Gay-Serbia.com | Diskusije

.... i kad vam se smuuuchilooo vishe taj osecjaj
da nesto glumatate kad dodje na temu i "one" stvari ....

i stvarno vam je vise "svejedno"

da li cje neko nesto da kazhe?

sta cje da kazhe?

kome cje da kazhe ?


jel vam se desilo ???

is it me or ...what?

Naravno...
U nekom trenutku osvestis cinjenicu da je na pocetku uvek misao...
Mada, mene je povredjivanje dovelo u red - zapravo, kada sve saberes (do sada) postane ti jasno da si ti upravo najstrasniji onaj koji sebe ume da povredi, i tada...
Odlucis da se staras o se bi a ne da se brines

To "svejedno mi je" je samo faza, kao uvod pred vazne odluke koje ces u sebi poroditi

Ljubim ja tebe pametnice i ne brini, sve dodje na svoje mesto

mislim da je "svejedno mi je" odlična osnova za jedan racionalni pristup outovanju. ja već duže vreme tako funkcionišem i mnogo spontanije i prirodnije reagujem u situacijama gde postoji mogućnost da razgovor krene na tu stranu.

Nije svejedno

chekaj ..... te sise .... chemu ... shta ?

meni je oduvek bilo svejedno

Originally posted by Galakticki Kompas
Naravno...
U nekom trenutku osvestis cinjenicu da je na pocetku uvek misao...
Mada, mene je povredjivanje dovelo u red - zapravo, kada sve saberes (do sada) postane ti jasno da si ti upravo najstrasniji onaj koji sebe ume da povredi, i tada...
Odlucis da se staras o se bi a ne da se brines

To "svejedno mi je" je samo faza, kao uvod pred vazne odluke koje ces u sebi poroditi

Ljubim ja tebe pametnice i ne brini, sve dodje na svoje mesto

mmmmm ..... da, mislim da shvatam .....

i donekle sam se pronashao u tome shto si napisao .... cheers .....

Od kad sam rekao supruzi i roditeljima, potpuno svejedno.

Uh, iako nisam gay (mada ne volim da se deklarisem kao bilo kakav sexualac, ko zna st zivot nosi) bio sam, sto se po nicku, jel, moze zakljuciti, neko vreme potpuno u tom fazonu, zna me jedna forumasica iz tog periodu, i ako je to mozda pravi stav ssto se homosexualizma tice, nikako nije bio sto se tice stvari za koje je mene bilo ba briga kao ce drugi da reaguju.

Poslednjih godina se trudim to da promenim.

Jer, u mom slucaju, to je bilo extremna nezainteresovanost za okolinu, sto nije dobra stvar.

Posebno zbog nacina na koji sam tada ziveo.

e da znas da sam se setio tebe
kad sam pisao ovaj topic

Meni je svejedno vec jako dugo, ionako svi zivi znaju osim majke i oca (koji se prave blesavi), brata (koji se pravi blesav iako me je pre 2 nedelje zatekao s jednom devojkom koja mi je u tom trenutku grickala bradavicu i drzala ruku medju nogama), baba i deda (milim da su previse stari za taj koncept (mada za jednu babu znam da nije homofob definitivno), i 3 koleginice s faxa (koje su imale prilike i prilike da provale ili cuju)...

"svejedno mi je" ne treba da bude faza, vec konacni cilj, tj. trajno stanje uma

Originally posted by 2Q2Bstr8
mislim da je "svejedno mi je" odlična osnova za jedan racionalni pristup outovanju. ja već duže vreme tako funkcionišem i mnogo spontanije i prirodnije reagujem u situacijama gde postoji mogućnost da razgovor krene na tu stranu.

Otprilike i ja tako funkcioniram...

Ali ije dobro da je coveku preterano svejedno, jednostavo svejedno za sve na svetu.

Zaista nije.

Originally posted by tramp
meni je oduvek bilo svejedno

Takodje.

Originally posted by 2Q2Bstr8
mislim da je "svejedno mi je" odlična osnova za jedan racionalni pristup outovanju. ja već duže vreme tako funkcionišem i mnogo spontanije i prirodnije reagujem u situacijama gde postoji mogućnost da razgovor krene na tu stranu.

I treba da bude svejedno. Zivim svoj zivot i zabole me bash shta ce drugi da kazu i da misle. Sve ono shto je suprotno od SVEJEDNO koshta zivaca!

u toj fazi sam vec 2 meseca. sasvim mi je svejedno. valjda jer nisam svesna realnosti,zivim u svom gay svetu i dojajno mi je..

nisam deo realnosti. mozda ne zelim da budem,mozda nisam spremna. neam pojma. tesko mi je da mislim o svemu tome.

Originally posted by maka
u toj fazi sam vec 2 meseca. sasvim mi je svejedno. valjda jer nisam svesna realnosti,zivim u svom gay svetu i dojajno mi je..

nisam deo realnosti. mozda ne zelim da budem,mozda nisam spremna. neam pojma. tesko mi je da mislim o svemu tome.

nisam se lepo izrazila. nije mi dojajan gay svet,naprotiv,nego mi je dojajan ovaj koji sam stvorila sama sebi.

Originally posted by maka


nisam se lepo izrazila. nije mi dojajan gay svet,naprotiv,nego mi je dojajan ovaj koji sam stvorila sama sebi.

ovo je jako dobro receno.

odavno sam prestala da razmisljm o tome... Svi koji treba da znaju imali su prilike sad kako je ko odreagovao njegova stvar. nemam zelje ni potrebe da se outujem bilo kome mada se to cesto desi bez mog znanja kako god svi su donekle ubedjeni da ja nisam lez:psiholog: tako da me niko i ne pritiska... ma ja samo volim i uzivam u onome sto imam:love:

Originally posted by coka
ma ja samo volim i uzivam u onome sto imam:love:

upravo to..

Meni pre nikako nije bilo svejedno, i to samo zbog posla. Doduse, i dan danas izbegavam da se autujem tamo gde radim zbog jednog ne bas srecnog iskustva iz jedne od prethodnih firmi, koje zapravo i nije imalo toliko veze sa homofobijom koliko sa nerazumevanjem celog koncepta (tadasnja devojka (sa kojom sam pritom i zivela) se ozbiljno razbolela, pa sam uzela duuug godisnji odmor da bih sa njom mogla da trckaram od jednog do drugog lekara, pa je ispao problem sto ja podredjujem posao nekome ko mi nije clan porodice ).

Sad sam u fazi kad se ne outujem, ali mi je zaista svejedno ko ce sta i kako da pokapira, ne trudim se mnogo da filtriram stvari koje kazem. Kad odem iz neke firme, outujem se onim ljudima koji su mi se tamo dopali i sa kojima sam imala ok komunikaciju pa eventualno zelim da produbim taj odnos (koji inace i bez toga sto sam gay sigurno ne bih produbljivala dok radimo zajedno, nisam bas pristalica tog koncepta).

I naravno, kako idu godine, sve mi je vise svejedno i ko zna i sta zna i sta misli o tome. Jedina alternativa tome je da skrenes od osecaja skucenosti.

Vec dugo mi je potpuno svejedno.

Bas pre neki dan kaze jedna drugarica: "Pogledajte ovu Jelenu, njoj je potpuno svejedno."

udjoh u tu fazu.

Originally posted by Zoe

Originally posted by tramp
meni je oduvek bilo svejedno

Takodje.

me3

Ranije mi mozda nije bilo sve jedno, ali to ranije bas kad sam bila mladja,
sada sto se mene tice mi je sve jedno... ama bas.. ne interesujeme sta
ce ko da prica i da misli..

... samo sto imam jednu zackoljicu. Imam dete, i zbog njega mi nije sve jedno,
nije mi vazno sta pricaju o meni, ali mi je bitno da mi dete ima srecno
detinjstvo i da ga tamo neki pauni ne cackaju oko roditelja ili zezaju..

Psihijatri kazu da su deca surova i cak i ako nema neki razlog, naci ce razlog
da nekoga zezaju, tako da je zezanje mozda i prirodan proces, pa ako
je tako..... hm.. ja cu ipak da se trudim da on bude sto mirniji...

Imao sam slučaj da je neko iz moje uže porodice znao i to uopšte nije bilo svejedno jer sam pretrpeo posledice pošto nisam bio ni finansijski ni stambeno samostalan; proces prihvatanja je bio dug i bolan. Nakon toga mogu reći da mi je negde svejedno i autovao sam se nekim osobama. Pod tim ne mislim na bliske osobe, intimne prijatelje, jer oni mogu i treba da znaju.

E, ali tu je začkoljica. Postavlja se pitanje nečije, bilo kakve uključenosti u moj život i bilo šta u vezi sa mojim životom. Nerado delim intimu sa ljudima koji mi nisu bliski. Neki ljudi jednostavno nisu pozvani da dele bilo šta lično što se mene tiče. Zašto bi moja šira porodica od kojih sa najvećim delom ne kontaktiram niti želim da kontaktiram imala bilo kakav uvid u moje lične stvari? Mi nismo mnoštvo ličnih i intimnih doživljaja koje se pod ličnim imenom rasipa uokolo već smo ono što i pružamo i uzimamo od drugih; interpersonalna razmena nije podjednaka sa svima a ono što dajemo ima svoju vrednost, kao i ono što uzimamo.

Za sad smo još kao društvo daleko od toga gde bih ja kao gej onoga momenta kada se "obznanim" bio shvaćen; mada sam upravo iz tog, verovatno, latentnog prkosa obznanio svoju orijentaciju ponekome. I još taj užasan osećaj koji ima verovatno svaki gej koji se autuje, da mora sebe da objašnjava i opravdava svima. To mi je mučno i pojačava odvratnost prema društvu u kome živim. Ne želim toj bezličnoj masi podastirati svoju intimu kako bi me prihvatila. Ljudi koji žele da me razumeju, oni će me razumeti uključujući i moju gej orijentaciju; i hvala takvim ljudima što su u mome životu.

*faza* svejedno...

tj. etapa koja ce se kad - tad pojaviti, u koliko je chovek pravilno postavio stvari u svome zivotu!!!

u toj fazi sam vec godinu dana... deshavalo se X puta da me direktno pitaju, da cujem kako prichaju iza ledja... al me bash bilo briga (nisam nikome niti potvrdio niti negirao, vec im pustio josh bubica, ako ih bash zanima, neka josh lome glavu)
...ja sma to shto jesam... srecan... JA sam JA... meni je super i bash me briga...

DAKLE *FAZA* koja znachi poceti biti ono shto jesi i ziveti za sebe!!!

meni je svejedno!

stekao sam osnovnu materijalnu stabilnost, zivim sam, porodica mi je daleko, prijatelji su obrazovani i to im nije nimalo strasno, za polusvet koji o tome sapuce me savrseno zabole. ali savrseno.

tako da mi je svejedno ko zna i ko sta misli.

ako me neko odbaci ili izbegava jer sam gej... pfffff, mos' misliti.
ja sam tako zabavan, pametan i drag momak, da je to samo njegov gubitak.
ili njihov.


eto.