Gay-Serbia.com | Diskusije

Stvarno ne znam gde da smestim temu pa je stavljam ovde ...

Primetio sam sinoć da moja sestra priča u snu. Ona inače ne spava kod mene, ali smo sinoć gledali neke filmove i mrzelo je da se vozi do kuće, pa je prespavala ovde ... Pričala je o nekim bankovnim računima i kako neko duguje nekom hiljade i hiljade florina (??) ... na kraju kad se probudila kaže da joj je poznato to "florin" ali ne zna šta je ... i uopšte se ne seća sna! Pričala je jasno i razgovetno, jačinom kao da priča sa nekom osobom koja je sa nama u sobi ... Izuzetno je zastrašujuće kada u mračnoj sobi čujete samo polovinu razgovora, a konverzacija teče i možete da pretpostavite šta je ta druga osoba rekla

Da li neko zna nešto više o tome?

Ja pretpostavljam da je to neki poremećaj sna, pa me zanima kakvo je lečenje i da li je uopšte moguće ... Inače, ona nema nikakvih drugih smetnji, i da nije spavala u istoj sobi samnom pojma ne bi imali da priča u snu ....

Pricam, meljem, diskutujem, svadjam se i to kazu ljudi sasvim lepo odrzim ceo program u toku noci!

Doduse druga je pesma da kad me neko probudi ma iole dodirom prsta po ruci ja skacem iz kreveta kao da spavao nisam!

lecenje? zbog pricanja u snu? ja sam imao jedan dug period kada bih mesecario i usput svasta nesto ispricao i zavrsavao na nekom drugom krevetu(if im lucky)

osim ako nije mesecar(jer to zna da bude bas zeznuto) zasto bi lecio to sto ona prica u snu?

Jesam jedno vreme, ali nemam pojma, prestalo samo od sebe. Mada, danas kada zaspim slusajuci muziku, a to se gotovo uvek i desi, pevam u snu na sav glas.

I pricam i placem (prave suze) i vristim i mesečarim ponekad...

Jednom sam ustala u pola noci i pitala mamu: Gde mi je bradica obradica?
Na sta je ona rekla nesto u fazonu : sta ti je to, o čemu pricas?
Ja sam joj rekla: Jebem te gluva i vratila se u krevet.
Naravno toga se ujutru uopste nisam secala...

A jednom sam izasla u dvoriste u majcici u gacicama, u snu, trazila sam nesto, vratili su me u krevet, ujutru naravno se ničega nisam secala...

I često plačem jako glasno i jecam da probudim sestre, pa me bude, jer ne mogu da spavaju od mene...

Ne znam nista o tome kakvi su to poremecaji, jer se nisam ni raspitivala...

Ako nesto neko zna o tome neka postuje, korisno bi bilo videti o čemu je zapravo reč..

Originally posted by E. M. O.
Mada, danas kada zaspim slusajuci muziku, a to se gotovo uvek i desi, pevam u snu na sav glas.

Kako je to super !

Bas bih volela da chujem to, i ja bih pevala sa tobom..

ja pricam u snu samo kad sam jako izmoren, kad danima radim od jutra do mraka, recimo. onda vodim ekskurziju u snu, pricam na engleskom,ruskom, njemackom, a jednom i na latinskom (citati:P) .

Pjevam, placem, setam po sobi.. Jednom prijateljica spavala kod mene, i ja je u sred noci zgrabio i MOLIO da se uda za mene.

Mene vise brine ono sto izgovorim u polusnu... Nekoliko puta me je Loni probudio iznenada a reakcija je bila da mu se bacim oko vrata i izjavljujem kojekakve patetike... Posle se vratim u krevet i zaspim a ujutru me ziv blam pojede. Ne mogu da ga ubedjujem da je to laz, mislim sto covek u budnom stanju misli to u polusnu izjavljuje Ali ga stalno molim da me ne budi u toku noci, mrzim to i sebe, kako samo ne mogu da drzim usta zatvorena i otkud mi te pateticne izjave padnu na pamet samo ... uzas...

Potisnuta romantika...

Znači, da sumiramo ... leka nema ...

Mada, verujem da bi neki psihić znao šta da radi sa osobama koje pričaju u snu ....




P.S. Meni nikada nisu rekli da sam pričao u snu, ali nikad ne omanu da mi kažu kad hrčem (kad sam umoran ili prehlađen)

jaoooo, ja sam imala ispade sa tim pricanjem u snu, uvek trtljam nesto, nekad me niko nista ne razume, a nekad...jao blama, kazem i sta treba i sta ne treba... jednom sam u snu rekla da sam potrosila pare na tatoo (a moji to naravno nisu znali) i ujutro sam skoro isla na "pregled" tj.trazenje tatoo-a..

Ja uvek pricam u snu. Znao sam da volim da prozborim koju naglas, jer mi se desavalo ponekad da se proderem i sam sebe probudim od galame . Medjutim, cimerka koja uci nocu mi kaze da ja svaku svakcatu noc vodim neki razgovor... Jedan mi je i prepricala... Ponekad se istripujem pa ustanem, ali u sustini ne mesecarim.

I da, jedno vreme sam se plasio da cu imati neke gej snove i pricati svasta, ali posle sam shvatio da bi mi to olaksalo posao "pronalazenja pravog trenutka" za saopstavanje

Ja se samo plasim strejt snova, gay ne smetaju... eh ljudima nikad ugoditi

Originally posted by Zwezdica

Originally posted by E. M. O.
Mada, danas kada zaspim slusajuci muziku, a to se gotovo uvek i desi, pevam u snu na sav glas.

Kako je to super !

Bas bih volela da chujem to, i ja bih pevala sa tobom..

Veruj mi ne bi. Mada mi rekose da tada manje falsiram, i uspem nekako da izvucem sve one visoke kada pevam Miku.
Da super je posebno kada tako zaspim u skoli, pa na sred casa pocnem da pevam, a profesori mi onda odusevljeni mojim vokalnim sposobnostima kao nagradu poklone koji neopravdani izostanak, jedinicu ili upisu u napomeni.
Mozemo mi da pevamo mi i budni, samo se plasim da ostatak ljudske vrste to ne bi preziveo, bar mene ne bi.

stres valjda, pomesan sa umorom. jedan moj cimer je pricao u snu. jbt,uzasan je trip kad vidis da neko to radi. mada,i meni su jednom prijavili da sam trazio cipiripi, i to otvorenih ociju. lol

Gledam Opru pre neko vece! EMisija posvecena ljudima koji u toku noci jedu, trce, vriste, sedu u kola i odvezu se negde etc! Ono je uzasno spooky! Gledas osobu kako vezana za krevet vristi kao da je kolju ili zenu koja ustane i sasvim regularno oplete pola frizidera a da se uopste ne secaju ujutru sta je bilo!
Skontaju da se nesto desava tek kad nadju nesto otvoreno, prljavu kasiku ili mrve od krekera na pultu!

Ja pricam u snu i vrlo sam ubedljiva u tome. Tako su mi bar rekli.

pricanje u snu...oslobadjanje podsvesnog i potisnutog
ja kad krenem da brbljam...majko mila...
ume da bude zajebano kada spavas u istoj prostoriji sa str8asima

kako su me nasmejali neki postovi
elem, zasto bi neko lecio to pricanje?

ja pricam ponekad, retko kad me razumeju. jednom sam ustala, otisla u dnevnu sobu i svasta ispricala roditeljima (fala bogu, bezopasno.)

Kad sam napet i pod stresom, sit se ispričam. Takođe, pomoću reči se budim iz noćnih mora koje opet imam kad sam pod stresom, tako da mi buncanje zapravo dobro dođe. Najgore je kad mi daju da se javim na telefon dok još spavam, pa onda pomešam tu osobu i san i nalupetam se kao nezdrav. Sećam se da sam bratu od tetke govorio o nekim pečenim pilićima sa prekratkim krilima, i da sam jednom u sličnoj situaciji jednom poznaniku nešto trabunjao na latinskom. Najgori je onaj trenutak kad te glas iz slušalice konačno probudi i onda shvatiš da si izrekao ko zna kakvu prljavštinu iz podsvesti.

off: Angra, sklonio si onaj uberkul Statusananda potpis
i ovaj je kul, ali prosli je bio epic