Prodjete sve, ali bas sve, zavrsite skole, fakultete,
zaposlite se, imate vec dobar broj godna radnog
staza, iskustva, cene vas ili ne na poslu...
Auovani ste svima i znanima i neznanima, mahali ste
zastavama, shvatate internalizovanu homofobiju i
homofobiju u svojoj srzi i to vam vise ne predstavlja
problem..
Isprobali ste sve vrste seksa i znane i neznane,
razne vrste hrane, muzicke zanrove....
i.. ondaK dodjete u cetrdesete...
Kako dalje? Sta dalje?
Da li da se penzionisete? Balsamujete?
ili da izmisljate neke nove avanture, samo vama znane?
Neke zelje iz ranog detinjstva? Putovanja brodom?
Afrika? Plemena? Aktivizam? Pomaganje ?
Da li da ne priznajete broj godina i zaustavite se mentalno,
recimo u 22?
Zivot posle cetrdesete? (22)
Poslato: 25 Maj 2011, 09:29
od antibiotic
Posto ne uspemo da sredimo svoje zivote
i odnose u svojoj porodici, onda
krenemo da se bavimo politikom
Poslato: 25 Maj 2011, 09:33
od Wilhelmina
Kriza srednjih godina, a?
Ja mislim da svako vreme ima svoje drazi, pa tako i to nakon 40te.
Takodje, mislim da je fizicki nemoguce da neko u tim godina iskusi bas sve, na seksualnom ili emotivnom planu. A upravo te mogucnosti za putovanja i isprobavanja ti daju prostor.
A ti sama najbolje znas sta te pokrece. nedelju dana u Parizu ili u Boliviji, stvar je licnih ocekivanja i preferencija.
Poslato: 25 Maj 2011, 09:35
od alexandermagic
Otkud da znam za druge, sve je to individualno. ( )
Sad su mi trideset i dvE, pa kad stignem do tih godina -- javim svoje opservacije na temu.
Poslato: 25 Maj 2011, 09:44
od nsc
nista se bitno ne menja posle 40
zivot tece dalje, trudis se da zivis najbolje sto znas, uzivas, ...
Poslato: 25 Maj 2011, 10:14
od *deni*
Šta posle četrdesete ?
Pa, ako smo '' k`o svet '' ( što bi rekla moja baba ), ponašaćemo se i živeti kao zreli, ozbiljni, porodični sredovečni ljudi.
Bićemo dosadni, radićemo puno radno vreme, imaćemo bar dvoje dece srednjoškolskog uzrasta, imaćemo krug prijatelja, porodični automobil, kućnog ljubimca, povremena zimovanja i letovanja i barem jednog švalera, odnosno švalerku.
A ako smo lucprde, mimo sveta, lutaćemo i dalje kao gluve kučke i svet će za nas govoriti : '' Eno ga/je, spucao/la u dupe 40 i koju godinu, a nema ni kučeta, ni mačeta ''...
E onda mi tom svetu doskočimo, nabavimo jedno mače umiljato i krenemo da ga nosimo sa sobom gde god da idemo.
Poslato: 25 Maj 2011, 11:41
od Dina
Meni je stres bio samo trideseti rodjendan... To zato sto je to razlika izmedju mladosti i srednjih godina... Jedno doba je gotovo, mozda ne bas tog dana, tog trenutka ali u dolazecim godinama to ce verovatno postati ocitije...
Kasnije proglasavas da zivot pocinje u cetrdesetoj, pa cetrdeset i nekoj, pa pedesetoj i sve tako dalje...
Inace, mene je ta dosada uvek plasila i srecna sam sto izgleda da sam je izbegla, nastojacu da tako ostane i na dalje
Upravo tako kako si rekla, uvek ima novih ciljeva, nikad nije sve vidjeno... Uvek se moze dodati neka zelja iz detinjstva ili tinejdzerstva, to ima efekat podmladjivanja Pa onda oblast znanja je neogranicena, ako osoba nece da bas upisuje neki novi fakultet, moze da upise neki novi kurs ili da se na neobavezniji nacin bavi necim sto ga je zanimalo a nije stizao/la da se bavi time. Putovanja su uvek zanimljiva, narocito u te neke daleke destinacije kao sto si ti navela poput Afrike ili Indije, i mislim da to deluje i na duh, izadjemo iz svog malog sveta i vidimo neku drugu kulturu... I ako osoba ima decu onda deca rastu pa i tu situacija nije staticna... Ima svakako puno mogucnosti samo to zavisi od osobe, da li je suvise idealizovala mladost pa sad smatra da joj se zivot zavrsio, da li zivi prema normama sredine ili prema svojim sopstvenim, koliko je vec pre ostvarivala svojih ciljeva pa je zadovoljna ili je promasila sve pa do podne mrzi samog sebe a od podne citav svet itd. Kao i u ostalim zivotnim dobima mnogo toga je u glavi tj zavisi samo od nas.
Poslato: 25 Maj 2011, 11:55
od Hans
Zavisi kakva ti je mladost bila. Ako si muškarac i u mladosti si jurio za suknjom a ne za kravatom a onda si oko trideset i neke kada su ti roditelji zanemoćali i nemaju više uticaja na tebe shvatio da si ipak homo, onda ćeš četrdesete dočekati nespreman, ozlojeđen i isfrustriran. Pogledajte samo one 35 plus na Romeu, na primer. Svako očekuje stabilne ličnosti, zrele, osvešćene. A oni uglavnom svi žive kod roditelja ili im roditelji šalju hranu sa sela.
Dina, napisala si kako ti vidiš četrdesete. Ja ih vidim sa sopstvenim dražima koje nosi i rana mladost, dvadesete i tridesete. Prvo moram da prođem dvadesete jer istina imam tek 23. Više ću voditi računa o tome šta jedem, o zubima, licu i koži, redovnije ću kontrolisati zdravlje. Za mene je to doba apsolutne zrelosti kada bi čovek trebalo da ima stalnog i stabilnog partnera pored sebe, stabilan posao. Ne bih želeo da četrdesete dočekam kao što će 87 % ljudi- 'u potrazi za nekim nefem, slatkim likom pa kako se skapiramo. A možda i nešto više....'
Naravno, moji lični planovi su da to tada progovorim još dva tri jezika i putujem, što kao student, zbog obaveza i vremena, nikako nisam dovoljno stizao...
Prodjete sve, ali bas sve, zavrsite skole, fakultete,
zaposlite se, imate vec dobar broj godna radnog
staza, iskustva, cene vas ili ne na poslu...
Auovani ste svima i znanima i neznanima, mahali ste
zastavama, shvatate internalizovanu homofobiju i
homofobiju u svojoj srzi i to vam vise ne predstavlja
problem..
Kako da ne. Ako sredis sve sa te svoje liste do cetredesete mozes odmah po Oskara!
Poslato: 25 Maj 2011, 15:35
od haemoglobin
a zasto sve to isprobati do 40.te? uvek moze vise, bolje, jace...upisi jos jedan fax ako ti malo jedan
Poslato: 25 Maj 2011, 15:36
od Sanja Steppenwolfin
meni je na natalnoj karti teta rekla da cu se tek posle 37. godine opametiti i doziveti neki vid reinkarnacije i uskladiti zivot
Poslato: 25 Maj 2011, 15:41
od Blady
Zapocnem novu zivotnu fazu. Kao i svaki put.
Poslato: 25 Maj 2011, 16:53
od hlaefdige
ma radis sta oces...bole te usi!
Poslato: 25 Maj 2011, 17:19
od Ulix
Ako si sve uradila, onda čekaj smrt, pošto ti ništa drugo ne preostaje.
A moje četrdesete... Verovatno da ću tada već uveliko da živim sa dečkom (istim ovim sa kojim sam i sada), verovatno da ćemo putovati i češće nego što sad putujemo, jer ćemo to sebi moći da priuštimo. Imaću priliku da uživo čujem Martu Argerič u jednoj divnoj koncertnoj sali gde sam zacrtao da ću morati da je slušam. I sasvim je izvesno da ću jednako mnogo voleti da čitam, nadam se na bar još 2 jezika, od kojih će jedan biti moj voljeni mađarski. Voleću alkohol koliko ga i sada volim. I imaću verovatno gomilu planova koje ću pokušavati da realizujem i oni će se menjati kao što se i ovi sada menjaju i jednako će mi teško biti da zamislim šezdesete, kao što mi je sada teško da zamislim četrdesete. Ko zna šta će biti i ko zna gde ću biti.
a pretpostavljam da je dozvoljena i nekakva middle age crisis, nista nepopravljivo yet bizzare and fun enough...
Poslato: 25 Maj 2011, 19:22
od Stripi
meni su govorili da pederska smrt nastupa poslije tridesete. A ja jož živa i vitalna. I malo debela.
Mislim da jedino što čovjek treba uraditi da bude spreman da uđe veselo u četrdesete da živi zdravo, održava sebe i tijelo ito je to.
Zavisi kakva ti je mladost bila. Ako si muškarac i u mladosti si jurio za suknjom a ne za kravatom a onda si oko trideset i neke kada su ti roditelji zanemoćali i nemaju više uticaja na tebe shvatio da si ipak homo, onda ćeš četrdesete dočekati nespreman, ozlojeđen i isfrustriran. Pogledajte samo one 35 plus na Romeu, na primer. Svako očekuje stabilne ličnosti, zrele, osvešćene. A oni uglavnom svi žive kod roditelja ili im roditelji šalju hranu sa sela.
Dina, napisala si kako ti vidiš četrdesete. Ja ih vidim sa sopstvenim dražima koje nosi i rana mladost, dvadesete i tridesete. Prvo moram da prođem dvadesete jer istina imam tek 23. Više ću voditi računa o tome šta jedem, o zubima, licu i koži, redovnije ću kontrolisati zdravlje. Za mene je to doba apsolutne zrelosti kada bi čovek trebalo da ima stalnog i stabilnog partnera pored sebe, stabilan posao. Ne bih želeo da četrdesete dočekam kao što će 87 % ljudi- 'u potrazi za nekim nefem, slatkim likom pa kako se skapiramo. A možda i nešto više....'
Naravno, moji lični planovi su da to tada progovorim još dva tri jezika i putujem, što kao student, zbog obaveza i vremena, nikako nisam dovoljno stizao...
...
Mislim da postoje i neke generacijske situacije. Npr oni koji su sada u cetrdesetim mogli su da dodju na internet tek kao vec oformljene osobe. A za susretanje lgbt osoba i za osvescivanje same osobe mislim da je internet vrlo znacajan. Tako je osobama koje sad imaju dvadeset koje su vec mogle da koriste internet mnogo ranije bilo i jednostavnije da susrecu druge lgbt osobe kao i da nadju odgovore na sva pitanja koja ih eventualno muce.
To sto zelimo i kako ce biti su dve razlicite stvari Kod nekoga ce se uglavnom poklopiti a kod nekoga ne. Ko zna da li je tim ljudima koje spominjes uopste bio cilj da nadju nesto stabilno, te mozda zive bas zivot iz svojih zelja. A cak i da je bilo, i da su uspeli, mozda su bili od tridesete do cetrdesete u nekoj stabilnoj vezi pa su se razisli pa u cetrdesetoj krenuli u novu potragu, ili opet sto je neko u cetrdesetim sa nekim ne znaci da ce biti i u pedesetim... Tako da je dobro sto postoje oglasi na koje uvek moze da se vrati ako se uopste i ode
Pitaj gospodžu sa desne strane. Vidiš kako je njoj do jaja, boli je uvo.
ocu i ja tak'a da budem
Poslato: 25 Maj 2011, 21:41
od Kragi
Koncentrovani antirid na prvom mestu, prvenstveno u zoni oko ociju, mada ne zapostavljati ni ostale delove lica
ma, uhvatis decka/devojku i jos par bliskih ljudi i u nocnu setnju po gradu ... pa jos ako sednete u neku bastu na po jedno pivce ... milina.
I tako svako vece
( 
)
