Gay-Serbia.com | Diskusije

Ne tr?im doktoru ve? pani?im i ludim i izmišljam, zapravo mi je to kul ako se ne pretjeruje, imao sam frendicu koja je zaplakala da nam niko na stopu ne staje prije nego smo po?eli stopirati
al kasnije nas kondukter nije skonto u autobusu pa smo si uštedili 30 eura, al nam se tekilica malo prolila, a i nju je tip u splitu htio sliovatm jer nije htjela pit vodu iz ?esme pa smo išli na trajekt gdje je ovaj radio
cura je totalno luda, moš te mislit kako je bilo s njom na tripu ili bokasu

Ovo bre treba teleportovati u zdravlje...

Nijsam hipohondar, ne plashim se bilo kakvih boleshtina, nece to mene, nisam te srece

Nisam hipohondar, ali imam jednu ruzniju naviku sto se tice lecenja-sama sebi uspostavljam dijagnoze i lecim se prema tome. Tako mi je trebalo dve nedelje da skontam da bih mogla da odem kod lekara po antibiotike, jer nikako nece da me prodje ovaj "grip".
Inace, uglavnom resim sebi problem. Ako me boli stomak-znam sta treba da uzmem, kada me boli glava, kad imam temperaturu....

Nisam hipohondar, upravo suprotno - uvek mislim da sam manje bolesna nego sto jesam.

Nemam strah od lekara, i nije mi problem da odem, ali dok ja shvatim da bih ipak morala da odem i da mi zaista nije dobro, prodje ihaj vremena...

Mrzim bolest i poslednje sto mi treba jeste da se tripujem da sam bolesna i kad nisam. Pre cu biti u denialu da nisam i kad jesam.

Kod lekara kad zagusti - ili kad mi je trebalo opravdanje u skoli...

Lekove, antibiotike, jako retko pijem sem kad ocu da ozdravim za 1-2 dana tj kad imam neshto hitno pa mi bolest nije potrebna...

Smatram da je lakshe odlezati 7 dana nego nagutati se kojekakvih hemikalija....

Nisam hipohondar, a takvi ljudi stvaro trebaju na psihicko lechenje da ne bi unishtili svoje fizichko...

Dobar deo ozdravljenja je u volji.. a tek onda chajevi vitamini i utopljavanje

pa sad neznam sta da ti odgovorim na pitanje.
ja se uvek pipam i uvek se ufrkam kad "kao" napipam nesto ili me nesto boli pa odma mislim da je rak, ali kod doktora ne idem, bas zato da mi ne kaze da jeste
neznam jel to hipohondar.
nervira me to jako, ali takva sam otkad mi je neko mladji iz familije umro...

istini za volju jesam, ponekad delujem kao onaj lik Jezdimir Uskokovic is serije "Bolji zivot", ali za mene je zdravlje na prvom mestu

Hipohondar živi u jednom zagušljivom, zatvorenom svetu, zaokupljen vlastitim nepostoje?im bolestima. Budno motri na svoje telo. Žudno se hvata svakog žiganja, svakog i najamnjeg bola, svake i najbezna?ajnije nepravilnosti kao dokaza da je teško, verovatno neizle?ivo bolestan. Njegove umišljene bolesti postaju glavni, ponekad jedini istinski važan sadržaj njegovog života.

Obaveštava se o bolestima, opseda lekare, podvrgava se terapijama, ali nije zainteresovan da ozdravi jer, uostalom, i nema od ?ega. Teško je uvreðen kada mu kažu da je zdrav i da mu ništa ne fali. One koji ne veruju u njegove bolesti smatra svojim smrtnim neprijateljima.

Zašto se naš hipohondar ukopava u svoje uobražene bolesti onako kako se vojska ukopava u rovove? Zato što, sli?no vojsci, tako zauzima položaj koji mu je od velike životne važnosti.

Hipohondrijom uspeva da nekako ispuni svoj ina?e prazan život. Ispunjava vreme bave?i se svojim bolestima onako kao što ga drugi ispunjavaju televizijom, posetama, kupovinama.

Zahvaljuju?i hipohondiriji, uvek ima pri ruci predmet za razgovor.

Izmišljenim bolestima daje sebi neku posebnu težinu koja mu omogu?ava da sebe vidi kao neku naro?ito zna?ajnu i važnu li?nost. Drugi su možda postigli mnogo toga što on nije i nikada ne?e, ali -zalud im sve to kada niko ne poboljeva kao on. Na stranu sve drugo, ali nema ni?eg važnijeg od bolesti i zdravlja. Tako hipohondar sebi osigurava prvenstvo a da uopšte ne mora da se nadme?e i dokazuje.

Hipohondar sebe postavlja u položaj koji mu omogu?ava da kinji, mrcvari, optužuje druge. Gorko im prebacuje da pogoršavaju njegove bolesti i uve?avaju njegove ionako teške bolove, kako ništa ne ?ine ne bi li mu pomogli ili bar olakšali njegove muke. Na taj na?in može da ispolji i iživi svoje neprijateljstvo prema drugima, da razvije svu svoju osvetoljubivost, a da sebe istovremeno proglasi tuðom žrtvom.

Bolesti su hipohondru i veoma delotvorno sredstvo, ubojno oružje kojim pokušava da ovlada drugima. Pošto je teško bolestan, svi moraju da ispunjavaju njegove zahteve i služe njegovim prohtevima, ma kakvi ovi bili. U protivnom ?e ih optužiti da su samoživi i bezdušni.

Sa umišljenim bolesnikom, meðutim, nešto zaista nije u redu. Samo što tu nije re? o ovoj ili onoj bolesti. Nije u redu ?itav njegov odnos prema životu i prema ljudima - previše zahteva a premalo daje.

Pored toga što se svojim uobraženim bolestima služi kao oružjem, hipohondar mutno i na jedan prerušen na?in ose?a da sa njim nešto nije u redu. Kao što to ?esto biva, ovo ose?anje biva premešteno sa svog pravog na neki drugi uzrok (pogledati tekst "Premeštanje ").

Umesto da se sa tim ose?anjem otvoreno suo?i i potraži njegove stvarne uzroke, hipohondar, meðutim, svojim umišljenim bolestima nastoji da o?uva i odbrani svoj duboko pogrešan odnos prema životu i ljudima, umesto da ga menja.

prezirem hipohondre kao sve ljude koji su bolesno paranoicni u bilo kom smislu!!!!!

Ja vrlo realno znam da razlikujem
sve signale koje mi daje telo.
Postoje pregledi na koje idem redovno;
zdravo se hranim, ne pusim... Ali...
Mislim da cu biti ona mama-freak, da
cu preterivati cim rodim dete; jer kad mi
se zakaslje, ja cu da pomislim na pneumoniu, itd...
(Tako da vec sada znam koga cu naterati
da postane pedijatar.)

Nisam hipohondar.
Kod lekara sam bila poslednji put u petom osnovne.
Dobrovoljni sam davalac krvi, tako da mi je to jedna vrsta kontrole, koju obavljam dva ili tri puta godišnje
Zube redovno kontrolišem, ali ne zato što sam hipohondar, ve? zato što pouzdano znam koliko je karijes podmukao, ali što se zuba ti?e, držim se preventive ko pijan plota.
i takooooo.....

Ni blizu hipihondra. U stvari, imam losu naviku da ignorisem gomilu znakova nekih problema koje imam ili sam imao. To me je stajalo nocnih odlazaka u Urgentni centar, 2 operacije, mnogo bolova i jos vise zivaca moje okoline.

Jok ja... Cak ni lekove ne volim da pijem, ako bas ne moram Nije da se plasim (Dobrovoljno dajem krv), vise je to rezigniranost zbog nekih delova mog zivota...

Nisam hipohondar, ali ne zapostavljam zdravlje... Ne desava mi se da ne znam sta mi je ili da se ne obazirem na uporne visednevne bolove.

Originally posted by Njuskalo
Ni blizu hipihondra. U stvari, imam losu naviku da ignorisem gomilu znakova nekih problema koje imam ili sam imao. To me je stajalo nocnih odlazaka u Urgentni centar, 2 operacije, mnogo bolova i jos vise zivaca moje okoline.

Nadam se da sad uviđate svi koliko je štetno kritikovati hipohondre.

KORISNI SAVETI ZA NAPREDNE HIPOHONDRE

Ako ste nadareni hipohondar početnik, pređite na viši stupanj. Usavršite se. Pre svega kupite jedan dobar medicinski leksikon i počnite proučavati bolesti. Odaberite jednu koja vam se najviše sviđa ili izaziva najviše straha kod vas. Intenzivno je proučavajte i razmišljajte koliko je sasvim moguće da baš vi patite od te bolesti. Povezujte sve svoje realne ili zamišljene simptome sa kliničkom slikom boljke koju proučavate. Ubedite sebe a zatim i lekara da patite od te bolesti. Ne slušajte okolinu uključujući i lekare koji vas uveravaju da nista bolesni. Ko može imati bolji uvid u svoje telo i bolje osećati svoje simptome nego vi sami? Iskoristite sve prednosti savremene medicinske dijagnostike, uradite sve moguće medicinske testove, analize, pretrage i snimanja. Ne žalite truda i novca! Sve to uradite na nekoliko klinika uzastopno. Ako nakon pošteno uloženog truda i sami posumnjate da niste bolesni- ne klonite duhom! Vi se osećate bolesno i tačka! Odaberite novu bolest u medicinskom leksikonu i ponovite ceo postupak. I tako u nedogled.

Srećno!

Kazu da na nadgrobnom spomeniku, pu, pu, daleko bilo, pise " a lepo sam vam govorio da me boli"..

Originally posted by Tot
KORISNI SAVETI ZA NAPREDNE HIPOHONDRE

Ako ste nadareni hipohondar početnik, pređite na viši stupanj. Usavršite se. Pre svega kupite jedan dobar medicinski leksikon i počnite proučavati bolesti. Odaberite jednu koja vam se najviše sviđa ili izaziva najviše straha kod vas. Intenzivno je proučavajte i razmišljajte koliko je sasvim moguće da baš vi patite od te bolesti. Povezujte sve svoje realne ili zamišljene simptome sa kliničkom slikom boljke koju proučavate. Ubedite sebe a zatim i lekara da patite od te bolesti. Ne slušajte okolinu uključujući i lekare koji vas uveravaju da nista bolesni. Ko može imati bolji uvid u svoje telo i bolje osećati svoje simptome nego vi sami? Iskoristite sve prednosti savremene medicinske dijagnostike, uradite sve moguće medicinske testove, analize, pretrage i snimanja. Ne žalite truda i novca! Sve to uradite na nekoliko klinika uzastopno. Ako nakon pošteno uloženog truda i sami posumnjate da niste bolesni- ne klonite duhom! Vi se osećate bolesno i tačka! Odaberite novu bolest u medicinskom leksikonu i ponovite ceo postupak. I tako u nedogled.

Srećno!

Dobri saveti! Dobri!

Ja sam tako bar milion puta imao milion strahota...
Biće meni na kraju vuk vuk!

Originally posted by zivot je lep
Kazu da na nadgrobnom spomeniku, pu, pu, daleko bilo, pise " a lepo sam vam govorio da me boli"..

HAHA, EXTRA!!!

Originally posted by GIO

Originally posted by zivot je lep
Kazu da na nadgrobnom spomeniku, pu, pu, daleko bilo, pise " a lepo sam vam govorio da me boli"..

HAHA, EXTRA!!!

Da, da! Tipicno je da hipohondri toliko tragaju za potvrdom dijagnoze neke neizlecive bolesti da, ako se to nekada i dogodi, oni likuju kako su od pocetka znali i osecali sta je u pitanju, kao sto vidimo, nekad i iz groba..

Hipohondrija je bolest koja se dijagnostikuje (u psihoterapiji), a koje zapravo nema.

Pre svega kupite jedan dobar medicinski leksikon i počnite proučavati bolesti. Odaberite jednu koja vam se najviše sviđa ili izaziva najviše straha kod vas. Intenzivno je proučavajte i razmišljajte koliko je sasvim moguće da baš vi patite od te bolesti.

Moja drugarica hipohondar je vec odavno presla ovaj nivo. Izabrala je dijagnozu: Oklopno srce.
Mada je kancerofobija najpopularnija medju hipohondrima, cini mi se.

Nego, ovo je zaista (iako cesto predmet sale, podsmevanja etc) jako ozbiljna psihicka bolest *- iskljucivo psihoterapija kao lek koja kod hipohondra treba da nekako promeni (usmeri) nacin razmisljanja, ponasanja i osecanja. Cilj psihoterapije je da ih navedu da telesnim simptomima daju realno znacenje.

Preporucuje se kombinacija lekova uz psihoterapeutski razgovor.

*kazem jako ozbiljna psihicka bolest (svaka psihicka bolest je ozbiljna) jer verujem u moc autosugestije i ako intenzivno tripuju npr da ih nesto "probada" u predelu srca, ja verujem da oni zaista i osecaju ta "probadanja" i verujem da zaista moze doci do infarkta koji toliko "prizeljkuju" i ocekuju.

Ja sam hipohondar i jako mi je tesko.
Non-stop izmisljam da imam razne bolesti, i sto je najgore, ne mogu to da izbacim iz glave. Svaku sitnu promenu primetim na sebi i za sve sam sebi dijagnoziram najgora oboljenja. Upravo sam u fazi da imam leukemiju ili HIV jer su mi poiskakale neke sitne crvene tackice ispod koze. Obicno su uvek prisutni neki simptomi, ali ja ih preterano preuvelicam i sam sebe izludim. Nikom ne zelim hipohondriju... Uzasna mentalna bolest...

Hipohondrija

Što je Hipohondrija?



Stalna zaokupljenost da je prisutan jedan ili vise ozbiljnih i progredirajucih tjelesnih poremecaja, odnosno bolestan strah ili uvjerenje da se boluje od ozbiljne bolesti premda ona nije prisutna bitno je obiljezje hipohondrijskog poremecaja.


Bolesnici se trajno tuze na tjelesne bolesti; normalne i obicne osjecaje cesto tumace kao nenormalne i psihicki opterecujuce, a pozornost je usmjerena na jedan ili dva organa ili sustava u tijelu, najcesce srcanozilni i probavni sustav. Bolesnik vjeruje da je bolest ili poremecaj zaista prisutan. Negativni nalazi pri tjelesnom pregledu ili laboratorijskom testiranju tek nakratko razuvjeravaju bolesnika, a nakon toga se simptomi vracaju.

Cesto je paralelno prisutna i depresija i anksioznost. Psiholoski simptomi anksioznosti su pretjerana plasljivost i strepnja, osjecaj unutrasnje napetosti ili nemira, oslabljena koncentracija, razdrazljivost, pojacana osjetljivost na buku, smetnje spavanja (tesko usnivanje, cesto budjenje tijekom noci, ruzni snovi), oslabljena memorija, cesto zbog oslabljene paznje i koncentracije. Tjelesni simptomi anksioznosti su lupanje ili preskakanje srca, osjecaj nedostatka zraka ili otezanog disanja, osjecaj stegnutosti u prsima, suhoca usta, poteskoce pri gutanju, nelagoda u trbuhu, nadutost. Lijecenje je dugotrajno, a svodi se na kombiniranje antidepresiva i anksiolitika, te psihoterapiju.

Čuveni Hipohondri

Igor Stravinski (1882-1971), ruski skladatelj, odlazio bi lijecniku u svakom od gradova u kojima je boravio, bez obzira na to sto je sam sebi 'prepisivao' lijekove! Nakon sto je jednom od njegovih sinova izvadjeno slijepo crijevo, Stravinski je preventivno isti taj zahvat priustio i sebi, ali i ostatku svog potomstva. Tako su i preostala trojica sinova ostala bez savrseno zdravih crvuljaka.

Enrico Caruso (1873-1926), talijanski tenor, uvijek je sa sobom nosio pola apoteke. Bez lijekova protiv migrene, gripe, grlobolje nije mogao zamisliti prelazak u susjednu prostoriju, a kamoli kakvo dulje putovanje. Svaka hotelska soba u kojoj je veliki Caruso odsjedao morala je, prije nego bi u nju usao, biti pazljivo dezinficirana sprejem, zatim namirisana parfemom koji je posebno za tu prigodu odredio. Kupao bi se i mijenjao odjecu nakon svakog izlaska na ulicu ili susreta s neznancem. Najcudniji obicaj Kralja operne hipohondrije bio je ritual uoci odlaska na spavanje. Tada bi oko kreveta naslagao gomile jastuka i madraca kako se ne bi ozlijedio ako slucajno 'prohoda u snu'.

Hans Christian Andersen (1805-1875), danski knjizevnik, napisao je brojne bajke za djecu sa sretnim zavrsecima. No iako 'Ruzno pace', 'Mala sirena' i 'Princeza na zrnu graska' zavrsavaju sretno, njega je intimno vise od svega plasila misao da bi ga mogli zabunom sahraniti zivog! Nepopravljivi neurotik moze se pohvaliti bogatim spisateljskim opusom, ali je za zivota najvise drzao do ceduljice na kojoj je pisalo: 'Samo se cini da sam mrtav!' Po jednu takvu imao je sa sobom u svakoj prilici, a nocu bi je odlagao pokraj kreveta.

Frederic Chopin (1810-1849), poljski skladatelj i pijanist, imao je vise zajedniskog s danskim piscem Andersenom nego se moze pretpostaviti. Naime, i njega je uzasavala pomisao da bi mogao biti ziv zakopan. Iako se obicno za njegove posljednje rijeci citira izjava: 'Svirajte Mozarta meni u spomen', manje je poznato da je lezeci na samrtnoj postelji imao jos jedan zahtjev. Trazio je od prisutnih da mu obecaju kako ce se pobrinuti da ga raspore, da ne bi bio ziv zakopan. Zemlja gusi'.

James McNeill Whistler (1834-1903), americki slikar, premda nema dokaza da je sam bio sklon hipohondriji, zanimljivo je kako se brinuo za zdravlje svoga psa. Obicni veterinari nisu ni znali da poznati slikar ima psa jer je ovaj svog cetveronoznog ljubimca lijecio kod najboljih specijalista za ljude. Slucaj psece grlobolje Whistlera je natjerao da naruci pregled kod najboljeg londonskog otorinolaringologa. Lijecnik je nerado pristao na pregled, profesionalno analizirao pacijenta i odredio mu terapiju. Lijecenje je uspjelo, a tjedan dana kasnije lijecnik je izdao Whistleru racun koji je, uz pozamasnu svotu novca, ukljucivao i bojanje vrata ordinacije.

William Butler Yates (1865-1939), irski pjesnik i dramaticar, citavog je zivota bio fasciniran svime sto je imalo ikakve veze s okultnim. Kao sezdesetogodisnjak odusevio se oglasom izvjesnog dr. Steinbacha u kojem je stajalo da se starija gospoda mogu pomladiti presade li im se spolne zlijezde. Kako Yates nije uspio uvjeriti svog lijecnika da ga podvrgne ovoj operaciji, morao je otputovati u London. Nakon sto se vratio iz britanske prijestolnice, gdje su mu u svibnju 1934. uistinu i presadili spolne zlijezde, svom je prijatelju konacno otkrio sto ga je mucilo - znao je zaspati poslije rucka!

Alfred Tennyson (1809-1892), britanski pjesnik, jos je kao mlad i nepoznat patio od bolnog slucaja hemoroida. Problem je odlaskom kod proktologa rijesen na neko vrijeme. No kako su prolazile godine, Tennyson je stekao svjetsku slavu koja je osim naklonosti citatelja privukla natrag i hemoroide. Nije bilo druge nego ponovno posjetiti istog proktologa. Zanimljivo, specijalist nije odmah prepoznao svog slavnog pacijenta, no kad mu je Tennyson pokazao straznjicu, odahnuo je: 'Ah, to ste vi, gospodine Tennyson'.

Emily Dickinson (1830-1886), americka pjesnikinja, rijetko je kada napustala svoju rodnu kucu u Amherstu. Prilicno mali radijus kretanja znacio je da se osim u kuci u kojoj je rodjena i umrla, tek povremeno znala ukazati u dvoristu. Cak je i bliske prijatelje kontaktirala preko pisama i pjesnickih fragmenata. Izolacija ju, medjutim, nije spasila teske bolesti. Cak i kada ju je bolest bubrega prikovala za krevet, obiteljskom lijecniku dopustala je da je pregleda iskljucivo vireci u njezinu sobu kroz odskrinuta vrata!

John Locke (1632-1704), britanski filozof, jedan je od utemeljitelja politickog liberalizma. No dok su njegove politicke ideje u ono doba bile izuzetno progresivne, zdravstveni savjeti, srecom, zauvijek su zaboravljeni. Locke je, naime, brinuci za opce zdravlje, 1690. objavio djelo 'Misli o odgoju'. Ondje preporuca kupanje dojencadi u ledenoj vodi, nosenje tankih potplata na cipelama kako bi voda mogla lakse prodirati, izbjegavanje mesa i voca u prehrani te, mozda najmanje stetno, pijenje mlakog piva umjesto vode.

(preuzeto s Htneta)