

To vec nije dobra reakcija majke...
Mislim ne moze ona mozda to da razume ali da ti trazi da ides kod spihologa, znaci da to ne prihvata u sustini.

Moja mama mi nikada to pomenula nije... mada je ona liberalna maximalno...

Jedino sto je rekla, kada sam joj priznao... "Zar ne mozes da pokusas da budes BI, bice ti mnogo lakse..."

daj bre drti, uopste ne citas njegov post... na kraju krajeva, zasto ne bi isao, da kod psihologa po tvom misljenju ne idu samo ludaci??? meni je atlona pomogla u nekim stvarima.

''Jedino sto je rekla, kada sam joj priznao... "Zar ne mozes da pokusas da budes BI, bice ti mnogo lakse..." ''

nije li i to nacin da se uhvati za neku slamku spasa i poslednja nada da je to sve samo neko mladaacko ludilo?

Ne mogu sada da pisem zasto mi je to rekla...

Uglavnom jedno je postaviti prosto pitanje, na koje sam odgovorio sa izricitim NE koje je ona odmah... a nesto sasvim drugo moliti nekoga da ide kod psihologa...

To je kao da mu kaze "Bolestan si, leci se... molim te!"

njeno legitimno pravo je da se uveri u autenticnost njegovih emocija. ako nema iskustva u smislu da nije sama dovoljno spremna za neki otvoren razgovor, i ovo je krajnje pozitivan motiv. psiholog nije bauk, i nije nesto sto treba da te zigose u smislu 'bolestan si i idi kod psihologa koji ce te izleciti'' jer dragi drti, psiholozi pomazu a psihijatri lece... ali opet ni ovi drugi ne treba da budu nesto strasno, i nesto cega se covek stidi. pa u americi svi imaju svoje psihice, isto kao sto imaju sveoje zubare i frizere.
sa druge strane, tvoje iskustvo i tvoja majka su razliciti od njegovih, i nemoj da generalizujes stvari samo zato sto tvoja mama postuje tvoje ''ne''.

Mozda sam pregrubo sve srocio... ali to jeste sustina.

Nisam roditelj i ne mogu znati njihov ugao gledanja na stvari niti kakav je njihov polozaj u svemu tome...

Psiholozi se vezuju za pedijatriju, dok psihijatri za odrasle i ozbiljnije slucajeve...
A sve i da neko misli na psihijatra, svestan je slike o tome u nasem drustvu i normalno da ce nekoga uputiti psihologu...

A zasto je slika o psihijatriji takva kod nas... a da je to sasvim normalno na Zapadu, to vec ne znam, niti me interesuje.


Samo sam zeleo da kazem da po meni ne moze roditelj da ima pravo da to detetu trazi.
On moze misliti da bi to bilo dobro ili slicno, ali nekom traziti da ide... ko pritom smatra da ne bi trebao... to vec ne odobravam!

Originally posted by Dirrty19g


Psiholozi se vezuju za pedijatriju, dok psihijatri za odrasle i ozbiljnije slucajeve...

otkud ti ovo??????????????? jako gresis!

Originally posted by Dirrty19g

Psiholozi se vezuju za pedijatriju, dok psihijatri za odrasle i ozbiljnije slucajeve...

Svašta Drti!!! Ko te je to tako loše informisao? Psiholog i psihijatar apsolutno nemaju nikakve veze sa godištem pacijenta. Kada postoji neki problem, obično se prvo obratimo psihologu, a tek kasnije psihijatru, ili pak ideš odmah kod psihijatra. Često je pitanje izbora. Mnogi pak idu kod psihijatra u nadi da će ih ovaj snabdeti receptima za kojekakve lekove koje će konzumirati kao drogu. Tu se naravno zeznu, jer niko ne deli recepte pa ni lekove kao u filmovima. Da se vratimo na temu. Smatram da je odlazak kod psihologa, posebno u vidu porodične terapije sjajno rešenje. Opet, tu je problem oca koji ne zna. U tom slučaju, majka i ti bi trebalo da posetite psihologa odvojeno a potom i zajeedno. Može ti samo pomoći.

Naravno, psihijatri se vrlo često vezuju za pojam nekih izuzetno komplikovanih slučajeva, poput ubica, silovatelja i sl. Da, jesu zaduženi za to, ali to nije jedino čime se bave.

Dobro, neka se ne vezuju za godine, ali u pitanju su tezine problema...

A ovde je neko predlozio da on ide zajedno sa mamom, nije to ona sama predlozila... koliko sam ja procitao.

Mislis da bi ona sama predlozila da idem sa njim... jer se verovatno plasi da joj ne budu poljuljani stavovi.

Jer ako je psiholog neko sa zdravim i normalnim razmisljanjem, onda ce joj reci da je i to potpuno normalno i da mora to da prihvati... a ona od toga bezi.

Nego odaljismo se od teme...

da... otvoricemo temu ''zasto drti mrzi psihologe i keve...''

Zamerio mu se neki psiholog, a o nekog psihijatra se ovajdio.

Keve ne mrzim jer moja je odlicno reagovala i obozavam je!

Kod psihologa nisam bio, iako sam zeleo jednom prilikom ali nevezano za pederluk, tako da ne mogu da sudim

Ali osudjujem to moljakanje da ode kod psihologa, nevezano za razloge!

Imam potrebu da malo opsirnije odgovorim na ovu temicu, jer i ja sam se pre nekih mesec dana, u svojoj 24. godini outovala mami, i zapazam neverovatno mnogo podudarnosti u reakcijama moje i tvoje mame....

Originally posted by stran
...bila je zgranuta...pricali smo o mnogim stvarima....i onda je ona rekla na kraju:"Kad nadjes posao i budes zivo sam,neka te boli kurac za druge!"

...Takodje... Gotovo iste reci, mozda malo drugacije formulisane, ali upravo to je taj smisao... Moja se cak brinula kako cu zavrsiti fakultet i da li cu dobiti posao ako se sazna (samo da napomenem, outovana sam poprilicno na fakultetu, medju kolegama, a zna i par profesora koji su mi mnogo, mnogo pomogli dobavljajuci mi gomilu knjiga iz oblasti lezbejskog feminizma i queer teorije i nikada, ali nikada do sada zbog toga nisam imala nikakvih problema na profesionalnom polju! )

Originally posted by stran
ali sutra dan je plakala...

Isto. Potpuno isto. Prvog dana kada sam joj rekla bila je relativno smirena, mada na neki histericno-anesteziran nacin - naime, cinilo se kao da me ne cuje do kraja, cinilo mi se kao da govorim zatvorenim vratima...

Originally posted by stran
i onda sam joj ispricao za decka i kako nam je lepo

E, ovo je zaista hrabrost, cini mi se vise nego samo outovanje... Ja nekako mislim da bi, iako sam se outovala, za mamu bio jos veci sok da zna da imam nekoga ko mi mnogo, mnogo znaci, i da nije u pitanju, naravno, decko, nego devojka....
Ne, za to je jos uvek rano... Vec mogu da zamislim koliko bi joj na oci palo jos stotinak predrasuda.... Necu to najpre sebi, a onda ni njoj da dozvolim... Bice vremena i za razgovore ovog tipa, samo malo da joj se slegne uopste pojam da se ja u emotivnom, seksualnom, mentalnom i duhovnom smislu vezujem za devojke... Treba to prevaliti preko shvatanja opterecenog stereotipima i predrasudama...

Originally posted by stran
valjda ce da shvati,hoce 100% vremenom....

Ja mislim da ce biti u redu... Moja mama sada vec bolje zvuci, iako joj nije svejedno kada pomenem bilo koje zensko ime u prici... Uvodim ja tu polako sve svoje drugare i drage ljude.... Bice u redu, stran, ne brini, samo budi jak da izdrzis sada ovaj period....

Originally posted by stran
ja moram da idem kod psihologa,molia me je,valjda da bi me preobratili,sto nije moguc,ali bar ce da mi podignu samopouzdanje....

Uhh, dobro je, na ovo me nije prisiljavala... Nije ni pominjala psihologa...

Originally posted by stran
plasi se da cale ne sazna ....

I moja. Identicno. Ali ne iz tog razloga koji si naveo - zaklinjala me je da ne kazem tati, zbog njegovog visokog pritiska (mada ja mislim da je u potaji razlog "i zbog njegovog ocekivanja od tvog zivota"...) Meni je vrlo tesko sto ne mogu, bar trenutno, da se outujem oboma roditeljima, jer ko zna, mozda bi reakcije bile razlicite, mozda bih sa jedne strane dobila vecu podrsku? No, ko zna zasto je i ovo dobro....

Originally posted by stran
da li sam pogresio?

Nikako. Cestitam ti - imao si hrabrosti da sledis svoju zelju i potrebu, i da pre svega budes Iskren.

I kao sto sam ja bas skoro rekla nekome ko mi je mnogo, mnogo drag - predugo sam se ja borila za svoj identitet i za sve ovo, da bih sada tako lako "predala mec"...

Samo napred i drzi se!!!

Cestitam I ljubomoran sam
Danas dok smo gledali TV moja mama je rekla kako joj je to uzhasno bla bla, i kad sam je ja pitao shta bi radila kad bi ja bio gej, rekla je da bi se obesila. Tako da meni ne ostavlja uopshte prijatan utisak, a znam da moram jednom reci, jer ce jednom doci vreme da biram izedju porodice i sebe, a ja poshto nisam dusha iz telenovela pa da svima ugadjam sem sebi, izabracu sebe, iako ih mnogo volim. Ali to nece biti dok ne budem finansijski stabilan sam. Bar se nadam.

cestitam na hrabrosti stran!!!!
neki savet ti ne mogu dati jer ne znam kako je biti u toj situaciji, ali vidim da si vec dobio jako puno dobrih saveta...
zelim ti da samo verujes u sebe... sve najbolje!!

Originally posted by Beogradjanin18
....Ipak, na kraju krajeva, ona prva zna da su ti otac i ona najbolji prijatelji i da bi te poslednji napustili, stoga znaju da računaš na njihovu podršku....

zato ja ni ne pomisljam na outovanje (mada kao naslucuju i znaju dosta toga, ali sve jedno)...
meni je mama rekla da ona nikad nece moci da mi bude prijatelj, niti zeli da mi bude prijatelj -- zeli da mi bude "ona koja me je rodila" i da sa takvim stavom treba da se ophodim prema njoj...

Originally posted by malecka
zeli da mi bude "ona koja me je rodila" i da sa takvim stavom treba da se ophodim prema njoj...

...I ovo kao da si citirala moju mamu... S tim da je meni moja nakon toga potpuno kontradiktorno rekla da pazim kome se poveravam, jer "necu imati vecih prijatelja od njih" .....

Prijatelji koji zele da se ophodim prema njima kao prema "onima koji su me rodili"???...

Ponekad jednostavno nemam reci za sve ono sto moze biti izreceno u afektu ili soku.... Sva sreca, pa to i pripisujem pomenutom afektu ili soku....

I katkad se pitam - KAKO JE MOGUCE da roditelji generalno, kao zbirna imenica, znaci - koriste iste, ali ISTOVETNE recenice u slicnim situacijama????

Ja bar znam da necu imati nista protiv ni ako mi se moje dete/deca outuju da su str8....... Mada cu ovako da izgledam:
Salim se, naravno....
Neka zive deca onako kako ce biti srecna...

Haha, zamislite da im napravim iste ovakve scene...

Stran,
cestitam! Verovatno ce biti mnogo teskoca, ali zelim ti da nadjes snage

Originally posted by malecka
...
zato ja ni ne pomisljam na outovanje (mada kao naslucuju i znaju dosta toga, ali sve jedno)...
meni je mama rekla da ona nikad nece moci da mi bude prijatelj, niti zeli da mi bude prijatelj -- zeli da mi bude "ona koja me je rodila" i da sa takvim stavom treba da se ophodim prema njoj...

Ovo ne moras da shvatas kao lose. Moja majka je imala stav da je ona meni prijateljica, niko mi od mojih prijateljica nece biti kao ona Meni je to smetalo, jer smatram da mi majka nije prijateljica. I mom buducem detetu ne nameravam da budem prijateljica, ja imam moje, ono ce imati svoje a ja cu mu biti majka, kako tvoja majka kaze - ona koja ga je rodila

Vanilice,
mislim da je to zbog toga sto svi mi imamo nesto opste u nama, ono sto dobijamo kao uticaj sredine, sto se prenosi generacijama i sl. Sto ne znaci da se ipak ljudi ne menjaju i da svaki covek posebno za sebe moze odlucivati koliko ce se tog opsteg drzati a koliko ne. Inace, mi ponekad pricamo da li ce nam dete biti str8 ili gay... U svakom slucaju cemo ga podrzati, kako ti kazes gde god da je njegova/njena sreca. Ne mogu ipak da zamislim da mozemo vremenom toliko prolupati, pa da pravimo ovakve scene