Optimisti imaju zdravije srce od pesimista
Poslato: 19 Mar 2006, 21:21
Optimisti imaju manje izgleda da umru od sr?ane bolesti ili infarkta od njihovih pesimisti?nijih vršnjaka, zaklju?ak je petnaestogodišnjeg istraživanja obavljenog na Delflandskom institutu za mentalno zdravlje u Holandiji.
Nau?nici sa tog instituta pratili su 545 ljudi starosti od 64 do 85 godina, i ustanovili da su oni koji su na osnovu odgovora na ?etiri pitanja, postavljena na po?etku istraživanja, procenjeni kao optimisti, imali za oko 50 odsto manje šansi izgleda da u narednih 15 godina umru od srca. Pri tom je isklju?eno dejstvo faktora kao što su opšte zdravstveno stanje, pušenje ili porodi?na istorija kardiovaskularnih bolesti.
Od u?esnika u istraživanju traženo je da odgovore da li se u potpunosti, samo delimi?no, ili uopšte ne slažu sa slede?e ?etiri tvrdnje: "Još uvek o?ekujem mnogo od života," "Ne radujem se onome što me ?eka u godinama koje slede","Moji dani kao da sporo prolaze", i "Još uvek sam pun planova".
Optimisti su fizi?ki aktivniji i više vode ra?una o svom opštem zdravlju, ali to je samo delimi?no objašnjenje njihove bolje zašti?enosti od sr?anih oboljenja, smatra dr Erik Giltaj, vodja ovog istraživanja. On smatra da optimisti na mnogo direktnih i indirektnih na?ina održavaju svoje srce zdravim. Optimisti su, izmedju ostalog, manje skloni depresiji, lakše se suo?avaju s neda?ama, bolje se staraju o sebi kad se razbole, lakše prebrode smrt voljene osobe.
Holandski straživa?i, medjutim, dozvoljavaju i mogu?nost da postoje biološki uzroci ili posledice pesimisti?kog stava. Na primer, izvesni genetski faktori mogli bi da budu od zna?aja kako za zdravlje srca, tako i za sklonost optimisti?kom ili pesimisti?kom stavu. S druge strane, i stanje duha neke osobe moglo bi povratno da deluje na nervni, imuni i hormonalni sistem, što je sve važno i za zdravlje srca. Crte li?nosti pokazuju tendenciju relativne nepromenjivosti tokom ?itavog života, zato je veoma teško izmeniti pesimizam kao jedan od faktora rizika sr?anog oboljenja. Zbog toga dr Giltaj savetuje odraslim starijim osobama, naro?ito onima koje nisu preterano vedrog duha, da se koncentrišu na eliminaciju onih rizi?nih faktora koje mogu da izmene, kao što su pušenje ili fizi?ka neaktivnost.
btw, ju?e je u Beogradu bio divan dan....prole?e je stiglo (tri dana pre roka!), a ljudi su bili nasmejani i sre?ni
Nau?nici sa tog instituta pratili su 545 ljudi starosti od 64 do 85 godina, i ustanovili da su oni koji su na osnovu odgovora na ?etiri pitanja, postavljena na po?etku istraživanja, procenjeni kao optimisti, imali za oko 50 odsto manje šansi izgleda da u narednih 15 godina umru od srca. Pri tom je isklju?eno dejstvo faktora kao što su opšte zdravstveno stanje, pušenje ili porodi?na istorija kardiovaskularnih bolesti.
Od u?esnika u istraživanju traženo je da odgovore da li se u potpunosti, samo delimi?no, ili uopšte ne slažu sa slede?e ?etiri tvrdnje: "Još uvek o?ekujem mnogo od života," "Ne radujem se onome što me ?eka u godinama koje slede","Moji dani kao da sporo prolaze", i "Još uvek sam pun planova".
Optimisti su fizi?ki aktivniji i više vode ra?una o svom opštem zdravlju, ali to je samo delimi?no objašnjenje njihove bolje zašti?enosti od sr?anih oboljenja, smatra dr Erik Giltaj, vodja ovog istraživanja. On smatra da optimisti na mnogo direktnih i indirektnih na?ina održavaju svoje srce zdravim. Optimisti su, izmedju ostalog, manje skloni depresiji, lakše se suo?avaju s neda?ama, bolje se staraju o sebi kad se razbole, lakše prebrode smrt voljene osobe.
Holandski straživa?i, medjutim, dozvoljavaju i mogu?nost da postoje biološki uzroci ili posledice pesimisti?kog stava. Na primer, izvesni genetski faktori mogli bi da budu od zna?aja kako za zdravlje srca, tako i za sklonost optimisti?kom ili pesimisti?kom stavu. S druge strane, i stanje duha neke osobe moglo bi povratno da deluje na nervni, imuni i hormonalni sistem, što je sve važno i za zdravlje srca. Crte li?nosti pokazuju tendenciju relativne nepromenjivosti tokom ?itavog života, zato je veoma teško izmeniti pesimizam kao jedan od faktora rizika sr?anog oboljenja. Zbog toga dr Giltaj savetuje odraslim starijim osobama, naro?ito onima koje nisu preterano vedrog duha, da se koncentrišu na eliminaciju onih rizi?nih faktora koje mogu da izmene, kao što su pušenje ili fizi?ka neaktivnost.
btw, ju?e je u Beogradu bio divan dan....prole?e je stiglo (tri dana pre roka!), a ljudi su bili nasmejani i sre?ni
