Gay-Serbia.com | Diskusije

Da li ste imali faze kad jednostavno zelite da budete sami sa sobom i ne vidjate nikog niti izlazite bilo gde?
Sad sam u takvoj i potrebno mi je da rascistim neke stvari sam sa sobom,sredim misli u glavi,napunim baterije i vratim se medju ljude.



Cini mi se da skoro sve osobe kojima sam rekao za ovu fazu ne smatraju uopste to normalnom pojavom i da im je prilicno strano.

Daleko od toga da sam asocijalna ili nedrustvena osoba,naprotiv....ali jednostavno smatram da je to jedna od najnormalnijih pojava....

Nebitno da li su u pitanju psihicka,fizicka iscrpljenost,prezasicenje drustvom,izlascima,emotivni problemi,raskid,depresija,menjanje nacina zivota mislim da je ponekad zaista potrebno povuci se i udaljiti od drugih.

Nja. Normalno - nije normalno. Svako to vaga kako mu se cefne.

Ako ti se sedi & samuje, ti sedi & samuj.

Moze ti se.

A da si nezdrav zbog toga - sigurno nisi. A ni jedini.

Dragi Deksi, dobro dosao u moj svet

Ja sam isolated po ciklusima, i svaki put duze traju i cesce nailaze........i NIKO to ne smatra "normalnim", ali su ljudi oko mene koji me vole vec navikli i naucili sta je to i zasto to kod mene biva.

Godinama sam se osecala lose, jer sam izlazila i kad mi se ne izlazi, ali "zbog nekog" kome se izlazi, ili sam radila stvari koje mi se ne rade, sve zbog osecanja "moranja", "obaveze" ili odgovornosti prema ovome ili onome, ali posle toliko vremena, i toliko loseg stanja nakon toga sam prestala i povukla u izolaciju........To me je lecilo, obnavljalo, ozdravljivalo........najvise prijalo.

Sada sam opet u fazi kada sam socijalno aktivna, ali se pocelo ponovo gasiti, i evo, uskoro se ponovo povlacim.

Sasvim normalno, i potrebno, ne treba da ides protiv sebe i svojih potreba; organizam, psiha, dusa trazi svoj mir i treba se tako i ponasati.

Ja da mogu, povukla bih se u planine i odvojila od sveta...........tako odvojeno pokusavam da zivim ovde gde jesam, ali je, naravno nemoguce, pa se trudim da sto povucenije, izolovanije i inkoGnitije obitavam medj` ljudima, i da ih ne srecem previse..........Samo ono sto mi pricinjava zadovoljstvo, a to su retko ljudi i retki ljudi.

Zaboravih da odgovorim.

Imala sam te faze, imam ih i sad.

Lepo je kad mozes sebi da ih priustis, lepo je u neku ruku i kad ne mozes, brze se i teze ocistis od toga sto si hteo da slazes po fiokama u glavi unedogled.

pravi prijatelji ce razumeti sve tvoje faze. oni koji ne razumeju ti i nisu potrebni

Kod mene to nisu ni faze, nekad su mozda i bile-to je nacin zivota, prosto.

Slazem se, ko te razume i voli, shvatice; pa ja imam jednog jedinog najboljeg druga koji zivi u NS kao i ja........ja mu se ne javim po 9 meseci ni pozivom, ni porukom ni mailom, i on SHVATA, razume, ne opterecuje me...........Kada se nakon toga sretnemo, prosto nastavimo gde smo stali ili prirodno dalje, kao da je sve okay-i JESTE SVE OKAY, to nemoj da zaboravis!

Originally posted by Deksi

Cini mi se da skoro sve osobe kojima sam rekao za ovu fazu ne smatraju uopste to normalnom pojavom i da im je prilicno strano.

pa nekako sticem dojam da ti to i nisu neki prijatelji.
odvojiti vremena za sebe uvijek je produktivno , pogotovo ako znas sto raditi sa sobom (a ima toga ako si mastovit ).

Originally posted by Zoe


Godinama sam se osecala lose, jer sam izlazila i kad mi se ne izlazi, ali "zbog nekog" kome se izlazi, ili sam radila stvari koje mi se ne rade, sve zbog osecanja "moranja", "obaveze" ili odgovornosti prema ovome ili onome, ali posle toliko vremena, i toliko loseg stanja nakon toga sam prestala i povukla u izolaciju........To me je lecilo, obnavljalo, ozdravljivalo........najvise prijalo.

Ista prica.
Imao sam ja i ranije ovakve faze samo sto su bile retke i duge...a sad su sve cesce...ponekad traju dan,dva a ponekad bas dugo.
A to izlazenje radi drugih,nekih dogovora koje bi kao trebalo da se ispostuju,ljudi koje treba videti radi reda ili cisto da ne pomisle da ih izbegavam....tako nesto radim vec mesecima.

Originally posted by Deksi

Originally posted by Zoe


Godinama sam se osecala lose, jer sam izlazila i kad mi se ne izlazi, ali "zbog nekog" kome se izlazi, ili sam radila stvari koje mi se ne rade, sve zbog osecanja "moranja", "obaveze" ili odgovornosti prema ovome ili onome, ali posle toliko vremena, i toliko loseg stanja nakon toga sam prestala i povukla u izolaciju........To me je lecilo, obnavljalo, ozdravljivalo........najvise prijalo.

Ista prica.
Imao sam ja i ranije ovakve faze samo sto su bile retke i duge...a sad su sve cesce...ponekad traju dan,dva a ponekad bas dugo.
A to izlazenje radi drugih,nekih dogovora koje bi kao trebalo da se ispostuju,ljudi koje treba videti radi reda ili cisto da ne pomisle da ih izbegavam....tako nesto radim vec mesecima.

Znam, jasno mi je odmah...........to sam ja radila mozda i koju godinu cak, nekoliko meseci sigurno; sve zbog ovoga, zbog onoga.........a samu sebe sam, negde usput izgubila, zaturila.........Prirodno je bilo da se izolujem, to je prosto bila druga krajnost, a nakon nekog vremena sam shvatila da nije u pitanju samo krajnost, vec moje najprirodnije stanje..........Jebeni sam "chudak-samotnjak", a to niko ne bi rekao, jer ih zavara moja komunikativnost i otvorenost...

Nemoj se sekirati, videces ako i ovaj put ne poslusas sebe, da ce ti se opet to vracati, a bolje je sto pre da prihvatis da ti je to potrebno, da se malo odmoris od svega i svakoga i onda da se ponovo vratis kad budes hteo-bilo za 2 dana, bilo za 9 meseci.......

Depresija jeste bolest, e sada i kada sam high medju oblacima i kada nema u meni ni trunke depresije. Imam potrebu da iskuliram sam, natalni mi kaze "sam je sebi najbolje drushtvo."

Potrebno mi je par sati dnevno vremena da analiziram sve shto mi se dogadjalo, jednostavno da meditiram. Kada sam 24h okruzen ljudima, chak i onima koje volim, pochinjem da postajem agresivan, gubim strpljenje s ljudima i brzo planem.

E znam o cemu govoris Deksice.
Potpuno kapiram....
Ja sam imala periode kad sam se povlacila van svih desavanja i udaljavala od svih ljudi uglavnom jer sam bila depresivna.
Isto tako kad bih apstinirala mozda po nedelju dana ili vise umela bih da se potpuno izolujem i nestanem jer nisam za drustvo.

A ljudi jednostavno nisu kapirali sve to a ja nisam imala snage da im objasnjavam pa bi ih terala sve u picku materinu da bi me ostavili na miru.
Ortaci neki i likovi koji me muvaju vrse pritisak na mene da se iskuliram i dodjem medju drustvo jer ce mi biti kao bolje.
Ortakinje zovu i panice jer misle da sam se predozirala itd....

Upravo sada sam u toj fazi.Zaratustra.

Originally posted by Zoe
Slazem se, ko te razume i voli, shvatice; pa ja imam jednog jedinog najboljeg druga koji zivi u NS kao i ja........ja mu se ne javim po 9 meseci ni pozivom, ni porukom ni mailom, i on SHVATA, razume, ne opterecuje me...........Kada se nakon toga sretnemo, prosto nastavimo gde smo stali ili prirodno dalje, kao da je sve okay-i JESTE SVE OKAY, to nemoj da zaboravis!

btw tako i lavovi rade. Kad se dvoje iz istog čopora sretnu posle ne znam kojeg perioda razdvojenosti, nema nervoznog onjuškavanja nego odmah kuliraju. A to rade i sa ljudima koje poznaju. Jednom sam čitao neku knjigu gde su istraživači imali nekoliko mladih lavova i kada god bi im došao Dejvid Atenboro u posetu, lavovi bi odmah krenuli da se sasvim normalno češkaju o njegove čarape i naslanjaju se glavom na njega dok dremkaju

Desava mi se i to zimi i leti uglavnom...izolujem se od spoljasnjeg sveta...sabiram utiske i analiziram stvari,zadirem u svoju psihu.
Izadjem tu i tamo da obavim neke duznosti poput faxa,posla itd...
Dodje i prodje.....

Dodju takve faze. Kod mene obicno faze izrazite drustvenosti smenjuju faze osamljenosti u kojima skupim energiju za neku novu fazu... Inace ja na nekom nivou jako volim moj osecaj samoce koji sam "uzgajala" citavog zivota. Smatrala sam da se covek radja i umire sam pa i u medjuvremenu taj osecaj treba da se neguje Ali sam se mnogo vezala za partnera sto me na nekom nivou plasi. S jedne strane je dobro, nemam vise neke velike oscilacije u pozitivnom/negativnom sto je bilo ranije, ne dolazim u faze besmisla, i ako mi se nesto takvim ucini brzo nestane posle razgovora sa njim, ne izdvajam se od njega, ako i imam zelju da se izolujem to iskljucuje ostali svet ali ne njega. Ali sam odstupila od mojih pravila, do duse nisam nekako ni mogla da biram, tako se nekako desilo. Tako da me to s druge strane zna da uplasi, navikla sam na moju izolovanost i distanciranost u odnosu na druge ljude, planirala sam da ih na toj distanci i drzim za stalno i neizvesno mi je sta se desava (na duze staze) kad ta distanca ne postoji.

Originally posted by TheDutchess

Dodje i prodje.....

Ma znam...imao sam i ja ranije iz potpuno razlicitih razloga.
Sad je ovo najverovatnije zato sto pokusavam da apstiniram...ne mogu sebe da podnesem a kamoli druge.
Mada generalno mi je bilo potrebno zatisje.

Ako si se gudrao neko vreme ucestalo, moze da bude i to razlog, da znas.....To je cak normalna propratna reakcija organizma-psiholosko-fizioloska.

Znam,znam...kombinovani su razlozi
Mada inace sam osoba koja ima cesto ove faze povlacenja i posvecivanja nekom svom mikrokosmosu.... tako da sam navikao....

E, to znaci da se osecas okay, sto je dobro

Originally posted by Deksi
Da li ste imali faze kad jednostavno zelite da budete sami sa sobom i ne vidjate nikog niti izlazite bilo gde?
Sad sam u takvoj i potrebno mi je da rascistim neke stvari sam sa sobom,sredim misli u glavi,napunim baterije i vratim se medju ljude.

..u potpunosti te razumem.. .. tu sam i ja negde "zaglavila" .. ali mislim da je to sasvim normalno i procice..

Originally posted by erkondisn

Originally posted by Deksi

Cini mi se da skoro sve osobe kojima sam rekao za ovu fazu ne smatraju uopste to normalnom pojavom i da im je prilicno strano.

pa nekako sticem dojam da ti to i nisu neki prijatelji.
odvojiti vremena za sebe uvijek je produktivno , pogotovo ako znas sto raditi sa sobom (a ima toga ako si mastovit ).

Za pocetak mislim da je to normalno potpuno, s obzirom da sam ja generalno takav da mi prija samoca i komunikacija samo sa par vrednih osoba mogu da te razumem.

A sudeci po onom sto znam trebalo bi da napravis selekciju ljudi u svom zivotu bas da te ne bi toliko opterecivala socijalizacija sa njima.
Treba da uklonish "neke pojedince" iz svog zivota sto pre jer te mrache i lose uticu na tebe...
A tu sam ja i imas moju podrsku.

znam

kod mene normalno je da imam faze kad treba da budem sama ili ne mogu da se družim sa ljudima. Ponekad zaboravim šta znači jezik, ne mogu da kažem ništa, ili samo eholalijom se sporazumevam. U svoje vreme se vratim normalnom životu više energijom. Više funkcionalna sam posle isolation.

Obozavam te faze... mada nemam cesto priliku da ih ostvarim zbog nekih glupavih obaveza!

Uf, samo da mi se zavrse ovi radovi u stanu, imam da se nedelju dana zatvorim u sobu i da odmorim mozak od sveta!

I zelim knjigu... zelim da procitam neku knjigu za svoju dushu sto nisam mogao u prethodnih godinu dana!

Nema bolje kombinacije, odlicna knjiga+4 zida+ja