Gay-Serbia.com | Diskusije

Prosto, svake godine, par dana pred i par dana posle, osjecam se prilicno lose..

kazu da se to mnogima desava, ali mene ne brine starost, jer je daleko, jernostavno sam bed, i ne mogu sebi da pomognem...

'occe to...

mis'is?

i kod mene. ali mi je super poslednje tri godine. prosle dve sam bio u americi, a sad imam ispit. weeee!! no, sta cu kad diplomiram???

Choki, koristim priliku da ti chestitam rodjendan, a rachunam da ce i ostali korisnici slediti moj primer, sve u cilju da ti depresiju zameni radost.
`ajd` uzdravlje !

Ja mrzim dan svog rodjendana!!!!!!!!!!


Ali JEDINO sto ne mogu da podnesem da mi cestitaju rodjendan 'prijatelji'
koji znam da mi ne zele 'sve najbolje'
i koji su prijatelji samo zato jer im ja trebam zbog neceg u zivotu...
I u stvari su puni ljubomore, zavisti i td.

Zbog toga praktikujem da svake godine pobegnem iz grada za taj dan ( ili vise dana oko rodjendana - sto mi polazi za rukom posto je taj datum kraj avgusta, te ga iskoristim za letovanje)gde me niko ne zna...

A zbog godina se uopste ne opterecujem...The older I get, the better I look ... and crazier I am


Mozda i tebe muci nesto ovako...device su vrlo analiticne, pa...
(ne znam kako da zavrsim recenicu )

Ja nikad nisam podnosila moj rodjendan... Jos od onda kad sam bila dete pa dodje cela rodbina pa majka preplace moj rodjendan zbog zaova, tj. tatinih sestara. Onda moj rodjendan je blizu Nove godine pa ja razmsiljam i sta se desilo te godine, kojim pravcem ide moj zivot i redovno sam nezadovoljna i nije mi do slavlja nego do plakanja... Takodje, nisam imala nikad jedinstveno drustvo vec neke razne ljude sa raznih strana sa kojima ja super funkcionisem ali oni medjusobno nikako. Tako da nikad nije bilo bas prijatno nego sve nesto nategnuto... Sem toga od kako zivim sama imam rodbinu u zgradi, sa njima se slabo vidjam ali da ih ne zovem na rodjendan to bi vec bilo previse. Tako kad jos rodbina dodje ispadne totalno ludilo kad bih mogla da pobegnem sa sopstvenog rodjendana Prosle godine sam lepo ukinula rodjendan i stvarno sam bila srecna ali sad se to pokazalo kao ne bas dobro... imam neke prijateljice koje imaju malu decu i vidjamo se samo o rodjendanima tako da ispada da ja odlazim kod njih tri do cetiri puta godisnje (decji + njihovi rodjendani) a posto sam ukinula rodjendan oni kod mene ne dolaze uopste, onda isto drugi ljudi koje sam posecivala a oni mene nisu, pa Seaman koji se preselio u Beograd - vec dugo celo moje drustvo hoce da ga upozna a upoznala sam ga samo sa jednom prijateljicom, ispada da ga krijem... tako da mislim da cu ove godine slaviti rodjendan... Sada cetiri meseca ranije mi je to ok ali mogu da zamislim kada se priblizi.......

Uobičajeno.

Pre jedno 7, 8 godina, dopisivala sam se s jednim likom koji je stariji baš toliko godina od mene i... On mi je pisao kako ga stalno hvata bedak pred đendan. Meni je to tad bilo smešno. A sad... Svake godine pred rođendan ga se setim, njega i njegovog opisa stanja kroz koje prolazim u tom trenutku.

Kao dete sam volela svoje rodjendane, sad su mi drazi tudji.....
Mada ne odlazim na rodjendane i ne slavim svoj.........
Ja sam dakle, veoma sjeban lik i pred rodjendan i za rodjendan a i posle rodjendana, sto je otprilike.......... .............365 dana godisnje!

Mrzim svoj rodjendan...samo jedna godina vise...kao da to nesto znaci... ista sam budala imala godinu vise ili ne

ne bih da ti otkrivam šta ću ti pokloniti, ali definitivno ću te oddepresirati ...

Meni je kod rodjendana bilo depresivno kad duvaš svećice pa treba da smisliš šta da poželiš... pošto smo sa svećicama prestali kada su počele da mi trebaju više od dve paklice svećica, sada više nemam taj problem...
Ja sam jednom posle rođendana bio u ekstrovertnoj fazi (iliti pola života mi je prošlo, sad ću da radim šta mi padne na pamet) i tada sam se i prikačio na ovaj forum... tako da ima i dobrih strana

rodjendan nije strasan, ja sam najdepresivniji za docek nove godine...

Originally posted by colorado
i kod mene. ali mi je super poslednje tri godine. prosle dve sam bio u americi, a sad imam ispit. weeee!! no, sta cu kad diplomiram???

zaposli se! sredi se! saberi se! ozeni se!

Kao i vecjina...
Ne volim svoj rodjendan i chesto tj. u poslednjih XY godina me uhvati depresija(i ovako sam depresivac) par dana pre tog dana-i toga dana,naravno...Trudim se da ne razmishljam o tome ali uvek me ljudi danima unapred podsecjaju na to...predpostavljam u nadi da cju da pravim neki party na koji cju da ih zovem...a sve razlichiti ljudi koji nema shanse da se medjusobno uklope(sluchaj kao kod Dine)tako da to ne dolazi u obzir-bilo jednom i no thanx anymore...Onda je tu i neminovno rezimiranje zivota koje me tek ubije u pojam nevezano za to koliko godina punim-vecj sam u tim da me ni ne bi trebalo pitati za godine ...E,tu je i tatin dolazak(mama i ja zivimo same)-dodje sa brdom cvecja i bombona(znam,znam-poklonu se u zube ne gleda ali umesto toga moglo bi biti vishe para u koverti )i obaveznom prichom kako bih mogla neshto da promenim u zivotu...ma koliko sve bilo ok on cje vecj nacji neshto shto nije 100% po njegovoj volji-a sama ja vecj nisam po njegovoj volji vecj godinama ...Mama uvek bar nedelju dana ranije pita koju tortu hocju iako se odgovor unapred zna vecj godinama...tu isto uvek mora da ispadne neka bezrazlozna drama...pa Tog dana zvonjava telefona i zelje za sve najlepshe,sms-ovi od ranog jutra da pochem da zevam i da mi se ochi sklapaju oko podneva...Komplikacije i konfuzija najblaze recheno...I sve to za bezveze jer na kraju ili zbrishem iz kucje ili taj dan provedem sa jednom osobom(u zavisnosti koja je "aktuelna")u svojoj do not disturb sobi...i chastim/o sebe nekom sitnicom ...One koje medjusobno ne mogu da se uklope tradicionalno planski rasporedim i ostavim za neki dan posle(par ljudi koje znam godinama )...
Mozda i ne zvuchi toliko loshe ovako kad se prochita ali onaj gore pomenuti rezime zivota s***e stvar narochito ako mi dodje da prelistam stare dnevnike i albume za slike...Shta god da se izdeshavalo meni se uvek chini da se ne pomeram ni cvrc ili naprotiv-nazadujem tako da je depra neizbezna...
Anyway,dodje i prodje...za godinu dana...i onda sve again...

Tudje rodjendane volim zbog kupovine poklona iako se nekad bash namuchim da nadjem ono shto sam zacrtala sebi da cju toj osobi pokloniti...I volim da pakujem poklone



ps.U svakom sluchaju bolje nego NG...I tada me uhvati depresija zbog rezimiranja zivota i razmishljanja na temu-shta sam uradila,shta nisam,shta sam sve planirala a nisam ostvarila etc...Samo shto tada josh vlada i mass histerija a to je neshto shto ne mogu da podnesem...

Ja sam ubedacen za svaki moj rodjendan....a vrh je bio za moj 14-ti...kad sam bio sam u BG-u i niko mi nije cestitao rodjendan...

Originally posted by ns.happy
rodjendan nije strasan, ja sam najdepresivniji za docek nove godine...

That makes the two of us!

Originally posted by ns.happy

Originally posted by colorado
i kod mene. ali mi je super poslednje tri godine. prosle dve sam bio u americi, a sad imam ispit. weeee!! no, sta cu kad diplomiram???

zaposli se! sredi se! saberi se! ozeni se!

Ovo poslednje je vrh!

rodjendan, nova godina, euro song! najbolji dani u godini. tim redom.

Nikako me ne hvata depresija oko i zbog mojih rodjendna.



Veliki brat. Mala sestra. Marsovo dupe.
http://www.howstuffworks.com/

Originally posted by KissQueen

Originally posted by ns.happy
rodjendan nije strasan, ja sam najdepresivniji za docek nove godine...

That makes the two of us!

troje.

ako me primate naravno.