Gay-Serbia.com | Diskusije

Puno(skoro svaki dan)?
Malo(posle kriticnih situacija i sl)?

Pitam jer meni to prolazi kroz glavu skoro svaki dan.
Znate onu recenicu - Posle kise uvek ide duga...bla bla bla-
To je takvo SRANJE od recenice! jer ne vazi za svakog. i da vazi, KOLIKO DUGO LI TRAJE TA KISA, KEVE TI NEVENKE?

Moje zalopojke na stranu, jer postoje ljudi sa gorim zivotima od mog, sta je potrebno da bi ste vi to uradili i cak da to uradite, za cim bi ste zalili najvise(jer uvek postoji nesto/neko)?

A zašto posle kritičnih situacija? valjda za vreme kritičnih situacija?

Ja jednom ... možda dva puta u životu. Previše volim sebe da bih to mogao da uradim.

previse volim sebe da bih pomisljala na samoubistvo, koliko god da je nesto lose, uvek postoji izlaz.

Pa cesto sam pomisljao na to...nekada...
ali samo pomisljao...
nikada nisam stvarno dosao do te ivice da to i uradim (mada sam jednom bas imao volju)


sada samo mislim na to kako da postanem lesbienne

sto je u istom rangu

et toq!

Originally posted by Amethyst90

meni to prolazi kroz glavu skoro svaki dan.

*2

Nikada nisam razmisljao o samoubistvu na takav nacin. Jesam hipoteticki, apstraktno, bez povoda i namere da to i ucinim; nikada nisam pravio konkretne planove, ili nesto slicno.

A zasto tebi to prolazi kroz glavu tako cesto?

Ne znam, verovatno sam pomislio par puta kad sam imao ozbiljnijih problema ali znam da nikad ne bih to uradio.

Do pre tri godine, svaki dan. No bio sam kukavica da dignem ruku na sebe, zaboga, to boli

Ali sam danas srecan shto sam bio kukavica.

Mislim da bi trebalo da poprichash sa nekim psihologom.

Pomisljam, cesto,

ali mislim da sam dovoljno inteligentna i pametna
da mogu da se uvek izvucem iz lose situacije,
ma kakva ona bila..

Ipak.. sama misao na samoubistvo je grozna,
ali se desava, i treba znati i imati odnos prema
njoj.

Prolazi cesto jer...nemam pojma ni sam, u depresiji sam od nove godine, tako da je verovatno samo to...
Mislim , ne bi ja to zaista uradio, imam sestricine koje obozavam i toliko serija koje nisam odgledao
One me jedino drze...one i Celine Dion's koncert u Pragu! YEY!

Originally posted by Amethyst90
Prolazi cesto jer...nemam pojma ni sam, u depresiji sam od nove godine, tako da je verovatno samo to...
Mislim , ne bi ja to zaista uradio, imam sestricine koje obozavam i toliko serija koje nisam odgledao
One me jedino drze...one i Celine Dion's koncert u Pragu! YEY!

A jel mozes da opises na koji nacin o tome razmisljas? Jesu li to samo "crne misli" (sto bi rekla moja mama) ili nesto specificnije? I jesi li se obratio nekom psihologu ili psihijatru zbog te depresije?

Mene u zivotu odrzava misao da cu jednog dana srecno otici u penziju, i to je manje-vise jedino cemu se radujem.

Jako mnogo puta... to verovatno mnogo govori o meni... Tezak zivot, jos teze prezivljavanje istog, veliki emotivac, krhko sam izgradjena licnost.....

Originally posted by blenta

Originally posted by Amethyst90

meni to prolazi kroz glavu skoro svaki dan.

*2

x 2

Čak sam i pokušao jednom.

Za sada 2 puta kada mi je bilo zaista tesko.
Jedanput se zavrsilo samo na mislima... dok drugi put sam pokusao da nabavim tablete koje se koriste za usporavanje rada srca... i da se nagutam celog pakovanja...
Ali nije mi poslo za rukom jer mi je trebao recept.
A znao sam da keva od jedne drugarice pije... medjutim nije zelela da mi kaze.

A gle sudbine, posle svega par meseci do pola godine i ja sam jedno vreme pio te tablete zbog ubrzanog rada srca
Ali zelja me je prosla posle 2 dana... tako da posle toga nisam ni pomislio.

Ima tome 2-3 godine, i od tada mi nije padalo na pamet...

Ta 2 puta su bila u poodmaklom pubertetu... i pederluku ... tako da me i ne cudi.

Ali za takve misli nema vise mesta u mojoj glavi.

P.S. Da sam i nabavio tad te tabletice, sumnjam da bih ih iskoristio.
Mozda zbog straha od smrti...
Mozda zbog zelje za jos neostvarenim "snovima" i "zeljama".

Mada su mi u tim trenucima iskljucivo padale drage osobe na pamet.
Da znam da niko ne bi nijednu suzu pustio zbog moje smrti, verujem da bih odavno zeleo i bio mrtav.

Jesam, ali nista previse konkretno..........Kod mene je pre slucaj da se polako ubijam nego odjednom Mazohista.

Originally posted by Zoe
Kod mene je pre slucaj da se polako ubijam nego odjednom Mazohista.

I so understand U

U really do?!

17643 puta.

Pomislio.

Zar sumnjash?

Originally posted by Dragonite

Čak sam i pokušao jednom.

Treba imati muda i javno reci ovo. Svaka chast.
Nadam se da si se izborio sa time.

pre pola sata...

cesto

jednom sam razmisljao u kakvoj situaciji bi morao da budem pa da izvrsim samoubistvo i skontao sma da bi to jedino uradio kad bio zakacio neku neizlecivu bolest zbog koje ne bi mogao sam o sebi da se brinem i koja bi me vezala za krevet. tipa, pre bih se ubio nego dozvolio sebi da ne mogu sam da idem u klonju...
inace, jedan deda mi se obesio, a drugi se bacio pod voz tako da mi je cela ta prica koliko toliko poznata i zaista ne vidim samoubistvo kao resenje problema... to je samo bekstvo koje nista ne resava...

Originally posted by Zoe
Jesam, ali nista previse konkretno..........Kod mene je pre slucaj da se polako ubijam nego odjednom Mazohista.

Isti slucaj.

on: Ranije u pocetnoj fazi adolescencije veoma cesto....sada....skoro uopste.

Originally posted by Amethyst90
Puno(skoro svaki dan)?
Malo(posle kriticnih situacija i sl)?

U tvojim godinama polako je počelo da bude sve ređe i ređe...

Well, bas kao i Dragonajt, jednom sam pokusao - u prvom razredu srednje skole.
Bio sam klinja od 15 godina, otac mi je umro 15 dana prije nego sto sam ja otisao u drugi grad u skolu, sporo sam se adaptirao na zivot u 10 kvadrata sa jos 4 cimera, jos teze u gimnaziji i razredu gdje skoro niko nije htio da se druzi sa mnom jer sam bio "irvas" sa sjevera... Uzeo sam brijac, slomio ga i krenuo da se rezem. Na svu srecu, cimer me je pronasao oblivenog krvlju, upravo kad sam napravio prvi rez (nedovoljno dubok da napravi vecu stetu od malog krvarenja) i kupio hrabrost za drugi...


Osim te situacije, padalo mi je na pamet jos par puta, ali bih tada obicno poceo da razmisljam o tome kako me vise nece biti, pa se rasplakao i osjetio olaksanje:)

U svakom slucaju, takvi dani su iza mene, iako su problemi sa kojima se sada susrecem daleko veci nego tada - rjesenje vise nikada ne pokusavam da nadjem u tome.

eto...

Originally posted by Dragonite

Originally posted by blenta

Originally posted by Amethyst90

meni to prolazi kroz glavu skoro svaki dan.

*2

x 2

Čak sam i pokušao jednom.

(!)

Moji su mi pričali da kada sam bio beba nisam hteo da spavam. To su opisali kao ..... : Borio si se protiv sna kao da ćeš da izgubiš nešto od života ako prespavaš neki minut - I bili su u pravu, zaista sam takav. ... Gladan života

Kako bi (... on Earth) iko ikada i pomislio da ću ja jednom da razmišljam o samoubistvu? A jesam. Mnogo. Možda je češće to bilo razmišljanje da je bolje da se nikada nisam ni rodio. Povoda je bilo ihaj!

Ne znam ni kada sam prestao da razmišljam o tome. Ravnodušnost je ono što se meni desilo. Izgubio sam emocije. Danas živim životom koji mi daje dosta razloga da se osećam srećnim, ali još uvek ne osećam mnogo od toga. Život me dooobro opučio.

S vremena na vreme sretnem nekoga ko uspe da me malo resetuje ... prisetim se sebe od nekada ne tako davno ..... ali kao što to obično i biva u životu, ostanem izneveren po ko zna koji put.... nja, nja, nja ... svima već poznata priča.... Bar znam da je to tu negde

Iznenadilo me je da vas je toliko. Moj odgovor na topic je da sam nekada razmišljao o tome - nikada nisam pokušao - ali jesam umro. Umro, da me nije bilo. Možda je bolje rečeno - Bio Na Stand By. Razum me ter'o da se bavim malo studijama, pa malo karijerom i nekako isplivah. Kako? Bogapitaj.

Interesantno (ili ironično), dosta dobrih prijatelja sam izvuko iz tih morbidnih voda, i pitao se .... Pa dobro bre dal će jednom meni neko da baci uže ??! Bem ti život.

Nego, kad sam već ovde, ako nekome zatreba uže....... you can stand under my umbrella.

,,,free of charge

Razmisljala da, ali pravila konkretne planove ne.
Doduse, ta razmisljanja su se svodila na to koje bih stranice iz dnevnika iscepala, koje bih naknadno dopisala, sta bih volela da ljudi oko mene procitaju i vide, a sta ne. Kao da ce mi to biti bitno kad umrem.
Cesto sam se patila sa takvim mislima kada sam shvatila da smrt, sama po sebi, ne boli.
Ako se desava da o tome razmisljas svakodnevno, moras do psihijatra. Na to te niko ne moze naterati, ali ako uspes da nateras sam sebe - vec si korak blize funkcionalnom razmisljanju i sagledavanju stvari.

Nikada!
U zivotu mi nikada nisu cvetale ruze, niti ce mi ikada cvetati, ali treba biti kukavica da bi samoubistvom pobegao od problema. Jedan zivot imash, takav je kakav je, ali cuti i zivi ga. Svi mi kukamo kako nam je ovako ili onako, a pomislite na milione i milione ljudi koji po nedelju dana zive na krishci hleba i gutljaju vode... A josh nisam chuo da je neko u zemlji treceg sveta izvrshio samoubistvo...

E ljudi, cisto da ze zna, ja sam zapoceo ovu temu ne da bi...ne znam, resili moje probleme ili slicno (ne znam da li je to iko pomislio ili nije. i ovo je za svaki slucaj...kao sto kaze Ellen: The world is overpopulated with the wrong kind of people) nego da bi cuo vase price o slicnim ili gorim situacijama. U stvari ne samo ja, nego da ih, ako hocete, podelite sa svima koji su barem jedno osetili preumornim od zivota...

I guess im done, so i'll stop talking now...

svima simply the best...