Gay-Serbia.com | Diskusije

Najbolja drugarica i ja imamo "ritual" da vikendom ujutru pijemo kafu i cavrljamo preko telefona.
Dotakli smo se teme starenja. Oboje imamo po 28 godina,i dobro smo pregazili 20te. Ona govori kako vec na svom telu vidi znake starenja i kako se psihicki i emotivno oseca znatno starije nego sto jeste. Dok ja npr sem par sedih dlaka koje sam imao,ne primecujem nista telesno sa druge strane jesam sazreo po pitanju mnogih stvari poslednjih par godina ali i dalje se psihicki osecam kao da mi je 22. Onda smo poredili nase vrsnjake i mladje/starije od nas,i mnogi su vec osedeli/ocelavili.
Pa ono sto mene zanima je koliko imate godina? Da li na sebi primecujete znake starenja? Kako starenje utice psihicki na vas? Da li imate strah od starenja? Da li bi se "sutradan" podvrgli nekom estetskom tretmanu kako bi ublazili starenje (tipa botox). Naravno da je proces starenja za svakog individualan,i nije isti za muskarce i zene.

Let's talk about it...

Imam 27 godina i čvrsto verujem da starim/stariću kao dobro vino, tako da se ne brinem povodom toga.

Hahahaha, aaaalkoooos


Ont: da, nazalost bore na ivici ociju... 36 mi je.
E sad, estetska hirurgija... nije moj fazon.

porodično ulazimo u grob sa plavom kosom punim licem bez bora i svim zubima

imam 32, a prvi put sam osetila da starim sa 17. imam osecaj da sam u drugoj polovini zivota, do polovine dvadesetih sam se osecala kao tinejdzerka, a sada se osecam kao da sam skroz sazrela, tako je tipa od 30., i da cu sada samo da starim, formiranje licnosti, navika i odnosa je gotovo.
sto se tice fizickih manifestacija, osim par sedih, jbg prestala sam sa skoro svim fizickim aktivnostima ima tome 5,6 godina, tako da nisam sigurna da li mi se telo smuljuje od godina ili lenjosti.
s druge strane ljudi generalno misle da imam znatno manje godina nego sto imam, mada ni Hys ni ja ne kapiramo zasto, s obzirom da mi je lice uzasno izborano.

starenje je bar u mom slucaju jedan jako neprijatan proces, al' jbg.

Starim naravno, imam 36. Doduše, počela sam da sedim tek od prošle godine tako da još uvek nisam počela da se farbam. I sad odlažem, i to sve zato što mi odlazak kod frizera (sa mojom kosom) pada teže nego odlazak kod zubara.
Dalje, podgojila sam se. Nisam aktivna fizički kao pre, tako da godine plus manjak fiz.aktivnosti i voila - stomak poveliki.
Bore, klasika, one prve na vratu koje se pojave čim se pređe trideseta. I tako....

Imam 34 i zaledjen sam u nekom proslom vremenu , tkd nemam neki specijalan odnos prema starenju.

Umri mlad, budi lep leš.

38.
Nemam strah od starenja, ne usporedjujem se sa drugima, iznimno sam mladolik no i da nisam ne bih se sekirao oko toga.

'Ugovore' u cijem nastajanju nisam suucestvovao ne prihvatam (glede bilo cijih predrasuda kako netko kao 'mora' izgledat sa toliko i toliko godina).
Ima odrona i sa dvadeset, kao i sa cetrdeset i obratno.


Inace, tema ti je dusu dala da opravda predrasude osobama tipa Hexagonke.

34 godine imam i pored malo sedih sa strane glavuce, nemam drugih znakova starenja
Hvala genetici da smo familijarno svi mladoliki pa mi tako niko ne daje 34 godine. Na poslednjih par dejtova, iako sam rekao da imam 34 godine, ljudi mi nisu verovali, no uvidom u licnu kartu ostali su zacudjeni
Strah od starosti imam poprilicno...jako retko, ali desava se da, uvece pocnem da razmisljam o tome, i te noci za mene spavanja nema

ocelavio sa dvaesikusur, uvek izgledao starije nego sto jesam, al to mi nije znacajno, nije mi fizicki izgled toliko znacajan u zivotu, a cak i da jeste godine mi ne bi smetale, vise je mozak, a mozak mi bogami stari prebrzo

[url=https://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2803156#p2803156]Casino napisao:[/url]
Strah od starosti imam poprilicno...jako retko, ali desava se da, uvece pocnem da razmisljam o tome, i te noci za mene spavanja nema

Imam 37 godina, primećuju se znaci starenja na licu, to je neizbežno, nije drastično, može da se kaže da izgledam u tom pogledu bolje nego solidna većina mojih vršnjaka ali nije sad da izgledam mladoliko ko neki Tajvanac koji ima 40 godina, a daju mu 20
Ti znaci se odnose na finu mrežu bora oko donjeg kapka i nešto izraženije bore kad se mrštim ili smejem.ž
Što se kose tiče, tu sam imao sreće, ne opada mi kosa, plus je prilično gusta. Sedih ima, tu i tamo, ali se na kratko šišam pa se ne primećuje dok se ne zagleda.
Starenje mi se generalno ne dopada, prosto kao lekar znam šta radi telu. Neizbežno je, može da se uspori koliko toliko, ali ne vredi kukati oko toga mnogo, to je biologija.
Ono što ja primenjujem jeste vežbanje i trenutno kreme za lice sa hijaluronom.
Što se estetske hirurgije tiče, razmišljaću o tome za jedno desetak godina, sad su u planu manje invazivne intervencije poput pilinga voćnim kiselinama, možda neki laserski tretmani, prelaz na kreme sa retinolom... Za par godina možda hijaluronski fileri, ali ove bore kakve sad imam nisu još za hirurgiju. Botoks mi se ne sviđa konceptualno, to ne verujem da ću da radim.

32. Ja ne primecujem, ali mislim da svi ostali primecuju

Ja se uvek osećam kao lažna mlada na seoskom venčanju jer ne želim da izigravam tegleću životinju.

Ne,nemam problem sa takvim necim sto je normalno,starenje je normalan i prirodan proces vise bih se uplasio da vecno zivim...Mislim i ovo zvuci nelogicno...Glupa tema!! FUCK THAT!!

Imati mogucnost zivjet vjecno a nemat konkretnu misiju i ne bit interdimenzionalno bice (a covjek to niti jest niti moze bit) i nema nekog smisla, sta ne, Zvonki ?



Moj tata npr. ima jak strah od smrti i kao volio bi vjecno zivjet, pa sam mu jednom prigodom priopcio nesto tipa - jes', jako si bitan i jes' i dosad si nesto silno znacajno uradio, a sto ce ostat za pokoljenja. Not.

nijedna bora, nijedna seda. Zahvaljujuci genetici. Imam 37.

Plasim se bolesti, ne i starosti.

Imam 30 i za sada ne primecujem neke znake starenja na licu/telu ali zato vec imam gomilu sedih. Ali posto izgledam jako mladoliko + visok sam metar i zelja da porastem velika vecina misli da sam neki klinac i i dalje redovno nece da mi prodaju alkohol

Ali nesto se definitivno jeste desilo prosle godine na psihickom planu. Osetio sam ogromnu promenu u sebi... Poceo sam da se osecam starije, istrosenije, usamljenije, i malo tolerantnije prema drugim ljudima. Sad kada izadjem negde, ne mogu da izdrzim ni do 12 vec se osecam umorno.

Cesto razmisljam o starenju i nekako sada vise nego ikada vidim kako je vreme ograniceno i osecam da je vreme da nesto uradim sada. Dok sam bio mladji nekako je sve bilo "ima za to vremena". Taj osecaj me je naterao da npr promenim karijeru i posvetim se stvarima koje me vise interesuju i vise mi odgovaraju sto je recimo pozitivno.

^ E ja sam odlucio da cu se verovatno farbati kad krenu sede da navaljuju,mada msm da nece to skoro biti.

A i primetio sam da prjatelji koji su 30+ se brze umaraju na dancefloor-u.

Pored toga što imam fuckin' jebenu diskus herniju (dajte mi penziju više), prekjuče sam uganuo nogu i pokidao ligamente, te hodam na štakama (i jednu invalidsku, molim) - tako da onako odistinski se ovih dana osećam kao starac fočo od stotinu ljeta.

Ali imam najbolje prijatelje na svetu koji mi vidaju rane i ispomažu me (Milanhe pre svih). Ja sam jedan dedica pun ljubavi.

[url=https://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2803142#p2803142]scout_finch napisao:[/url] i da cu sada samo da starim, formiranje licnosti, navika i odnosa je gotovo.

hm, ne bih bas rekla, zar ne.

ne bih ni ja rekla, ljudi imaju potencijala da se menjaju ceo zivot

sto se tice starenja, imam 32, sad cu 33, osecam se zrelo, ali ne staro, nemam nekih znacajnih fizickih znakova starenja, sem sto sam pocela da sedim ozbiljno, ali s obzirom da se farbam od petnaeste to primetim tek kada mi kosa izraste
moja majka nije imala bore ni u 50-oj, sem oko ociju, tako da imam dobru predispoziciju da budem dugo mladolika

Letos sam našla prvu sedu i bila sam u fazonu, pa dobro, dok su svi oko mene popadali u nesvest od te moje sede. Inače, jedva čekam da osedim skroz i da pustim sedu kosu i neki šareni nakit i da se našminkam, ima da budem super baba. Meni je to lepo. I bore su mi lepe. Imam ih, najviše oko očiju i smejalice.
Kada je u pitanju telo naravno da se primećuje razlika, pored svog vežbanja nikad više neće biti to ta gipkost i čvrstina kao u dvadesetim.
Psihički mislim da sam rapidno sazrela za prethodnih godinu dana i to mi u nekim momentima prija, a u nekim mi baš ide na živce. Dosta sam odgovornija i racionalnija i razumnija, nego ranije.
Ono što sam primetila da sada imam neke rituale koje kada mi poremetiš bolje da te nema, ranije nisam imala pojma šta je to ritual.

Btw, imam 32 godine. Uglavnom misle da sam 5 godina mladja. Mada, se ne bi tangirala i da mi kažu da sam starija.

Ne plašim se starenja, plašim se bolesti i smrti.

Imam 35 i svoje godine uvek i svuda ponosno isticem, cak cu cim udjemo u novu godinu govoriti da imam 36 iako ce mi do 36-e zvanicno trebati vise od 9 meseci.
Elem, ne razmisljam o starenju i nisam puno opterecen istim. Mislim da je to proces koji ipak ne ide prebrzo te ljudi imaju dovoljno vremena da se adaptiraju situacijama koje nastaju. U smislu da iz 20-e ne ides direktno u 50-u godinu zivota.
Fizicki mi je bitno da sam vitalan i u pristojnoj kondiciji a obzirom na genetsku predispoziciju za mrsavost necu se preterano brinuti za to uz malo dodatka u vidu licnog angazmana u sportu.
Ne zelim duboke bore i mislim da nekom prosecnom negom koze svaki muskarac to moze da izbegne ali ne zelim ni savrseno zategnuto lice sa 70 koje bi bilo u totalnoj disproporciji sa svim ostalim na meni. U tom smislu tesko da cu ikada raditi bilo kakvu estetsku intervenciju osim zuba. Njih ne zato sto nemam vec prvenstveno zato sto sam svestan da mi nece trajati ceo zivot posto je od 20e godine od cetvorke do sedmica sve ispunjeno.
Psihicki i u nekom negativnom kontekstu jos uvek nisam osetio nikakav uticaj starosti. Valjda zato sto sam sada mnogo vise zadovoljniji sobom pa mi ni to redjanje godina uopste ne smeta dok god u zivotu sve ide kako treba, bez puno nepotrebnih krivina.

Rodjen sam kao star, jedino sto imam potrebu da izgledam mladoliko, pa se samo oko toga sekiram.

ja se plasim da cu ostati sam kad mojih ne bude i kad ostarim, i taj strah zna da me probudi usred noci, i u tom trenu obavezno se pali cigareta/dve, da bih se smirio

ja kako sam se ošišao svi mi kažu da ličim na derište neko...a relativno skoro sam dobio kompliment od jedne curice kako izgledam kao da imam 23 god

Jos ne mislin o tome skoro pa nikada. S obzirom da su genetski svi u nasoj obitelji dozivjeli duboku starost, ne bi me iznenadilo da je to i moja sudbina. Osobito jer treniram od malih nogu, ispravno se hranim, i nimam neke poroke koje narusavaju zdravlje. Znam da cu kad odem u mirovinu otici u ocevu domovnu. Mozda ce to za neke biti starost, a za mene novi pocetak zivota. ”Ne plasim se starosti niti malo”.