Gay-Serbia.com | Diskusije

U klinickoj praksi, izdvojen je jedan poseban oblik panike nazvan -
TextTextTextHomoseksualna panika
U tradiciji psihoanalize,postojala je tendencija da se ovaj tip panike uzme kao prototip za sva panicna stanja.Kako to vise nije aktuelno, homoseksualna panika moze cesto da lici na panicni poremecaj, pa to treba razgraniciti!
kod panicnog poremecaja imamo dominaciju telesnih simptoma, kod homoseksualne panike dominiraju psihicki simptomi.
panican strah se po definiciji vrti oko ideje i dozivljavanja osobe da svi mogu da "vide" da je ta osoba homoseksualac ili da svi misle o njemu da je homoseksualac u negativnom smislu.
Najcesce se moze zapaziti kod mladjih muskih osoba (redje kod devojaka), u kasnoj adolescenciji ili u ranom odraslom dobu (do 35 god.)
Javlja se u situacijama kada se osobe prvi put nadju izlozene intezivnom kontaktu sa drugim muskim osobama.(U vojsci, kampovima, ekskurzijama, na novom radnom mestu itd...)
Tada dolazi do "slabosti seksualnog indetiteta". moze se pojaviti strah panicnih razmera toliko jak, da se pojavljuju suicidalne ideje, podsticaj na samopovredjivanje( i fizicko i psihicko).Jako brzo postaju slomljeni emotivnim bolom a pritom se stvara paralelni strah. Strah da osoba zatrazi strucnu pomoc, pomoc od prijatelja, porodice...


sve to je na neki nacin sasvim normalno, i 30-40% osoba pri "samootkrivanju" prolaze kroz ovaj tezak period. Nekada se desava i ranije (izmedju 16 i 20-te god.)

Da li se mozda to desilo vama, ili vasem drugu, bratu, poznaniku..?
Ovom temom sam samo zelela da na neki nacin pomognem (mozda neki sada prolaze kroz ovo), i uputim u delimicno/strucno misljenje. Nadam se da sam bar ko'lko tol'ko pomogla. Za nesto o ovome,posaljite u2u ...Da ne bih gnjavila vise..
Podelite vasa iskustva...

Jbte

Moglo bi se reci... nesto izmedju te dijagnoze i zaista potpune odbojnosti prema budalastinama i glupostima str8 muskaraca.
Desavalo mi se kroz srednju skolu, jer sam bio vezan za odredjeno mesto, a samim tim i ljude...
U svakom slucaju mi je bilo neprijatno vise nego panicno... i daleko od toga da su mi takve gluposti izazivale suicidalne misli!

Sad, sad mogu da mi se sagnu svi odreda!
A upoznao sam i par primera sasvim cool str8 muskaraca.
Dakle, cuda postoje!

Originally posted by Dirrty


Sad, sad mogu da mi se sagnu svi odreda!

Slazem se!
Na neki nacin, mladi ljudi, koji su spoznali svoju homoseksualnost, bivaju uplaseni ,cak i zbunjeni! a to moze da se nazove nekom vrstom "panike", naravno. (sta se dogadja samnom, sta ce ljudi misliti o meni, da li ce me okolina prihvatiti, da li cu biti odbacen/a od strane porodice...)

Mislim da su to neki poceci i tada jedno dete od 13,14...godina biva zbunjeno :zbunjen: i uplaseno. Svakako da vecina to "pregura" najnormalnije i kao sto je Dirtty lepo rekao, a slazem se da ako te neko odbacuje samo zbog tvog sexualnog opredeljenja, onda taj neko nema predstavu o pravim ljudskim vrednostima!
Zapravo, takve ljude ne treba ni konstatovati.

"ako me odbacujes samo zato sto se jebem sa svojim deckom,da li bi me prihvatio da se jebem sa tvojom sestrom!!?" (moj pokojni drug rece drugu iz detinjstva cija sestra lozila na njega)

"ako me odbacujes samo zato sto se jebem sa svojim deckom,da li bi me prihvatio da se jebem sa tvojom sestrom!!?" (moj pokojni drug rece drugu iz detinjstva cija sestra lozila na njega)

svasta....

Originally posted by Mystica_lady
...

Homoseksualna panika je nebulozna kvazi-dijagnoza koju američki psihijatri koriste na sudu kako bi opravdali homofobe koji ih unajme da veštače u njihovu korist.

Ukratko, to je moj stav o tome.

Na primer, to izgleda ovako:

http://www.nzherald.co.nz/nz/news/artic ... d=10583823
http://www.nzherald.co.nz/nz/news/artic ... d=10583689

Zvanično, to je mikropsihotična epizoda izazvana strahom od homoseksualnog kontakta, ali osoba koja "pati" od homoseksualne tobož panike ne mora biti gej, već samo objekat nečije (homoseksualne) želje, što dotični objekat toliko isprepada da naprasno postane psihotičan i onda ni kriv ni dužan, rastrojen, izmeni nečiji telesni opis tako da ga ni rođena majka ne prepozna.

Homoseksualna panika je toliko retka da čak nije ni redovan deo psihijatrijskih udžbenika, pa ne znam otkud ti ideja da je to neko ovde doživeo.

Panični poremećaj, sa druge strane, verovatno neko jeste. Ali on ne mora da ima veze sa kurčevima, ma šta Frojd kazao.

Ma jeste, bolece me bas dupe da dobijam nekakve napade panike zato sto neko mozda predpostavlja da sam gay...ja nisam outovan vecini ljudi ali nemam ni panicni strah od razotkrivanja.

Kome se ne svidja moja seksualna orijentacija neka me poljubi u sexi dupe

Ne znam bas da li bi panicne napade kod homosesualaca nazvao bas "homoseksualnim".
Verovatno je u pitanju neka vrsta sukoba unutar te osobe bez obzira da li je nacisto sa tim da je gay i outovan itd. ili je tzv. latentni homoseksualac koji to sebi ne zeli da prizna...

Konzervativna sredina, ustajalost duha u odnosu na np. slobodan gay zivot i susret sa novim i manje poznatim, neizvesnost sudbine itd. jesu ti sukobi koji svojim sudarom izazivaju psihicku pometnju kod mladih ljudi i stvaranje tzv. panicnih napada. Zivimo u takvom vremenu gde su ovi napadi s razlogom sve cesca pojava.
Razlozi mogu biti kod svakog drugaciji. Kod nekih duboko skriveni, a kod nekih sasvim jasni. Simptomi su takodje kod nekih uporedivi, a kod drugih malo drugaciji. Kod nekih se ispoljava kroz depresiju koja traje, a kod nekih, koji sebe smatraju krajnje srecnim i zadovoljnim osobama, kroz manje vise ucestale momente napada tj. ubrzanim kucanjem srca, teskim disanjem, osecajem nekotrolisanog i nepodnosljivog straha, kao da ce da ih strefi srcka ili mozdni udar i da ce njihovom zivotu u sekundi doci kraj.

Prvi susret sa napadom panike i anksioznosti jesu najtezi jer su nesto uzasno nepoznato. Okidac im moze biti neka nagla stresna situacija, smrt nekog bliznjeg itd. Stvar se moze pogorsti time ako ta osoba pokusava da sakrije svoje napade od drugih i da ih se na neki nacin stidi jer pokazuju koliko je ta osoba ustvari slaba...

Sta treba ciniti?
Najbolje je sto vise razgovarati o tome sa bliskim ljudima, sa svojim lekarom, sa psohologom. Ne treba oubraziti da imate neku misterioznu bolest i onda ocajnick krenuti na sve moguce preglede koji ce uvek pokazati da vam nije nista. Ne treba se stideti svog "poremecaja". Vasa otvorenost prema tom problemu vas cini jakim osobama, premnim da se suoce. Primetice te kako vam je mnogo bolje, a napadi sve redji.
Kad vec dodje do napada - iznenada i naizgled bez ikakvog razloga, treba se smiriti, udahnuti svez vazduh duboko, popiti malo vode i ubediti sebe da vam nije nista i da nece te danas umreti.

Takodje, treba izbegavati kafu, energetske napitke i pusenje trave barem neko vreme dok se ne osetite spremnijim i jacim. Kretanje, sport, rad su najbolji i najprovereniji lek, a i pivce za zivce je uvek dobrodoslo. Ziveli!