Gay-Serbia.com | Diskusije

dakle kako naslov teme kazhe da li se bojite OUTovanja porodici i ako da zashto?

ne, ve? sam out...

na neki nachin da, na neki nachin ne.

nisam spreman u emotivno labilnom dobu da si nabacujem i tu muku na ledja. ima vremena, pa josh sam tinejDJer

Ve? sam se autovao...

...ali dugo pre samog autovanja sam se bojao toga... sve do nekih nedelju dana pred autovanje kada mi je izgledalo skroz OK...

Hm, pa da, osecao sam odredjeni strah, naravno... trebalo mi je dosta da se odvazim na taj korak...

Nemam cheg da se bojim jerbo se autovah joshte davno.

Da, bojim se. Ne znam chega se to konkretno bojim, imam mnogo toga na umu.
Kad o svemu bolje razmislim nemam razloga da se plashim, ne moze nishta
toliko tragichno da se desi, ali opet... Valjda je u pitanju neki iracionalni strah,
'bem li ga...

Kad bih stavio na papir sve negativno shto moze da se desi, rekao bih "hej,
pa ovo i nije tako strashno" a kada bih odlucio da se outujem verovatno bi mi
sve to izgledalo tako strashno da bih se pokolebao u zadnjem trenutku. A shta
moze da mi (nam) se desi? Pa ne znam, na primer: izbacice me iz kuce, necemo
vishe razgovarati, smarace me da idem kod psihologa, necu vishe imati
nikakvu finansijsku pomoc, neko od roditelja ce dignuti ruku na sebe, ceo zivot
ce, ako ne dignu ruku na sebe, kriviti sami sebe shto su me rodili ovako
nakaradnog, mrzece me, odreci ce me se preko novina, divljace, poludece....
Ovako mogu do sutra, ali je pitanje shta bi se od svega toga stvarno desilo.
Najtragichnije bi bilo da neko od njih digne ruku na sebe, to stvarno ne bih
preziveo...Sve ovo ostalo je mnogo manje bitno. Pa shta i ako me se odreknu,
pa shta i ako me isteraju, pa shta i ako vishe ne budemo razgovarali, pa shta
i ako ne budu vishe nikada hteli da chuju za mene? Nishta! Bar znam na chemu
sam i nastavljam zivot dalje, kako znam i umem...

Sumnjam da bi se sve zavrshilo na taj nachin, verujem da bi bilo potpuno
drugachije i pozitivnije po mene, tako da onda jedino ostaje ta pozitivnija strana
outovanja koja moze da bude veliko olakshanje za mene, a opet i velika briga
za druge. Ja znam da bih osetio veliko rasterecenje, da bih pocheo da zivim
potpuno novi zivot bez laganja, skrivanja, straha etc. Zbog toga i zelim da
se outujem, ali kao shto rekoh vec negde, ne da bi samo meni bilo bolje i
da bih unesrecio nekog drugog, nego jednostavno - da pochnem da zivim
zivot punim plucima....

Ne bojim se nikom da se outujem. Kad me neko pita uglavnom dobije direktan i jednoznacan odgovor. Zato sam i nedavno rekao mami. Nekim ljudima mislim da je bolje da precutim, da ne bih ugroizo svoj opstanak. ( mislim na caleta )

Ne postoji osoba na ovom svetu koja se ne plasi outovanja.

Moja keva je skontala da se nesto desava samnom i pokusala je da prica o tome ali ja nisam imao hrabrosti da joj kazem istinu. Kada bi se odlucio na outovanje mislim da bi ona bila prva osoba kojoj bih rekao, a kada ce to biti ???

Originally posted by Bole
Ne postoji osoba na ovom svetu koja se ne plasi outovanja.

ali ovo je tako neta?no... no, ako je tebi lakše da svoj strah racionališeš na ovaj na?in, go you.

Mislim da bi upravo takvog outiranja trebalo biti najmanje strah. Barem što se ti?e onih koji su out pred svima osim pred roditeljima...

Ja osobno ne mogu ništa re?i, never been in the closet.

Pa bojim se jer su odrasli u malom gradu-selu u Srbiji i imaju neko prilicno gadno misljenje o tome...
Mada ako me pitaju reci cu im definitivno necu da ih lazem, jer sam skoro pred svima out.

Jaoooo prica moja je mnogo komplikovana a opet jednostavna...moji sumnjaju(zahvaljujuci mom bratu).....doduse keva me je pitala (pritom je rekla da joj je to ok i ako jesam ali da joj kaze blablabla..)medjutim ja joj nisam rekao ne iz straha vec zato sto mislim da tad nije bilo ni vreme ni mesto za takvu pricu(u osnovi nemam neki strah od toga da im kazem jer imam srece da su mi roditelji manje vise otvoreni vise prema Evropi nego glupostima srednjeg veka....)Mislim da je pitanje vremena kad cu im reci.....

hm.. pa vec sam out. jeste da sam se plasila da priznam mojima, sto je sasvim normalno, ali sam zbnjih i sebe to uradila. jednostavno, nemam sta da krijem. sve posledice cu prihvatiti onakve kakve jesu...
mada, imam dosta srece sto se tice shvatanja roditelja...

Autovala sam se slucajno, mislila sam da vec znaju.
U svakom slucaju bih im rekla, to mi je bila odluka. I ne, nikada se nisam plasila i cimala kakva ce biti reakcija. Ne znam sta bi to sa kim se ja muvam promenilo u njihovom stavu.. Nisu toliki imbecili, dodjavola.

Pa ne plasim se (mnogo). Uglavnom sam dovoljno "elokventan" da mogu da jasno predstavim stvari i objasnim "o cemu se radi" (podsvesna privlacnost ka muskom telu, neobjasnjive emocionalne potrebe jos u detinjstvu vezane za isti pol, itd.). Ipak, najvise bi mi bilo zao da budem neshvacen (ili bar da ne budem shvacen u potpunosti) - a upravo to ima najvece izglede da se desi. Jednostavno, za ocekivati je da se reakcija rodbine (naravno, za ocekivati je da bi deo iste vremenom bio "slucajno" i "usput" informisan o mom "nacinu zivota") svede na "on je peder" i nista vise. Garantujem da bi se svi zaustavili na tom pojmu (tipa sta i s kime radim u krevetu), i da ne bi slusali, niti pokusali da razumeju ostale aspekte moje seksualne orijentacije (cinjenicu da sam ispunjen, da sam ponosan na momke koje znam, da medju njima imam mnogo iskrenih prijatelja, da odnos dva muskarca prate i emocije, itd.). A najvise bi mi smetalo da budem tako prizemno (pogresno i nepotpuno) shvacen, i zbog toga i nisam preterano raspolozen da o tome pricam.

@Sonic
Ne spominji detinjstvo nikako,jer ce odmah da se pitaju narednih 100 godina i kad budu 3 metra pod zemljom a sta smo mi to zgresili pa nam je dete zastranilo.Detinjstvo im ostavi kao jednu lepu uspomenu znacice im.

Nisam ni rekao da nameravam da se outujem uskoro... Ipak, hvala na savetu...

Ja sam se outovala, samo mami, ok je to prihvatila, ali ne verujem da cu caletu moci da kazem..
Kakav je teret pao tad sa mog srca, nisam znala da li da placem ili da se radujem..
sad sam opustenija i mirnija..ma, strawa
Ma bilo je totalno otkaceno

Majka uvek zna, hihihihhi!!!

Outovao sam se nekim drugaricama,ali kevi i caletu nisam,keva znam da bi razumela i da bi bila ok sa tim ali opet ne smem,caletu ni u ludilu...

Da, bojim se.

Ne zato sto mislim da bi oni to ne-znam-kako-strasno prihvatili.

Bojim se njihovog soka, bola i reakcije, ali one unutrasnje. Ne bojim se eventualne svadje, ne bojim se eventualnog odbacivanja, ne bojim se njihovog misljenja o meni.

Bojim se toga da ce biti jako nesrecni, da ce im biti lose zbog toga i bojim se da cu im time priustiti mnooooogo nedoumica, mozganja, nesanice. I znam da ce moj "problem" (a znam da ce oni to tako doziveti), samo zato sto je moj - doziveti osademdeset puta gore nego ja sama.

I onda sve nekako nemam srca.

I da, znam da ovo nikako nije ispravno razmisljanje.
Ali za sada nisam u stanju da racionalizujem celu pricu. Previse me kolju emocije po tom pitanju.

Ako stvari posmatras iz tog ugla, onda i njima saljes takvu sliku. Da to nije u redu i da je lose. I preuzimas odgovornost za nesto sto nije ni tvoja ni njihova. Ako roditelji vide da im je dete srecno, onda ce to vremenom prihvatiti, jer strah koji se tada kod njih javlja jeste iz brige da ce dete imati tezak zivot. Da ce nailaziti na neprijatne situacije i otezavajuce okolnosti. Ali znaju i oni da zivot sam po sebi je pun takvih desavanja i da nas niko ne moze sacuvati pod staklenim zvonom, pa na kraju krajeva ni ne treba. Ja sam rekla onda kada sam shvatila da ne zelim da ih iskljucim iz svog zivota. Da ih toliko volim i da su mi toliki prijatelji da to ne zelim. Naravno, svako zna najbolje svoju situaciju i da li to moze ili ne da uradi i kada. Ja sam za, ali sve u svoje pravo vreme.

Nema cega da se bojim.Davno sam to uradio i moram da priznam da je to, u mom slucaju ,bila jedna od najpametnijih stvari koje sam uradio.

Pre par nedelja pukim slucajem su saznali....

Zasto bih? Prihvatice te kakav god bio/bila Ja sam vec out

Znas kako je Pera Kojot uvek
imao razno-razne ACME setove?
E pa tako deo moje rodbine ima
ACME za mali cin egzorcizma, koji
bi rado priredili da saznaju.
Mada opet, nesto i ne vidim razlog da
meni beznacajni ljudi ikada saznaju s'
kim se ja heftam.
Za pravu porodicu je drugacija prica.
Brat zna.
Mama i tata ne; to dal' cu im reci i kada
jos zaista ne znam. Sigurno je da bi
odreagovali na potpuno razlicite nacine.
(Al' posto su moji roditelji i ja ih
postujem i volim, necu o tome da pisem.)

Da, zato shto nemam plan B. Ono, u sluchaju da ne prihvate bash najbolje/ne prhvate uopshte. Nisam spreman na psihichko muchenje koje je dosta dugo trpeo jedan moj dragi prijatelj koji se outovao svojima. Plan B bi dakle bio da pobegnem ako do toga dodje. A ja josh ni posao nemam..
Kad se osamostalim necu imati chega da se bojim.

Ma znala je keva kad sam isprashio nekoliko frajera iz kuce...ostavio im ratne rane:P..pogresno me procenili...
Ali jos uvek porice u fazonu ti si uvek bila srednjeg roda...da...da...
Dosta toga izgubio... kad si na ivici...trudim se da ne ugrozavam svojim opredeljenjem druge...tezim tome da pakovanje odrazava sadrzaj...da znaju na cemu su...

Da se bojim outanja!?!
Bož sa?uvaj
Samo ?ekam najbolji mogu?i trenutak kad ?u im re?i...nekakava ve?era na Badnjak, ili neko drugo obiteljsko okupljanje
Ina?e, moja najbliža rodbina ve? zna, uglavnom su to ljudi do kojih mi jestalo.
Ove ostale ?uvam za pravljenje skandala

Originally posted by Dr. M
Nema cega da se bojim.Davno sam to uradio i moram da priznam da je to, u mom slucaju ,bila jedna od najpametnijih stvari koje sam uradio.

Apsolutno!
I u mom je slu?aju bilo tako
Jes da to nije bila moja želja ali se sve na kraju sredilo i ispalo dobro