Gay-Serbia.com | Diskusije

Da li i homosexualci imaju krizu srednjih godina?
Primetio sam da u poslednje vreme dosta razmišljam o stvarima koje se tiču srednjih godina, ..stalna veza, novac, samostalni život...itd
Pa sam posmatrao ostale gay-eve koje poznajem.
Recimo da ja ne pravim razliku između str8 likova i gay, jer isto razmišljamo o sl. stvarima (stalna veza, novac, samostalni život...itd).
Pa mi kroz glavu prođe misao da se dosta potenciraju deca od 18 do 25.god. Nekako sve gubi smisao, jurnjava za likovima koji mirišu na "mleko",....
Nekažem da sam imun, nego,koji to deo naše ne zrele ličnosti ima potrebu da ne ide unapred, da se razvija, nego stagnira,i ne izlazi iz začaranog kruga istih dešavanja i postupaka bez mogućnosti da uoči taj krug u kom se nalazi.
Ja uočio,i ostao usamljen, jer većina nije, i ispadoh iz kolotečine...
Da ne dužim, shvatili ste poentu, a ja samo želim da živim normalno, da imam razmišljanje o dešavanjima kao zreo (gay)muškarac, nekako uviđam grešku razdvajanja na gay i ostale.

Molim Vas da zrelo razmislite i napišete mišljenje..

Naravno, po čemu bi se razlikovali od većine? Na žalost, krizu srednjih godina sam počeo da proživljavam prerano. Nadam se da će me prerano i proći

P.S. Prepravi u naslovu ''Dali'' u ''Da li''

Ja znam nekoliko gay parova u zrelim godinama i bas su mi skroz dragi... da mi je da nadjem neku vezu poput njihovih bas bih srecna bila... Mislim da se mnogo potencira mladost na sve strane i to je jedan od razloga sto neki ljudi jure za njom i kad je vise nemaju... I uz put ne vide lepote doba u kome su, verovatno ce za sadasnjim godinama ceznuti u buducnosti...

"Ja znam nekoliko gay parova u zrelim godinama i bas su mi skroz dragi... da mi je da nadjem neku vezu poput njihovih bas bih srecna bila... Mislim da se mnogo potencira mladost na sve strane i to je jedan od razloga sto neki ljudi jure za njom i kad je vise nemaju... I uz put ne vide lepote doba u kome su, verovatno ce za sadasnjim godinama ceznuti u buducnosti..."

sigurno hoće, ali svuda oko nas je ista priča, niko ne smatra da je zrelost i racio bitna stvar...

Pa sudeći po amerikanskim laganim filmovima o ljudima koji rade u kancelarijama, ta razmišljanja porodica, stalan posao i slično su karakteristični za mladi odrasli uzrast, tj. 25-28 godina a ne za krizu srednjih godina. Kriza srednjih godina počinje kada imaš decu tinejdžere (ili bar kad sva deca tvojih drugara postanu tinejdžeri) i onda počinješ da pizdiš na izlive mladalačke ludosti, i shvataš da tlo počinje da ti erodira pod nogama i počneš da razmišljaš kako da doživiš starost.

ok, kako da nazovem ovaj problem, ali da je prob. jeste!!

Zrelost nekome donese smiraj........lepotu zivljenja upotpunjenu mnogim saznanjima i iskustvima......neko `poludi` i jurca unaokolo izbezumljeno se hvatajuci za mladost....... Zavisi od osobe, od njenih sistema vrednosti i dozivljaja realnosti oko sebe i u sebi........

ima li nko konkretan primer sl. razmišljanja, mislim ok, jeste problem, poštujem razl. razmišljanja, zanima me da li još neko smatra da je pogrešno ponašati se ograničeno, i ne razmišljajući da treba sazreti...

sta pricas, pa ja ne znam da ima neko ko to ne misli.......sad je drugo pitanje da li to i primenjuje, a po mojim iskustvima......retko

Stvarno mi to smeta, moram nekako da prevaziđem ovaj osećaj, ....
Osnovni problem u odnosu na potencijalne izabranike je taj što glasim za neko čudo, ne krijem se, ne lažem, imam slobodu izražavanja i kretanja,kako u svojoj kući tako i van.Širok krug prijatelja koji znaju za mene, ...Autovan, svoj gazda u poslu koji radim, i sl.
E,sad kako da nađem nekoga zrelijeg, da sl. razmišlja o sebi, mislim da je to problem koji imam.

Ja imam samo 23 god, a isto razmisljam o tim stvarima, tako da to ne bih nazvao krizom srednjih godina, vec zeljom da se egzistencijalno sredis, da se smiris.

Ja, npr, to zelim.

A deo licnosti koji to ne zeli, to je deo koji oseca da ima jos stvari da se iskusi, da ima jos mnogo stvari za isprobati.

Pa sve dok osoba to misli, licno smatram da i treba da nastavi u tom pravcu, dok ne nadje zadovoljenje.

A 'smirenje' zrelih godina, kapiram da je nesto sto dolazi prirodno, kada se covek 'izludi' dovoljno, kada ne zeli vise da jurca.

No. Ima raznih ljudi, smatram da ne treba razbijati glavu oko toga, vec treba ziveti upravo onako kako se osecas.

Ma koliko godina imao.

Nekima jednostavno, nikada nece odgovarati 'miran zivot', neki ga zele sto pre.

Poenta je u poznavanju sebe i svojih zelja, i taj problem je, manje vise, resen.

Ako sam te dobro skapirao?

A sto se tice gay i str8 ljudi, hormoni su hormoni, a ja 'krizu srednjih godina' vidim kao 'pubertet odraslih ljudi' i tu nema razlike.

A, znaci tebi je problem da nadjes partnera koji ce ti odgovarati?

Pa - svakome je.

Polako, naci ces.

Trazi.

Ja sam sve isto kao i ti osim onoga `svoj gazda u poslu`

Isti problem imamo, my friend......kad god sam ja bila u vezi, bila sam ta koja `vise` razmislja, brine, odgovornija je.........a inace sam uzasno nedisciplinovana, neorganizovana i sve na `ne` pa ti vidi kakvi su ovi drugi bili!

Salu na stranu, stvarno ne znam sta da ti kazem.......suocavamo se sa istim pitanjem.......
Bas i MENE zanima sta drugi kazu o ovome......

P.S. Ja sam uvek ostajala u takvim vezama, jer je deo mene ostao dete, i to dete je zelelo da se igra............ali kada bi doslo da zaista ogromnih neuskladjenosti, onda bih morala to da prekinem......

ma i ja isto razmišljam, i iz istih razloga budem sa nekim takvim likovima...do "ogromnih neuskladjenosti, onda bih morala to da prekinem....."

Originally posted by svejedno
A, znaci tebi je problem da nadjes partnera koji ce ti odgovarati?

Pa - svakome je.

Polako, naci ces.

Trazi.

Ne bih da pesimistisem - ali mozda nece Uopste ja nemam taj optimisticki stav - svi cemo naci odgovarajuce princeve i princeze samo ako budemo dovoljno trazili... Mozda zato sto suvise ljudi vidim a da ih nisu nasli a trazili su... Sa svakom godinom je ta mogucnost sve manja zato sto je sve manje slobodnih ljudi a i iz mnogih drugih razloga. Mozda je i to jedan od razloga veza sa mladjima, mozda je i tim ljudima jasno da to nece ne znam koliko trajati ali razmisljaju bolje da se ista desava nego nista.

Dobro, u pravu si, svakako, mozda nece. Pa sta?

Ali, po meni bar, to opet nije nesto zbog cega se treba nervirati.

Zivot treba ziveti. Takvog kakav je.

Originally posted by jukie
Pa sudeći po amerikanskim laganim filmovima o ljudima koji rade u kancelarijama, ta razmišljanja porodica, stalan posao i slično su karakteristični za mladi odrasli uzrast, tj. 25-28 godina a ne za krizu srednjih godina. Kriza srednjih godina počinje kada imaš decu tinejdžere (ili bar kad sva deca tvojih drugara postanu tinejdžeri) i onda počinješ da pizdiš na izlive mladalačke ludosti, i shvataš da tlo počinje da ti erodira pod nogama i počneš da razmišljaš kako da doživiš starost.

Ja bas citam Frojda i na jednom mestu on kaze da je najvaznija psihicka korist od dece sto roditeljima pruzaju mogucnost da ponovo prozive svoju mladost. Mene cude ti ljudi koji kao da nikad nisu bili mladi, sa druge strane imam oko sebe neke poznanice koje su mlade dobile decu pa su sada u tridesetim godinama a cerke tinejdzerke... To je druga krajnost, toliko se uzivljavaju u dogadjanja da se bojim da su cerke zrelije od njih

Originally posted by svejedno
Dobro, u pravu si, svakako, mozda nece. Pa sta?

Ali, po meni bar, to opet nije nesto zbog cega se treba nervirati.

Zivot treba ziveti. Takvog kakav je.

Sad se slazem

Najpre, mislim da je kriza srednjih godina konstrukt, dakle ne nešto što je "prirodan" deo psihičke dinamike, nego nešto što je nusprodukt zapadnog stila života, koji se gaji i u Srbiji, mada u jednoj pervertiranoj formi.

Iako sam godinama još daleko od "krize srednjih godina" (mada niko nije definisao kada su to srednje godine), ja se pomenute ne bojim. Najpre zato što ja ceo zivot prolazim kroz krize, koje, uostalom, jesu jedini način da formiraš sebe kao ličnost i da usavršavaš sebe. Drugo, zbog toga što pokušavam svoj život da koncentrišem oko takvog sistema vrednosti koji ne podrazumeva fizičku lepotu, novac, položaj, dakle ne podrazumeva sve ono što je prolazno i irelevantno. Jer ako oko tih stvari ne koncentrišeš sopstveni život, a kako onda možeš da doživljavaš krizu oko gubljenja istih.

Život je aktivnost, i stoga treba uvek ići napred, bez obzira na sve opasnosti. Kao Herkul ili Odisej. I nikada ga ne treba bazirati na nečemu što je izvan nas. Jedino tako niti ćeš šta izgubiti, niti ćeš biti u stalnoj zabrinutosti, niti ćeš doživljavati sve te silne krize "imanja pa nemanja".

Originally posted by Simor
Najpre, mislim da je kriza srednjih godina konstrukt, dakle ne nešto što je "prirodan" deo psihičke dinamike, nego nešto što je nusprodukt zapadnog stila života, koji se gaji i u Srbiji, mada u jednoj pervertiranoj formi.

Iako sam godinama još daleko od "krize srednjih godina" (mada niko nije definisao kada su to srednje godine), ja se pomenute ne bojim. Najpre zato što ja ceo zivot prolazim kroz krize, koje, uostalom, jesu jedini način da formiraš sebe kao ličnost i da usavršavaš sebe. Drugo, zbog toga što pokušavam svoj život da koncentrišem oko takvog sistema vrednosti koji ne podrazumeva fizičku lepotu, novac, položaj, dakle ne podrazumeva sve ono što je prolazno i irelevantno. Jer ako oko tih stvari ne koncentrišeš sopstveni život, a kako onda možeš da doživljavaš krizu oko gubljenja istih.

Život je aktivnost, i stoga treba uvek ići napred, bez obzira na sve opasnosti. Kao Herkul ili Odisej. I nikada ga ne treba bazirati na nečemu što je izvan nas. Jedino tako niti ćeš šta izgubiti, niti ćeš biti u stalnoj zabrinutosti, niti ćeš doživljavati sve te silne krize "imanja pa nemanja".