Stranica 1 od 1
Apatija - kako protiv nje?
Poslato: 17 Feb 2009, 14:37
od KosmickaCestica
Apatija ili gubitak strasti, kako se jos naziva bezstrasce,
je sve cesta kod nas kako kod pojedinaca, tako i kod
drustva u celini..
... nezaniteresovanost za okolinu, pa cak i za svoju sudbinu.
Postoje neke definicije kao:
Apatija predstavlja odsustvo osecanja u uslovima kada bi ona bila prirodna.
Apatija predstavlja i gubitak zainteresovanosti za svet oko sebe i sopstvenu sudbinu.
Apatija (gr: απάθεια) ili bestrašće, ravnodušnost, je psihičko stanje bez strasti i afekata, karakterisano neuzbuđenošću i nezainteresovanošću. Apatija se, s jedne strane, smatra željenim "filozofskim mirom", a s druge, "gubitkom zainteresovanosti za svet oko sebe i sopstvenu sudbinu", radi čega se neretko preduzimaju i psihijatrijska lečenja.
Koje su vase metode i tehnike borbe protiv ovog problema,
i kako izlazite na kraj sa ovakvim stanjima?
Poslato: 17 Feb 2009, 16:17
od ...Sitnicava...
Uglavnom sam apatična prema stvarima, ljudima i situacijama koje smatram bezvrednim, pa mi je u neku ruku i draga ta osobina.
Sa druge strane, za ono što vidim kvalitetnim posedujem veliku dozu zainteresovanosti. Recimo da pokušavam da apatiju držim pod kontrolom iako se, naravno, omakne da bezvoljnost prevagne. No, to je prolazno-momentalnog karaktera, pa se ne uzrujavam.
A čini mi se da sve u napisano u tvom uvodnom postu ima debele veze sa fenomenom otuđenosti savremenog čoveka.
Poslato: 17 Feb 2009, 16:31
od Ulix
Protiv nje?!
Uglavnom se trudim da je dosegnem.
Poslato: 17 Feb 2009, 16:32
od stotinka_dogvila
"Popuštam pod pritiskom ko sito puno pijeska.
Samljevena stvarnošću ponekad sam bijesna.
Na svijet i pijune, ja sam seljak bez bune
Buntovna kraljica drame bez zlatne krune.
Balansiram na niti lucida i ludila
Držim glavu nad vodom da ne bi potonula
Problemi se nakote, dok si rekao keks,
Nosim radnu knjižicu, doma sam spremila indeks
Objesila diplomu i ušutkala mamu
S pozitivom u duši nadam se novome danu.
I živim pod naponom, znam, tako mora bit
Kad bi bar bilo garancije da me neće dokrajčit.
Kod nas -se ne cijene- oni što stvaraju
Cijene se oni što gutaju i prilagođavaju.
U očaju nad time, patetično se smijem
Ratujem sa očekivanjima svoje okoline
Lupam glavom u zid što drži me u reštu
Trčim na pokretnoj traci i ostajem u mjestu
Mogu jurit za uspjehom al taj vlak neću stić
Sve dok u glavi ne napravim switch."
Tekst pesme "Pod pritiskom" Elemental
Poslato: 17 Feb 2009, 17:44
od Zwezdica
Prilichno sam temperamentna i ziva time nema mesta apatiji kod mene.
E da apatiju osecam u poslednje vreme prema iznova ispricanim pricama i tracevima koji idu i idu i idu u negodgled! Dokle vise?
Poslato: 17 Feb 2009, 19:58
od Dina
Ja samo u tinejdzerskom periodu nisam bila apaticna. A posle me hvataju duze ili krace faze apatije. Meni one nisu bas licile na neki "filozofski mir", niti bilo kakav mir. Mir mi je zeljeno stanje a ravnodusnost prema svemu bas i nije. Desavalo mi se da budem srecna na neki nacin zbog bola ili patnje. I to ljudi ne mogu da shvate ukoliko ne poznaju stanje ravnodusnosti. U njemu se nigde ne krece, nekako se osecam mrtvo iako znam da tako ne bi trebalo da bude. Ali ne mogu da nadjem nacin da se pokrenem. Svakako je nesto pozitivno bolje, ali i bol je nacin da se krece, kad osetim bol bar znam da sam ziva
Uglavnom mislim da napredujem, da su mi apaticna stanja mnogo redja nego pre. Nekad nisam radila nista, nekako bi samo doslo do sticaja okolnosti koje me pokrenu. Nekad bih pokusala da se setim sta su mi bili snovi u tom tinejdzerskom periodu kad sam bila sve samo ne apaticna, pa da nesto od toga ostvarim na neki nacin... Nekad bih samo razmisljala sta sad da radim, sta bih zelela i kako da se trgnem i dobijem neku volju za zivotom i tako... Uglavnom je nekako bolje.
Poslato: 17 Feb 2009, 20:42
od Orlando the Lady
,,Feeling lonely and content at the same time I believe is a rare kind of happiness."
Poslato: 17 Feb 2009, 20:48
od Val
Apatija...meni omiljeno stanje. Nema stresa. Nema nishta lepshe od stanja u koje mozhesh da se ubacish sam. I da birash kada cjesh iz ormara izvucji apatiju, a kada sve ostalo.
Poslato: 17 Feb 2009, 21:37
od Dina
Ako moze da se bira ja cu da vam poklonim apatiju... ko god zeli
meni je nje dosta... do kraja zivota ne bih da je susrecem
Poslato: 17 Feb 2009, 21:45
od Val
Ne mozhe to svako, Dinche.
Poslato: 17 Feb 2009, 22:13
od ns.happy
Originally posted by Ulix
Protiv nje?!
Uglavnom se trudim da je dosegnem.
Poslato: 18 Feb 2009, 00:00
od J...
Originally posted by Andjelika
Koje su vase metode i tehnike borbe protiv ovog problema,
i kako izlazite na kraj sa ovakvim stanjima?
Pronalazenje zadovoljstva i srece u malim stvarima, svakodnevnim aktivnostima, razgovoru sa dragim ljudima, odlascima na omiljena mesta, bavljenju nekim hobijem i sl. Mislim da je coveku potrebno da oseti da je nekome potreban. To najvise motivise.
Inace, bolje i apatija nego anksioznost.
Poslato: 18 Feb 2009, 08:29
od m..
Originally posted by Andjelika
Koje su vase metode i tehnike borbe protiv ovog problema,
i kako izlazite na kraj sa ovakvim stanjima?
Kod mene je apatija najcesce cista posledica uzasnog premora, stresa i slicnog, nedostatka slobodnog vremena i vremena za odmor. Prosto mi negde izbije kratak spoj u sistemu zbog prevelikog opterecenja i sve mi se smuci. U nekim slucajevima i kad sam neko duze vreme zatrpana radeci nx stvari koje nece dati vidljiv rezultat u dogledno vreme, pa mi ponestane motivacije i onda se to preliva i na neke druge aspekte zivota. Kao kad se stvari toliko zakomplikuju da naletis na gordijev cvor a imas makazice za nokte, i onda tako seces seces dok ne iznemognes, i onda u jednom momentu prosto odlucis da prilegnes tu negde dok ne smislis bolje resenje ili se ne odmoris dovoljno da ga opet napadnes s velikim entuzijazmom.
Nesto kao druga strana novcica, dok je prva strana ambicija i entuzijazam.
Mislim, bar to tako ide kod mene, pojava apatije je tipican znak da bi bilo vreme da malo predahnem i vidim gde sam, pre nego sto krenem dalje. I onda, ako su prilike takve da mogu, to i uradim, pustim se neko vreme.
Medjutim apatija je zeznuta stvar i ima svoju inerciju, i sto si duze tako inertan, to onaj cvor o kome sam gore pricala sve vise raste, i onda u nekom momentu treba biti dovoljno jak i odmoran da opet uzmes te makazice za nokte i krenes da ga seces sa ludackim zarom.
Ne znam, to se kod mene regulise prirodno. Prosto u jednom momentu mi bude lose, vidim da to nikud ne vodi, da sedim na brdu problema koji ce se samo umnozavati ako ne krenem njima da se bavim, i onda se sutnem u dupe i krenem. A posle ide lako, jedan uspeh radja drugi, i dok god ima nekih rezultata motivisana sam.
A taj sut u dupe mou da budu razne stvari.
Poslato: 18 Feb 2009, 08:35
od m..
Da dodam. Kad mi potpuno ponestane snage, ambicija i entuzijazma u zivotu, ja se prosto zamislim kako se za 15 godina na polu raspaloj gajbi nezaposlena i solo (i s 30 kila vishka) s kevom otimam za daljinski upravljac, i bogami deluje.
To necu sebi da dozvolim, a apatija tezi da ti tako nesto napravi od zivota.
Poslato: 18 Feb 2009, 09:28
od Dina
Uh a meni deluje kad se vratim u tinejdzerske dane i setim se kako sam izgledala i zabavljala se... i onaj osecaj slobode... da mogu da radim sta hocu i da budem sa kime hocu... a da opet budem svoja i sve mogu da ih otkacim ako mi padne na pamet... i mogu da idem kuda god hocu...
Lose devojke idu kud god zazele...
Dobro, izgled ne mogu da vratim
sve u svoje vreme... ali ovo drugo... ma moze i sad...
Poslato: 18 Feb 2009, 11:10
od alexandermagic
Nisam sklon apatiji, tako da nemam protiv čega da se borim.
Ako već neko ima taj problem i ne zna kako izaći na kraj s njim, bože moj, postoje psiholozi/psihijatri.
Poslato: 18 Feb 2009, 11:58
od KosmickaCestica
Ja nisam ranije zapadala u apaticna stanja, uvak sam bila euforicno energicna,
i nikada mi nije ponestajalo snage.... za bilo koje vrste akcija...
Izgleda da su prethodne dve godine bile veoma teske iz vise razloga i da sam
kao mazga vukla napred... i sada sam ostala bez snage..
Super si m. ovo napisala... U stvari si mi pomogla da shvatim neke elemente kod sebe,
kako da nastavim dalje, da uzmem vazduha... Jer ako ostanem da se predugo odmaram,
(a odmaranje nije moje prirodno stanje) necu nista uraditi ... a problemi ce samo biti
sve veci..
... nego, makazice u ruke... i cap...
A i ti Dina, vidi da imas svoje nacine borbe sa svim tim... Kao sto sam rekla meni je ovo
nesto sasvim novo.. mozda i jesam zapadala i ranije u apaticna stanja, ali nisu bila ovoliko
jaka i teska kao ovo u kome sam sada, to jest par vec par meseci...
Pokusavam da sa nekim radovima po kuci, nekim kreativnim zezalicama resim stvari,
i mislim da mi polako uspeva.. da opet hvatam zalet...
Poslato: 18 Feb 2009, 18:15
od hlaefdige
Originally posted by Dina
Ako moze da se bira ja cu da vam poklonim apatiju... ko god zeli meni je nje dosta... do kraja zivota ne bih da je susrecem
e bas to!
panicno je se bojim od kako mi se, veoma snazno, desila u dva navrata u zivotu....cak sam u stanju svasta da radim, samo da je nema!
ukapirala sam da mi pomazu novi ljudi....kao.....volim da se fasciniram....pa me cesto pokrene "neko" pre nego "nesto"
Poslato: 18 Feb 2009, 18:17
od hlaefdige
i trening.....onako...da me boli...
Poslato: 20 Feb 2009, 10:22
od m..
Originally posted by Dina
Uh a meni deluje kad se vratim u tinejdzerske dane i setim se kako sam izgledala i zabavljala se... i onaj osecaj slobode... da mogu da radim sta hocu i da budem sa kime hocu... a da opet budem svoja i sve mogu da ih otkacim ako mi padne na pamet... i mogu da idem kuda god hocu...
Lose devojke idu kud god zazele...
Dobro, izgled ne mogu da vratim sve u svoje vreme... ali ovo drugo... ma moze i sad...
jao, ja sam se nedavno setila jednog tako zelenog prepodneva, mislim da je bilo neko kasno prolece, oko 11 ujutro, ja na ulici, sve oko mene lepo, a svet veliki pun mogucnosti i jos nenapravljenih izbora i ja slobodna ko ptica na grani, bez ikavih obaveza, stresova... nesto sam imala 14, 15 ili 16 godina.
bulju bih prodala da imam bar jedno takvo prepodne sada. ber na sat dva da se posteno domorim.
Poslato: 20 Feb 2009, 10:25
od m..
Originally posted by Andjelika
Ja nisam ranije zapadala u apaticna stanja, uvak sam bila euforicno energicna,
i nikada mi nije ponestajalo snage.... za bilo koje vrste akcija...
Izgleda da su prethodne dve godine bile veoma teske iz vise razloga i da sam
kao mazga vukla napred... i sada sam ostala bez snage..
Super si m. ovo napisala... U stvari si mi pomogla da shvatim neke elemente kod sebe,
kako da nastavim dalje, da uzmem vazduha... Jer ako ostanem da se predugo odmaram,
(a odmaranje nije moje prirodno stanje) necu nista uraditi ... a problemi ce samo biti
sve veci..
... nego, makazice u ruke... i cap...
A i ti Dina, vidi da imas svoje nacine borbe sa svim tim... Kao sto sam rekla meni je ovo
nesto sasvim novo.. mozda i jesam zapadala i ranije u apaticna stanja, ali nisu bila ovoliko
jaka i teska kao ovo u kome sam sada, to jest par vec par meseci...
Pokusavam da sa nekim radovima po kuci, nekim kreativnim zezalicama resim stvari,
i mislim da mi polako uspeva.. da opet hvatam zalet...
da, da uvek moras da imas bar 3-4 hobija, neka kreativna. kad ti ide lose u zivotu i ne radis nista sto daje neke opipljive rezultate (a ja sam recimo imala takve periode), onda bar mozed sebi uvece da kazes 'ok, nisam bas sedela i smrdela po kuci ceo dan, nego sam napravila to i to i svoje vreme provela relativno kvalitetno'.
Poslato: 20 Feb 2009, 10:29
od KosmickaCestica
Mama od drugara mog klinca je vajarka, i pre jedno sedam dana sam svratila
do nje, po svoje dete, jer su bili tamo da se igraju...
i pokazala mi je svoj magicni tavan...
Ona ima tocak za glinu.. i naravno da sam se odmah ponudila da probam. Moram vam reci da je to fenomenalna stvar. Mislim da sam oko sat vremena gnjecila i igrala se na tocku dok sam
caskala sa njom. Jednostavno nisam mogla da prestanem..
.. od tada intezivno razmisljam da napravim ili nabavim jedan takav tocak.
Najteze je centrirati glinu... posle je igrarija.
I to je jedan dobar lek za apaticna stanja, i to po prilicno dobar!
Poslato: 20 Feb 2009, 12:47
od Dina
Originally posted by m..
Originally posted by Dina
Uh a meni deluje kad se vratim u tinejdzerske dane i setim se kako sam izgledala i zabavljala se... i onaj osecaj slobode... da mogu da radim sta hocu i da budem sa kime hocu... a da opet budem svoja i sve mogu da ih otkacim ako mi padne na pamet... i mogu da idem kuda god hocu...
Lose devojke idu kud god zazele...
Dobro, izgled ne mogu da vratim sve u svoje vreme... ali ovo drugo... ma moze i sad...
jao, ja sam se nedavno setila jednog tako zelenog prepodneva, mislim da je bilo neko kasno prolece, oko 11 ujutro, ja na ulici, sve oko mene lepo, a svet veliki pun mogucnosti i jos nenapravljenih izbora i ja slobodna ko ptica na grani, bez ikavih obaveza, stresova... nesto sam imala 14, 15 ili 16 godina.
bulju bih prodala da imam bar jedno takvo prepodne sada. ber na sat dva da se posteno domorim.
Upravo to sam i ja mislila... Ovde nedostaje jedan smajli pticica pa da leti, leti, sad mi bas nedostaje
Malo sam preterala u ovom postu, bila sam pod uticajem neke knjige... teze malo da sve to moze kao nekad, a ne bi verovatno bilo ni dobro... Ali mi ta neka vezba prisecanja nekad dobro dodje, mozda da unesem ponesto od nekadasnjeg, ono sto sad u ovom vremenu moze...
Jedna moja poznanica ima obicaj da kaze da je u tinejdzerskim danima znala sve sto hoce. Onda je niz godina provela potiskujuci svoje zelje i snove, ispunjavajuci necije tudje. Da bi joj opet sad niz godina bio potreban da se svojim zeljama vrati i da izvuce sve sto je i znala jos na pocetku puta...
I to se uklapa u ovo sto ste ti i Andjelika dalje pisale, hobiji i tome slicno. Ali to jedno malo secanje na ono nekad prvo vrati onaj osecaj nade i nekog iscekivanja pa tek onda moze o drugom da se razmislja. Mislim da zivot ne mora nikad da postane monoton, svaki dan isti i da nikad ne mora da postane ozbiljan i da nema neke igre ili novog puta. Kad sam tako pocela da razmisljam (izmedju ostalog) i apatija je postala redja...
Poslato: 21 Feb 2009, 00:31
od m..
o da, naravno da zivot uvek nudi nove prilike, samo smo ponekad previse zaronjeni u ibaveze da se pauziramo dooljno da ih vidimo uopste. mislim da je potrebno resetovati se na svakih 6 meseci i videti sta dalje.